Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2602236 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9040 послато: Новембар 09, 2023, 05:53:39 поподне »
Мирковић, Ђурђевдан, Горње Крушево, Олово, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио предање о пореклу из околине Никшића. Постоји потпуно генетичко поклапање са две породице из околине Пријепоља. Једна од њих слави такође Ђурђевдан (друга је прибраћена). Интересантно да је и та особа из Пријепоља навела предање о пореклу из Никшића, али је упитно колико је ово тачно, будући да се у даљем тексту везују за Копривице (друга хаплогрупа). Реч је највероватније о подграни J-Y22063, али би то требало тестом потврдити. Од неких географски даљих поклапања, треба споменути Мркобраде (Аранђеловдан) из Крајине. Карактеристика овог хаплотипа је ретка промена 16 на маркеру DYS19. Ближи сродници ове групе, што због поменуте промене што због исте славе (Ђурђевдан), су по свему судећи Самарџићи из Невесиња и Лугоње из Љубиња. 

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 304
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9041 послато: Новембар 10, 2023, 08:53:28 пре подне »
Арбутина, Никољдан, Мединци, Подравска Слатина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода А, који претежно славе Никољдан. Од поклапања бих издвојио Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, од ког се Арбутина разликује на 2 од 23 маркера, и Шкорића из Горњих Штрбаца код Горњег Лапца, од ког се разликује на 2 од 20 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Мајских Пољана код Глине.

Присуство Арбутина потврђено је у Мајским Пољанама током друге половине XVIII вијека и тада су имали најмање 2 породичне задруге. На основу документације из 1772. године, може се закључити да је овај род био присутан у селу још током прве половине XVIII вијека.

Арбутине спадају међу бројчано најјаче банијске родове и током друге половине XVIII вијека потврђено је њихово присуство у селима Брђани, Брњеушка, Врпоље, Голиња, Горичка, Жировац, Комора, Мајске Пољане, Мартиновићи, Рјечица и Ровишка. Сви наведени огранци прослављају Никољдан, изузев огранка из Брњеушке који прославља Дмитровдан (очито је ријеч о преузимању крсне славе од неког другог рода, највјероватније од Дмитровића из истог села) и огранка из Голиње који је временом угашен. Арбутина је било и у селу Стрмен (крсна слава Никољдан), али је оно нешто касније ушло у састав Банске крајине.

Када говоримо о Арбутинама са Баније, од раније имамо резултате огранака из Дугог Села Ласињског (раније Рјечица) и Мартиновића:

142. Арбутина, Никољдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да Арбутина припада роду означеном као род Е25 у табели пројекта, роду у коме се налазе тестирани Милић из Јавнице код Двора, Вујатовићи из Великог Градца код Глине, Ђурић из Двора и Миланов из Ковиља код Новог Сада. Због вредности 10 на 391, препоручио бих Арбутини тест на Z16983. Могуће је да су припадници овог рода заправо генетички истоветни са тестираним родовима са Баније који славе Мратиндан. Ради се о Бекићу из Чремушнице код Вргинмоста и о једном роду из необјављених истраживања који је такође из Мартиновића.

Арбутине су један од најбројнијих српских родова на Банији, било их је у више села широм Баније. Требало би да су међусобно све Арбутине повезане, јер славе углавном Никољдан. На попису из 1948. године било је 48 пописаних Арбутина у 10 домаћинстава у Мартиновићима. Арбутине су у Мартиновићима потврђене у 18. веку.

Ово је вероватно потврда и једног ранијег резултата са 23andme:
Арбутина, Никољдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, I2-M423
« Последња измена: Новембар 10, 2023, 08:58:31 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9042 послато: Новембар 10, 2023, 09:05:13 пре подне »
За Нешовиће из Вучковице раније споменути Коста Јовановић пише да славе Ђурђиц. То пише и за Дуканце.

Нешовић је дошао као припуз из Рашчића (код Ивањице) пре 40 година. Слави Ђурђиц.

Најстарије су породице: Дукањци, славе Ђурђиц. За њих се не зна одакле су и када досељени и рачунају се као најстарија породица у селу.


