Аутор Тема: Чистота језика на примјеру разних европских народа  (Прочитано 6611 пута)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 820
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #40 послато: Децембар 02, 2020, 11:11:26 пре подне »
Pomenula bih  ovde reč skadenca  termin koji je ušao i u zakone i reč saobrazno.
Prva reč znači period važenja, a druga u skladu sa...zašto komplikovati, kada imamo zamenu za iste termine ili je nekom tako lakše da nam ubaci još poneku reč da naučimo  :)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4062
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #41 послато: Децембар 02, 2020, 02:16:50 поподне »
Или далматински говор без посуђеница из италијанског, да Драгојевић умјесто Скалинада пјева нпр. Степенице, чак ми и Басамаци боље звуче.

Данас поменух ријеч "Скалинада" као посуђеницу из италијанског. Прво написах, па тек онда провјерих (а то ми сечесто догађа), кад тамо око саме те ријечи читава расправа. Нема доказа да је ова ријеч посуђеница из италијанског, иако на италијански вуче. Чак изгледа неки нису сигурни да је ријеч уопште постојала прије отпјеване арије. Миљенко Јерговић у свом подужем тексту о пјесми Скалинада (узгред нико није ништа грђе написао о једној пјесми), осврће се и на саму ријеч "скалинада" и ево шта пише:

"Najprije sam naslov. Riječ Skalinada teško da je postojala prije pjesme. U punom smislu ne postoji ni danas. Što je to Skalinada? Teško je reći. Ali osim što živi u pjesmi, na način na koji žive i riječi “ringe ringe raja” i “tandara mandara broć”, a da ne znače ništa ili da su njihova značenja izvan koda u kojem se te i takve riječi koriste, Skalinada je naziv i ime koječega u Hrvatskoj i naokolo nje. Pogledajmo nabrzinu na internetu: “Marjanska skalinada” – utrka preko 819 skalina, “Skalinada” – restoran i apartmani na Hvaru, “mala krčma Skalinada” u Voloskom, apartmani “Skalinada” u Murteru, restoran “Skalinada” – Lokva Rogoznica, “Metkovska skalinada – jedinstvena utrka u Hrvatskoj” (koja, kako vidimo baš i nije tako jedinstvena), “Villa Skalinada” u Brelima, “Taverna Skalinada” u Zagrebu… Nema u Hrvatskoj, kao ni na Crnogorskom primorju, mjesta gdje se nešto ne zove Skalinada. Nađe se raznih skalinada i u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Sloveniji. Tamo gdje slute korijen riječi naziv obično daju nečemu što ima veze sa skalinama, stubama, stepenicama, štengama i basamacima. Tamo, pak, gdje nemaju pojma o skalinama u Skalinadi, Skalinada će biti u vezi, makar i vrlo dalekoj, s Dalmacijom, Jadranskim morem ili Hrvatskom, općenito. Skalinada je iz bosanske ili iz srpske, dakle srbijanske, vojvođanske ili beogradske perspektive jedna od onih zgodnih hrvatskih riječi, koje su neopterećene značenjem, ali dobro zvuče i vrlo su amblematične."
https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/skalinada-vjecna-oda-prosjecnim-osjecajima-prosjecnih-ljudi/

Препозна ме Јерговић у овој посљедњој реченици.

Ипак, ово Јерговићево "пљување" по Скалинади није остало без одговора, па тако извјесни Марко Цураћ у Хрватском тједнику одговара:

"Riječ skalinada u otočnome podneblju u kojemu sam rođen postoji od mojega djetinjstva, čuo sam ju od svoje babe, koja je dnevno u stare dane teško i s naporom činila kamene skale, do kuhinje svaki dan. Riječ skalinada ne živi samo u pjesmi lakih nota od 1976. nego znatno ranije, kao i riječ skalada - ostala mi još jedna skalada pa sam gotov s branjem maslina. Ne može ju se uspoređivati s "ringe ringe raja" jer ima svoj jasno određen sadržaj i smisao i nije istina da je "ime koječega u Hrvatskoj". Koliko se autor trudio, nećemo dopustiti da skalinadu odstrijeli, bez obzira na njezino podrijetlo, jer čini duh jednoga podneblja, onoga mediteranskoga, otočnog, južnohrvatskog. Riječi skalinada nema u Skokovu rječniku, nema je ni u Vinjinim Jadranskim etimologijama, ali u tim rječnicima nema toliko drugih riječi koje su pomalo već i zaboravljene, a činile su preko mjesnih govora zviježđe hrvatskoga jezičnog svoda... Ali ono što nije poznato Jergoviću, bilo je poznato hrvatskome književniku Miroslavu Krleži koji u Areteju spominje riječ skalinata. U knjizi "Rječnik govora Blata na Korčuli" (IHJJ, Zagreb, 2015.) Petar Milat Panža navodi natuknicu skalinada i primjer - vidi se u Lastovu skalinada od preko devedeset skalini. I sada na kraju zbog čega ovakav nasrtaj na Olivera i njegovu Skalinadu, pjesmu "koju će zarevati čovjek bez imalo sluha"?"
https://www.hkv.hr/hrvatski-tjednik/26853-m-curac-jergovicev-mrziteljski-nasrtaj-na-olivera-i-njegovu-skalinadu.html

