Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

На топографској карти 1:25000

...се јасно види да село Војинићи заједно са селима Мишке, Заљуће, Кута и Присоја чини средиште ширег предела Чева. Чак ни Ожеговице нису биле у саставу Цуца, а налазе се северозападно од Војинића.

На картама се лако уоче очигледне грешке у тезама које износе поједини аутори. Као што рекох, Војинићи су на сред Чева, и нема никакве логике да је племенска граница између Цуца и Озиринића икада пролазила туда.

[Иван Вукићевић]

Означио сам на топографској карти средишњи део Чева и село Војинићи у оквиру њега, чисто да не буде забуне о чему говорим:
http://imgur.com/a/l60Cs
Не знам стварно чему таква дефанзивна реакција...

[vojinenad]

...се јасно види да село Војинићи заједно са селима Мишке, Заљуће, Кута и Присоја чини средиште ширег предела Чева. Чак ни Ожеговице нису биле у саставу Цуца, а налазе се северозападно од Војинића.

На картама се лако уоче очигледне грешке у тезама које износе поједини аутори. Као што рекох, Војинићи су на сред Чева, и нема никакве логике да је племенска граница између Цуца и Озиринића икада пролазила туда.

Па баш да је насред Чева није, а налази се уз само Заљуће и Доњи Крај.

[vojinenad]

Па баш да је насред Чева није, а налази се уз само Заљуће и Доњи Крај.

Наравно, ту је и насеље или село Чево, али кад се каже насред Чева ваљда се мисли на област племена под именом Чево, а то никако не стоји. Не знам како би се другачије могло тумачити то ''на сред'' осим ако се не мисли на читаву област.

[Иван Вукићевић]

Наравно, ту је и насеље или село Чево, али кад се каже насред Чева ваљда се мисли на област племена под именом Чево, а то никако не стоји. Не знам како би се другачије могло тумачити то ''на сред'' осим ако се не мисли на читаву област.

Кад сам написао ''на сред Чева'', говорио сам о вековном седишту области Чево, а то је истоимено село полу-разбијеног типа које се састоји од пет села која сам споменуо (Војинићи, Мишке, Заљуће, Кута и Присоја). За свако од тих села се може рећи да су на сред Чева, јер је то матица целог племена.

Ако ћемо да детаљишемо, сам центар Чева је између пет споменутих села на готово подједнаком растојању од свих њих (300-400 метара), тамо где је школа и где је седиште целог племена. Да су Војинићи припадали Цуцама то би значило да је граница између Цуца и Озринића пролазила баш преко самог седишта племена Озринићи. Основна је логика да тако нешто није могуће сем уколико су Озринићи у целини били део Цуца, а за то нема никаквих наговештаја.

Надам се да смо разјаснили ово. Не ради се о било каквом контрирању.

[vojinenad]

Кад сам написао ''на сред Чева'', говорио сам о вековном седишту области Чево, а то је истоимено село полу-разбијеног типа које се састоји од пет села која сам споменуо (Војинићи, Мишке, Заљуће, Кута и Присоја). За свако од тих села се може рећи да су на сред Чева, јер је то матица целог племена.

Ако ћемо да детаљишемо, сам центар Чева је између пет споменутих села на готово подједнаком растојању од свих њих (300-400 метара), тамо где је школа и где је седиште целог племена. Да су Војинићи припадали Цуцама то би значило да је граница између Цуца и Озринића пролазила баш преко самог седишта племена Озринићи. Основна је логика да тако нешто није могуће сем уколико су Озринићи у целини били део Цуца, а за то нема никаквих наговештаја.

Надам се да смо разјаснили ово. Не ради се о било каквом контрирању.

Moraću latiničnim pismom pošto sam na telefonu. Nije mi jasan zaključak koji si dao o selu Čevo koje je kažeš polurazbijenog tipa i kako kažeš sastoji se od pet sela, pa nabrajaš Vojiniće, Miške, Zaljuće, Kuta i Prisoje. Hoćeš da kažeš da su sva ova sela zaseoci sela Čevo?

[Зрно]

Раније смо помињали, чини ми се СНП резултат Петковића из Дрвара, сада имамо и маркере.