Tako je. S tim što opet napominjem - nisu u pitanju svi Dukanci, vec Dukanci potomci Blagoja Dukanca (sina Marijana Nešovića) koji bi trebalo da su genetski Nešovići. U pitanji je porodica moje babe po ocu pa zato znam neke detalje, a sticajem okolnosti znam lično testiranog Dukanca, koji zaista pripada onoj grani Dukanaca za koju se tvrdi da su Nešovići.

Ван мреже spaja1978

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9043 послато: Новембар 10, 2023, 10:50:26 пре подне »
Мирковић, Ђурђевдан, Горње Крушево, Олово, J2b-M205>Y22059


Тестирани је оставио предање о пореклу из околине Никшића. Постоји потпуно генетичко поклапање са две породице из околине Пријепоља. Једна од њих слави такође Ђурђевдан (друга је прибраћена). Интересантно да је и та особа из Пријепоља навела предање о пореклу из Никшића, али је упитно колико је ово тачно, будући да се у даљем тексту везују за Копривице (друга хаплогрупа). Реч је највероватније о подграни J-Y22063, али би то требало тестом потврдити. Од неких географски даљих поклапања, треба споменути Мркобраде (Аранђеловдан) из Крајине. Карактеристика овог хаплотипа је ретка промена 16 на маркеру DYS19. Ближи сродници ове групе, што због поменуте промене што због исте славе (Ђурђевдан), су по свему судећи Самарџићи из Невесиња и Лугоње из Љубиња.
Samardžići iz Nevesinja slave Jovanjdan i porijeklom su iz Krivošija i trebali bi biti J2a m92 Cucko-Pješivačkoj haplogrupi.Samardžići iz Lađevića(Bileća) slave Đurđevdan i oni su J2b

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9044 послато: Новембар 10, 2023, 11:07:45 пре подне »
Samardžići iz Nevesinja slave Jovanjdan i porijeklom su iz Krivošija i trebali bi biti J2a m92 Cucko-Pješivačkoj haplogrupi.Samardžići iz Lađevića(Bileća) slave Đurđevdan i oni su J2b

Самарџићи су били веома бројни и ти из Билеће су се исељавали и у околину Невесиња. Тестирани су и једни (Крстаче/Билећа) и други (Братач/Невесиње) и обе фамилије припадају хаплогрупи J2b-M205>Y22059.

Цуце-Пјешивци су они из Кривошија, слава Јовањдан.

"САМАРЏИЋ. Самарџићи (п) су веома бројне породице у Херцеговини. Настањени су у више мјеста, посебно у билећком и невесињском крају. Поријеклом су из Кривошија у Боки. У Херцеговину су први Самарџићи дошли у другој половини 18. вијека и настанили се у Лађевиће код Билеће, у заселак Рогови. Из Рогова су се расељавали у Плану, Крстаче и Врањску (Билећа), Братач, Џинову Махалу, Доњу Трусину, Батковиће, Слато (Невесиње). Има их у Богојевић Селу (Зупци, Требиње), Љубињу, Блацама и Љутом Доцу (Дабар) и другим мјестима. Према подацима Обрада М. Самарџића, “херцеговачка група Самарџића” броји преко 300 породица настањених широм Југославије, а има их и у иностранству. Стара слава Самарџића била је Јовањдан, али је касније већина породица узела славу Ђурђевдан. Самарџићи у Богојевић Селу и Блацама задржали су стару славу, а неке породице у Љубињу славе Аранђеловдан."

 
Прича да су ови са славом Ђурђевдан из Кривошија и да су славили Јовањдан ни са генетичке стране није тачна. Ђурђевштаци M205 имају нека предања о Дробњаку (од неких Гредељевића), а и блиска генетичка поклапања у околини Пријепоља.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3437
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9045 послато: Новембар 10, 2023, 12:24:16 поподне »
Мутавчић, Св. Врачи, Кожухе (заселак Адари), Добој, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS392=12, које нема ниједан припадник ове гране на пројекту. Остатак хаплотипа је потпуно модалан за грану FGC11450, услед чега има већи релативно блиских поклапања хаплотипова (на два-три маркера разлике). Свакако би било корисно да тестирани уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY), а у најмању руку СНП тест на FGC11450 ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже spaja1978

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9046 послато: Новембар 10, 2023, 01:27:07 поподне »
Самарџићи су били веома бројни и ти из Билеће су се исељавали и у околину Невесиња. Тестирани су и једни (Крстаче/Билећа) и други (Братач/Невесиње) и обе фамилије припадају хаплогрупи J2b-M205>Y22059.

