Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 32853 пута)

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #240 послато: Новембар 01, 2022, 12:01:39 поподне »
И ја навијам за ту опцију,а ово за Лужичане и 13-и век први пут чујем, што не значи да није тако. Него, јел може нека референца за то?

ево детаљног чланка на википедији на ту тему:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8

Први траг кретања српског етнонима на исток је коришћење назива "Сирбија" за Маркгрофовију Meissen (отприлике данашња савезна држава Саска) у Чешкој хроници из 13. вијека.

У 11. вијеку је спрски етноним још увијек боравио западније, имамо назив swurbelant (српска земља) за подручје око ријеке Gleise у Тирингији.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gleise

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7846
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #241 послато: Новембар 01, 2022, 12:07:08 поподне »
Нисам видео да у украјинском постоји реч "присербат" а да значи "прикључити се". Постоји глагол сьорбати са значењем "пијуцкати", или можда приближније духу нашег језика, "сркати" (вероватно су ове две речи у ближој међусобној вези). Постоји ли одредница у неком речнику где се јавља глагол "присербат" са горе наведеним значењем?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #242 послато: Новембар 01, 2022, 12:09:22 поподне »
Нисам видео да у украјинском постоји реч "присербат" а да значи "прикључити се". Постоји глагол сьорбати са значењем "пијуцкати", или можда приближније духу нашег језика, "сркати" (вероватно су ове две речи у ближој међусобној вези). Постоји ли одредница у неком речнику где се јавља глагол "присербат" са горе наведеним значењем?

Овај глагол је наведен у Ломином цитату који си поставио на страници 2 ове теме.  :)

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 325
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #243 послато: Новембар 01, 2022, 12:10:19 поподне »
Da li to u sustini znaci da je ono Srba sto je ostalo gore do 11. veka germanizovano u tom pojasu oko Turingije? Ako su Luzicki Srbi prihvatili Srpsko ime a nisu orginalni Srbi to onda objasnjava tu razliku i manjak konkretnih poklapanja. Ima li u nekim granama poklapanja sa istocnim Nemcima danas?
Милутин Бранковић (Јовановић), 4. ескадрон Коњичке дивизије. Умро на Крфу 26.04.1916.
Сава Питић, бојна комора 13. Пук. Умро на Виду 24.01.1916. Сахрањен на војничком гробљу на Виду.
Сима Мијуцић, 9. пешад. пук, умро у Логору Браунау 1917. године.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #244 послато: Новембар 01, 2022, 12:10:56 поподне »
ево детаљног чланка на википедији на ту тему:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8

Први траг кретања српског етнонима на исток је коришћење назива "Сирбија" за Маркгрофовију Meissen (отприлике данашња савезна држава Саска) у Чешкој хроници из 13. вијека.

У 11. вијеку је спрски етноним још увијек боравио западније, имамо назив swurbelant (српска земља) за подручје око ријеке Gleise у Тирингији.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gleise
Хвала Никац.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #245 послато: Новембар 01, 2022, 12:13:39 поподне »
Нисам видео да у украјинском постоји реч "присербат" а да значи "прикључити се". Постоји глагол сьорбати са значењем "пијуцкати", или можда приближније духу нашег језика, "сркати" (вероватно су ове две речи у ближој међусобној вези). Постоји ли одредница у неком речнику где се јавља глагол "присербат" са горе наведеним значењем?
Сркати, пијуцкати, прикључити се, како год и даље ми личи на усвојеник. Макар тренутно, радна верзија. :)

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #246 послато: Новембар 01, 2022, 12:20:34 поподне »
Dakle zapadna Ukrajina očigledno ima itekako veze sa Srbima?
Kao i jugoistočna Poljska?

Русини немају ближе генетске повезнице са Србима, тј. имају мало до нимало PH908 и осталих словенских хаплогрупа које постоје код Срба.

Овај коријен "срб" је само боље очуван у Пољском и источнословенским језицима, али раније су га имали сви Словени, и вјероватно наша ријеч сркати исто долази од њега. Тако да ово исто не упућује у том смјеру на који мислиш.

Онај плес о којем си писао није типичан за карпатске Русине, него за Влашку и Молдавију. Зове се Sârbă (изговор Срба)
https://en.wikipedia.org/wiki/S%C3%A2rb%C4%83

Румуни тврде да је ова ријеч искривљена од латинског коријена celebrare - славити, јер се овај плес игра на слављима. Али могуће да значи и "српски". Што опет не би значило да Срби долазе из Румуније, него само да су Румуни преузели овај плес од Срба.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 325
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #247 послато: Новембар 01, 2022, 12:21:33 поподне »
Нисам видео да у украјинском постоји реч "присербат" а да значи "прикључити се". Постоји глагол сьорбати са значењем "пијуцкати", или можда приближније духу нашег језика, "сркати" (вероватно су ове две речи у ближој међусобној вези). Постоји ли одредница у неком речнику где се јавља глагол "присербат" са горе наведеним значењем?

