О пореклу Петровића Зорића

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (2/3) > >>

Милан Петровић:
На млетачком попису из 1735./36. (Државни архив у Задру) у Плавну су забележени Максим и Јанко Петровић (могуће синови Петра Зорића, како наводи Накићеновић у Книнској крајини), а забележено је и више Савића, као и Зорића. Значи да се грана Петровића формирала већ у првој деценији после доласка Зорића у Плавно 1692. год.

Zarko Obradovic64:

--- Цитат: Милан Петровић Јул 06, 2019, 12:28:41 пре подне ---Ова моја грана Зорића јесте током Морејског рата 1692. год. прешла из Бјелаја (под турском управом) у Плавно (под Млетачком управом). Било би сјајно да сазнамо откада су били у Бјелају и одакле су тамо дошли.

--- Крај цитата ---

Милане, имао сам увида у више дубровачких пописа дужника и зајмодаваца са подручја средњевековног Дубровника и босанског Краљевства (наравно и Херцеговине) и нисам наишао на Зориће или Зариће осим њиховог летимичног помена код Новака Мандића Студа. Ипак, они се помињу у попису Лике и Крбаве 1712. г. код Карла Касера. Сигуран сам да је Зорића тада било неколико кућа у Мазину али и на Зрмањи. Очигледнан је њихов правац кретања од Бјелајског Поља, преко Далмације (Плавна), Зрмање, Грачаца и Мазина па онда прелазак преко Уне у Босанску Крајину где су се даље ширили. Слично ваажи и за Петровиће којих је било код Брувна односно Грачаца, затим су се кретали ка Дабашници и Србу а одатле у лево Поуње па преко Уне у Босанску Крајину. Гледајући Твоје географске карте са топонимима и локацијама кућа Зорића и Петровића видим да су углавном комшије родовима личког порекла као што су Крнете, Димићи, Продановићи, Јовичићи, Цвијановићи, Маринковићи... Ово је само мали прилог како би смо повезали путеве Зорића и Петровића од Далмације, преко Лике до Б. Крајине (и Баније). Такође морам да кажем да су презимена Савић и Маринковић такође прошла Лику током 17. века а Савићи су такође били везани за Мазин.
Чујемо се још. Велики поздрав

Милан Петровић:
Жарко, велико хвала на одговору.

Онда можемо да закључимо да се догодила прво миграција из Бјелајског поља преко Дрвара (или су Зорићи из Дрвара старији од оних из Бјелаја) ка Плавну (тада Зорићи), па онда повратна миграција путањом са леве стране Уне преко Грачца, Срба и Мазина и даље ка Босанској Крајини.

Милан Петровић:
Представљам вам странице уговора из 1692. године, између старешина Бјелаја и Сенице, кнезова Павла Ђурића, Николе Пирића и Тодора Зорића и Генералног венецијанског провидура за Далмацију и Албанију Даниела Долфина, према којем је наша фамилија населила Плавно, Зрмању, Пађене, Отон и Мокропоље са још пет стотина породица.

Љубазношћу Државног архива у Задру:

Био бих захвалан онима који разумеју италијански језик и могу да разтумаче детаље у тексту.

Милан Петровић:
Што с тиче Зорића из села Пркоси код Бјелаја, видим да је Петар Рађеновић у студији Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV забележио у селу Врточе - Зорић — једна кућа у Кули. Славе Ђурђевдан. Саселили с Пркоса око 1865. године.
На жалост, за село Пркоси нису наведене породице.

Ово свакако доказује присуство Зорића у Пркосима, имајући у виду поклапање презимена, славе, као и топонима.

Било би добро да нам се јави неко из Пркоса ко добро познаје историју места.

Навигација