Петковић,Јовањдан, Бунчевац, Прекаја, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебно бликсих поклапања. Има вриједност 391=10, па би потенцијално могао бити Z16983, Стефановић му је на 3 маркера разлике од 18. Најближи му је, додуше на малом броју маркера Милићевић из Мирашевца, Рача Крагујевачка. На 17 маркера 1 разлике. Славе и исту славу, Јовањдан. Међутим, Милићевићи су поријеклом из источне Србије, Књажевца, па је тешко објашњива повезаност. Близак је и тестирани Станковић из Србије о којем немамо детаљније податке.

Петковићи у Прекаји код Дрвара су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће. Тркуља је било и у граховском и ливањском пољу, али и у Далмацији. Није искључено да се ради о роду који је из Босне прешао у Далмацију (помиње се Бања Лука у предањима), а затим се почетком 19. вијека враћао на подручје Босанске Крајине. Помиње се и наводно даље поријекло из Херцеговине.

Накићеновић за Тркуље каже да су остаци Наполеонове војске, као и Гамбироже и Конфорте. Значи да нема поклапања Накићеновићеве тврдње, предања и резултата тестирања. Она два презимена и звуче француски, за разлику од Тркуље. 

[Иван Вукићевић]

Moraću latiničnim pismom pošto sam na telefonu. Nije mi jasan zaključak koji si dao o selu Čevo koje je kažeš polurazbijenog tipa i kako kažeš sastoji se od pet sela, pa nabrajaš Vojiniće, Miške, Zaljuće, Kuta i Prisoje. Hoćeš da kažeš da su sva ova sela zaseoci sela Čevo?

Под засеоцима се у народу подразумевају издвојене мање групе кућа, док се за Војиниће рецимо користи израз село, иако мештани и за Чево (чији су Војинићи саставни део) кажу да је село. Недостатак адекватних назива за различите нивое насељених места је очигледан, и о томе је писало више аутора. Дакле, по народној подели више села са својим засеоцима чини једно "велико" село (да га назовемо тако). На пример, Првете (где живе старинци Вулаши) су засеок села Мишке (одакле су се Вулаши преселили у Првете), а село Мишке је део "великог" села Чево. Чево у најужем смислу тј. жупно подручје чини тих неколико села без припадајућих засеока, а у ширем смислу "велико" село Чево поред наведених села са засеоцима обухвата и Ожеговице и Крижев До које мештани такође сматрају за чевска села, иако су нешто удаљенија. Башино село код Озринића рецимо нема статус села, већ га држе за засеок Ожеговица јер одатле потиче садашње становништво. Петар Пејовић је у својој књизи "Озринићи - племе Старе Црне Горе" одлично објаснио народну поделу на села и засеоке. Између осталог спомиње и различите ставове аутора и о називу (Војинићи, Војиновићи, Вујиновићи, Војновићи) и локацији (Мале Цуце, Чево) цуцке махале споменуте у дефтеру. Пејовић такође сматра да је много вероватније да је та махала била на простору Малих Цуца, него на Чеву, и притом за то наводи другачије аргументе од мене који то мишљење базирам првентствено на основу географског положаја Војинића.

[Wolf Sagash]

Под засеоцима се у народу подразумевају издвојене мање групе кућа, док се за Војиниће рецимо користи израз село, иако мештани и за Чево (чији су Војинићи саставни део) кажу да је село. Недостатак адекватних назива за различите нивое насељених места је очигледан, и о томе је писало више аутора. Дакле, по народној подели више села са својим засеоцима чини једно "велико" село (да га назовемо тако). На пример, Првете (где живе старинци Вулаши) су засеок села Мишке (одакле су се Вулаши преселили у Првете), а село Мишке је део "великог" села Чево. Чево у најужем смислу тј. жупно подручје чини тих неколико села без припадајућих засеока, а у ширем смислу "велико" село Чево поред наведених села са засеоцима обухвата и Ожеговице и Крижев До које мештани такође сматрају за чевска села, иако су нешто удаљенија. Башино село код Озринића рецимо нема статус села, већ га држе за засеок Ожеговица јер одатле потиче садашње становништво. Петар Пејовић је у својој књизи "Озринићи - племе Старе Црне Горе" одлично објаснио народну поделу на села и засеоке. Између осталог спомиње и различите ставове аутора и о називу (Војинићи, Војиновићи, Вујиновићи, Војновићи) и локацији (Мале Цуце, Чево) цуцке махале споменуте у дефтеру. Пејовић такође сматра да је много вероватније да је та махала била на простору Малих Цуца, него на Чеву, и притом за то наводи другачије аргументе од мене који то мишљење базирам првентствено на основу географског положаја Војинића.