Цуце-Пјешивци су они из Кривошија, слава Јовањдан.
Nisam znao da ih ima u Bratač.Znam da ih ima u Zovom Dolu sa slavom Jovanjdan ,a prislugom mala Gospojina.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9047 послато: Новембар 10, 2023, 03:07:06 поподне »
Tako je. S tim što opet napominjem - nisu u pitanju svi Dukanci, vec Dukanci potomci Blagoja Dukanca (sina Marijana Nešovića) koji bi trebalo da su genetski Nešovići. U pitanji je porodica moje babe po ocu pa zato znam neke detalje, a sticajem okolnosti znam lično testiranog Dukanca, koji zaista pripada onoj grani Dukanaca za koju se tvrdi da su Nešovići.

Било би одлично да Мијатовић и Дуканац одраде директан тест на FGC28435, па да се ово мало разјасни.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9048 послато: Новембар 12, 2023, 08:25:00 поподне »
Мандић, Ћириловдан (27.02.), Паруновац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 449=29, као и мање карактеристични 439=12, 389II=30, 458=18. Све ове карактеристике дели са Босанцем из околине Окучана, па постоји вероватноћа да је и Мандић BY169079. Имају 4 разлике на упоредива 25 маркера. Препоручујем Yseq или неки WGS тест.

Нисам у литератури нашао ништа о Мандићима, док је сам тестирани једино навео да им је старије презиме било Ђурђевић.

Ван мреже Симеон Волос

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9049 послато: Новембар 12, 2023, 10:52:24 поподне »
Мандић, Ћириловдан (27.02.), Паруновац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15, 449=29, као и мање карактеристични 439=12, 389II=30, 458=18. Све ове карактеристике дели са Босанцем из околине Окучана, па постоји вероватноћа да је и Мандић BY169079. Имају 4 разлике на упоредива 25 маркера. Препоручујем Yseq или неки WGS тест.

Нисам у литератури нашао ништа о Мандићима, док је сам тестирани једино навео да им је старије презиме било Ђурђевић.

Да ли постоји иоле ближа генетска веза са следећим резултатом (-има):

Цитат
Тасић, Ћириловдан, Мешево, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633. Очигледно је да ће тренутно остати на том нивоу на Yfull стаблу. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17 и 448=18. Због ових вредности нема сумње да је Тасићу најближи Радовић из Камењаче код Трстеника, са којим дели ове карактеристике, као и крсну славу. Ове вредности поседује и Живковић из Александровца који слави Никољдан. Такође бих због вредности 19=17, сличног хаплотипа и географије, споменуо и могућност да овој грани припадају и Раковац из Камењаче код Трстеника, Јовановић из Раковца код Рашке, Марковић из Дулена код Крагујевца, који славе Лучиндан, као и Радовић из Крагујевца са славом Никољдан. Како и Раковац и Марковић имају на Yseq-у узорке, не би било лоше да провере Y151633.

О Тасићима је писано на овој теми

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6755.0

Иста слава,иста општина.Тасић је  већ потврђен као Y151633*, а и Мандић,барем по вашем претходном коментару,је готово извесно у истом "кошу".Немам увид у СТР маркере па не знам колика је разлика у поменутим али нешто имам утисак да ако и Мандић уради неки од напреднијих тестова у иностранству да ће он и Тасић формирати заједничку грану на YFull стаблу.Није ни први ни последњи пут да СТР резулати који на прву немају превише сличности,дубинским тестовима ипак формирају заједничку грану.Чак шта више,као драстичан пример,неки од,на основу СТР маркера предвиђених ДС резултата су дубинским тестовима склизнули ка ДЈ...

Иначе,неко моје запажање,не мора наравно да значи да је тачно...Појачан , I2a-PH908/Y151633 у полимској и копаоничкој регији  би итекако могао бити везан за дубровачке трговачке насеобине при рудницима у Брскову и на Копаонику.За очекивати је да се један дио њих није вратио у Дубровник или јужну Херцеговину.Временом би,сасвим логично један дио њих могао завршити
миграцијама у општине Бијело Поље и Пријепоље,односно Крушевац,Рашку и околна насеља за оне који су били дио трговачких насеобина при копаоничким рудницима.

