Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Amicus]

Поздрав свима,

да ли има икаквих новости по питању ДНК резултата са тестирања Срба са Косова и Метохије и југа Србије?

То неће бити скоро, јер су сада на реду Херцеговци, а и они су тренутно обустављени због више силе.

[Eror]

Радовић, Никољдан, Гојковац/Цетинград/Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебно специфичне вриједности, али ни пуна или блиска поклапања на 23 маркера, а и презиме је прилично уобичајено да би се нешто одређеније рекло.

Радовићи се спомињу међу српским породицама у Доњем Косињу у Лици. Не знам да ли су кордунашки Радовићи повезани са овима.

Драго ми је да се тестирао неко из тог краја. Радовићи су забележени на Кордуну 1725. у Будачком у 2 куће. Готово сигурно су гојковачки Радовићи од тих Радовића, јер је Гојковац и околина Цетинграда ослобођена од Турака тек Свиштовским миром 1791. године, па су ту насељавани већином Срби са леве обале Коране и из околине Војнића. Слава је Никољдан и једнима и другима, а пошто имам добре пријатеље Радовиће пореклом из Будачког, верујем да ће после овог резултата и они да се тестирају како би се потврдила веза кордунашких Радовића. http://www.poreklo.rs/2014/04/09/naseljavanje-vojnicko-slunjske-oblasti-prezima-prvih-srba-na-kordunu/

[Sergio]

Драго ми је да се тестирао неко из тог краја. Радовићи су забележени на Кордуну 1725. у Будачком у 2 куће. Готово сигурно су гојковачки Радовићи од тих Радовића, јер је Гојковац и околина Цетинграда ослобођена од Турака тек Свиштовским миром 1791. године, па су ту насељавани већином Срби са леве обале Коране и из околине Војнића. Слава је Никољдан и једнима и другима, а пошто имам добре пријатеље Радовиће пореклом из Будачког, верујем да ће после овог резултата и они да се тестирају како би се потврдила веза кордунашких Радовића. http://www.poreklo.rs/2014/04/09/naseljavanje-vojnicko-slunjske-oblasti-prezima-prvih-srba-na-kordunu/

Породица моје мајке је пореклом из Горњег Будачког (Кордун). Спомињу се у дотичном тексту, презиме Пеурача. Штета што неће да се тестирају. Баш ме интересује која би хаплогрупа могли бити.

[симо]

На пројекат је додано неколико тестираних Озринића Драшковића из разних крајева

Драшковић (Маркишић), Рубежа, Никшић
Драшковић (Поповић), Дубочак, Пећ
Новаковић (Драшковић), Баљковица, Зворник
Драшковић (Вуковић), Гвозд, Никшић
Драшковић (Симовић), Чево, Цетиње
Драшковић (Милошевић) Рубежа, Никшић

сви славе Аранђеловдан и прислужују Илиндан. Као што је и очекивано припадају хаплогрупи I2-PH908 сви имају озринићку ознаку 448=18. што се тиче осталих маркера има варијација, па могу послужити као добар примјер да се мутације догађају и унутар не тако старих родова.

Досад од племена Озринића имамо тестиране припаднике два велика братства: Драгојевића и Гардашевића. Недостаје још неко до Цаушевића. И Гардашевићи и Драгојевићи имају 448=18 што говори да је ова мутација старија и да би заиста могла бити знак Озрових потомака (треба имати на уму да ову ознаку увијек треба гледати у односу на хаплотип, тј. могуће је да се деси и код још неких тестираних независно, који нису Озрови потомци).

[симо]

Суботић, Илиндан, Леденице, Бока

Припадају хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на поклапање и на исту славу и правце миграција, сврстао сам их заједно са Авдаловићима. Авдаловићи имају на маркеру Х4=9 своју посебност, Суботић им је даљи рођак.

И Суботићи и Авдаловићи су поријеклом са Чева. Суботићи су у Леденице дошли са Чева 1650. године, одакле их има исељених и у Рисан и у Котор.

Овим резултатом се отвара питање старинаца на Чеву тј. оних родова који нису потицали од Озра, а живјели су на Чеву. Примјер Авдаловића, Суботића, Бездановића говори да је на Чеву било братстава која су I2-PH908, а нису од Озра.