Mozda to sorbat i priserbat imaju neke veze u smislu "posrkati mleka od majke" i tako postati na simbolican nacin clanom neke sire zajednice, prikljuciti se. Ako uzmemo u obzir empirijske podatke a to je da je vecina srba I2 kao i da je oko I2 verovatno formiran Srpski narod, i ako znamo da su neke srednjevekovne vladajuce porodice takodje bile I2 da li to mozda ima vezu sa tim nekim davnim vremenima kada se neka I2 populacija prikljucila tom nastajucem proto-slovenskom korpusu. Nije nemoguce, procitao sam ovde a nekoliko mesta da je moguce da su I2 medju Slovenima usvojenici nekog istocno-germanskog plemena. Ima onaj klin koji cesto na svojim mapama germani upisuju a koji je isao od severa Nemacke pa do obale Crnog mora. Mozda je jednog momenta jedno od tih plemena prislo proto-slovenima i zauzelo ravnopravno mesto, muskarci bi se zenili slovenskim zenama, deca su pricala maternjim jezikom i danas zato imamo Slovene I2. Nekako mi je realnije to od bilo koje pastunske ili alanske teorije, normalno ako to Srbi uopste moze da se dovede u vezu sa nekim glagolom koji na jedan ili drugi nacin znaci prikljuciti se.
Милутин Бранковић (Јовановић), 4. ескадрон Коњичке дивизије. Умро на Крфу 26.04.1916.
Сава Питић, бојна комора 13. Пук. Умро на Виду 24.01.1916. Сахрањен на војничком гробљу на Виду.
Сима Мијуцић, 9. пешад. пук, умро у Логору Браунау 1917. године.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 325
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #248 послато: Новембар 01, 2022, 12:23:02 поподне »
Русини немају ближе генетске повезнице са Србима, тј. имају мало до нимало PH908 и осталих словенских хаплогрупа које постоје код Срба.

Овај коријен "срб" је само боље очуван у Пољском и источнословенским језицима, али раније су га имали сви Словени, и вјероватно наша ријеч сркати исто долази од њега. Тако да ово исто не упућује у том смјеру на који мислиш.

Онај плес о којем си писао није типичан за карпатске Русине, него за Влашку и Молдавију. Зове се Sârbă (изговор Срба)
https://en.wikipedia.org/wiki/S%C3%A2rb%C4%83

Румуни тврде да је ова ријеч искривљена од латинског коријена celebrare - славити, јер се овај плес игра на слављима. Али могуће да значи и "српски". Што опет не би значило да Срби долазе из Румуније, него само да су Румуни преузели овај плес од Срба.


Pre ce biti da su preuzeli kao sto je ime za slavu ili zavetinu srbatore.
Милутин Бранковић (Јовановић), 4. ескадрон Коњичке дивизије. Умро на Крфу 26.04.1916.
Сава Питић, бојна комора 13. Пук. Умро на Виду 24.01.1916. Сахрањен на војничком гробљу на Виду.
Сима Мијуцић, 9. пешад. пук, умро у Логору Браунау 1917. године.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #249 послато: Новембар 01, 2022, 12:24:07 поподне »
Сркати, пијуцкати, прикључити се, како год и даље ми личи на усвојеник. Макар тренутно, радна верзија. :)
Кад сакаш да се освежаш, ти узми оно најдоообро....Заслужио сам бан.

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #250 послато: Новембар 01, 2022, 12:42:17 поподне »
Da li to u sustini znaci da je ono Srba sto je ostalo gore do 11. veka germanizovano u tom pojasu oko Turingije? Ako su Luzicki Srbi prihvatili Srpsko ime a nisu orginalni Srbi to onda objasnjava tu razliku i manjak konkretnih poklapanja. Ima li u nekim granama poklapanja sa istocnim Nemcima danas?

Да, заправо су вјероватно прво живјели у Бохемији (у доба Порфирогенита), одакле их касније истискују нека друга словенска (Чешка) племена, затим у Тирингији, па се онда одатле под притиском Нијемаца крећу на исток према Лужици.

Чини се да је у свакој етапи већина народа остала и асимиловала се, а мањина ишла даље и ширила име.

Наша поклапања с тим подручјем су само кроз грану PH908.