Тако је свугдје по селима разбијеног брдског типа. Рецимо село Банчићи се дијели на засеоке Старе Куће, Стајчићи, Подгреда, Радулов До, Шехићи, Ждријело, Меки До, Прскање, Невеш, Околишта. Село Влаховићи такође има много засеока који су доста удаљени. Па је тако рецимо од засеока Вилогорци до засеока Мажикравићи, читавих 12 километара.

[vojinenad]

Пејовић такође сматра да је много вероватније да је та махала била на простору Малих Цуца, него на Чеву, и притом за то наводи другачије аргументе од мене који то мишљење базирам првентствено на основу географског положаја Војинића.

Управо је у томе и суштина, махала Војновићи је према дефтеру из 1521. год. односно поновљеном из 1523. год. припадала племену (правилнији назив селу) Цуце, у саставу нахије Цетиње. У читавој области (мени барем) није познато да је постојало или да данас постоји неко друго село (осим Војинића) са тим или сличним називом. У време када је писан дефтер састав становништва ове области је био јасно дефинисан и подељен по насељима, при чему су Озринићи били углавном (или само) у селу Чево (у ужем смислу), или насељу које се касније јавља и под називом Озрихнићи. У Војиновићима (Војинићи) и осталим селима и засеоцима које наводиш Озринићи се још увек нису били проширили, већ су у њима још увек били присутни старинци који се се тек нешто касније током 17. в. због експанзије Озринића и крвне заваде са њима раселили.  Уопште није немогуће да су нека од тих села и засеока у том периоду били у саставу Цуца. Поред (тада) засеока (махала) Војновићи у племену (селу) Цуце уписани су још и засеок (махала) Калођурђевићи, који би требали да обухватају у то време област Малих Цуца и мањи део Заљути и мањи део каснијих Вељих Цуца, као и засеок (махала) Аладин (или Аладиневићи) који су тада обухватали углавном област каснијих Вељих Цуца.
Уопште није спорно то да су нека од наведених села у дужем временском периоду представљала заправо засеоке, што турски дефтери углавном у добром броју случајева и потврђују јер их тако и називају (махале), али не видим зашто се негира могућност да су нека од њих у том периоду припадала области племена односно села (Каруе-и) Цуце. Поготово ако се зна да су тек у 17. в. (око 1660. год.) Башино Село и Доњи Крај преотети од Херцеговачких досељеника из Чарађа, и такође припојени племену Озринићи, а да пре тога то нису били. Турци су у својим пописима (дефтерима) практиковали то да више мањих територијалних јединица од неколико кућа (махале) сврставају у једну већу (Каруе-и) која је приближно била величине 50 или више кућа, нешто слично као што су то чинили и у типично влашким областима где су обликовали џемате по својој бројности, при чему су углавном поштовали претходне територијалне поделе и међе.
У самом селу Доњи Крај постоји локалитет са називом Цуцки До, што свакако потврђује то да је Доњи Крај некада припадао области Цуца, и да су му назив свакако дали касније насељени Озринићи. То потврђује и Ердељановић у својој књизи ''Стара Црна Гора'''. Доњи Крај су Озринићи (Драшковићи) почели насељавати тек у првој половини 18. века. Заљуће је било насељено претцима братстава Милатовићи и Росандићи, који су се иселили у 16. веку. Доњи Крај је до средине 17. века био густо насељен и припадао је Заљућанима. Ако су Доњи Крај и Заљуће у то време били посебна област од Чева, или да прецизније кажемо припадали области Цуца, не видим зашто то не би могли бити и Војновићи који се као такви и помињу у турским дефтерима у првој половини 16. века., и који су и географски повезани са њима. Ако знаш за постојање неког другог села са тим или сличним називом у тој области, онда наведи. Овако олако рећи да је у питању погрешан податак у попису или нешто друго, са наводом да то не може бити јер се оно налази ''на сред'' Чева, по мени је без аргументације. 