Од старих породица на Чеву успјела су да опстану до наших дана само Домазетовићи и Вулаши, било би интересантно да знамо њихове резултате. Све остало су "поклопили" Озрови потомци.

[vojinenad]

Суботић, Илиндан, Леденице, Бока

Припадају хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на поклапање и на исту славу и правце миграција, сврстао сам их заједно са Авдаловићима. Авдаловићи имају на маркеру Х4=9 своју посебност, Суботић им је даљи рођак.

И Суботићи и Авдаловићи су поријеклом са Чева. Суботићи су у Леденице дошли са Чева 1650. године, одакле их има исељених и у Рисан и у Котор.

Овим резултатом се отвара питање старинаца на Чеву тј. оних родова који нису потицали од Озра, а живјели су на Чеву. Примјер Авдаловића, Суботића, Бездановића говори да је на Чеву било братстава која су I2-PH908, а нису од Озра.

Од старих породица на Чеву успјела су да опстану до наших дана само Домазетовићи и Вулаши, било би интересантно да знамо њихове резултате. Све остало су "поклопили" Озрови потомци.

Међу старије становнике на Чеву треба бројати и Жариће који су касније одселили у Мартиниће због заваде са Озринићима.
Бездановићи нису старији слој становништва на Чеву, зна се да су они старином из Херцеговине, и да су на Чеву живели само један одређен временски период, и преселили у Комане.
Старији на Чеву од Озринића су били и Љешњани-Војинићи, који су такође старином из Херцеговине или можда (?) из области Љеша како то тврде Љешњани-Вукчевићи.

[vojinenad]

На пројекат је додано неколико тестираних Озринића Драшковића из разних крајева

Драшковић (Маркишић), Рубежа, Никшић
Драшковић (Поповић), Дубочак, Пећ
Новаковић (Драшковић), Баљковица, Зворник
Драшковић (Вуковић), Гвозд, Никшић
Драшковић (Симовић), Чево, Цетиње
Драшковић (Милошевић) Рубежа, Никшић

сви славе Аранђеловдан и прислужују Илиндан. Као што је и очекивано припадају хаплогрупи I2-PH908 сви имају озринићку ознаку 448=18. што се тиче осталих маркера има варијација, па могу послужити као добар примјер да се мутације догађају и унутар не тако старих родова.

Досад од племена Озринића имамо тестиране припаднике два велика братства: Драгојевића и Гардашевића. Недостаје још неко до Цаушевића. И Гардашевићи и Драгојевићи имају 448=18 што говори да је ова мутација старија и да би заиста могла бити знак Озрових потомака (треба имати на уму да ову ознаку увијек треба гледати у односу на хаплотип, тј. могуће је да се деси и код још неких тестираних независно, који нису Озрови потомци).

Претпостављам да сви наведени званично носе презиме Драшковић, а да су у загради напомене ком огранку тј. ''трбушчићу'' припадају. За Новаковића знам да је пореклом са Чева од Драшковића и да је због тога у загради то напоменуто.

[Бакс]

Суботић, Илиндан, Леденице, Бока

Припадају хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на поклапање и на исту славу и правце миграција, сврстао сам их заједно са Авдаловићима. Авдаловићи имају на маркеру Х4=9 своју посебност, Суботић им је даљи рођак.

И Суботићи и Авдаловићи су поријеклом са Чева. Суботићи су у Леденице дошли са Чева 1650. године, одакле их има исељених и у Рисан и у Котор.

Овим резултатом се отвара питање старинаца на Чеву тј. оних родова који нису потицали од Озра, а живјели су на Чеву. Примјер Авдаловића, Суботића, Бездановића говори да је на Чеву било братстава која су I2-PH908, а нису од Озра.

Од старих породица на Чеву успјела су да опстану до наших дана само Домазетовићи и Вулаши, било би интересантно да знамо њихове резултате. Све остало су "поклопили" Озрови потомци.

