Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Небојша Август 27, 2020, 02:25:19 поподне
-
Отварам тему о пореклу становништва пљеваљског краја. У литератури је овај крај обрађен кроз студије "Средње Полимље и Потарје", Петра Мркоњића (Атанасије Пејатовић) и "Пљеваљски крај: прошлост и порекло становништва", Милете Војиновића.
Гледајући ДНК базе, имамо свега 30-ак Y-ДНК резултата из тог краја (Срби и муслимани). Разлог за нешто слабији одзив, када је тестирање у питању, лежи вероватно и у чињеници да у тим крајевима није толико изражена племенска свест, за разлику од других крајева Црне Горе.
Ова област је иначе од досељавања Срба на Балкан у саставу српске државе. Срби су по доласку овде затекли староседеоце Ромеје. Неки духовни центри области били су манастир Милешева, манастир Свете Тројице крај Пљеваља, као и манастир Саветог Петра и Павла на Лиму.
Пљеваљски крај насељен је углавном из околних области, из Дробњака, Колашина, а има и доста досељеника из Никшића, Херцеговине и црногорских Брда. У овој области се сачувао и нешто већи проценат староседелачког становништва. Код муслимана има досељеника са свих страна, а најчешће се помињу Кучи, Херцеговина, Босна, итд.
напомена: код места порекла уписиване су негде две, или више локација, у зависности о којој студији је реч
Хаплогрупа I2-M423/Y3120:
I2-Y3120>PH908
Необјављени, Никољдан, Глисница/Пљевља
Гачевић, Лазаревдан, Матаруге/Пљевља, порекло: Матаруге
Необјављени, Лазаревдан, Бобово/Пљевља
Необјављени, Никољдан, Црни Врх/Пљевља, порекло: Југово
Крвавац, Ђурђевдан, Трновице/Пљевља, порекло: Маоче
Ненадић, Никољдан, Црљенице/Пљевља, порекло: Отиловићи
Ајановић, муслиман, Вилићи/Пљевља, порекло: Крајчиновићи/Прибој
Талић, муслиман, Пљевља, порекло: Бугарска, или Босна
I2-Y3120>Z17855
Јелић, Ћириловдан, Глисница/Пљевља
I2-M423
Бошковић, Лучиндан, Пљевља, порекло: Ровца
-
Хаплогрупа J2b-M12
J2b-M205
Бујишић, Ђурђевдан, Крупице/Пљевља, порекло: Ђедово поље/Шаранци, или Морача
Голубовић, Аранђеловдан, Крупице/Пљевља, порекло: огранак Ћировића
Перуничић, Ђурђевдан, Борова/Пљевља, порекло: староседеоци
Марковић, Ђурђевдан, Крупице/Пљевља, порекло: староседеоци
Необјављени, Никољдан, Црљенице/Пљевља, порекло: Водно, раније Кечине
Необјављени, Аранђеловдан, Љутићи/Пљевља, порекло: Морача
Цмиљанић, Ђурђевдан, Поткрајци/Пљевља, порекло: староседеоци, или Равни Котари
Чамџић, Аранђеловдан, Црљенице/Пљевља, порекло: Колашин, или Крњача/Прибој, старије презиме Радовић
-
Нека си ово отворио,надам се даће бити занимљиво.Прва асоцијација на ову тему ми да ли ће се и генетички потврдити разграничење Крича и Новљања ријеком Таром.Ја вјерујем да хоће.Па и ценим да оно Новљана што буде генетички потврђено у Затарју припадаће каснијим миграцијама.Биће занимљиви и муслимански родови ђе ,вјерујем, можемо пратити руте од пада Херцег Новог и Рисна,па Клобука,па Никшића итд да би доспјели до пљеваљског краја...
-
Хаплогрупа R1a-M417
R1a-M458
Лекић, Михољдан, Пљевља, порекло: огранак Цвијетића?