Није згорег споменути и караванске руте које су,за потребе дубровачких трговаца,одржавали Власи Малешевци а чија је главна "станица" била у близини данашњег Бродарева.Тамошњи археолошки локалитет Хрти а и новооткривени у Гостуну би могли бити сведоци тог времена.Оба су датирана,ако се не варам на 13 и 14 век.Тамошњи стећци по много чему имају сличности са оним у БиХ.Барем тако тврде бошњачки историчари...Иако се у први мах сумњало да би стећци у Гостуну могли припадати неком властелину и његовој породици  у бочној линији рођачки повезаним са Немањићима,по свему судећи ти стећци су гробље неког од богатих трговаца и његове породице.Можда и више њих...А можда баш неког од те дубровачке трговачке елите.


Мање више,слична прича је била и на Копаонику.И тамо су документоване дубровачке трговачке насеобине и каравански центри...Временом су њихови потомци (оних који су остали,а неко увек остане) сишли у градове и насеља подно те  планине где су услови за живот били много лакши.

*Ако модератори сматрају да пост загушује тему,могу га пребацити у PH908/FT16449

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9050 послато: Новембар 12, 2023, 11:12:40 поподне »
Да ли постоји иоле ближа генетска веза са следећим резултатом (-има):

Иста слава,иста општина.Тасић је  већ потврђен као Y151633*, а и Мандић,барем по вашем претходном коментару,је готово извесно у истом "кошу".Немам увид у СТР маркере па не знам колика је разлика у поменутим али нешто имам утисак да ако и Мандић уради неки од напреднијих тестова у иностранству да ће он и Тасић формирати заједничку грану на YFull стаблу.Није ни први ни последњи пут да СТР резулати који на прву немају превише сличности,дубинским тестовима ипак формирају заједничку грану.Чак шта више,као драстичан пример,неки од,на основу СТР маркера предвиђених ДС резултата су дубинским тестовима склизнули ка ДЈ...


Осим славе, деле карактеристичну вредност 385=15-15, па и поред 5 разлике (неке бих рекао и битне) на упоредива 25 маркера, мислим да веза постоји. Било би добро да имамо бар један њихов WGS тест...

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1389
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9051 послато: Новембар 12, 2023, 11:21:14 поподне »
Шабић, Јовањдан, Панчево, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=15 и снижену вредност маркера DYS635=21. Нема ближих поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Шабићи према предању потичу из Неродимља на Косову.

 И поред разлика на неким маркерима што је очекивано, обзиром на просторну а и очекивану временску дистанцу, мора се рећи да Шабић сасвим сигурно упада у већ добро профилисани род испод A24066 који чине Ракоњци из Бијелог Поља, Чаровићи с Пештери/Раждагиње, Драговићи с Пештери/Бороштице те анонимни хаплотипови са југоистока Србије и Македоније. Ова веза по основу два маркера (H4 и 385b) осим A24066 модала упућује на формирање гране средњевјековне старости, што се може чак и 100 % тврдити.

 Баш сам се питао шта ће се десити кад се појави први овај хаплотип са југоистока. Већ имамо даље рођаке у Печењевцу, Софији, и Влаха Унгурјана.

 Резултат је најблаже речено невјероватан који потпуно потврђује речено и разрјешава икакву дилему о нашем поријеклу, овај род има итекако везе са коњаницима номадима, а обзиром на узводни резултат из Печењеваца ко зна каквих је све шема био дио.

 Род Шабића је познати род из Неродимља. Али старином са другог подручја.
Урошевић
Шабићи ( 14 к . , Св . Јован ) , досељени из Старог Качаника почетком 19. века .

Срби Јовичићи у Г. Неродимљи знају своју старину у Старом Качанику , одакле су се иселили почетком 19. века .
 


 Ово је кључни дио. Дакле Шабићи-Јовичићи су старином из Старог Качаника и уз род Ковачева поријеклом из села Ковачевце бар колико знам једини су род са дубљом старином на том подручју.

Град Качаник се формира у 16 в., но Стари Качаник се помиње од најстаријих турских дефтера почев од 1455. и врло битно Стари Качаник и околна села су 1455. била груписана у нахију KAČANIKLAR.

 Слично као што су Тарски Никшићи у истом дефтеру били означени као Никшићи Nikšikler.