Ја бих рекао да тај Озро није ни постојао. Утврђено је да је презиме Озринић било присутно још за време Деспотовине, па не верујем у ону тврдњу да је Озро дошао с Озрена (као да је неко измишљао да би дошло до што више поклапања са презименом братства). Постојао је сигурно неки Озрина, али мнооооого раније.
Уосталом, прича о Озру, Пипу и Васу као рођеној браћи је оповргнута. 

[vojinenad]

Ја бих рекао да тај Озро није ни постојао. Утврђено је да је презиме Озринић било присутно још за време Деспотовине, па не верујем у ону тврдњу да је Озро дошао с Озрена (као да је неко измишљао да би дошло до што више поклапања са презименом братства). Постојао је сигурно неки Озрина, али мнооооого раније.
Уосталом, прича о Озру, Пипу и Васу као рођеној браћи је оповргнута. 

Постојао је Озрихна, и остао је у предањима како Озринића у матици, тако и оних који су се кроз векове расељавали на све стране, али и код других родова и братстава који су некада боравили на Чеву, као нпр. што су Војинићи. Тако да та констатација да је у питању измишљени лик никако не стоји.
Што се тиче верзије о сродству Васојевића, Пипера, Озринића, Хота и Краснића, то је већ друга прича и она свакако нема везе са истином.

[Бакс]

Постојао је Озрихна, и остао је у предањима како Озринића у матици, тако и оних који су се кроз векове расељавали на све стране, али и код других родова и братстава који су некада боравили на Чеву, као нпр. што су Војинићи. Тако да та констатација да је у питању измишљени лик никако не стоји.
Што се тиче верзије о сродству Васојевића, Пипера, Озринића, Хота и Краснића, то је већ друга прича и она свакако нема везе са истином.

Мислим да ме ниси разумео. Постојао је сигурно неки Озрина, али то није онај Озро кога памти предање. У том смислу сам рекао да Озро није постојао а да Озрихна јесте. 

[Nebo]

Озро из предања, тобожњи брат Васо, Пипов, Красов, Отов (и ко зна чији још све не), је призвод предања новијег доба, вероватно из 18. века, када почиње да се формира свест о заједничкој борби Брђана, Црногораца и Малесора за ослобођење од Турака. На руку предању ишла је и чињеница да Озринићи, Васојевићи и Пипери деле исту славу - Аранђеловдан.

Родоначелник Озринића је постојао, и њега Ковијанић смешта у другу половину 13. и почетак 14. века. Његов син Неноје помиње се 1335. године у которском документу, заједно са Грубшом Тољићем, сином Тољиним, који је Неноју био ујак (Озрихна је оженио Тољину кћер). Већ крајем 14. века, дакле за неколико колена, Озринићи су већ бројни, а 1411. године су поменути као племе (или пре - ратничка дружина, која није морала бити бројна, заједно са Бјелопавлићима и још неким дружинама они су пољачкали неке дубровачке трговце - то нису чинила племена, него десетина наоружаних мушкараца) у писму Дубровчана Јелени Балшић.

1452. у размени територија између Стјепана Вукчића и Стевана Црнојевића, помињу се као катун Озрихне (ту би се већ могло сматрати да се ради о зачетку племена), а 1521. године у турском дефтеру у селу Озрихнићи има већ 37 кућа. Међутим, две године касније, има их свега 18 кућа, што указује да име се није допадао живот под Скендер-бегом Црнојевићем, па су се иселили, вероватно у Приморје или према Херцеговини.

Ова два дефтера показују неке податке можда занимљиве за нашег Војиненада: 1521. пописано је село Војинићи, а 1523. оно је пусто. Да ли су то преци Љешњана и да ли је то можда време када су се они иселили (у Љешанску нахију, па у Ровца)?