Лончар, Никољдан, Рађевићи/Пљевља, порекло: Челебићи/Фоча, раније Радовић
R1a-Z280>YP2613
Цвијовић, Мратиндан, Глисница/Пљевља
Појатић, муслиман, Пљевља
-
Биће мало збуњујеће за људе који не познају тај крај а тиче се навођења из литературе зато што се често мјешају многа села,па биће да у једном извору припадају Пљевљима а по другом Пријепољу па Прибоју итд...Поготово ако се узму у обзир садашње границе. Свакако је становништво у том крају јако измјешано честим и унутаррегијским миграцијама.Тако да је у том смислу јако тешко одвојити Безаревиће из Скокућа у пријепољској општини од оних који су остали у Пљевљима само зато што ови из пљеваљске данашње општине нису тестирани.То ми паде на памет а про по последњег Небојшиног поста а тиче се Р1а.Наравно требо би нам неки геодета да похвата све конце....
-
Биће мало збуњујеће за људе који не познају тај крај а тиче се навођења из литературе зато што се често мјешају многа села,па биће да у једном извору припадају Пљевљима а по другом Пријепољу па Прибоју итд...Поготово ако се узму у обзир садашње границе. Свакако је становништво у том крају јако измјешано честим и унутаррегијским миграцијама.Тако да је у том смислу јако тешко одвојити Безаревиће из Скокућа у пријепољској општини од оних који су остали у Пљевљима само зато што ови из пљеваљске данашње општине нису тестирани.То ми паде на памет а про по последњег Небојшиног поста а тиче се Р1а.Наравно требо би нам неки геодета да похвата све конце....
Да, из овог краја су ишле миграције ка Пријепољу и околини. Имамо и у пројекту неколико породица које се срећу на обе стране. Што се географије тиче, у овом случају је просто, у питању је становништво између Таре и Лима, тј. оно које данас припада искључиво општини Пљевља.
-
Хаплогрупа R1b-M269
R1b-Z2705
Необјављени, Никољдан, Драгаши/Пљевља, порекло: староседеоци, или Риђани
R1b-P312
Необјављени, Јовањдан, Пљевља, порекло: Староседеоци
R1b-L48
Чаушевић, муслиман, Пљевља, порекло: Босна
-
Хаплогрупа E-V13
E-V13
Лисичић, Јовањдан, Крушево/Пљевља
E-V13>L241
Пивљанин, Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља, порекло: Пива
Хаплогрупа G2a-L497
G2a-L42
Малиџан, Ђурђевдан, Шљиванско/Пљевља, порекло: Херцеговина
Мрдак, Никољдан, Трновице/Пљевља, порекло: Дробњак, или староседеоци
Хаплогрупа I1-M253
I1-Z63>Y6228
Бајић, Стевањдан, Забрђе/Пљевља, порекло: Колашин
I1-P109
Кријешторац, муслиман, Пљевља, порекло: Дробњак, или староседеоци
-
Да, из овог краја су ишле миграције ка Пријепољу и околини. Имамо и у пројекту неколико породица које се срећу на обе стране. Што се географије тиче, у овом случају је просто, у питању је становништво између Таре и Лима, тј. оно које данас припада искључиво општини Пљевља.
Управо о овоме ја и причам,за људе који не познају тај крај биће мало теже,поготово ако им се пружи дезинформација као полазна тачка.Па у том смислу предлажем да се крене са мапом и да се утврди да није све од Таре до Лима пљеваљска општина,напротив можда чак и пола припада пријепољској општини.Као друго,поента ми је била не да разграничавам него да скренем пажњу јер је у једном периоду то била пљеваљска каза а у другом пријепољска па и сјеничка,па је био један кадилук па други па на крају општинске подјеле и да не пмињем ове потоње државне..Ништа више од тога,само да искључимо евентуалне недоумице...
-
Управо о овоме ја и причам,за људе који не познају тај крај биће мало теже,поготово ако им се пружи дезинформација као полазна тачка.Па у том смислу предлажем да се крене са мапом и да се утврди да није све од Таре до Лима пљеваљска општина,напротив можда чак и пола припада пријепољској општини.Као друго,поента ми је била не да разграничавам него да скренем пажњу јер је у једном периоду то била пљеваљска каза а у другом пријепољска па и сјеничка,па је био један кадилук па други па на крају општинске подјеле и да не пмињем ове потоње државне..Ништа више од тога,само да искључимо евентуалне недоумице...