 Ово је добро примјетио и аутор Хазим Шабановић:
Interesantno je da je ovdje upotrebljen plural (Kačanik-ler).

 Дакле као што су Никшићи племе племе су и Качаници.
 Сва села тог племена су имала дербенџијски статус 1455., а задржали су га и у каснијим дефтерима 1467-68, те 1569. Качаник није потпадао под Земљу Бранковића те је био дио вилајета/санџака Скопје.

 Из моје теме о Ракоњцима, ја сам стално говорио како су првенствено Чаровићи повезани са силахдаром Ахмедом, на што и докази јасно упућују
  Ахмед-бег ... а први пут се помиње 1463. такођер са титулом силахтара код Качаника. Имао је синове Хасан-челебију, затим Мехмед-бега челебију и Мустафу-бега, њих тројица су држала тимаре пред Мохачку битку укупно у вриједности од 49394 акче, ово је и почетком 16. в. врло моћан род.

 1463. се у Качанику јављају прво пут истог дана као тимарници силахтар Ахмед и рикабдар Јакуб, можда су они ипак били у некој вези. Овај рикабдар Јакуб је имао махалу у Призрену. Јакуб је био рикабдар султана Мехмеда Освајача,
 
 Дакле E-A24048 су по свему судећи били "приватни" војнуци Ахмед-бега и његових потомака. У спрези са са потомцима Јакуб-бега, овдје се ради о неким од најмоћнијих људи у Османском царству у то вријеме.

 У Новом Пазару се као најјачи родови издвајају потомци силахдара Ахмед-бега и Јакуб-бега. Да ли се њих двојица јављају у нахији Качаници 1463. као тимарници над дербенџијама то сада не могу рећи 100 %, али ако да то ће наравно имати доста импликација. Рикабдар Јакуб код Качаника јесте постао и рикабдар Јакуб-бег са махалом у Призрену касније.

 Сам термин Качаник није јасног поријекла, помиње се тур. "качан" разбојник, али почива на томе да су Турци основали ово мјесто а нису, 

У оном крају има и село Стари Качаник . Варошица Качаник вероватно је у турском времену постала , као што јој је и турско име Качаник од качак ( разбојник ) . Качаник је још од 16. века био легло разбојника

"качан" је придјев у куманском значи "када", тек о овој етимологији треба анализирати, могуће и да је по личном имену јер близу се јавља и Качаник као лично име једном.

 Качаници су ономастички били Срби, но постоји у њиховим селима мањински фонд личних имена који је врло разноврстан. Али издвајају се бугарска, неко куманско, али најчудније и прабугарска имена која су по себи била ријетка а камоли да се срећу унутар неког племена. Гледајући распоред таквих имена, изгледа да је то један од "епицентара".

 Што је сличан образац оном који се среће код носиоца ове генетике на Пештери. :) Овдје још више изражен.

 Даље ћу на својој теми, али може се сад рећи да постоји неки генетски род "Ракоњаца-Чаровића-Качаника" (не бих искључио Чаровиће јер прије да су Ракоњци од њих него обратно), обзиром на постојање нахије "KAČANIKLAR (KAČANICI)"

 Иначе Шабић би требало да се изводи од Шабо<Шабан, дакле муслимански коријен, могуће да је то из Качаника обзиром да су Качаници били дербенџије и имали су више додира са Османлијама. Ако је Шабић презиме старије од Јовичић, а као да јесте.
« Последња измена: Новембар 12, 2023, 11:26:45 поподне Zor »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9052 послато: Новембар 13, 2023, 12:02:24 поподне »
И поред разлика на неким маркерима што је очекивано, обзиром на просторну а и очекивану временску дистанцу, мора се рећи да Шабић сасвим сигурно упада у већ добро профилисани род испод A24066 који чине Ракоњци из Бијелог Поља, Чаровићи с Пештери/Раждагиње, Драговићи с Пештери/Бороштице те анонимни хаплотипови са југоистока Србије и Македоније. Ова веза по основу два маркера (H4 и 385b) осим A24066 модала упућује на формирање гране средњевјековне старости, што се може чак и 100 % тврдити.

 Баш сам се питао шта ће се десити кад се појави први овај хаплотип са југоистока. Већ имамо даље рођаке у Печењевцу, Софији, и Влаха Унгурјана.

