Или далматински говор без посуђеница из италијанског, да Драгојевић умјесто Скалинада пјева нпр. Степенице, чак ми и Басамаци боље звуче.
Данас поменух ријеч "Скалинада" као посуђеницу из италијанског. Прво написах, па тек онда провјерих (а то ми сечесто догађа), кад тамо око саме те ријечи читава расправа. Нема доказа да је ова ријеч посуђеница из италијанског, иако на италијански вуче. Чак изгледа неки нису сигурни да је ријеч уопште постојала прије отпјеване арије. Миљенко Јерговић у свом подужем тексту о пјесми Скалинада (узгред нико није ништа грђе написао о једној пјесми), осврће се и на саму ријеч "скалинада" и ево шта пише:
"Najprije sam naslov. Riječ Skalinada teško da je postojala prije pjesme. U punom smislu ne postoji ni danas. Što je to Skalinada? Teško je reći. Ali osim što živi u pjesmi, na način na koji žive i riječi “ringe ringe raja” i “tandara mandara broć”, a da ne znače ništa ili da su njihova značenja izvan koda u kojem se te i takve riječi koriste, Skalinada je naziv i ime koječega u Hrvatskoj i naokolo nje. Pogledajmo nabrzinu na internetu: “Marjanska skalinada” – utrka preko 819 skalina, “Skalinada” – restoran i apartmani na Hvaru, “mala krčma Skalinada” u Voloskom, apartmani “Skalinada” u Murteru, restoran “Skalinada” – Lokva Rogoznica, “Metkovska skalinada – jedinstvena utrka u Hrvatskoj” (koja, kako vidimo baš i nije tako jedinstvena), “Villa Skalinada” u Brelima, “Taverna Skalinada” u Zagrebu… Nema u Hrvatskoj, kao ni na Crnogorskom primorju, mjesta gdje se nešto ne zove Skalinada. Nađe se raznih skalinada i u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Sloveniji. Tamo gdje slute korijen riječi naziv obično daju nečemu što ima veze sa skalinama, stubama, stepenicama, štengama i basamacima.
Tamo, pak, gdje nemaju pojma o skalinama u Skalinadi, Skalinada će biti u vezi, makar i vrlo dalekoj, s Dalmacijom, Jadranskim morem ili Hrvatskom, općenito. Skalinada je iz bosanske ili iz srpske, dakle srbijanske, vojvođanske ili beogradske perspektive jedna od onih zgodnih hrvatskih riječi, koje su neopterećene značenjem, ali dobro zvuče i vrlo su amblematične."
https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/skalinada-vjecna-oda-prosjecnim-osjecajima-prosjecnih-ljudi/Препозна ме Јерговић у овој посљедњој реченици.
Ипак, ово Јерговићево "пљување" по Скалинади није остало без одговора, па тако извјесни Марко Цураћ у Хрватском тједнику одговара:
"Riječ skalinada u otočnome podneblju u kojemu sam rođen postoji od mojega djetinjstva, čuo sam ju od svoje babe, koja je dnevno u stare dane teško i s naporom činila kamene skale, do kuhinje svaki dan. Riječ skalinada ne živi samo u pjesmi lakih nota od 1976. nego znatno ranije, kao i riječ skalada - ostala mi još jedna skalada pa sam gotov s branjem maslina. Ne može ju se uspoređivati s "ringe ringe raja" jer ima svoj jasno određen sadržaj i smisao i nije istina da je "ime koječega u Hrvatskoj". Koliko se autor trudio, nećemo dopustiti da skalinadu odstrijeli, bez obzira na njezino podrijetlo, jer čini duh jednoga podneblja, onoga mediteranskoga, otočnog, južnohrvatskog. Riječi skalinada nema u Skokovu rječniku, nema je ni u Vinjinim Jadranskim etimologijama, ali u tim rječnicima nema toliko drugih riječi koje su pomalo već i zaboravljene, a činile su preko mjesnih govora zviježđe hrvatskoga jezičnog svoda... Ali ono što nije poznato Jergoviću, bilo je poznato hrvatskome književniku Miroslavu Krleži koji u Areteju spominje riječ skalinata. U knjizi "Rječnik govora Blata na Korčuli" (IHJJ, Zagreb, 2015.) Petar Milat Panža navodi natuknicu skalinada i primjer - vidi se u Lastovu skalinada od preko devedeset skalini. I sada na kraju zbog čega ovakav nasrtaj na Olivera i njegovu Skalinadu, pjesmu "koju će zarevati čovjek bez imalo sluha"?"
https://www.hkv.hr/hrvatski-tjednik/26853-m-curac-jergovicev-mrziteljski-nasrtaj-na-olivera-i-njegovu-skalinadu.htmlАко и промаших у примјеру, вјерујем да нисам промашио у констатацији да је језик жива твар.