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Pljevlja_in_Montenegro.svg/250px-Pljevlja_in_Montenegro.svg.png)
-
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Pljevlja_in_Montenegro.svg/250px-Pljevlja_in_Montenegro.svg.png)
Па ђе ти је ЛИМ овдје?
-
Па ђе ти је ЛИМ овдје?
Па нема Лима. Наслов гласи "Становништво пљеваљског краја". Угрубо, то је област између Лима и Таре на југу. Можда ћу једном обрадити читаво Полимље и Потарје, али то је мало захтевнији посао.
-
Тешко је ово географски разграничити, јер исти родови живе у овом обиљеженом подручју данашње општине Пљевља, али и на исток у општини Пријепоље, на север у општини Прибој и на запад у насељима фочанске општине. На југозападу река Тара је доста јасна граница, све остало је флуидно.
Постоје неки родови којих данас под тим презименима нема у насељима општине Пљевља, али живе у непосредној близини, у местима одмах преко границе. Добар пример за то су родови из Бабина, Камене Горе, Бучја и других места у пограничном подручју (данас у Србији). Они су се ту преселили у 19. или 20. веку. Штета би била не уврстити их у овакву обраду података.
Притом, многа од тих села, данас у Србији, су се до 1945. године рачунала у пљеваљски крај, јер су гравитирала Пљевљима, а и становништво је било у сродничким везама са живљем села која су и данас у подручју општине Пљевља и чинило нераздвојиву етнографску целину с њима.
Осим тога, имамо разлика у пореклу живља и у подручју данашње општине Пљевља. Мноштво родова у Затарју потичу из дурмиторског краја или из Поља (колашинских, мојковачких) и Мораче, док је становништво источних насеља пљеваљске општине много више у вези са становништвом Доњег Полимља (пријепољског и бјелопољског краја).
Дакле, тешко је овде оивичити неку етнографску а у исто време и географску целину. Ограничавање на родове који данас живе у насељима пљеваљске општине не даје целовиту слику.
Како год, похвале за труд, и ово је нека добра база података о резултатима родова који данас живе на подручју општине Пљевља.
-
Па ђе ти је ЛИМ овдје?
Нема потребе за затрпавањем теме коментарима који ничему не доприносе. Свако добронамеран и заинтересован за порекло становништва пљеваљског краја ће знати о којем се тачно подручју ради, а за оне слабије упућене постоје бројне карте.
-
Можда ћу једном обрадити читаво Полимље и Потарје, али то је мало захтевнији посао.
Можда и није. Само треба добро определити подручје, а мислим да се то може, пратећи географију. Затарје + Доње Полимље. Становништво у том крају је доста добро обрађено у литератури. Пејатовић, па на даље.
-
Нема потребе за затрпавањем теме коментарима који ничему не доприносе. Свако добронамеран и заинтересован за порекло становништва пљеваљског краја ће знати о којем се тачно подручју ради, а за оне слабије упућене постоје бројне карте.
Мислим да је Бојан и те како добро упућен, јер је из тог краја.
-
Мислим да је Бојан и те како добро упућен, јер је из тог краја.
Баш зато и кажем. :)
-
Можда би требало тему, односно област из које се обрађују генетички подаци требало назвати - Порекло становништва и Y-ДНК резултати подручја општине Пљевља.
Из наведених разлога.
Ништа лично, само предлог, да не би било недоумица које смо навели у преписци.
-
Нема потребе за затрпавањем теме коментарима који ничему не доприносе. Свако добронамеран и заинтересован за порекло становништва пљеваљског краја ће знати о којем се тачно подручју ради, а за оне слабије упућене постоје бројне карте.
Надам се да ниси мене препозно као злонамерног,ако јеси немам коментар то је твоја воља. Ја сам на сличном фону као и Небо у овом случају,мада се често и неслажемо,а то је да не можемо одвијити Бабине,Јбуку,Обарде,Бучје итд,итд, јер је то фактички једна регија и географска и етничка.Можда је наслов теме требао укључити општину Пљевља а не пњеваљски крај и ја био онда осто нијем...И Небојша је поменуо Лимнисам ја...
