Кипрани (генетика)

[Небојша]

У јуну ове године објављена је студија о генетици кипарских Турака: Turkish Cypriot paternal lineages bear an autochthonous character and closest resemblance to those from neighboring Near Eastern populations.

https://www.researchgate.net/publication/303693336_Turkish_Cypriot_paternal_lineages_bear_an_autochthonous_character_and_closest_resemblance_to_those_from_neighboring_Near_Eastern_populations

Чини се да је, као и у случају кипарских Грка (Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements), ово становништво генетски ближе суседима са Блиског истока, него Турцима из Анадолије.

Ипак, као да постоје одређене разлике између Грка и Турака са Кипра. Треба ове резултате упоредити са резултатима кипарских Грка, али делује да код Турака има више G2a (погледати и рад Population genetics of 17 Y-STR markers in Turkish Cypriots from Cyprus).



 

[Небојша]

Грци (Кипар, узорак 629)

J2a - 26.2%
E - 23.1
(E-V13 - 7.3%)
G2a - 12.7%
R1b - 10.7%
(L23 - 7.6%)
J2b - 7.3%
(M205 - 5.9%)
J1 - 6.5%
R1a - 4.5%
T - 1.9%
L - 1.9%
I2a - 1.3%
H - 0.5%
Q - 0.3%
I - 0.3%
C - 0.2%
B - 0.2%


Турци (Кипар, узорак 266)

E - 25.2%
J2a - 16.2%
G2a - 15.8%
J1 - 13.2%
I2a - 6.4%
R1b - 6%
T - 5.3%
R1a - 4.5%
L - 2.3%
Q - 1.5%
J2b - 1.1%
N - 1.1%
I1 - 0.8%
H - 0.4%
I2b1 - 0.4%


Извор:

- Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements
- Turkish Cypriot paternal lineages bear an autochthonous character and closest resemblance to those from neighboring Near Eastern populations

[Небојша]

Заступљеност хаплогрупе J2b-M205 код кипарских Грка

Извор: Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements



На први поглед, кипарски Грци и кипарски Турци имају сличну генетику (пост изнад). То се пре свега огледа кроз високе проценте J2a, E1b и G2a. Ипак, код хаплогрупе M205 је уочљиво да постоје разлике. У турском делу Кипра је веома слабо заступљена (око 1% на два истраживања).

Приметно је да је и J1 код Турака нешто повишена.

Не знам да ли одговор на ово лежи у грчкој колонизацији, или је у питању нешто друго, с обзиром да то становништво генетски више подсећа на становништво Леванта, о чему је било речи и у студији: Turkish Cypriot paternal lineages bear an autochthonous character and closest resemblance to those from neighboring Near Eastern populations.

[Милош]

Заступљеност хаплогрупе J2b-M205 код кипарских Грка

Извор: Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements



На први поглед, кипарски Грци и кипарски Турци имају сличну генетику (пост изнад). То се пре свега огледа кроз високе проценте J2a, E1b и G2a. Ипак, код хаплогрупе M205 је уочљиво да постоје разлике. У турском делу Кипра је веома слабо заступљена (око 1% на два истраживања).

Приметно је да је и J1 код Турака нешто повишена.

Не знам да ли одговор на ово лежи у грчкој колонизацији, или је у питању нешто друго, с обзиром да то становништво генетски више подсећа на становништво Леванта, о чему је било речи и у студији: Turkish Cypriot paternal lineages bear an autochthonous character and closest resemblance to those from neighboring Near Eastern populations.

Пpимeтнo je и дa je вeликa paзликa и измeђу caмиx Tуpaкa.



Пa тaкo Tуpци из oблacти Кepинeje имajу +10%, a из oблacти Фaмaгуcтa 1-2%. Taкoђe ce пocтaвљa и питaњe кo ce тecтиpao, Tуpци cтapoceдeoци или нaceљeници нaкoн 1974. кojи cу у вeћини пo гpaдoвимa.

[Небојша]

Пpимeтнo je и дa je вeликa paзликa и измeђу caмиx Tуpaкa.



Пa тaкo Tуpци из oблacти Кepинeje имajу +10%, a из oблacти Фaмaгуcтa 1-2%. Taкoђe ce пocтaвљa и питaњe кo ce тecтиpao, Tуpци cтapoceдeoци или нaceљeници нaкoн 1974. кojи cу у вeћини пo гpaдoвимa.

Милоше, Грци из Керинеје имају +10% M205, не Турци.

Турци су тестирани у склопу другог истраживања. У две одвојене студије M205 је око 1% код кипарских Турака.

Код Грка је група најслабија у Амохостосу (1.6%).

То ми је запало за око. Висок проценат код Грка (5-10%), док се код Турака креће 1-2%. Могуће да су тестирани досељени Турци, али онда би се вероватно разликовао и однос других хг, а то није случај.

[Милош]

Милоше, Грци из Керинеје имају +10% M205, не Турци.

Турци су тестирани у склопу другог истраживања. У две одвојене студије M205 је око 1% код кипарских Турака.

Код Грка је група најслабија у Амохостосу (1.6%).