 Резултат је најблаже речено невјероватан који потпуно потврђује речено и разрјешава икакву дилему о нашем поријеклу, овај род има итекако везе са коњаницима номадима, а обзиром на узводни резултат из Печењеваца ко зна каквих је све шема био дио.

 Род Шабића је познати род из Неродимља. Али старином са другог подручја.
Урошевић
Шабићи ( 14 к . , Св . Јован ) , досељени из Старог Качаника почетком 19. века .

Срби Јовичићи у Г. Неродимљи знају своју старину у Старом Качанику , одакле су се иселили почетком 19. века .
 


 Ово је кључни дио. Дакле Шабићи-Јовичићи су старином из Старог Качаника и уз род Ковачева поријеклом из села Ковачевце бар колико знам једини су род са дубљом старином на том подручју.

Град Качаник се формира у 16 в., но Стари Качаник се помиње од најстаријих турских дефтера почев од 1455. и врло битно Стари Качаник и околна села су 1455. била груписана у нахију KAČANIKLAR.

 Слично као што су Тарски Никшићи у истом дефтеру били означени као Никшићи Nikšikler.

 Ово је добро примјетио и аутор Хазим Шабановић:
Interesantno je da je ovdje upotrebljen plural (Kačanik-ler).

 Дакле као што су Никшићи племе племе су и Качаници.
 Сва села тог племена су имала дербенџијски статус 1455., а задржали су га и у каснијим дефтерима 1467-68, те 1569. Качаник није потпадао под Земљу Бранковића те је био дио вилајета/санџака Скопје.

 Из моје теме о Ракоњцима, ја сам стално говорио како су првенствено Чаровићи повезани са силахдаром Ахмедом, на што и докази јасно упућују
 У Новом Пазару се као најјачи родови издвајају потомци силахдара Ахмед-бега и Јакуб-бега. Да ли се њих двојица јављају у нахији Качаници 1463. као тимарници над дербенџијама то сада не могу рећи 100 %, али ако да то ће наравно имати доста импликација. Рикабдар Јакуб код Качаника јесте постао и рикабдар Јакуб-бег са махалом у Призрену касније.

 Сам термин Качаник није јасног поријекла, помиње се тур. "качан" разбојник, али почива на томе да су Турци основали ово мјесто а нису, 

У оном крају има и село Стари Качаник . Варошица Качаник вероватно је у турском времену постала , као што јој је и турско име Качаник од качак ( разбојник ) . Качаник је још од 16. века био легло разбојника

"качан" је придјев у куманском значи "када", тек о овој етимологији треба анализирати, могуће и да је по личном имену јер близу се јавља и Качаник као лично име једном.

 Качаници су ономастички били Срби, но постоји у њиховим селима мањински фонд личних имена који је врло разноврстан. Али издвајају се бугарска, неко куманско, али најчудније и прабугарска имена која су по себи била ријетка а камоли да се срећу унутар неког племена. Гледајући распоред таквих имена, изгледа да је то један од "епицентара".

 Што је сличан образац оном који се среће код носиоца ове генетике на Пештери. :) Овдје још више изражен.

 Даље ћу на својој теми, али може се сад рећи да постоји неки генетски род "Ракоњаца-Чаровића-Качаника" (не бих искључио Чаровиће јер прије да су Ракоњци од њих него обратно), обзиром на постојање нахије "KAČANIKLAR (KAČANICI)"

 Иначе Шабић би требало да се изводи од Шабо<Шабан, дакле муслимански коријен, могуће да је то из Качаника обзиром да су Качаници били дербенџије и имали су више додира са Османлијама. Ако је Шабић презиме старије од Јовичић, а као да јесте.

Једино што овде "квари срећу" је нејавни резултат са Косова и Метохије који припада потпуно другој хаплогрупи у односу на Шабића из Панчева.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9053 послато: Новембар 13, 2023, 07:54:11 поподне »
Једино што овде "квари срећу" је нејавни резултат са Косова и Метохије који припада потпуно другој хаплогрупи у односу на Шабића из Панчева.