-
Можда би требало тему, односно област из које се обрађују генетички подаци требало назвати - Порекло становништва и Y-ДНК резултати подручја општине Пљевља.
Из наведених разлога.
Ништа лично, само предлог, да не би било недоумица које смо навели у преписци.
Помислиће неко да се договорисмо🙂
-
Надам се да ниси мене препозно као злонамерног,ако јеси немам коментар то је твоја воља. Ја сам на сличном фону као и Небо у овом случају,мада се често и неслажемо,а то је да не можемо одвијити Бабине,Јбуку,Обарде,Бучје итд,итд, јер је то фактички једна регија и географска и етничка.Можда је наслов теме требао укључити општину Пљевља а не пњеваљски крај и ја био онда осто нијем...И Небојша је поменуо Лимнисам ја...
Таман посла, рекох само да нема потребе беспотребно затрпавати тему, попут коментара о Лиму на карти пљеваљске општине са Википедије, такве ствари се могу договорити и преко приватних порука.
Слажем се да вештачке границе не могу променити чињеницу да је становништво поменутих села у најближој вези са онима који су остали у Пљевљима односно Црној Гори, а шире говорећи читав тај простор оивичен Горњим Полимљем, Пријепољем и Таром представља једну етнографску целину.
-
Помислиће неко да се договорисмо🙂
Тешко, с обзиром да смо чешће у некој врсти неспоразума на форуму ;)
Како год, доста добро познајем тај крај и порекло становништва тамо, а о теби не треба ни да говоримо, јер си "са терена".
-
Етнографске области се често не поклапају са савременим границама општина, па у том смислу може бити и "општина Пљевља". Али нека водиља ми јесте био рад Милете Војиновића, "Пљеваљски крај", који се, највећим делом, односи управо на ову област.
-
Етнографске области се често не поклапају са савременим границама општина, па у том смислу може бити и "општина Пљевља". Али нека водиља ми јесте био рад Милете Војиновића, "Пљеваљски крај", који се, највећим делом, односи управо на ову област.
Пљеваљски крај је, ипак, етнографски нешто шира област. Држи се подручја општине Пљевља и ту си на сигурном ;)
-
Етнографске области се често не поклапају са савременим границама општина, па у том смислу може бити и "општина Пљевља". Али нека водиља ми јесте био рад Милете Војиновића, "Пљеваљски крај", који се, највећим делом, односи управо на ову област.
Човече,ја сам баш срећан што си кренуо са овим али сам једноставно осјетио потребу да укажем на детаље који могу да нам олакшају посо.Ево вам и практичан примјер потврде овога што и ја и Небо потенцирамо а тај примјер се зове Милешевска епархија са регијом коју она покрива
-
Ево вам и практичан примјер потврде овога што и ја и Небо потенцирамо а тај примјер се зове Милешевска епархија са регијом коју она покрива
Добар предлог. А ту је као одличан оријентир и Поменик приложника Манастира Милешева у другој половини 19. века, који је обрадио Зоран Малешић.
Међутим, мислим да је то превелик посао, па остајем код предлога да се Небојша држи подручја општине Пљевља. И да тако гласи и наслов ове теме.
-
"Писанија манастира Милешеве" нису лоша за погледати,имамо је у Дигиталној,доста презимена са пребивалиштем,итд
-
Тему би временом могли преименовати у "Средње Полимље и Потарје - ДНК резултати". Само да утврдимо тачне границе области. У литератури је крај више него добро обрађен (Пејатовић), а имамо и приличан број днк резултата. Могла би се урадити и квалитетна статистика.
-
Добар предлог. А ту је као одличан оријентир и Поменик приложника Манастира Милешева у другој половини 19. века, који је обрадио Зоран Малешић.
Међутим, мислим да је то превелик посао, па остајем код предлога да се Небојша држи подручја општине Пљевља. И да тако гласи и наслов ове теме.
Бели смо фреквенцију нашли ноћас,нечија ће кучка липсати...
-
Бели смо фреквенцију нашли ноћас,нечија ће кучка липсати...