То ми је запало за око. Висок проценат код Грка (5-10%), док се код Турака креће 1-2%. Могуће да су тестирани досељени Турци, али онда би се вероватно разликовао и однос других хг, а то није случај.

Aкo cу у питaњу Гpци, oндa je тo пpoцeнтуaлнo нajoбpaђeниja eтничкa cкупинa, c oбзиpoм дa нa цeлoм Ceвepу Кипpa живи oкo 3000 Гpкa. Или je paђeнo мeђу paceљeним Гpцимa ca ceвepa, кojи чинe гoтoвo пoлoвину гpчкoг cтaнoвништвa нa Кипpу.

[Небојша]

Aкo cу у питaњу Гpци, oндa je тo пpoцeнтуaлнo нajoбpaђeниja eтничкa cкупинa, c oбзиpoм дa нa цeлoм Ceвepу Кипpa живи oкo 3000 Гpкa. Или je paђeнo мeђу paceљeним Гpцимa ca ceвepa, кojи чинe гoтoвo пoлoвину гpчкoг cтaнoвништвa нa Кипpу.

Ту је додуше и узорак најмањи.

- Пафос, 10 од 105 – 9.52%
- Никозија, 12 од 161 – 7.45%
- Керинеја, 5 од 48 – 10.42%
- Лимасол, 8 од 126 – 6.35%
- Амохостос, 2 од 122 - 1.64%
- Ларнака, 0 од 67, 0%

[Милош]

Ту је додуше и узорак најмањи.

- Керинеја, 5 од 48 – 10.42%
- Амохостос, 2 од 122 - 1.64%

И бeз ceвepнoг дeлa oблacти Никoзиje, кojи улaзи у cacтaв Ceвepнoг Кипpa, имaмo 170 тecтиpaниx Гpкa ca тoг пoдpучja, штo je вишe нeгo дoбpa бpojкa, гдe je M205 зacтупљeн ca 4,1% (7).

[Сремац]

Y-chromosomal analysis of Greek Cypriots reveals a primarily common pre-Ottoman paternal ancestry with Turkish Cypriots:
http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0179474

[симо]

Y-chromosomal analysis of Greek Cypriots reveals a primarily common pre-Ottoman paternal ancestry with Turkish Cypriots:
http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0179474

Хвала на линку, Сремче. Одмах провјерих М205. Заиста су значајно присутнији међу кипарским Грцима него међу Турцима, мада је главни закључак рада да су кипарски Грци и Турци једна генетска популација.

[Сремац]

Хвала на линку, Сремче. Одмах провјерих М205. Заиста су значајно присутнији међу кипарским Грцима него међу Турцима, мада је главни закључак рада да су кипарски Грци и Турци једна генетска популација.

Нема на чему,
Да кипарски Грци и Турци су далеко најсличнији једни другима, колико видех основна разлика између кипарских Грка и Турака, је што Турци показују присуство хаплогрупа из Средње/Источне Азије и Северне Африке, које су одсутне код кипарских Грка:

Concentrating on differences in haplogroup frequencies between GCy and TCy, what stands out in qualitative rather than quantitative terms, is the presence of Eastern Eurasian haplogroups (H, C, N, O, Q) at a moderate frequency (~5.5%) in TCy but not in GCy. These haplogroups are prevalent among mainland Turks (ranging from 3% in South Anatolia to 15% in Central Anatolia) (Fig 3; S4 and S5 Figs). The Central Asian origin[37,38,48–51] of some of these haplogroups, namely C, N, and Q, points to the influx of proto-Turkic tribes in the Anatolian peninsula, establishing gradually the Ottoman Empire and spreading to Cyprus during the Ottoman era (1571–1878), to be assimilated into the TCy gene pool. In fact, the current findings indicate that the frequency of these possible proto-Turkic haplogroups among TCy is 4.2% (S8 Table). In addition, TCy show evidence of low frequencies of North African haplogroups (E-M81, E-V38). The fact that these haplogroups are absent from GCy may suggest a minor influx of North African males to Cyprus, either assimilated within the Ottoman settlers (civilians and soldiers) or brought as slaves, a common practice during the Ottoman era, who were apparently gradually assimilated into the TCy community[52].

Такође, код кипарских Турака I2 је јача него код Грка:

Of interest, is also a difference in the frequency of haplogroup I2 (2.3% aming GCy, 6.8% among TCy), which may indicate a minor influx of Balkanic individuals, along the Ottoman settlers, who possibly served in the Ottoman army (e.g. janissaries)[58].

[симо]

Такође, код кипарских Турака I2 је јача него код Грка:

Of interest, is also a difference in the frequency of haplogroup I2 (2.3% aming GCy, 6.8% among TCy), which may indicate a minor influx of Balkanic individuals, along the Ottoman settlers, who possibly served in the Ottoman army (e.g. janissaries)[58].

Да, при томе бар трећина пронађених I2 и код кипарских Турака и Грка нису I2-CTS10228 већ нека друга I2.

