Мислим да граница иде још северније, посебно у пределу око Приштине. Села око Приштине, попут Брњице, Бабиног Моста, као и око Косовог Поља и Обилића, показују одлике призренско-тимочког. Међутим велика концентрација колониста, као и Приштине као административног центра који је привукао људе са разних страна, допринео је да се то тешко може данас препознати. Са друге стране тешко је ту границу исцртати у области Ђаковице, где је веома мали број Срба, а доста је колониста, као и у области северније од Ораховца. Тако да би читаву ову границу померио северније, или би између те две линије сместио неку прелазну област.
Да, сагласан сам у погледу Приштине и Ђаковице. Узгред, мени је и Пећ, у којем сам сам живео до 4-е године живота, био интересантан са становишта дијалекта због мешања старо-пећанског и брђанско-васојевићког дијалекта...
У околини Ђаковице је практично било само колониста, староседеоца практично није ни било. Другачија слика је била у долини Дрима и уз железничку пругу Клина- Призрен. Ако се добро сећам, Ратковац је био насељен колонистима, и одмах после њега је почињала зона призренског говора, са староседеоцима, све до залеђа Призрена.
У Дреници је граница заиста ишла дуж магистралног пута, у Кијеву и Млечану је било доста староседеоца који су говорили неким комбинованим дијалектом који је више нагињао косовском него призренском. Ја сам то углавном слушао у школи, могуће је да је и кроз школу већ била извршена делимична стандардизација.
На југу од Кијева, према Млечану, је Малишево, и тамо Срба практично није било све до Суве Реке.
Што се тиче Косова Поља и Приштине- да, сагласан сам, немам увид. У Косову Пољу је било много колониста, док се у околним селима се могао чути призренски дијалект. А даље од Приштине - на исток- нисам никад ишао. Немам увид.