Зато је битно да се тестирано јави да видимо о чему се ради. Одмах сам видео да овде нешто није у реду и због хаплогрупе а и због тога што радим на родословима из Неродимља и немам никога ко се из Неродимља селио толико на север. Ова грана је могућа и највероватније оној о којој сам писао а то је да тестирани потиче од Александра Шабића (1927) из Сувог Села. Надам се опет да ће тестирани да се јави и разјасни о чему се ради.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1389
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9054 послато: Новембар 13, 2023, 09:37:12 поподне »
Једино што овде "квари срећу" је нејавни резултат са Косова и Метохије који припада потпуно другој хаплогрупи у односу на Шабића из Панчева.

 Знам да нема наше гране на том пројекту родова с Косова, али помислих да се ти нису тестирали. ;D У сваком случају стоје ове неке ствари о нахији Качаник, нисам ништа знао о том подручју прије 2 дана. Не бих искључио да су родови који су мигрирали с тог подручја могли бити разнородни. Њихов одлазак се подудара или је брзо након доласка Арбанаса, први од фиса Краснића крајем 18 в.

Зато је битно да се тестирано јави да видимо о чему се ради. Одмах сам видео да овде нешто није у реду и због хаплогрупе а и због тога што радим на родословима из Неродимља и немам никога ко се из Неродимља селио толико на север. Ова грана је могућа и највероватније оној о којој сам писао а то је да тестирани потиче од Александра Шабића (1927) из Сувог Села. Надам се опет да ће тестирани да се јави и разјасни о чему се ради.

Волео бих ако тестирани чита да се јави на [email protected] јер имам детаљан родослов Шабића из Неродимља али немам никога за које знам да су отишли у Панчево осим можда Александра (1927) син Љубице Шабић а она ћерка свештеника Радомира Шабића који је из Неродимља дошао и службовао у Вукони. Да би потврдили ову информацију или додали још нешто замолио бих тестираног да се јави.

 По овоме, Александар је узео презиме мајке. Знам да су сви тестирани упознати о томе шта је Y-DNA и да се не преноси са оца очеве мајке. Још је пренесено предање о Неродимљу.. У тим случајевима ношења мајчиног презимена овдје досад је такво што било назначено.

 А зна ли се ко је отац Александра?? Неко из Сувог Села?

 Има ли шансе да су Јовичићи и Шабићи различит род, или је то неки Јовица Шабић родоначелник? Дио тог родословља су и неке модерније сеобе, типа након другог свјетског рата? Нисам нашао ништа о Шабићима у Панчеву. Радомир Шабић (у књизи гдје се помиње Ново Село је Шобић) је рођен 1878.
« Последња измена: Новембар 13, 2023, 09:47:41 поподне Zor »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9055 послато: Новембар 13, 2023, 10:14:52 поподне »
Знам да нема наше гране на том пројекту родова с Косова, али помислих да се ти нису тестирали. ;D У сваком случају стоје ове неке ствари о нахији Качаник, нисам ништа знао о том подручју прије 2 дана. Не бих искључио да су родови који су мигрирали с тог подручја могли бити разнородни. Њихов одлазак се подудара или је брзо након доласка Арбанаса, први од фиса Краснића крајем 18 в.

 По овоме, Александар је узео презиме мајке. Знам да су сви тестирани упознати о томе шта је Y-DNA и да се не преноси са оца очеве мајке. Још је пренесено предање о Неродимљу.. У тим случајевима ношења мајчиног презимена овдје досад је такво што било назначено.

 А зна ли се ко је отац Александра?? Неко из Сувог Села?

 Има ли шансе да су Јовичићи и Шабићи различит род, или је то неки Јовица Шабић родоначелник? Дио тог родословља су и неке модерније сеобе, типа након другог свјетског рата? Нисам нашао ништа о Шабићима у Панчеву. Радомир Шабић (у књизи гдје се помиње Ново Село је Шобић) је рођен 1878.