;D
-
Тему би временом могли преименовати у "Средње Полимље и Потарје - ДНК резултати". Само да утврдимо тачне границе области. У литератури је крај више него добро обрађен (Пејатовић), а имамо и приличан број днк резултата. Могла би се урадити и квалитетна статистика.
Ово ти је одлична идеја. Област није тако тешко одредити. Бојан и ја смо на располагању ;)
-
Тему би временом могли преименовати у "Средње Полимље и Потарје - ДНК резултати". Само да утврдимо тачне границе области. У литератури је крај више него добро обрађен (Пејатовић), а имамо и приличан број днк резултата. Могла би се урадити и квалитетна статистика.
Ова ти је на мјесту,подржавам
-
Ова ти је на мјесту,подржавам
Немој више, забринићу се :D
-
Ово ти је одлична идеја. Област није тако тешко одредити. Бојан и ја смо на располагању ;)
Пошто се добро слажете, ево шансе да заједно урадите једну добру мапу Средњег Полимља и Потарја, после ћемо лако. :)
-
Пошто се добро слажете, ево шансе да заједно урадите једну добру мапу Средњег Полимља и Потарја, после ћемо лако. :)
Хајде, потрудићемо се.
-
Хајде, потрудићемо се.
Код Неба је висак а ја ћу да иргатујем врло радо,или да идем лево,десно ко онај из "Горчила"🙂
-
Код Неба је висак а ја ћу да иргатујем врло радо,или да идем лево,десно ко онај из "Горчила"🙂
На вези смо, решићемо.
-
То би ваљало на некој мапи лепо оивичити, или урадити у google maps.
Овако напамет, у ту област би требала ући готово целокупна општина Пљевља, делови општине Бијело Поље и делови општине Пријепоље, од црногорске границе до Лима?
(https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2017/05/Crna_Gora_-_Narodna_podela_na_plemena_i_oblasti_1878-1913-600x790.png)
Овај пресек не би био само локалног карактера. Наиме, одавде је насељен добар део српских земаља (Крајина, Западна Србија, Источна Босна, делови Шумадије), тако да би могли правити паралеле и са другим крајевима.
-
То би ваљало на некој мапи лепо оивичити, или урадити у google maps.
Право да ти речем, ја баш и нисам неки стручњак за прављење мапа, али област би се могла оивичити географски овако:
Подручје општине Пљевља, затим део подручја општине Пријепоље западно од Лима, део подручја општине Прибој јужно од Лима, до Руда, затим границом Републике Србије и Републике Српске до границе општине Пљевља.
Мени је проблематичан и сам назив и често сам се питао зашто је Пејатовић област коју је обрађивао назва "Средње Полимље и Потарје".
Прво "Потарје" није одговарајући појам, јер он означава област уз реку Тару са обе стране реке (као Подриње, Поморавље, итд). Област коју је обрадио у овом делу реке Таре зове се Затарје или Прекотара.
Што се Полимља тиче, најчешћа географска подела ове области је на Горње и Доње Полимље. Међутим, различити су начини разграничавања докле је која област. У Горње Полимље се често рачуна онај део Полимља који је у ЦГ, а Доње је низводно од Куманице. У историјском и политичком смислу, Горње Полимље је само област од истока Лима (Плав) до Тивранске клисуре, мало северније од Берана. Како је остатак области Полимља прилично велики и у њему се могу издвојити две целине - од Тиврана до Куманичке клисуре, и одатле до ушћа у Дрину. По свакој логици Средње Полимље би био овај део тока Лима кроз ЦГ, од Тиврана до Куманице.
Пејатовић је област назвао Средњим Полимљем, а обрађивао је, између осталог и села пљеваљског краја која су данас у саставу прибојске општине (Бучје, Крњача, Голеша, итд). Ако је то Средње Полимље, шта је онда Доње Полимље?
Могуће да је такво разграничење Пејатовић направио према некој тадашњој административној подели у овом делу Османског царства.
Да скратим, мислим да је идеалан назив за област којом се бави ова тема - Затарје и Доње Полимље.
-
Право да ти речем, ја баш и нисам неки стручњак за прављење мапа, али област би се могла оивичити географски овако:
Подручје општине Пљевља, затим део подручја општине Пријепоље западно од Лима, део подручја општине Прибој јужно од Лима, до Руда, затим границом Републике Србије и Републике Српске до границе општине Пљевља.