[vojinenad]

Суботић, Илиндан, Леденице, Бока
Овим резултатом се отвара питање старинаца на Чеву тј. оних родова који нису потицали од Озра, а живјели су на Чеву. Примјер Авдаловића, Суботића, Бездановића говори да је на Чеву било братстава која су I2-PH908, а нису од Озра.

У времену између Кандијског и Морејског рата, од 1669. до 1684. год. познати четовођа из Озринића био је Драшко Попов који је са својим четама нападао Турке на простору од Скадарског језера до Невесиња. Са њим заједно четовао је и његов побратим и ускок из Гацка Пејо Терзибаша који је при крају Кандијског рата ускочио на Чево и настанио се у Заљућу. Од њега су Пејовићи (Бездановићи).

[Иван Вукићевић]

Управо је у томе и суштина, махала Војновићи је према дефтеру из 1521. год. односно поновљеном из 1523. год. припадала племену (правилнији назив селу) Цуце, у саставу нахије Цетиње. У читавој области (мени барем) није познато да је постојало или да данас постоји неко друго село (осим Војинића) са тим или сличним називом. У време када је писан дефтер састав становништва ове области је био јасно дефинисан и подељен по насељима, при чему су Озринићи били углавном (или само) у селу Чево (у ужем смислу), или насељу које се касније јавља и под називом Озрихнићи. У Војиновићима (Војинићи) и осталим селима и засеоцима које наводиш Озринићи се још увек нису били проширили, већ су у њима још увек били присутни старинци који се се тек нешто касније током 17. в. због експанзије Озринића и крвне заваде са њима раселили.  Уопште није немогуће да су нека од тих села и засеока у том периоду били у саставу Цуца. Поред (тада) засеока (махала) Војновићи у племену (селу) Цуце уписани су још и засеок (махала) Калођурђевићи, који би требали да обухватају у то време област Малих Цуца и мањи део Заљути и мањи део каснијих Вељих Цуца, као и засеок (махала) Аладин (или Аладиневићи) који су тада обухватали углавном област каснијих Вељих Цуца.
Уопште није спорно то да су нека од наведених села у дужем временском периоду представљала заправо засеоке, што турски дефтери углавном у добром броју случајева и потврђују јер их тако и називају (махале), али не видим зашто се негира могућност да су нека од њих у том периоду припадала области племена односно села (Каруе-и) Цуце. Поготово ако се зна да су тек у 17. в. (око 1660. год.) Башино Село и Доњи Крај преотети од Херцеговачких досељеника из Чарађа, и такође припојени племену Озринићи, а да пре тога то нису били. Турци су у својим пописима (дефтерима) практиковали то да више мањих територијалних јединица од неколико кућа (махале) сврставају у једну већу (Каруе-и) која је приближно била величине 50 или више кућа, нешто слично као што су то чинили и у типично влашким областима где су обликовали џемате по својој бројности, при чему су углавном поштовали претходне територијалне поделе и међе.
У самом селу Доњи Крај постоји локалитет са називом Цуцки До, што свакако потврђује то да је Доњи Крај некада припадао области Цуца, и да су му назив свакако дали касније насељени Озринићи. То потврђује и Ердељановић у својој књизи ''Стара Црна Гора'''. Доњи Крај су Озринићи (Драшковићи) почели насељавати тек у првој половини 18. века. Заљуће је било насељено претцима братстава Милатовићи и Росандићи, који су се иселили у 16. веку. Доњи Крај је до средине 17. века био густо насељен и припадао је Заљућанима. Ако су Доњи Крај и Заљуће у то време били посебна област од Чева, или да прецизније кажемо припадали области Цуца, не видим зашто то не би могли бити и Војновићи који се као такви и помињу у турским дефтерима у првој половини 16. века., и који су и географски повезани са њима. Ако знаш за постојање неког другог села са тим или сличним називом у тој области, онда наведи. Овако олако рећи да је у питању погрешан податак у попису или нешто друго, са наводом да то не може бити јер се оно налази ''на сред'' Чева, по мени је без аргументације.