Не могу да износим више детаља о овоме јер можда није ово у питању а није ни коректно јер можда тестирани не жели да се јавно о томе пише. Зато је најбоље ако би се тестирани јавио и рекао више о свом пореклу па да знамо где да тражимо. ЈОВИЧИЋИ и ШАБИЋИ су иста фамилија, слава, порекло и све им је потпуно исто. Већи део фамилије Шабић а један део се презива Јовичић а један део се презива Цвејић али сви знају да су истог рода. Не знам да ли си разумео али у истраживању Јужне Србије смо тестирали једног Шабића из Неродимља и није иста хаплогрупа као овај из Панчева па сам зато мишљења да можда није ова прича око Александра у шта сам 90% сигуран да јесте али док се тестирани не јави не можемо ништа да знамо 100%.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9056 послато: Новембар 16, 2023, 01:22:46 пре подне »
Павловић, Ђурђиц, Букор, Шабац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, а на основу карактеристичне вредности DYS385=11-13 вероватно и млађој грани YP417>YP418>BY71087>FTB3834. У односу на модални хаплотип ове гране Павловић се разликује повишеним вредностима DYS439=12, DYS449=36 и DYS481=26. Најближа поклапања има са припадницима рода А2: од Средојевића из Стубице код Лазаревца и Бабића из Сјенице разликује се на 3 од 23 маркера. Обојица поменутих славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 965
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9057 послато: Новембар 16, 2023, 07:06:13 пре подне »
Хут, Стевањдан, Плетерница/Славонска Пожега, R1b-L51 (вероватно R1b-P312)

Тестирани наводи да су његови преци дошли на простор Балкана из Холандије, током Наполеонових освајања и да су се првобитно населили у Истри. Вековима су били ковачи, а то је био и прадеда тестираног.

Хаплотип указује без икакве сумње на припадност хаплогрупи R1b-L51, али предвиђач Невген није у могућности да поуздано предвиди млађу подграну на овом броју маркера. Уз малу резерву, рекло би се да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-P312, која је данас процентуално најзаступљенија управо у најзападнијем делу Европе, односно појасу око Атлантика.

У табели српског ДНК пројекта, Хут нема ближих поклапања. Заправо, постоји делимично поклапање на 21 од 23 упоредивих маркера са једним нејавним резултатом из околине Мостара (разлике су на STR маркерима DYS481 и DYS549). Међутим, обзиром на велику географску удаљеност, а и чињеницу да друга особа припада стариначком роду за који се поуздано зна да је присутан у Херцеговни више векова, ово поклапање нема филогенетски значај. Сличних, па и потпуних поклапања на нивоу 23 маркера, Хут има са десетинама хаплотипова из различитих крајева Европе који су у бази Невген (захваљујем Невском на помоћи), што само потврђује већ познату чињеницу да је хаплогрупа R1b изузетно тешка за разлучивање на малом броју STR маркера.

Да би прецизно сазнао најмлађу познату подграну мушке лозе којој припада, али и потврдио предање о старијем пореклу и везе са другим родовима, препорука Хуту је да уради тзв. "дубински", односно велики тест: Big Y-700 или WGS (Dante Labs, Nebula Genomics и сл.).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9058 послато: Новембар 17, 2023, 12:57:34 поподне »
Митровић, Михољдан, Коренита/Лозница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS391=10, DYS456=16, DYS533=14. По овим вриједностима маркера приближава се Милићевићу из Мирашевца/Рача (Јовањдан), али с обзиром да се ради о другом подручју и различитој слави, питање је колико је ова веза стварна.  Укупна разлика хаплотипа њих двојице је 3/23. На подручју Подриња, по укупном хаплотипу, Митровићу је најближи Обрадовић, Ђурђевдан из Љубовије (4/23), а од михољштака најближи је Мајсторовић из Брезовице/Чачак 5723, али се разликује на свим карактеристичним маркерима Митровића па је мала шанса за везу.

У етнографском опису Корените за Митровиће се наводи "У другој половини 19. века: ....Митровићи су из Церове, славе Михољдан." У Церови/Крупањ Митровићи се наводе у групи породица које су ту доселиле у 17. вијеку из Пиве. Међутим, они су у Церови славили Ђурђевдан (раније Ђурђиц). не знам да ли постоји могућност да су Митровићи у Коренитој промијенили славу у Михољдан по досељавању,а да им је оригинална слава Ђурђевдан. Ако је ово тачно, то би их приближило донекле горе наведеним Обрадовићима из Љубовије.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9059 послато: Новембар 17, 2023, 02:13:55 поподне »
Хут, Стевањдан, Плетерница/Славонска Пожега, R1b-L51 (вероватно R1b-P312)

Тестирани наводи да су његови преци дошли на простор Балкана из Холандије, током Наполеонових освајања

Презиме Хут (Hoet) заиста постоји на подручју Холандије и Белгије, реч hoet на холандском значи капа, шешир.
"Наша мука ваља за причешћа"