Мени је проблематичан и сам назив и често сам се питао зашто је Пејатовић област коју је обрађивао назва "Средње Полимље и Потарје".
Прво "Потарје" није одговарајући појам, јер он означава област уз реку Тару са обе стране реке (као Подриње, Поморавље, итд). Област коју је обрадио у овом делу реке Таре зове се Затарје или Прекотара.
Што се Полимља тиче, најчешћа географска подела ове области је на Горње и Доње Полимље. Међутим, различити су начини разграничавања докле је која област. У Горње Полимље се често рачуна онај део Полимља који је у ЦГ, а Доње је низводно од Куманице. У историјском и политичком смислу, Горње Полимље је само област од истока Лима (Плав) до Тивранске клисуре, мало северније од Берана. Како је остатак области Полимља прилично велики и у њему се могу издвојити две целине - од Тиврана до Куманичке клисуре, и одатле до ушћа у Дрину. По свакој логици Средње Полимље би био овај део тока Лима кроз ЦГ, од Тиврана до Куманице.
Пејатовић је област назвао Средњим Полимљем, а обрађивао је, између осталог и села пљеваљског краја која су данас у саставу прибојске општине (Бучје, Крњача, Голеша, итд). Ако је то Средње Полимље, шта је онда Доње Полимље?
Могуће да је такво разграничење Пејатовић направио према некој тадашњој административној подели у овом делу Османског царства.
Да скратим, мислим да је идеалан назив за област којом се бави ова тема - Затарје и Доње Полимље.
Хвала, Небо. Пробаћу да одрадим границе области временом. Најбоље можда издвојити сва она места која је Пејатовић обрадио, па по томе урадити пресек/мапу. Штета што их није негде на једном месту набројао. Али корисно је радити по узору на његову студију зато што се осврнуо и на порекло породица у оној табели.
-
Најфлуиднија гранција је на истоку области, ка Бијелом Пољу. На северу је граница Лим, на југу Тара, на западу граница са Босном.
-
Право да ти речем, ја баш и нисам неки стручњак за прављење мапа, али област би се могла оивичити географски овако:
Подручје општине Пљевља, затим део подручја општине Пријепоље западно од Лима, део подручја општине Прибој јужно од Лима, до Руда, затим границом Републике Србије и Републике Српске до границе општине Пљевља.
Мени је проблематичан и сам назив и често сам се питао зашто је Пејатовић област коју је обрађивао назва "Средње Полимље и Потарје".
Прво "Потарје" није одговарајући појам, јер он означава област уз реку Тару са обе стране реке (као Подриње, Поморавље, итд). Област коју је обрадио у овом делу реке Таре зове се Затарје или Прекотара.
Што се Полимља тиче, најчешћа географска подела ове области је на Горње и Доње Полимље. Међутим, различити су начини разграничавања докле је која област. У Горње Полимље се често рачуна онај део Полимља који је у ЦГ, а Доње је низводно од Куманице. У историјском и политичком смислу, Горње Полимље је само област од истока Лима (Плав) до Тивранске клисуре, мало северније од Берана. Како је остатак области Полимља прилично велики и у њему се могу издвојити две целине - од Тиврана до Куманичке клисуре, и одатле до ушћа у Дрину. По свакој логици Средње Полимље би био овај део тока Лима кроз ЦГ, од Тиврана до Куманице.
Пејатовић је област назвао Средњим Полимљем, а обрађивао је, између осталог и села пљеваљског краја која су данас у саставу прибојске општине (Бучје, Крњача, Голеша, итд). Ако је то Средње Полимље, шта је онда Доње Полимље?
Могуће да је такво разграничење Пејатовић направио према некој тадашњој административној подели у овом делу Османског царства.
Да скратим, мислим да је идеалан назив за област којом се бави ова тема - Затарје и Доње Полимље.