Овдје можеш видјети гране у којима смо заједно с Нијемцима и Чесима : https://www.yfull.com/tree/I-PH908/
Један Пољак који има поклапање с нама је такође с Њемачко-Пољске границе, тј. из Лужице.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 325
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #251 послато: Новембар 01, 2022, 12:57:59 поподне »
Како се све коцкице уклапају када имаш генетику, и Јфул, као алат то је чудо једно. Да ли се неки етнолог бавио обичајима код старих Словена, да ли је неко можда некада наишао на опис које то радње прате поступак усвoјeња/прикључења? И да ли је тај поступак укључивао да се попије или посрче нешто, вода, млеко, медовина? Мислим да би то било занимљиво знати, потражићу негде. Знам да су многи народи, па и данас, практиковали обичај да се гост дочекује неким пићем. Можда је то рецидив их давних времена.
Милутин Бранковић (Јовановић), 4. ескадрон Коњичке дивизије. Умро на Крфу 26.04.1916.
Сава Питић, бојна комора 13. Пук. Умро на Виду 24.01.1916. Сахрањен на војничком гробљу на Виду.
Сима Мијуцић, 9. пешад. пук, умро у Логору Браунау 1917. године.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 904
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #252 послато: Новембар 01, 2022, 01:08:40 поподне »
Русини немају ближе генетске повезнице са Србима, тј. имају мало до нимало PH908 и осталих словенских хаплогрупа које постоје код Срба.

Овај коријен "срб" је само боље очуван у Пољском и источнословенским језицима, али раније су га имали сви Словени, и вјероватно наша ријеч сркати исто долази од њега. Тако да ово исто не упућује у том смјеру на који мислиш.

Онај плес о којем си писао није типичан за карпатске Русине, него за Влашку и Молдавију. Зове се Sârbă (изговор Срба)
https://en.wikipedia.org/wiki/S%C3%A2rb%C4%83

Румуни тврде да је ова ријеч искривљена од латинског коријена celebrare - славити, јер се овај плес игра на слављима. Али могуће да значи и "српски". Што опет не би значило да Срби долазе из Румуније, него само да су Румуни преузели овај плес од Срба.

Čuo sam to za Moldaviju.
Međutim zaista postoji taj ples ili bolje rečeno običaj baš u jugoistočnoj poljskoj i zapadnoj ukrajini, objavljen je članak o tome baš od strane ukrajinskog udruženja za ples, kod njih se taj ples izvodi nakon uskrsa. Obzirom da nisam mogao skinuti video, napravio sam skrinšot.
Koliko znam mnogi naši rodovi koji su PH908 imaju poklapanja po Poljskoj ( Nikšići i još neki).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7846
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #253 послато: Новембар 01, 2022, 01:16:31 поподне »
Овај глагол је наведен у Ломином цитату који си поставио на страници 2 ове теме.  :)

Да, давно беше па сам и заборавио.  :) То онда мора да је неки архаизам, пошто нисам успео да тај облик "ископам" још негде. Тај цитат ме је сада подсетио да Лома пориче порекло од неке варијанте прасловенског глагола "србати" и са акцентолошке стране гледишта. Мени се и даље чини да су и српски и хрватски етноним несловенског порекла јер се не могу на једноставан и лако доказив начин извести из прасловенских језичких средстава, већ се мора употребити прилична количина "менталне гимнастике" и "повијања" да би се то некако довело у везу са неком прасловенском речју. Такви примери обично, мада не и обавезно, указују да је приступ погрешан и да га треба мењати и/или прилагођавати. Ја бих само још једном подсетио на један једини историјски забележен народ који је имао малтене исти етноним као Срби, а то су протомонголски Серби, познатији као Хсианбеи:

https://en.wikipedia.org/wiki/Xianbei#Etymology

Могуће је да је ово само случајност, али ипак треба имати у виду да је то дефинитивно најближи етноним српском, много ближи од разних "пасерба" и сличних.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1572
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #254 послато: Новембар 01, 2022, 01:19:46 поподне »
Не знам колико, а нарочито не знам на који начин се наши историчари и лингвисти баве пореклом српског етнонима, али очигледно је да већ на овом (форумском) нивоу ради решења загонетке (ако је загонетка) треба поћи од ширег ка ужем.

Па, узети у обзир како су кроз време сви околни народи не - Словени  називали Србе (које самогласнике  су убацивали), у којим све језицима (земљама) има топонима који се могу повезати са тим кореном, трагове у култури, музици (пример тог "кола" код Румуна).

А како народи Словени?

Ко су били изворни Срби - ми не знамо. По тумачењу које овде преовладава - испада да су то неки "прибраћеници" у неко давно време, можда "као браћа по млеку", довела их мајка (па би била браћа по матери) у неки други род, па се размножили и остало за све остале Словене  они што су "сркали исто млеко" у облику који помињемо. То опомиње да нешто је ту било различито од осталих . Нека симболика.