Ако и промаших у примјеру, вјерујем да нисам промашио у констатацији да је језик жива твар.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1478
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #42 послато: Децембар 02, 2020, 04:06:48 поподне »
Увек постоји начин да се нешто каже и другачије ако нема одговарајуће речи у нашем језику, али то понекад јесте дужи пут који изискује више речи.
Но и творење нових речи у нашем језику, као што то раде Хрвати, не мора бити лоша ствар. Тачно је да нам боду уши новокомпоноване словенске речи, али нам исто тако у почетку сметају и стране, али се временом на њих ипак навикнемо. Сећам се када су деца почела да говоре "запрати ме на Инстаграму", колико ми је то "запраћивање" накарадно звучало. Али ми је свакако на крају боље решење него "фолоуј ме на Инстаграму", како је могло да буде. Сад ми више то "запратити" и не звучи тако страшно. Има и других много бољих примера да су се наше нове речи "примиле". Рецимо реч "рачунар" која је успела да се пробије у нашем језику, ако не као једина, а оно бар као равноправна са речју "компјутер". А и Хрвати понекад "убоду" и нађу заиста права решења за нове речи, али кад је једном Хрвати усвоје, нема шансе да би смо ми исту усвојили, ма колико добра била :). Пада ми увек на памет реч "изборник" за коју мислим да је одлично решњење за замену речи "селектор".

Постоји одређен механизам творбе ријечи. Просто је потребно посматрати старе ријечи, уочити механизам моделирања и примијенити га на творбу нових појмова.

-ло је инструмент (оруђе) којим вршиш радњу:
ралом ореш, милом мијеш, кадилом кадиш, покривалом покриваш, мазалом мажеш, веслом (< ведло) ведеш, гуслама (<гудле) гудиш, моталом моташ, вилом вијеш, итд. Тако можеш за инструмент којим вршиш једну радњу лакко одредити име;

-иво означава материјале које користиш за извршење радње;
мазиво је материјал који користиш за мазање, плетиво је материјал што користиш за плетење, гориво је што користиш за горење, ткиво што користиш за ткање, пиво што за пиће, градиво што користиш за грађење, чтиво што је за чтење / читање, тако и огњиво, пециво, топљиво, сочиво, цјепиво;

Али -ло се додаје на основу глагола, ане на инфинитив. По природному механизму творбе ријечи никако не може настати ријеч купатило која је склопљена у 20.в.
За називе просторија у старосрбском имамо модел: глагол у -л облику + ница > читалница, купалница, радилница, чекалница, који су у савременом језику читаоница, купаоница, радионица, чекаоница итд.

- иште је сигнал за мјесто или положај; ако од глагола онда се користи облик на-л: учил-иште, играл-иште, скакал-иште су мјеста гдје се учи, игра, скаче итд. , а ако од именице онда град>градиште, сијено > сјениште, рат > ратиште итд. Тим принципом се лакко дају творити ријечи као складилиште (lager), одложилиште (arhiv), чистилиште итд. Овим се могу створити ријечи за гаражу, парк, паркинг итд.

Језик нам обилује богатством могућности изразити све -исте, -изме, -логије и слично, само се мало ко дрзнеу уотријебити то богатство.



Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1055
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #43 послато: Децембар 02, 2020, 09:02:27 поподне »
"Хоспитализација"  је једна од нових ријечи у нашем језику. Треба је законом забранити.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4062
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #44 послато: Децембар 02, 2020, 09:05:35 поподне »
"Хоспитализација"  је једна од нових ријечи у нашем језику. Треба је законом забранити.

Предлажем старосрбску ријеч: уболничавање.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #45 послато: Децембар 02, 2020, 09:15:26 поподне »
Предлажем старосрбску ријеч: уболничавање.

Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4062
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #46 послато: Децембар 02, 2020, 09:34:58 поподне »
Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Уопште се нисам спрдао, стварно мислим да би уболничавање била погодна ријеч. Осим тога, такву врсту облика имамо и код ријечи удомљавање.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #47 послато: Децембар 02, 2020, 09:51:26 поподне »


Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Мислим да лекари кажу да неко треба да "легне". Бар у Крагујевцу. Иначе, слажем се са коришћењем израза "сместити у болницу", али такође нисам сигуран да ми можемо да судимо шта је у језику сувишно а шта није.

