Аутор Тема: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство  (Прочитано 1150 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1111
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #20 послато: Јун 26, 2022, 06:12:28 поподне »
Я се не гадим коришћења србских рѣчий, па ни од оних тршићким изродом жигосаних као "словенске". Користим рѣчи йезика свойега народа, койега се не стидим. Као што се не стидим ни словенскога имена.
Не патим од потрѣбе исказивања свойега знања енглескога йезика, те да их умећем гдѣ год могаднем, као што чине наши новинари, и не само они. Стране рѣчи, биле оне турске, енглеске или латинске, користим само ако морам, односно ако никако другачийе не могу изрећи свойу мисао.
Људе койи се из петних жила труде бити већи Енглези од самих Енглеза не схватам. Я не бройим свойе рѣчи словенскога порѣкла па да после сваке йедне или двѣ морам ставити по йедну енглеску или латинску, ради "баланса", како бих се показао већим "Европейцем".

Ми живимо у земљи гдѣ новинарством влада просташтво найгоре врсте. Они од реда Скуштину ове земље (што йе њен уставни и законски назив) називайу енглеском речйу "parlament". Ако им већ смета наша "Скупштина" што йе не називайу онда "medzlis", "дума", "рада", "сейм", "Таг", "Сабор", "Собрање", "Yihui". Што новинарски простаци (исти они што широм Србийе аористе у исказах грађана замѣњуйу Брозовим презент-перфектом) положай прѣдсѣдника владе (што йе такође уставни и законски назив) прѣименоваше у "премийера", а не у "великога везира", "канцелара" или у "Zongli-я"?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #21 послато: Јун 27, 2022, 12:55:51 поподне »
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. [...]


1) Чєхи и Словаки су доста вєћи чинстунци од Хрват и у току прошлых пєт столѣєћ чєшски ѥзиковѣди за новє поймовє дѣлатно измишљаху нѣколико тысєћи слова основани на староцркъвнословѣнском словосборѣ, за коѥ србскы и рускы ѥзык користают вєћином латинска, английска или нѣмачка слова. Хрвати су ту луду замисао одсутнє равнодушности прєма свом ѥзыку баш добили од Чєхъ,- и од тада ѥ вышє и нѣсут одбацили. Кратко: Чєхи биꙗху тадa, и у мало мањой мѣру йош и данас, найвєћи ѥзычни узори Хрватом.

2) Зато? Є, сада бы могли упытати: зашто сє Руси и Срби одлучишє против словѣнског слова, коѥ ѥ из постоѥћых словѣнскых корѣн врло лагко створити, и умѣсто њєга за грчко- нѣмачко »apoteka«, а и нѣколико дєсєтина тысєћ другых инозємых слов?

Дай да мало о том мозгамо и пытамо: Зато што нѣмачко слово лѣпшє описива значєњє тог пойма, а словѣнском нєшто нєдостаѥ? Зато што нѣмачка/ латинска/ английска слова бољє одговарают духу руског и србског ѥзыка нєго словѣнска слова? Зато што ѥ удобниѥ прѣузєти слова, коѥ су вєћ други дѣлатно измислили, да бы сє нє морало самостално работати на тым, уложити новац, єнєргию, мозг и врѣмє? Зато што ѥ нємогућє узєти напримѣр два постоѥћа слова словѣнског корѣна из своѥга ѥзыка и створити из тога ново слово с новым значєњєм? "Ѥзычны мутант", како га ти називаш. Напримѣр "огањ" (vatra нѣѥ словѣнско слово, нєго албанског порѣкла) и "мєтнути", и из тога као напримѣр Словєнци створити "огњємєт"? Руси радѣѥ користє унакажєно вєзсмыслєно нѣмачко слово "fejerverk" (нѣм. Feuerwerk, Feuer = огањ, Werk = дѣло, створєњє), зато што им ѥ словѣнско слово "нємогућа архаизациꙗ" или због другых разлог. Ни "fejer" нити "verk" у руском ѥзыкѣ имают икакво значєњє, то сут просто праздна мртва слова. Или ѥ истина нєка сасвим друга, ванѥзычна? Да ли ѥ употрѣба туђых слов, рєцимо латинскых/ францучскых/ нѣмачкых/ английскых из глєдишта многых Словѣн — данашљых и прошлых — израз високог "образовања"? Да сє свыма ꙗвно покажє уравєњ/ разину свог знања и стања у дружству и да сє кроз то ꙗсно расликуѥ од простог народа, койи чєсто нє влада французскым йли латинскым ѥзыком? Постоѥ разнє назнакє, койє наговѣштавают да тай "модєрны" протисловѣнскы дух/ одлукы против словѣнскых слов у руском и србском ѥзыку имают вышє психолошкє нєго ѥзычнє узрокє.