Нигде нисам написао да је у питању погрешан податак у попису, иако ни то није искључено. С обзиром да су Турци водили доста прецизну статистику, пре бих рекао да је та махала заиста припадала Цуцама ако тако пише у дефтеру.
Нико од нас не може да тврди било шта са сигурношћу што се тиче локације те махале. Ако то нису могли аутори који су се овом темом озбиљно бавили, тешко да ће неко од нас двојице то урадити. Дакле, све је ствар вероватноће и аргументата који иду у прилог једној или другој теорији. Тачно је да село сличног назива данас не постоји нигде другде на територији Цуца и Озринића, и то скакако иде у прилог теорији да су Војинићи на Чеву заправо махала сличног имена која је припадала Цуцама. Али с друге стране, за супротно становиште постоји далеко више аргумента:
- Од пет села која сам споменуо, Војинићи су најближи центру Чева где су црква и школа. Цркве се обично увек граде на месту старијих цркава, а то је обично и вековно племенско збориште. Тешко је замислити да су Чевљани имали збориште на самој племенској граници.
- Ако би и претпоставили да се Чево из дефтера односи искључиво на села Мишке и Присоја (па се касније центар села преместио северно), онда је нелогично да су Ожеговице припадале Чеву јер се Војинићи налазе на путу између Мишки и Ожеговица. Међутим, нема никаквих назнака да су Ожеговице припадале било коме другом сем Чевљанима, а Војинићи се налазе на путу између Мишки и Ожеговица. Таква племенска граница између два племена би била благо речено необична.
- Исељени Војинићи-Љешњани имају предање да су са Чева. Да су село Војинићи и истоимено братство припадали Цуцама, онда би било логично да им у предању остану Цуце, исто као што Радуловићи из Пјешиваца имају предање да су из Цуца иако је њихово некадашње село после припало Озринићима односно Чеву.
- На крају, ту је и аргумент који спомиње Пејовић. Старинци из Војинића су славили и даље славе Аранђеловдан, славу Чевљана. С друге стране, ниједан род из Цуца не слави Аранђеловдан.

У сваком случају, не мислим да сам било чиме заслужио опаску да ми је "коментар усмерен ка томе да тврдим супротно", тим пре што нисам први који је изнео овакво мишљење.
С обзиром да смо се доста удаљили од теме, неко од уредника би могао да премести ову дискусију на нову тему о Чеву која би свакако била покренута пре или касније.

[Eror]

Породица моје мајке је пореклом из Горњег Будачког (Кордун). Спомињу се у дотичном тексту, презиме Пеурача. Штета што неће да се тестирају. Баш ме интересује која би хаплогрупа могли бити.

Peurača je bilo i u Klokoču na popisu 1725. tako da je moguće da sam i ja zakačio koji njihov gen za ovih 300 godina. Jesi radio Family Finder?

[Sergio]

Jesi radio Family Finder?

Да  и то баш недавно.

Family Finder: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=603.msg47183#msg47183

DNA.LAND: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1066.msg47226#msg47226

моји преци: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1248.msg38719#msg38719

Peurača je bilo i u Klokoču na popisu 1725. tako da je moguće da sam i ja zakačio koji njihov gen za ovih 300 godina.

Иначе Кордунаши Пеураче из Горњег Будачког (породица моје мајке) су имали занимљив миграциони пут током 20. века. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у источну Македонију. Место се звало Карађорђево (или тако нешто). Мислим да се данас зове Јосифово. Мој деда је рођен у Македонији. После Другог светског рата нису хтели да остану у Македонији. Тај део земље је био опустошен због бугарске окупаторске репресије. Поново им је одобрена колонизација. овај пут из Македоније у Бачку. Добили су нешто мало земље и  једну од напуштених кућа Подунавских Шваба у селу Колут код Сомбора. Дошли су у село међу последњима. Пре њих су ту углавном насељени Срби Личани. Деда је у селу упознао моју баку (девојачки Кентрић пореклом из Рудопоља). Ту су рођени  мајка и ујак. Стално су за себе говорили да су Личани иако им је отац био Кордунаш "залутао" у личко колонистичко село.   