Старинаца на Чеву и осталим крајевима који данас спадају у област племена Озринића свакако је било. За Бездановиће не знам можемо ли нешто са сигурношћу рећи. Није спорно да долазе из Херцеговине, при чему треба имати у виду да је Херцеговина већ у најближем суседству Чева, па то може бити и локална сеоба. Зато кажем да није искључено да су и они староседеоци у том крају. Не у самим Озринићима, али из ближе околине. Јер кад се каже да се неки предак доселио "из Херцеговине у Црну Гору", то може да звучи као озбиљна сеоба, као да је дошао из Неретве у Ријеку Црнојевића. А то је могло бити пресељење (или ширење) из Никшићких Рудина у Цуце или на Чево. То му по километражи дође отприлике као да се неко из Обреновца пресели у Земун 

[Иван Вукићевић]

Суботић, Илиндан, Леденице, Бока

Припадају хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на поклапање и на исту славу и правце миграција, сврстао сам их заједно са Авдаловићима. Авдаловићи имају на маркеру Х4=9 своју посебност, Суботић им је даљи рођак.

И Суботићи и Авдаловићи су поријеклом са Чева. Суботићи су у Леденице дошли са Чева 1650. године, одакле их има исељених и у Рисан и у Котор.

Овим резултатом се отвара питање старинаца на Чеву тј. оних родова који нису потицали од Озра, а живјели су на Чеву. Примјер Авдаловића, Суботића, Бездановића говори да је на Чеву било братстава која су I2-PH908, а нису од Озра.

Од старих породица на Чеву успјела су да опстану до наших дана само Домазетовићи и Вулаши, било би интересантно да знамо њихове резултате. Све остало су "поклопили" Озрови потомци.

Предање о пореклу Суботића је детаљно наведено на страници Порекла о овом презимену, тако да ћу пренети тај коментар у целини:

Никола Суботић
16. априла 2014. у 17:19
Моји Суботићи су из Грбља у Боки Которској. Наше презиме је настало у селу Леденице изнад Рисна, а ту смо се доселили из Врбе код Гацког. Разлог досељавања је сукоб са Турцима, који се лоше завршио по Турке, али смо ми морали напустити Врбу. Два брата су дошла на Леденице у суботу и тако добила презиме. Друга два брата су доселила на Његуше код Цетиња и добила презиме Врбица. Суботићи из Боке су били хајдуци у служби Венеције, а често су ратовали против Турске на своју руку. Један такав рат је завршен 1669, али су хајдуци ратовали до 1671 када се један дио сели ка Далмацији и Истри. То је поменуо и Гојко. Барјактар Баја Пивљанина био је Вуле Суботић-помиње се у которском архиву. По предању Суботића из Вилуса у Црној Гори Суботићи су даљим поријеклом са Косова. Послије косовске битке, крајем XIV вијека досељавају се на Чево (Озриниће) између Цетиња и Никшића. Одатле се селе у Врбу код Гацког гдје се помињу као Озринићи или Орловићи. Недавно сам дошао до књиге „Врба Гатачка са околином“ Милорада Суботића. Најбоље за што ја знам да је написано о нама до сада. Истина, ту не помиње Косово и Чево, али у питању је превид аутора. Он помиње Суботиће као Озриниће, али није знао да су црногорско племе Озринићи и Чевљани једно те исто. И још нешто-мислим да прича да смо ми од Дучића, а они од Владиславића не пије воду. Суботићи се помињу прије грофа Саве Владиславића Владиславића. Ако неко зна нешто више о овоме што сам написао нека јави или нека ме исправи.

Занимљиво је да на пројекту већ имамо тестираног I2-PH908 Суботића из Врбе код Гацка, места одакле су по предању Суботићи из Леденица. Међутим, разликују се на 4 од 17 маркера (и то прилично битних), при чему је одступање на једном маркеру двоструко, тако да нема говора о сродству између ова два братства. То је донекле и логично с обзиром да је по предању презиме Суботић настало по доласку у Леденице, само ипак је необично да из малог села попут Врбе потекну два братства истог презимена.

Овај резултат је битан и због братства Врбица-Вучковић које је по споменутом предању род са Суботићима са Леденица.

[Jelic]

Овај резултат је битан и због братства Врбица-Вучковић које је по споменутом предању род са Суботићима са Леденица.

Ово је такође занимљиво јер на 23andme постоји један Врбица I2a.