Ѥдан поучан примѣр: Свє до около 1680-тих годин огромны словѣнскы корѣн руског ѥзыка сє йош сматрао одлично подобан и способан за стварањє новых слов за новє поꙗвы из словѣнскых постоѥћых корѣн, и нико сє тада нѣѥ стидио за словѣнство у своѥм ѥзыкѣ. Исто тако као Французи у то врѣмє ствараху тисєћє новє слова на основѣ старо-французскых и латинскых корѣн. Мєђутым, с владою руског Цара Пєтра Вєликог свє сє промѣнило. Западна Європа бѣшє много развиѥниꙗ од руског царства, с односом на разна стручна подручꙗ, науку, тєхнологию, приврєду, дружство итд. Да бы руско царство дигао на уравєњ запада, Цар Пєтар извєдє многa прѣурєђєња и обновы, мєђу койых биꙗху и многє ѥзычнє обновє. Нажалост, Цара Пєтра мучашє жєстока чувства нєдовољност (свєга словѣнског) и комлєкси нижности ка западу. Mислєћи да ћє Русиꙗ постати сличниꙗ Нѣмачкой и Французской ако сє за новє поймовє употрѣбљавают изклучиво нѣмєчска и франдузска слова умѣсто словѣнскых, он нарєди/ намєтнє край словѣнског словотворѣња. Додатно он увєзє тзв. грађанскы "šrift" (нѣм. Schrift), тй. латинизована ћирилица, койи Руси йош и данас користают, па тако у пєтарско- бєчкой йош даљє латинизованой иначици и Срби.

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #22 послато: Јун 27, 2022, 12:56:55 поподне »

Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).

По мєни никава нѣѥ грѣшка користити страни израз!! По мєни ѥ ѥдина грѣшка забрана умнгог словѣнског словотворѣња додатно до страног слова. Онай койи нє љуби словѣнска слова за новє поймовє, нєка има сву свободу у кориштєњу туђых. Али зашто бы, као србскы ѥзыковѣди, забранио порєд туђых слов, могућых словѣнскых? Ово што сє од врѣмєна Караџића свє до данас на србском тлу дєшава ѥ намєтањє искључиво туђєг. Или за колико новых поймова постоѥ у србском ѥзыку порєд туђых слов и словѣнскє истозначницє? Internet, lift, interfejs, mejn-strim, biciklo, računar, štampa, font, bekstejdž, itd.? Ѥли сє србском народу икада понудило словѣнскє истозначницє за ова нєсловѣнска слова, и тысєћих иных?

Йош ѥдном: Чєхи и Хрвати користают нѣколико тысєћых словѣнскых слов, койых чєшскы/ словачскы/ хрватскы ѥзыковѣди дѣлатно створишє. Лѣп примѣр ѥ познаты словачко- хрватскы ѥчычар Богослав Шулєк, койи ѥ вышє словѣнскых слова створио за хрватскы ѥзык нєго ико други. Нєка њєгова слова су сє каснѣѥ и захвално примѣла у србском ѥзыку. Овдѣ нѣколико примѣра њєговых "поймовных мутанта":

кисик, водик, угљик, обуꙗм (volumen), зрачєњє (radijacija), озрачѥ (atmosfera), ковинє (metali), слитина (legura), топломѣр (termometar), тлакомѣр (barometar), срєдство (medij), далєкозор (teleskop), нарѣчѥ (dijalekt), глазба (muzika), сустав (sistem), твртка (kompanija), зємљовид (karta), ситнозор (mikroskop), стисљивост (kompresibilnost), спойитост (kontinuitet), разпружљивост (ekspanzivnost), суонитост (kohezija), прионитост (adhezija), бугачљивост (kapilarnost), власатицє (kapilare), пружност (elastičnost), растєгљивост (plastičnost), скрљивост (apsorpcija), изхлапња (transpiracija), твориво (materijal), ꙗмаст (konkavan), бокат (konveksan), прозрачан (translucentan), итд.

Заисто страшнє измишљотинє ... нєподношљивє мутантє. Подробниѥ сє то можє напримѣр овдѣ прочитати и провѣрити:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bogoslav_%C5%A0ulek



Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс.

