=(наставак)=Ево ја ћу се усудити да дам један предлог етимологије из германизма
surpfen, sürfeln као потенцијалног предлошка за корен српског етнонима на један "школски" начин користећи неколико основних лингвистичких правила у прасловенском језику, а пошто нисам лингивиста по вокацији овај предлог тако треба и посматрати. Да би излагање разумели и они који не прате толико лингвистику, ја ћу овде укратко да наведем та правила:
1. Закон отворених слогова у прасловнексом (сви слогови у прсловенском језику завршавали су се вокалом или полувокалом).
2. Хавликов закон о распореду слабих и јаких јерова ъ и ь (полувокали) пред сам распад прасловенске језичке заједнице који је о концу значио и крај закона отворених слогова (последње јер у речи је у слабој позицији, следеће је у јакој и тако наизменично док се не наиђе на пун вокал када почиње све из почетка-следеће јер је слабо па иде јако итд.)
3. Трансформација јерова на слабим и јаким позицијама у језичким подгрупама прасловенског - источни, западни и јужнолсовенски језик (јерови на слабим позицијама су нестајали, док они на јаким су прерастали у пуне вокале - у источном и западнословенском углавном у пун вокал "е", у јужнословенским у пун вокал "а"). Пример праслов.
*pьsъ, у с.х
pas, у остали словенским језицима
pes или
*dьnь, у с.х
dan, у остали словенским језицима
den итд.
Прагермански облик за
surpfen, sürfeln гласио је
*surp-il-ōn, *surf-il-ōn -
ИЗВОР:
- Наставци
-оn, -os из позајмљених индоевропских речи у прасловенском дају полуглас јеру
ъ. Пример ПИЕ
dʰuHmós -> *dymъ "дим"
- Гласови
"u" и "i" из позајмљених индоевропских речи у прасловенском дају полугласе
јеру ъ и
јери ь. Пример прагерманско *
kuningaz "кнез" и
*katilaz "котао" је у прасловенском постало
*kъnędzь и
*kotьlъ респективно.
На овај начин прагерманско
*surp-il-ōn у прасловенском постало би
sъrbьlъ са претпоставком да је извршена асимилација тј. "озвучавање" п->б. На основу Хавликовог закона који је важио пред сам распад прасловенске језичке заједнице у речи
sъrbьlъ прво и задње ЈЕР налазило се у слабој позицији, док се средње ЈЕР налазило у јакој позицији. Након распада језичке заједнице и престанка важења закона отворених слогова долази до трансформације ЈЕРА тако што се ЈЕРИ на слабој позицији губе, а ЈЕРИ на јаким позицијама прелазе у пуне вокале - овај прелаз је различит у словенским језичким подзаједницама. У српском и хрватском јако ЈЕР, било предње или задње, прелази у пун глас "а". Тако од
sъrbьlъ добијамо губитком/трансформацијом јерова
Србал, што би у множини гласило
Србли или Србаљ/Србљи - идентично као старосрпски облик
Србли или као Порфирогенитово
Sérbloi - овде је претпоставка да је вокал é уметнут од стране византинаца како би се разбила сугласничка група Ср.
Што се тиче Лужичких Срба и њиховог основног облика
Serb, очигледно је прасловенско
sъrbьlъ наставило да се развија другачије у западнословенској језичкој групи. Јасно је да се ово "е" у Серб добило тако што је прво јеру у
sъrbьlъ између сугласника "с" и "р" у западнословенксом језичком простору морало прећи са слабе на јаку позицију да би касније прерасло у "е". Ово се могло десити на само један начин: разбијањем сугласничке групе
рб уметањем полувокала
ь између њих. Сада би прасловенско
sъrbьlъ постало
sъrьbьlъ које би на основу Хавликовог закона и трансформације јерова дало
Serbel. Ово "l" на крају је преко верализованог "ɫ" и путем Л-вокализације (случајно смо се пре пар дана дотакли теме Л-вокализацуије
ОВДЕ) могло да прерасте у глас /w/, што би на крају дало
Serbew. То већ личи на потврђено
Serbow "српска земља" код Лужичких Срба или дијалектски старије
Serbjo и Serbo(w)je.
Међутим, поставља се питање зашто би западни Срби разбијали сугласничку групу
рб и уметали полувокал
ь између њих? Да ли су можда имали неку сличну, старију реч која их је подсећала на
sъrbьlъ па су изговор ове релативно нове речи прилагодили томе? Да, јесу. То су облици прасловенског "сркати" у западно-словенским језицима: полапски
*srьbanikъ "ретка супа од крупице", горњолужичко
srěbać 'сркати. мљацкати', доњолужичко
srjebaś 'сркати. мљацкати', кашупско
strzebać 'сркати. мљацкати', чешко
střebati 'сркати. мљацкати' итд.