[vojinenad]

Озро из предања, тобожњи брат Васо, Пипов, Красов, Отов (и ко зна чији још све не), је призвод предања новијег доба, вероватно из 18. века, када почиње да се формира свест о заједничкој борби Брђана, Црногораца и Малесора за ослобођење од Турака. На руку предању ишла је и чињеница да Озринићи, Васојевићи и Пипери деле исту славу - Аранђеловдан.

Родоначелник Озринића је постојао, и њега Ковијанић смешта у другу половину 13. и почетак 14. века. Његов син Неноје помиње се 1335. године у которском документу, заједно са Грубшом Тољићем, сином Тољиним, који је Неноју био ујак (Озрихна је оженио Тољину кћер). Већ крајем 14. века, дакле за неколико колена, Озринићи су већ бројни, а 1411. године су поменути као племе (или пре - ратничка дружина, која није морала бити бројна, заједно са Бјелопавлићима и још неким дружинама они су пољачкали неке дубровачке трговце - то нису чинила племена, него десетина наоружаних мушкараца) у писму Дубровчана Јелени Балшић.

1452. у размени територија између Стјепана Вукчића и Стевана Црнојевића, помињу се као катун Озрихне (ту би се већ могло сматрати да се ради о зачетку племена), а 1521. године у турском дефтеру у селу Озрихнићи има већ 37 кућа. Међутим, две године касније, има их свега 18 кућа, што указује да име се није допадао живот под Скендер-бегом Црнојевићем, па су се иселили, вероватно у Приморје или према Херцеговини.

Ова два дефтера показују неке податке можда занимљиве за нашег Војиненада: 1521. пописано је село Војинићи, а 1523. оно је пусто. Да ли су то преци Љешњана и да ли је то можда време када су се они иселили (у Љешанску нахију, па у Ровца)?

Старинаца на Чеву и осталим крајевима који данас спадају у област племена Озринића свакако је било. За Бездановиће не знам можемо ли нешто са сигурношћу рећи. Није спорно да долазе из Херцеговине, при чему треба имати у виду да је Херцеговина већ у најближем суседству Чева, па то може бити и локална сеоба. Зато кажем да није искључено да су и они староседеоци у том крају. Не у самим Озринићима, али из ближе околине. Јер кад се каже да се неки предак доселио "из Херцеговине у Црну Гору", то може да звучи као озбиљна сеоба, као да је дошао из Неретве у Ријеку Црнојевића. А то је могло бити пресељење (или ширење) из Никшићких Рудина у Цуце или на Чево. То му по километражи дође отприлике као да се неко из Обреновца пресели у Земун 

Дефтер из 1523. год. је поновљени дефтер из 1521. год. на који је било притужби да није спроведен на исправан начин, и да су у њему уписане и неке празне баштине и лица која су одселила или умрла. У овом поновљеном дефтеру из 1523. год. уписан је засеок (Mahalle-i ) Војновићи који је евидентиран (као и Mahalle-i Kalodjurdjevici) у склопу Цуца (Karye-i Cuca).
Познато је да су Војинићи и Доњи Крај некада припадали области Цуца, а тек након разуре од стране удружених Озринића и Цуца (негде се каже Озринића и Бјелица) улазе у састав области Чево односно племена Озринићи. У то време кнез Богдан и његово потомство већ увелико су били насељени у селу Лијешње које је тада припадало нахији Доња Морача (од прве пол. 19. в. је у саставу племена Ровца). То се може видети из дефтера из 1477. год. где је у нахији Доња Морача евидентирано и село Лијешње. Њихово преселење из Војинића (назив који је данас познат) или Војновића (како је забележено у дефтерима) на Лијешње у Љешанској нахији, и даље у жупу Морача (пре доласка Турака то је била жупа) по свему судећи било је у другој половини или на самом крају 14. века. То потврђује и чињеница да су у дефтеру из 1477. год. у нахији Ровца уписани унуци Гојака Никшина, а предање и једних и других (Никшића и Љешњана) каже да су Љешњани старији у тој области од Гојаковића за једну или две генерације тј. да је Гојак оженио ћерку или унуку кнеза Богдана.

