Дијалектологија

[drajver]

Мислим да је тешко одредити границу зетско-рашких и косовско-ресавских говора у долини Ибра, јер су оба дијалекта старе акцентуације, а и говорници зетско-рашког у тој области су прешли на екавицу. Негдје сам прочитао да зетско-рашки говори допиру све до манастира Студенице и заиста кад слушам говор становника села Орља Глава у непосредној близини Студенице мени се чини да они причају зетско-рашким дијалектом. (погледати снимак од 16:53)

<a href="https://www.youtube.com/v/HEvKG-sXlgI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HEvKG-sXlgI</a>

[Gorance]

Мислим да је тешко одредити границу зетско-рашких и косовско-ресавских говора у долини Ибра, јер су оба дијалекта старе акцентуације, а и говорници зетско-рашког у тој области су прешли на екавицу. Негдје сам прочитао да зетско-рашки говори допиру све до манастира Студенице и заиста кад слушам говор становника села Орља Глава у непосредној близини Студенице мени се чини да они причају зетско-рашким дијалектом. (погледати снимак од 16:53)

<a href="https://www.youtube.com/v/HEvKG-sXlgI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HEvKG-sXlgI</a>

Мислим да је то оаза у изворишном делу Студенице. Требало би да су досељеници из старе Црне Горе. Има у литератури.

[drajver]

Мислим да је то оаза у изворишном делу Студенице. Требало би да су досељеници из старе Црне Горе. Има у литератури.

Тако нешто и Окука пише:
"Gornja Studenica je najsjeverniji špic zetsko-raškog dijalekta koji je prešao preko Gоlije i zavukao se između kosovsko-resavskog i istočnohercegovačko-krajiškog dijalekta."

[Gorance]

Барјактаревић област новопазарско-сјеничког говора управо одређује овако - подручје које захватају новопазарско-сјенички говори има природне границе и простире се од планинских венаца: Голије-Јавора-Златара и Јадовника до Бихора (скоро) и од Ибра готово до Лима, тако да се највећим делом преклапа са територијалним обухватом данашње сјеничке општине на северу и северозападу, и укључује Сјеницу.

Што се говора Средњег Ибра тиче, Маринко Божовић их дели на четири зоне, од које прве три спадају у зетско-рашке говоре док четврта зона спада у косовско-ресавске говоре. Напомиње да се граница зетско-рашких говора у Средњем Ибру поклапа са старом границом између Србије и Турске до 1912. године, а обухвата подгорину Рогозне и долину Ибра. Четврта зона, која припада косовско-ресавском говору обухвата села под Копаоником (некадашње нахије Копаоника, вучитрнског санџака).
Он наводи и села у којима је зетско-рашки прешао Ибар, и то: Добрава, Кајково, Лепосавић, Костин Поток, Мајдево, Дрен, Лешак и Остраће, што се поклапа са територијом некадашње нахије Ибар, која је припадала нахији Брвеник (у Звроничком санџаку) до његовог укидања након Другог српског устанка, а која је прикључена Новопазарском кадилуку 1833. године.

На крају чланка (Глас ЈАТ у говорима Средњег Ибар, Баштина, 2001), Божовић закључује са говори Средњег Ибра (прве три зоне) не припадају сјеничким, санџачким, или јужносанџачким говорима, већ рашко-зетским, као и говори Ибарског Колашина.

На основу Барјактаревићеве карте сјенички говор је новије акцентуације. Ако постоје још нека мерила онда сам погрешио. Ако нисам онда је источно херцеговачки.
Што се тиче зетско-рашког тако г божовић зове. Белић га зове зетско-јужносанџачки. То ти је исто.

[Gorance]

Освежена карта Зетско-рашких говора. Додат Броћанац Никшићки (извор https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_19952/objava_69266/fajlovi/crnogorski%20govori.docx) и нека села на десној обали Ибра на сев. Косова (извор Equinox  ). Зелене линије не гледајте. То су грешке, нисам знао како да их бришем или тримујем (није ACAD у питању).