[Rimidalv]

Јел постоји монографија Колута или барем неко научно дело које се бави колонизацијом села?

[Sergio]

Јел постоји монографија Колута или барем неко научно дело које се бави колонизацијом села?

Могуће. Да будем искрен, нисам се бавио тим истраживањем па не знам. 

О Колуту има доста историјских записа везаних за време Аустро-Угарске. У давнини су ту углавом били насељени Шокци/Буњевци, а када је Беч ту почео да насељава Швабе, локално словенско католичко становништво је присилно измештено у околна села. Демографија је опет радикално промењена после Другог светског рата када је доста Дунавских Шваба побегло са нацистима. Они који су остали су стрпани у партизанске логоре у Гакову и Сомбору. Село је остало пусто. Онда су кренули таласи насељавања Срба махом из Лике (уз нешто мало хрватских личких фамилија).

[Eror]

Јел постоји монографија Колута или барем неко научно дело које се бави колонизацијом села?

Mislim da ima na netu neki tekst o kolonistima u Kolutu sa spiskom prezimena. Zanimljivo, pre mesec dana kad sam išao na snimanje superfinalnog ciklusa Slagalice, među ostalim pobednicima, među kojima je jedan Biga poreklom iz Babinog Potoka u Lici, gde je isto bilo Erora, zatim jedan Erceg čija je baba Pejnović iz Vrhovina, jedan od pobednika je i Božidar Ćukić čija je tašta Eror iz Koluta, tj. poreklom iz Krbavice u Lici.

"U prvom tromesečju 1945. godine u Kolut su počeli da se doselјavaju Ličani iz: Koreničkog, Udbinskog, Lapačkog, Gračačkog, Otočkog kotara.Transporti su stizali ovim redom: 28. februara 1946. godine u Kolut stiže 20 porodica iz Like 3. marta 1945. godine 150 porodica. 2. aprila 1946. godine 150 porodica.

Ukupno je po završenoj kolonizaciji 1948. godine u Kolut preselјeno 390 porodica iz Like saukupno 2730 članova i46 porodica iz Gorskog Kotara sa oko 200 članova domaćinstava. Iz perioda naselјavanja Ličana u Kolut nije sačuvan ni jedan dokumenat. Tako je teško utvrditi iz kojih mesta Like porodice Ličana dolaze.

Kasnije su ti spiskovi sastavlјani po sećanju pojedinih seoskih hroničara i tako pravlјeni spiskovi. Pored Ličana i Goranaca u Kolut su kolonizirane porodice Makedonaca poreklom iz Like. Oni su posle Prvog svetskog rata dobili dobrovolјačku zemlјu u okolini Skoplјa. Godine 1944. bugarski fašisti ih proteruju za Srbiju. Ukupno 36 ličkih Makedonaca kolonizirano je u Kolut.

Mnogi Ličani nezadovolјni onim što im je kolonizacija obećavala vratili su se u stari zavičaj Liku.

Ličani su doselјeni u Kolut iz sledećih ličkih srezova: Srez Gračački: Mazin, Bruvno, Velika Popina, Glogovo, Ploče, Rudopolјe, Paklarić, Klapavica. Srez Udbinski: Komić, Mitilić, Kurjak, Srednja gora, Podlapac, Švračkovo selo, Pišać, Točić, Mekinjar, Jošan, Visuć, Rebić. Srez Otočki: Ličko lešće, Sinac, Vrhovine, Babin potok, Crna vlas, Žaloznice, Prokike, Gajine, Vojvoduša, Škare, Švica, Gorići, Brlog, Tužević, Krivi put, Žaponjol, Žuta lokva. Srez Lapački: Srb, Kruzi, Neblјusi, Neteka, Lisina, Zaklo- pac, Lička kaldrma, Brotinje, Lapački dolјani, Dobošnica, Be- gluci, Kunovac, Kupirovo, Mišlјenovac, Dobro selo, Tiškovac, Lički odresci. Srez Korenički: Bunić, Šalamunić, Pećani, Debelo brdo, Kozjak, Krbavica, Trnjevac, Omolјac, Plitvička jezera, Plitvič- ki Ljeskovac, Polјanak, Mihalјevac, Vrelo Korenice, Frkašić, Bjelo polјe, Vedašić, Klašnica, Kovačice, Vrpile, Ličko Petro- vo Selo, Jezerce, Ljubovo, Orovac, Grabušić, Šujić, Krčevina. Srez Gospićki: Smilјan, Raduč, Kruškovac, Medak, Poči- telј, Čitluk, Mogorić, Vrebac, Barlete, Ostrevica, Široka Ku- la. Srez Preušićki: Kosin, Studenice, Pazarište. "