И са предлогом назива би се сложио јер свакако је лијева обала Таре у Дробњаку,назовимо је границом.А средње полимље је свакако од Берано до Бијелог Поља,тј. до границе са Србијом.Кад би прихватили овај Небојшин приједлог да овај планирани појас иде ог границе ЦГ до Лима остали би ускраћени за добар дио Полимља тј. његове десне стране и географски и генетички.Тако да можда ваљало ићи до под златарских и под златиборских села све до ушћа Лима у Дрину.И још нешто сам думо синоћ а то је да ли захватити и мало од Републике Српске мислим на Чајниче и Фочу...
-
Најфлуиднија гранција је на истоку области, ка Бијелом Пољу. На северу је граница Лим, на југу Тара, на западу граница са Босном.
Ка Бијелом Пољу би граница такође треба бити приближно Лим, тј. граница је дијалекатска, источно од Лима су зетско-рашки говори.
-
Ево штабих ја предложио:Добраково,Страњани,Аљиновићи,Правошево,Косатица,Дренова,Бистрица,Кратово,Бања,Рача и с друге стране сва Пљевља до Таре.Незнам стварно на западу ђе да станемо или да се иде на Карлобаг итд🙂
-
Незнам шта би кад укуцам поруку све је како треба кад избацим пост пола ми фали
-
И са предлогом назива би се сложио јер свакако је лијева обала Таре у Дробњаку,назовимо је границом.А средње полимље је свакако од Берано до Бијелог Поља,тј. до границе са Србијом.Кад би прихватили овај Небојшин приједлог да овај планирани појас иде ог границе ЦГ до Лима остали би ускраћени за добар дио Полимља тј. његове десне стране и географски и генетички.Тако да можда ваљало ићи до под златарских и под златиборских села све до ушћа Лима у Дрину.И још нешто сам думо синоћ а то је да ли захватити и мало од Републике Српске мислим на Чајниче и Фочу...
Да, и ја сам размишљао о томе, јер је то мање-више исто становништво. Додуше, у фочанском крају има јак талас досељеника из Пиве и Источне Херцеговине (ове у данашњој Републици Српској), што баш и није случај у Затарју.
-
Ево поново ћу пробати:ДОБРАКОВО,СТРАЊАНИ,АЉИНОВИЋИ,ПРАВОШЕВО,КОСАТИЦА,КУЧИН,БАЊА,РАЧА
-
Да, и ја сам размишљао о томе, јер је то мање-више исто становништво. Додуше, у фочанском крају има јак талас досељеника из Пиве и Источне Херцеговине (ове у данашњој Републици Српској), што баш и није случај у Затарју.
Стварно незнам шта је ту најбоље,можда стати на државној граници и то је то...
-
Ка Бијелом Пољу би граница такође треба бити приближно Лим, тј. граница је дијалекатска, источно од Лима су зетско-рашки говори.
Ако изузмемо дробњачку струју, Вранеш / Љубовиђа - тај крај на десној страни Лима у подручју општине Бијело Поље је већином насељен из Горњег Потарја и Брда, становништво се по пореклу прилично разликује од Затарја и Доњег Полимља.
Чак и овај јужни део општине Пријепоље на десној страни Лима (Бродарево и околина) етнографски пре припада бјелопољском крају.
-
Незнам стварно на западу ђе да станемо или да се иде на Карлобаг итд🙂
Ма, до Трста, кад је бал, нек је бал ;)
-
Ако изузмемо дробњачку струју, Вранеш / Љубовиђа - тај крај на десној страни Лима у подручју општине Бијело Поље је већином насељен из Горњег Потарја и Брда, становништво се по пореклу прилично разликује од Затарја и Доњег Полимља.
Чак и овај јужни део општине Пријепоље на десној страни Лима (Бродарево и околина) етнографски пре припада бјелопољском крају.
Можда може Бродарево и да се прескочи,ту ће што се тиче српског живља бити доста Никшића,Роваца мада има и муслиманаи својатају се...
-
Етнографски, ово подручје је знатно дубље према североистоку. Златарски крај, Муртеница, добар део златиборског краја и Старог Влаха су углавном насељени из тог правца. Кад се зачепрка по литератури, све су то родови из Затарја и Полимља, чак су и презимена иста као у матици, само су додали -ић.
Но, негде морамо повући црту, јер тако бисмо стигли до Саве и Дунава.
