Било би лепо ако смо на овај начин открили хаплогрупу Љепоја, Шековића и осталих Крајишника са овог списка. Проблем је што Кренете у Крајини, осим Јовањдана и Томиндана, славе и Никољдан. Док Крндије из околине Гламоча славе Ђурђевдан. То додатно компликује причу.
Међутим, овдје је сасвим могућа и генетичка веза личких и далматинских Јовањштака Крнета са Томинштацима Крнетама Босанске Крајине на основу текста предања које је почетком 20. вијека забиљежио М. Карановић у Крнета код Цазина?
Крнете и Крњете Лике и Далмације на попису становништва 1948. године, према Leksik prezimena SR Hrvatske (1976.), са 338. стране:
KRNETA Baranjsko Petrovo Selo (Beli Manastir) 3 (1), Biograd (Zadar) 1 (—), Brezovljani (Orahovica) 7 (1), Bribir (Šibenik) 1 (—), Buzet 1 (1),
Doljani (Donji Lapac) 14 (3), Dvor (v. KRNJETA),
Kistanje (Knin) 134 (21),
Ličko Petrovo Selo (Titova Korenica) 3 (1), Osijek 2 (—), Pakrac 7 (1), Petrovac (Podravska Slatina) 4 (1), Rijeka 1 (1), Sadilovac (Slunj) 1 (1), Slavonska Požega 2 (1), Slavonski Brod 2 (1), Sotin (Vukovar) 8 (1),
Strmica (Knin) 111 (17), Šidski Banovci (Vinkovci) 5 (1), Šodolovci (Osijek) 4 (1), Toranj (Pakrac) 3 (1), Valpovo 4 (1), Vrana (Benkovac) 8 (1), Zadar 1 (1), 1 (—), Zagreb 6 (4)
KRNJETA Bogovolja (Slunj) 3 (1),
Bruvno (Gračac) 7 (1), Budačka Rijeka (Vojnić) 6 (2), Buhača (Slunj) 4 (1), Dvor 10 (3) (pop. i KRNETA), Jazavica (Novska) 1 (1), Komesarac (Slunj) 1 (1), Kukunjevac (Pakrac) 2 (—), Maljevac (Slunj) 10 (4), Matijevići (Dvor) 5 (1), 1 (—), Miljanovac (Daruvar) 1 (—), Nova Gradiška 2 (1), Pakrani - Piljenica (Daruvar) 2 (1), Stupnik (Zagreb) 1 (1), Stupovača (Garešnica) 1 (—), Zakopa (Dvor) 14 (2)
Примјетан је из Лексика и извјестан број породица носиоца ових презимена из околице Слуња на подручју Кордуна као и Двора на Банији.
Далматинске Крнете из Стрмице и Кистања, које повезује и заједничко поријекло, сви
славе Св. Јована, а од њих је свакако историјски занимљиво истакнути и упознати личност крчког јеромонаха
Макарија Крнете (Кистање, око 1735./40. - 1808. Скрадин?), из пера Бранка Чоловића 2016. године, др историје умјетности.