Bio je tekst sa spiskom kolonističkih prezimena u Kolutu na internetu ranije, ali sad ne mogu da ga nađem ni na netu, a ni na računaru, iako mislim da ga imam negde sačuvanog. Znam da se pominje i jedna porodica Eror, verovatno baš od te Ćukićeve tašte.

[Sergio]

Кад већ причамо о Слагалици, на РТС-у ради један мој (даљи) рођак по мушкој линији. Он је тамо главни стилиста. Зове се Срђан Векић. Link: http://www.srdjanvekic.com/about

Када причамо о мајчиној линији, управо је моја прабаба Личанка из Македоније (прва колонизација после Првог светског рата). Њени су пореклом из Широке Куле у Лици, презиме Видак. У другој колонизацији, после Другог светског рата,  су их распоредили из Македоније у Бачку. Она је мог прадеду Пеурачу (Кордунаша) упознала управо у Македонији. Тамо је било колонизованих Личана и Кордунаша. Живели су заједно у истом селу. Као што сам рекао, у Македонији се родио мој деда.

[Eror]

Да  и то баш недавно.

Family Finder: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=603.msg47183#msg47183

DNA.LAND: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1066.msg47226#msg47226

моји преци: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1248.msg38719#msg38719

Иначе Кордунаши Пеураче из Горњег Будачког (породица моје мајке) су имали занимљив миграциони пут током 20. века. После Првог светског рата породица мог прадеде је колонизована у источну Македонију. Место се звало Карађорђево (или тако нешто). Мислим да се данас зове Јосифово. Мој деда је рођен у Македонији. После Другог светског рата нису хтели да остану у Македонији. Тај део земље је био опустошен због бугарске окупаторске репресије. Поново им је одобрена колонизација. овај пут из Македоније у Бачку. Добили су нешто мало земље и  једну од напуштених кућа Подунавских Шваба у селу Колут код Сомбора. Дошли су у село међу последњима. Пре њих су ту углавном насељени Срби Личани. Деда је у селу упознао моју баку (девојачки Кентрић пореклом из Рудопоља). Ту су рођени  мајка и ујак. Стално су за себе говорили да су Личани иако им је отац био Кордунаш "залутао" у личко колонистичко село.   

Знам да је део колониста након Првог Св. рата ишао у Македонију и на Космет, како би се поправила бројност Срба у тим крајевима. Бига ког сам помињао у претходном коментару на тему Колута, је пореклом из Бабиног Потока у Лици, а прадеда Васо му је колонизован на Косово, док сам раније наилазио на нету и на Биге колонизоване у Македонију.

Када сам рекао ФФ, мислио сам да ли нас двојица имамо неких поклапања, пошто бих ја евентуално могао да имам који ген Пеурача преко тих Пеурача из Клокоча. Изгледа ипак да немам, или имам али у некој доста старијој генерацији

[Sergio]

Када сам рекао ФФ, мислио сам да ли нас двојица имамо неких поклапања, пошто бих ја евентуално могао да имам који ген Пеурача преко тих Пеурача из Клокоча. Изгледа ипак да немам, или имам али у некој доста старијој генерацији

Тек сам недавно добио FF резултате. Нисам још схватио како функционишу све опције (поготово она са компарацијом хромозома). Иста прича и за GEDmatch. Да будем искрен, нисам пуно ни чачк'о.