[симо]

Предање о пореклу Суботића је детаљно наведено на страници Порекла о овом презимену, тако да ћу пренети тај коментар у целини:

Никола Суботић
16. априла 2014. у 17:19
Моји Суботићи су из Грбља у Боки Которској. Наше презиме је настало у селу Леденице изнад Рисна, а ту смо се доселили из Врбе код Гацког. Разлог досељавања је сукоб са Турцима, који се лоше завршио по Турке, али смо ми морали напустити Врбу. Два брата су дошла на Леденице у суботу и тако добила презиме. Друга два брата су доселила на Његуше код Цетиња и добила презиме Врбица. Суботићи из Боке су били хајдуци у служби Венеције, а често су ратовали против Турске на своју руку. Један такав рат је завршен 1669, али су хајдуци ратовали до 1671 када се један дио сели ка Далмацији и Истри. То је поменуо и Гојко. Барјактар Баја Пивљанина био је Вуле Суботић-помиње се у которском архиву. По предању Суботића из Вилуса у Црној Гори Суботићи су даљим поријеклом са Косова. Послије косовске битке, крајем XIV вијека досељавају се на Чево (Озриниће) између Цетиња и Никшића. Одатле се селе у Врбу код Гацког гдје се помињу као Озринићи или Орловићи. Недавно сам дошао до књиге „Врба Гатачка са околином“ Милорада Суботића. Најбоље за што ја знам да је написано о нама до сада. Истина, ту не помиње Косово и Чево, али у питању је превид аутора. Он помиње Суботиће као Озриниће, али није знао да су црногорско племе Озринићи и Чевљани једно те исто. И још нешто-мислим да прича да смо ми од Дучића, а они од Владиславића не пије воду. Суботићи се помињу прије грофа Саве Владиславића Владиславића. Ако неко зна нешто више о овоме што сам написао нека јави или нека ме исправи.

Занимљиво је да на пројекту већ имамо тестираног I2-PH908 Суботића из Врбе код Гацка, места одакле су по предању Суботићи из Леденица. Међутим, разликују се на 4 од 17 маркера (и то прилично битних), при чему је одступање на једном маркеру двоструко, тако да нема говора о сродству између ова два братства. То је донекле и логично с обзиром да је по предању презиме Суботић настало по доласку у Леденице, само ипак је необично да из малог села попут Врбе потекну два братства истог презимена.

Овај резултат је битан и због братства Врбица-Вучковић које је по споменутом предању род са Суботићима са Леденица.

Ово горе наведено предање како га наводи аутор заправо није предање већ компилација из разних писаних извора, при чему су неки подаци очигледно контрадикторни. Суботићи из Леденица су насељени у том мјесту 1650. године и то из Чева (тако наводи Накићеновић). Нема никаквог доказа да су послије Чева боравили у Херцеговини па да су затим дошли у Леденице. И генетски је веза са Суботићима из Врбе побијена. Да не говоримо ни да се слава не слаже.

Са друге стране, веза са Авдаловићима је очигледна и генетски и по мјесту поријекла (Чево) и по слави.

Суботићи из Врбе код Гацка су повезани са породицом Дучић (Дука) из Фатничког поља. И једни и други славе ријетку славу св. Агатоника. Иако и Дучићи из Фатничког Поља говоре о неком досељавању из Кривошија, симптоматично је да је управо у Фатничком пољу постојала 300 година стара продица Дучића.

За ове Врбице-Вучковиће не знам, само видим да славе Петковдан и да потичу из херцеговине од Гацка. неку директну везу са Суботићима не видим.

[симо]

Осим тога аутор горњег текста наводи да је од Суботића из Грбља, који заправо немају никакаве везе са Суботићима из Леденица. За ове у Грбљу се наводи да су дошли од Никшића у 17.в. и да славе Ђурђевдан.

[Иван Вукићевић]

За ове Врбице-Вучковиће не знам, само видим да славе Петковдан и да потичу из херцеговине од Гацка. неку директну везу са Суботићима не видим.