[Небојша]

Хвала на линку, Сремче. Одмах провјерих М205. Заиста су значајно присутнији међу кипарским Грцима него међу Турцима, мада је главни закључак рада да су кипарски Грци и Турци једна генетска популација.

У глобалу јесу веома слични. Има мало одступања код J1, R1b и J2b. Хаплогрупа J1 je заступљенија код Турака, док су R1b и J2b заступљеније код Грка.

С обзиром да је ово већ трећи рад за кипарске Турке и други за кипарске Грке, можемо рећи да први имају 1-2% J2b, док је код Грка ова хаплогрупа присутна са 6-7%. Притом код Грка постоје све три гране ако се не варам, J2b*, J2b1, J2b2, с тим да је M205 најзаступљенија.

Судећи по овим подацима, проценат хаплогрупе J2b код Турака са Кипра слаже се са оним у Либану, Јерменији, Сирији и Ирану, док се проценат код Грка са Кипра поклапа са процентом ове хг у Грчкој (6-8%).

Нисам сигуран да ово може бити у вези са колонизацијом, пре је у питању демографски "бум" међу Грцима, али ко зна. Са друге стране, треба проверити које су подгране R1b присутне на Кипру, односно колики је проценат могао доћи са "правим" Грцима.

Видим да је E-V13 код обе популације 7-10%, што није мало.

[Небојша]

Иако нису одрадили детаљно СНП тестирање, међу J2b хаплотиповима нaзиру се они који припадају подграни M241>L283>Z631. Карактеристика ове подгране јесте нешто нижа вредност на маркеру 385ab (12-17, 13-17). Ово је иначе изразито европска подграна J2b2-M241, па се поставља питање њеног порекла на Кипру (грчка колонизација?).

Од родова из нашег пројекта, ту спадају "Голијани", Скендеровић, итд.

[Небојша]

Comparing the entire set of Y-chromosome haplogroups with those from regional populations surrounding Cyprus revealed a high Anatolian influence (mY = 66 %), followed by the Levant (mY = 24 %) then the Balkan regions (mY = 13 %, Table 2). A putative Roman contribution to Cyprus using data from Italy and Sicily [32] also showed negative values of mY (data not shown). A closer look at specific proxy lineages permitted us to dissect these results further (Table 2). Anatolia would have generated up to 83 % to the Cypriot G-P15 and up to a quarter (range, 22–25 %) of Cypriot J2a-M67, J2b-M12, and R1b-M269 related lineages. Danube Balkans would have provided most of the Cypriot J2b-M12 (67 %) and all Cypriot I2-M423 (99 %). Although, when using the entire set of Y-chromosome haplogroup frequencies, the composition of Cyprus can be explained by contributions from Anatolia, Balkans, and Levant, the actual Greek contribution stood out for the Cypriot E-V13 (87 %), J2a-M67 (74 %), R1b-M269 (48 %), and G-P15 (17 %) components. Lastly, Levant contributed up to 30 % of the Cypriot R1b-M269 and to a lesser extent regarding the Cypriot J lineages (3–8 %)

The pattern of structural variation in Cyprus points towards a model comprising two stages of expansion: an earlier expansion of G2a-P15, J2a-M67, and R1b-M269 (range, 11,600–13,800 y BP with a slow YSTR mutation rate ω; 3800–4500 BP with a fast ω), subsequently followed later by the expansion of E-V13, I2-M423, and J2b-M12 (slow ω, 4400–6600 y BP; fast ω 1500–4500 y BP) (Table 3). However, times of divergence of these lineages from current Anatolian, Danubian, Greek, and Levantine Y-STRs appeared more recent. Pre-historical divergence was observed for Cypriot G-P15 with Greece (3600 y BP), I2-M423 with Anatolia (4200 y BP) and Levant (9400 y BP) and J2b-M12 with Danube Balkans (3,500 y BP) and Levant (5100 y BP). Divergence of E-V13, J2a-M67, and R1b-M269 would have taken place in modern times (range, 300–2.200 y BP). Note that both M67 and M269 encapsulate high genetic variance, respectively, 0.352 and 0.320, but little genetic differentiation with Anatolia, Danube Balkans, Greece, and Levant. This suggests either an arrival of multiple diverse founders during the Bronze Age period or alternatively several subsequent flows from these regions. In addition, the use of a fast YSTRS mutation rate reduced the divergence to the historical era. While these YSTR-based estimates are consistent with two stages of settlement, the chronological framework regarding such expansions remains in doubt due to uncertainty regarding the appropriate average YSTR mutation rate for the 11 loci that compose the haplotype.

Издвојио сам неке битне делове из оног рада о Y хромозому кипарских Грка. Занимљиво ми је да се ова кипарска J2b (која је 90% M205) највећим делом везује за Балкан (TMRCA 3500), уз I2a-M423. Гледајући хаплотипове, уочљива је сличност са неким европским хаплотиповима (вероватно добар део одлази на PH4306), док не постоји подударање са "арапским". Значајно би било видети хаплотипове из Сирије, Либана и Јордана, којих нема превише. Ту би веза морала да постоји.

Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements
https://investigativegenetics.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13323-016-0032-8