         

[Gorance]

  И мало увећано. поддијалекти у Црној Гори.
Замрчено-Озринићко-броћански говор (троакценатски систем)
Југ- Староцрногорско-приморски говор (стара акцентуација без тонских опозиција)
средина-непренесени акценат (Пипери, Братоножићи, Кучи)
Север (до границе са Србијом)-Брдски (Бјелопавлићи, Васојевићи и даље на север)

[Gorance]

  Извор за територију Озринића је карта Племена у Црној Гори Ивана Вукићевића.

[dolinalima]

И овај део јужно од Колашина припада зетско-рашком дијалекту. Матешево и Јабука су васојевићка насеља; бројеви 32 и 24 на овој мапи.
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2018/04/Crna_Gora_-_Rod_Vasojevica_1913.gif

[Gorance]

И овај део јужно од Колашина припада зетско-рашком дијалекту. Матешево и Јабука су васојевићка насеља; бројеви 32 и 24 на овој мапи.
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2018/04/Crna_Gora_-_Rod_Vasojevica_1913.gif

Хвала на исправци! Знаш ли можда ситуацију око Бијелог Поља и Сјенице? За Бијело Поље нисам ништа конкретно нашао осим да је на граници два дијалекта док се око Сјенице ломе копља. Мада сам користио литературу човека који је тај крај прошпартао уздуж и попреко још 1940-их и 1950-их када још није било утицаја медија на локалне говоре.

[dolinalima]

Не знам, нажалост. Мислим да је тај крај насељаван из различитих делова ЦГ па вероватно има свега. Снајка ми је из Томашева (западно од БП), мислим да је њен говор з-р, додуше прилично ублажен и разводњен, ако могу тако да кажем. По томе, линија би морала да се коригује и помери улево. Мада опет, можда друге породице говоре и-х. Ујна ми је из Бродарева и њен говор је и-х; ујак није успео да утиче на њу и поквари јој нагласак ) Бивши колега, муслиман из Сјенице, је з-р. Тако да ту стварно нема оштре границе. Ако је и има, вероватно на неким местима пресеца не кућу и собе, него и брачне кревете.

[Milkkor]

Хвала на исправци! Знаш ли можда ситуацију око Бијелог Поља и Сјенице? За Бијело Поље нисам ништа конкретно нашао осим да је на граници два дијалекта док се око Сјенице ломе копља. Мада сам користио литературу човека који је тај крај прошпартао уздуж и попреко још 1940-их и 1950-их када још није било утицаја медија на локалне говоре.

[Milkkor]

Хвала на исправци! Знаш ли можда ситуацију око Бијелог Поља и Сјенице? За Бијело Поље нисам ништа конкретно нашао осим да је на граници два дијалекта док се око Сјенице ломе копља. Мада сам користио литературу човека који је тај крај прошпартао уздуж и попреко још 1940-их и 1950-их када још није било утицаја медија на локалне говоре.

Истраживах распрострањеност ових говора пре неких двадесетак година.

[Milkkor]

[Milkkor]

Истраживах распрострањеност ових говора пре неких двадесетак година.

[Gorance]

Свака част Mikkor, немам речи. Боље него на Google Earth-у. .Чуди ме да неко досад није правио прецизније карте наших говора. Бар ја нисам налетео.

[Srkaaa]

Сви изостављају споменут и Ловћенац у Војводини као место где се Зетско-Сјенички до данас живо одржаво. Посебно акценат.

[Gorance]

Сви изостављају споменут и Ловћенац у Војводини као место где се Зетско-Сјенички до данас живо одржаво. Посебно акценат.

Погледај пар карата изнад колеге Миккора.

[Srkaaa]

Од кад је ијекавица приситна у ЦГ, поготово у зетско-рашкој зони? Је ли било екавице и/или икавице на птостору ЦГ?

[Gorance]

Од кад је ијекавица приситна у ЦГ, поготово у зетско-рашкој зони? Је ли било екавице и/или икавице на птостору ЦГ?

Па ваљда одувек. Оно што можемо пратити су писани извори и ту видети како се тада говорило. Јат је био полуглас, нешто између Е и И па како се где ,,изврнуло". После је књижевни обликовао говоре. О мас медијима касније да не причамо.