Ердељановић наводи да је према Лубурићу старина Врбица из Врбе код Гацка. Као што спомену Лука, на 23andme постоји један Врбица I2a. Тестирани Врбица је из Бања Луке:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.msg37684#msg37684
Ердељановић спомиње следеће:
Од Врбица је Машо Врбица, војвода и министар унутрашњих дела за кнеза Николе. Он се 1892. године иселио, и пошто га нису пустили у Србију, отишао је у Аустрију, те је добио у Босни земље и плату. Тамо му је, веле, син Лабуд са децом.
Машо Врбица је умро у Бања Луци, тако да би било изненађење да тестирани Врбица из Бања Луке није његов директан потомак с обзиром на то да се ради о врло ретком презимену.

[Иван Вукићевић]

Дефтер из 1523. год. је поновљени дефтер из 1521. год. на који је било притужби да није спроведен на исправан начин, и да су у њему уписане и неке празне баштине и лица која су одселила или умрла. У овом поновљеном дефтеру из 1523. год. уписан је засеок (Mahalle-i ) Војновићи који је евидентиран (као и Mahalle-i Kalodjurdjevici) у склопу Цуца (Karye-i Cuca).
Познато је да су Војинићи и Доњи Крај некада припадали области Цуца, а тек након разуре од стране удружених Озринића и Цуца (негде се каже Озринића и Бјелица) улазе у састав области Чево односно племена Озринићи.

У саставу Цуца су били Башино Село и Доњи Крај. Село Војинићи се налази на сред Чева, тако да није логично да је икада припадало Цуцама. Махала Војновићи из дефтера је највероватније стари назив за неко друго село. О томе је писао и Небо у свом тексту о Цуцама.

[vojinenad]

У саставу Цуца су били Башино Село и Доњи Крај. Село Војинићи се налази на сред Чева, тако да није логично да је икада припадало Цуцама. Махала Војновићи из дефтера је највероватније стари назив за неко друго село. О томе је писао и Небо у свом тексту о Цуцама.

Село Војинићи се налази у непосредној близини Заљућа, које је опет уз Доњи Крај. Не знам откуд ти то да су Војинићи на сред Чева? Прочитај књигу аутора Небојше Драшковића:Чевско Заљуће и Доњи Крај - Села у племену Озринићи'', многи од закључака који се налазе код њега поклапају се са овим што наводим. Он свакако зна боље где се налази село Војинићи, а ја сам лично имао прилике да се на лицу места уверим у супротно од тога што ти наводиш да се налазе ''на сред Чева''. Имам утисак да ти је коментар усмерен ка томе да тврдиш супротно па макар и ако немаш решење за то о ком селу под именом Војновићи би могло бити реч, само да није онако како ја рекох да су у питању Војинићи.

[Иван Вукићевић]

Село Војинићи се налази у непосредној близини Заљућа, које је опет уз Доњи Крај. Не знам откуд ти то да су Војинићи на сред Чева? Прочитај књигу аутора Небојше Драшковића:Чевско Заљуће и Доњи Крај - Села у племену Озринићи'', многи од закључака који се налазе код њега поклапају се са овим што наводим. Он свакако зна боље где се налази село Војинићи, а ја сам лично имао прилике да се на лицу места уверим у супротно од тога што ти наводиш да се налазе ''на сред Чева''. Имам утисак да ти је коментар усмерен ка томе да тврдиш супротно па макар и ако немаш решење за то о ком селу под именом Војновићи би могло бити реч, само да није онако како ја рекох да су у питању Војинићи.

Племенска карта Озринића:
https://0398683d-a-62cb3a1a-s-sites.googlegroups.com/site/plemeozrinici/ozrinici/10Ozrinicisela1.GIF?attachauth=ANoY7coEwFdLJtyMWP35H0NVYmacAu3h1AvjbsQo3k8xYNx-fLQVUOq6GRg_GZKqVPVQurBa4TLj1pCGnkdI_pckSaeHWnL6fdHJEKiH7RXmgMoKJ1g3uz2by2qVPLHYFksvgtqnO-1ASJ93hpvvwkxaEDVpmlPKRcYRz0GeK2Tx32fhx22T-WcSnzuUeOPDPyO0Qg8dMuRivQAoK_k8BROR_PwaV9aCmUThND1lK-7HZn93HtmaprE%3D&attredirects=0

На топографској карти 1:25000