Ово је неки рад "Историја Полабских Словена", од Јарослава Валенте (не разумем баш све чешке речи, али топоними су битни):
http://www.ceskenarodnilisty.cz/clanky/DejinyPolSlov.htmDějiny Polabských Slovanů
Národní (jazykové) zařazení Polabanů a Srbů
Polabští Slované patří do dnes vymřelé větve západních Slovanů, do lechické části (Nitsch). Od 7. století sídlili v oblasti kolem řeky Sály a Labe od Hřenska až k městu Hamburku, někdy překračovali tuto linii daleko na západ (tzv. limes Sorabicus). Toto území se pak zmenšovalo, v 11. století padl poslední slovanský obranný bod na Sále, v následujícím století též na středním a dolním toku Labe (zůstaly jen Drážďany, Pěrna)..
Народна (језичка) организација (?) Полабљана и Срба
Полабски Словени спадају у данас изумрле огранке западних Словена, до ...дела (Нич). Од седмог века су били у области око река Сале и Лабе од Хренска до града Хамбурга, некада прелазећи ову линију далеко ка западу (лимес Сорабикус). Ова територија се пак смањивала, у 11. веку је пала последња словенска одбрамбена тачка на Сали, а у следећем веку такође на средњем и доњем току Лабе (остали су само Дрезден , Перна)...итд...
Příchod Polabanů na území dnešního Německa
Polabsko-baltičtí Slované přišli na území dnešní Severoněmecké nížiny ve dvou skupinách od východu. První překročila Vislu a Odru na severu, podél moře, a pokračovala Pomořanskem na Hamburk, druhá se vydala přes Slezsko a Čechy podle Labe k Sále, a odtud ještě dále k Harckému lesu. Oblast dnešní Lužice byla osídlena národem Srbů (Surbi) až ve druhé vlně, v níž obsadili Čechové, Chorvati, Slezané aj. svá pozdější území...
Долазак Полабљана на територију данашње Немачке
Полабско-балтски Словени су дошли на територију данашње Севернонемачке низије у двема групама са истока. Прва је прешла Вислу и Одру на северу, наставила је ка Хамбургу, а друга је ишла преко Шлезије и Чешке према Лаби и Сали...Област данашње Лужице је била настањена Србима тек у другом таласу, у ком су и Чеси, Хрвати, Шлезани итд. настанили своја каснија станишта...
Oblast Srbů
Centrum jejich vlastního území bylo na řece Sále a Muldě (Srbia), příbuzné oblasti sahaly až k Bobře a Hvizdě (Dalemincové, Lužičané, Milčané, Besuncané atd.) na východě a k Mohanu na západě. Hranice tehdejšího osídlení je sporná, ale táhla se po řece Hvizdě a Bobře ke Krosnu, dále k Vurici a Příboru na Kopěník, pak pokračovala přes Sosny, Dubnou a hranici saskoanhaltskou-braniborskou k Sále a Labi, odtud na Koblou, Popelov, Nordhausen, Chýžice a Hořici na Chlom a Řezno.
Овде се описују природне границе...Центар њихове територије је био на рекама Сала и Мулде (Србиа), до Бобре (има је у списку саксонских река) и Хвизде (?) на истоку и на западу до Мохана (?). Границе тадашњег станишта су спорне, али је ишла уз реке Хвизда и Бобра прека Кросну, даље ка Вурици и Прибору на Копеник, па се настављала преко Сосне, Дубне и ка Сали и Лаби, одатле на Коблуо, Попелов, Нордхаусен, Хижице и Хорици на Хлом и Резно...(не знам како се на немачком ови топоними кажу и где се налазе тачно, али можда може нека мапа да се направи)
Rozhraní vede českými hraničními horami do Hřenska, a dále pak na Sloup, přes Ještěd zpět do Jizerských hor. Bohužel přesně neznáme polohu trojmezí na Dunaji mezi Čechy, Srby a Slovinci. Hustota slovanských osídlení zde byla malá a německé přívlastky wendisch tyto tři národy nerozlišují. Srbská země se dělali na kraje nebo župy jednotlivých kmenů – vlastních Srbů, Žirmuntů, Neleticů, Nižiců, Chudiců, Dalemniců, Nišanů, Lužičanů, Milčanů, Žarovanů a Besuncanů – viz mapy. Za část srbského národa, jež se počeštila, jsou považováni i Chodové. To se dokládá etymologicky – předsunuté h, které nemá nikde v Čechách obdoby apod.
Разграничење иде дуж чешких планина до Хренска, даље на Слуп, преко Јештеда и назад до Језерских планина. Ипак, не знамо тачно положај тромеђе на Дунаву између Чеха, Срба и Словенаца(?). Густина словенских насеља је била мала а немачки назив "вендиш" , не разликује ова три народа. Српску земљу су чинили окрузи или жупе појединих племена...За део српског народа, који се почештио, сматрају се и Ходи. То се и етимолошки доказује...