Недавно сам чуо, а не могу да верујем да је истина, како је сада прихваћено као подједнако исправно "јер" и "јел'", као у питању: "јер се зна кад је родитељски?". Ето, сматра се да, ако се нешто користи у говору, значи да је српски језик сад такав и да то, једноставно, треба констатовати. Такав приступ је, очито, сасвим супротан од идеје да би језик требало уређивати "одозго", која ни мени није симпатична, али да ће доћи до тога да необразовани људи упорно причају неправилно и да се то на крају прихвати као исправно, то нисам очекивао.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4653
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #48 послато: Децембар 02, 2020, 09:53:24 поподне »
...
Недавно сам чуо, а не могу да верујем да је истина, како је сада прихваћено као подједнако исправно "јер" и "јел
...

Нема шансе да је истина.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1478
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #49 послато: Децембар 02, 2020, 10:29:57 поподне »
Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Искрено, болница је једна од оних удомаћених русизама, али сами русски "лингвисти" су је неспретно и непогодно сковали. Ваљда су мислили - установа куда се примају "больные", но ми не кажемо "болни" него "болестни" али опет би и болестница звучало неприродно. Много смисленије било би рећи љечилиште  или дом лијечења, а да није дошло од Руса "болница" народ (бар у Крајини) би себи смислио нешто као љечара  ;D
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2119
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #50 послато: Децембар 02, 2020, 11:04:39 поподне »
Немамо једну реч за бабу и деду заједно, што има у енглеском - Grandparents. А они немају посебне називе за ујака и стрица, него је све Uncle.

Тако да не треба уопште да осмишљавамо нове речи, што рече Небо.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #51 послато: Децембар 02, 2020, 11:17:38 поподне »
Уопште се нисам спрдао, стварно мислим да би уболничавање била погодна ријеч. Осим тога, такву врсту облика имамо и код ријечи удомљавање.

Мислим због оног "старосрбска ријеч".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #52 послато: Децембар 02, 2020, 11:18:20 поподне »
Нема шансе да је истина.

Нема шансе. Или су дошла последња времена, где је све могуће...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #53 послато: Децембар 02, 2020, 11:23:03 поподне »
ми не кажемо "болни" него "болестни"

Како, болан, не кажемо болни!?  ;)
Кажемо, има у нашој епици на много места баш придев у том облику - болан.
Али си у праву кад кажеш да је лечилиште / љечилиште, много згодније реч, јер болница звучи као логор за болесне, а лечилиште као место где се болесни лече.
У том смислу, одајем признање западним суседима за реч љекарна - апотека.
Можда бисмо апотеку могли звати лекара, по аналогији са - пекара  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 489
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #54 послато: Децембар 02, 2020, 11:29:16 поподне »
Узалудан је ово труд!  Што рече Душан Ковачевић: пишем са свешћу да да пишем на језику који ће изумрети релативно брзо.... Трагично је, али и мени изгледа извесно...  :'(  Уосталом, та ће  судбина задесити и многе данашње језике.
« Последња измена: Децембар 02, 2020, 11:36:16 поподне Небо_Сав »
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #55 послато: Децембар 02, 2020, 11:32:43 поподне »
У том смислу, одајем признање западним суседима за реч љекарна - апотека.

Мада, видим по неким старим именицима, а и по речницима, да је реч лекарна (за оно што ми данас називамо - апотека) коришћена и код нас.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #56 послато: Децембар 02, 2020, 11:34:50 поподне »
Узалудан је ово труд! 

Замисли колико је све изгледало узалудно нашем народу у 15. веку, или 1813, или 1915. године. Па, ипак...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 489
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #57 послато: Децембар 02, 2020, 11:41:29 поподне »
Замисли колико је све изгледало узалудно нашем народу у 15. веку, или 1813, или 1915. године. Па, ипак...

Па, ипак, други су данас трендови, много опаснији и разорнији од тадашњих. Но, надајмо се. Нешто сам вечерас песимистички настројен...можда је од ове лозе метохијске...  :) 
Грешка не престаје бити грешком тиме што је широко распрострањена!

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1630
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #58 послато: Децембар 02, 2020, 11:56:52 поподне »

Језик је жива твар, може се донекле контролисати (понудите ми српску ријеч која би у овом случају замијенила ову)

Језик је жива твар, њом се може донекле управљати. То је једини начин, али то опет не значи исто; приближно али не и исто и губи се смисао.
Позајмљенице нису ништа лоше; лоше су једино кад се користе на силу и за речи које већ постоје у нашем језику, попут речи због које лудим кад је чујем - суицид.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
  • I2a S17250 A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #59 послато: Децембар 03, 2020, 12:05:40 пре подне »
можда је од ове лозе метохијске...  :)

Користити само у оптимистичке сврхе  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"