Хрвати нєкварє никакав "bilans", и туђицє су такођє дѣо њиховог говора. Али до сада йош нѣсам видѣо, да су порєд ново увєдєног словѣнског слова у току прошлых лѣт, али и ранѣйє, забранили туђє слово или га избацили из словника. Нє, тамо свако има избор измєђу вышє словѣнског говорєња, или вышє английско- латинског. У Србийи тога избора чєсто нєма, нѣѥ жєљєно да постийи.
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1463
  • I-A1328
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #23 послато: Јул 01, 2022, 05:04:34 поподне »
https://core.ac.uk/download/pdf/296575676.pdf

Цитат

Цитат
Поповић (1983: 50) је пишући о Српском рјечнику Вука Караџића пре тачно
тридесет година анализирајући судбину народне лексике Душановог законика на
основу грађе Српског рјечника извео закључак да „судећи по законику, српске
речи, нарочито кључни правни и друштвено-политички термини, брже су
изумирале у народу под Турцима него ли турцизми после ослобођења од Турака у
српскохрватском књижевном језику
”. А то у коликој су мери турцизми издржали
пробу времена потврђује податак да је од око 1750 турцизама, колико је
регистовано у Рјечнику из 1852. године, своје место у Речнику МС нашло око 1500
турцизама. На оваквом примеру се може увидети да су лексичке промене и њихов
динамизам често непревидиве, јер би било очекивано да је процес губљења
домаће лексике из лексичког фонда био знатно успоренији у односу на губљење
турцизама као страног лексичког слоја у српском језику. Турцизми којима су се
именовале реалије које нису до тада биле познате и који представљају делове
различитих терминолошких система опстајали су у језику, није им претило ишчезавање.
[/i]

Говорници српског језика их без обзира на
факторе какви су године, старости, пол, припадност одређеном крају, одређеном
друштвеном слоју и професији користе учестало: нпр. аждаја, бајат, баксуз,
бакар, барут, бибер, боја, бубрег, будала, буђ, бунар, бургија, гајтан, галама, див,
дуван, дугме, дурбин, душек, ђеврек, ђубре, инат, јастук, јорган, јоргован, јуриш,
каиш, кајсија, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, кичма, коврџа, кревет, креч,
кусур, кутија, лепеза, лимун, мајмун, маказе, марама, мердевине, минђуша,
намћор, олук, памук, папуча, пара, парче, патлиџан, пекмез, пешкир, пиринач,
пита, ракија, русвај, ршум, саксија, сандук, сарма, сат, сирће, скела, султан,
сунђер, сурла, табан, таван, тарифа, тезга, тепсија, тестера, топ, торба,
турпија, туршија, ћевап, ћумур, ћуп, фењер, фитиљ, хајдук, хир, чај, чарапа,
чарка, чаршав, чекић, челик, чесма, чизма, чорба, џаба, џезва, џеп, џин, џумбус,
шал, шамар, шатор, шах, шашав, шећер.

змај, устајао, несрећник, мијед, палипрах, папар, маст, исто, глупак, пљесњив, студенац, сврдло, уже (узје), вика, великан,
пушиво, пуце, двоглед, стеља, нека остане ђеврек, смеће, прекос, подухо, подглавач, духња, потрк,
ремен, кајсија, вратнице, кава, лажица, врећица, кестен, хрбтеница, кудра, постеља, клак, прок / лихва, ковчежац / кртица,
хладило, лимун, опица, ножице / резнице, убрусац, љестве, бисер, мрча, жлијеб, памук, постола, плат, дио, патлиджан, сладовар, ручник, рижа,
пита, извар, неред, метеж, грн, ковчег, голубци, часовник, киселина, скела, владика, спужва, хобот, гладно, горница ... ( не да ми се даље писат)

Све су ове ријечи наше народне и значе исто што и оне турске; па ко их сматра благом, нека их користи, а ко одпадом, нека користи турске.
Неће ни једному ни другому језик одсјећи за његов избор.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #24 послато: Јул 21, 2022, 02:29:29 поподне »

Турцизми, хунгаризми, грєцизми, латинизми, гєрманизми, галицизми, англицизми  ...  свє ѥдно, богами, и свє ѥдно ѥли сє тичє назив падєж, мѣсєц, обућє, дружства, приврєдє или наукє, ѥрбо:

Своѥ нєћємо — туђє нє дамо!

« Последња измена: Јул 21, 2022, 02:32:04 поподне Бєз мѫкы нємаѥ наукы »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"