-
Етнографски, ово подручје је знатно дубље према североистоку. Златарски крај, Муртеница, добар део златиборског краја и Старог Влаха су углавном насељени из тог правца. Кад се зачепрка по литератури, све су то родови из Затарја и Полимља, чак су и презимена иста као у матици, само су додали -ић.
Но, негде морамо повући црту, јер тако бисмо стигли до Саве и Дунава.
Кад се зачепрка по књигама наћи ћеш цијелу Црну Гору на Златибору...а богами и пола Херцеговине
-
Кад се зачепрка по књигама наћи ћеш цијелу Црну Гору на Златибору...а богами и пола Херцеговине
Да, Златибор је ту негде гранично подручје два правца сеобе: правац запад - исток, из Херцеговине и Босне преко Дрине, и правац југозапад - североисток, из Затарја и Полимља, Лимом, Увцем и даље.
-
Ка Бијелом Пољу би граница такође треба бити приближно Лим, тј. граница је дијалекатска, источно од Лима су зетско-рашки говори.
Тачно је да се већ од Бродарева и мало сјеверније од Аљиновића почиње звучати ,што би ми локални рекли, сјенички нагласак...
-
Кад би прихватили овај Небојшин приједлог да овај планирани појас иде ог границе ЦГ до Лима остали би ускраћени за добар дио Полимља тј. његове десне стране и географски и генетички.
Ми смо вазда били посебна сорта и слепо црево. 8) Нисмо ни Босна ни Херцеговина, а због Лима и Увца ни Србија. Зато су нас заобилазили и етнографи и цивилизација, све до аустроугарске окупације.
-
Ми смо вазда били посебна сорта и слепо црево. 8) Нисмо ни Босна ни Херцеговина, а због Лима и Увца ни Србија. Зато су нас заобилазили и етнографи и цивилизација, све до аустроугарске окупације.
Ово ти је апсолутно тачно а нисам знао да си ми земљак..И бог нас је заобишо🙂
-
Ово ти је апсолутно тачно а нисам знао да си ми земљак..И бог нас је заобишо🙂
Ви Пријепољци сте боље прошли, али део од ушћа Увца у Лим па до Дрине је критичан. Срећом, добићемо 15-ак резултата из тог краја.
-
Да, и ја сам размишљао о томе, јер је то мање-више исто становништво. Додуше, у фочанском крају има јак талас досељеника из Пиве и Источне Херцеговине (ове у данашњој Републици Српској), што баш и није случај у Затарју.
Фочанску Заврш би свакако требало размотрити као кандидата за овај обухват територије.
-
Ако изузмемо дробњачку струју, Вранеш / Љубовиђа - тај крај на десној страни Лима у подручју општине Бијело Поље је већином насељен из Горњег Потарја и Брда, становништво се по пореклу прилично разликује од Затарја и Доњег Полимља.
Чак и овај јужни део општине Пријепоље на десној страни Лима (Бродарево и околина) етнографски пре припада бјелопољском крају.
Хтедох рећи - левој. Нешто сам данас побркао стране.
-
Да освежим пресек за тестиране из општине Пљевља (само Срби)
Узорак 40
I2-Y3120 = 40%
I2-PH908/S17250 = 32.5%
I2-Z17855 = 5%
I2-Y3120 = 2.5%
J2b-M205>Y22059 = 20%
I1-M253 = 15%
I1-P109>FGC22045 = 5%
I1-Z63>Y7627 = 5%
I1-M227>A11380 = 5%
R1b-M269 = 7.5%
R1b-Z2103 = 2.5%
R1b-U152 = 2.5%
R1b-U106>L48 = 2.5%
R1a-Z282 = 5%
R1a-M458>L1029 = 2.5%
R1a-Z280>Y2608 = 2.5%
E-V13 = 5%
E-Z5018>Y128213 = 2.5%
E-Z5018>L241 = 2.5%
G2a-L42>Y128028 = 5%
J2a-L70 = 2.5%
Како сада ствари стоје, ако се неки Србин из Пљеваља тестира, има 60% шансе да испадне I2-Y3120, или J2b-M205. 8)