А ко им је био отац онда? Да ли је то био неки R или I или Е, G, J, N, Q (зашто да не) - не знамо.

Можда ни Лужички Срби, а ни Срби из Србије данас немају те изворне "пасрбљене" усвојенике (извињавам се на облику написаног). А можда имају.

Има 250 варијанти - деца од истог оца, а две мајке, па једна умре на порођају и одгаји их друга, деца од исте мајке а различитих очева,  туђа нађена деца - сирочићи и итд 





« Последња измена: Новембар 01, 2022, 01:22:36 поподне нцп »

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #255 послато: Новембар 01, 2022, 01:20:11 поподне »
Како се све коцкице уклапају када имаш генетику, и Јфул, као алат то је чудо једно. Да ли се неки етнолог бавио обичајима код старих Словена, да ли је неко можда некада наишао на опис које то радње прате поступак усвoјeња/прикључења? И да ли је тај поступак укључивао да се попије или посрче нешто, вода, млеко, медовина? Мислим да би то било занимљиво знати, потражићу негде. Знам да су многи народи, па и данас, практиковали обичај да се гост дочекује неким пићем. Можда је то рецидив их давних времена.
Мислим да је то обичај код свих старих народа, тако да мислим да нас то неће одвести Бог зна где.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 63
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #256 послато: Новембар 01, 2022, 02:50:43 поподне »
Да, давно беше па сам и заборавио.  :) То онда мора да је неки архаизам, пошто нисам успео да тај облик "ископам" још негде. Тај цитат ме је сада подсетио да Лома пориче порекло од неке варијанте прасловенског глагола "србати" и са акцентолошке стране гледишта. Мени се и даље чини да су и српски и хрватски етноним несловенског порекла јер се не могу на једноставан и лако доказив начин извести из прасловенских језичких средстава, већ се мора употребити прилична количина "менталне гимнастике" и "повијања" да би се то некако довело у везу са неком прасловенском речју. Такви примери обично, мада не и обавезно, указују да је приступ погрешан и да га треба мењати и/или прилагођавати.


Можда проблем са акцентолошке стране и не постоји ако се посматра из угла да се ради о германској усвојеници - „surpfen, sürfeln“, односно ако се облик српског етнонима са "у" посматра као изворни како, о концу, и стоји у изворима. На овом линку може се чути како се у савременом немачком изговара sürfeln. Лаик сам за акценте, просто износим идеју која не мора бити тачна. У сваком случају, од свих изнетих теорија, ако применимо правило Окамове оштрице да је најпростији решење најчешће и право решење, мени ово делује као најлогичније да је етноним Србин германског исходишта од глагола „surpfen, sürfeln“ - 'говорити нејасно'. Линија додира Германских и Словенских племена је огромна - од Балтика до Црног мора што је и у директној сразмери са обимом међусобног утицаја.

На мрежи сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1478
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #257 послато: Новембар 01, 2022, 03:25:55 поподне »
Хвала Сунце. Да ли је онда могуће да је "срб" изворно значило дијете које сише млијеко, тј. дојенче, па онда касније почиње значити само "дијете", без конотације сркања, и тек на крају настаје ријеч пасрб - посвојено дијете?

Етноним Срби је могао настати у овој каснијој фази, када је "срб" значило дијете или потомак, можда је имао значење младости - дјеца, у пренесеном смислу младићи, млади ратници, или можда више као рођаци, људи који су имали неку свијест о заједничким прецима.

Не лијепи се за значење сркати; оно је секундарно. Ја држим, да етноним с р б има семантичко потијекло од исте ријечи од које је постала она источнословијенска ријеч  п а с е р б ( < па·сьрб*).
Да би разумио смисао √ с ь р б мораш добро разумијети ријеч п а с е р б, јере она стоји у изравној вези с њом.
Значење приставка п а - је дјеломична сличност али неправост; слично грчкому псевдо- >

рус. падуб - биљка чији лист напомиње на лист дуба (храста) али није дуб;
паклен - биљка чији лист напомиње на лист клена, али није клен;
пасын - неко кога одгајаш као сина, али ти није заиста син;
ужин = вечера; паужин - мали вечерњи оброк, који је као вечера, али се не може заиста назвати вечером;
паморок = памрак; почетак вечера, вријеме када се смркава, али није још довољно тамно, да се може назвати морок = мрак.
пасмурно - када је смурно, хмурно али не сасвим
чех. paroh = парог, лажни рог, коштани израстак на глави који је налик на рог, али није заправо рог
чех. патвар - фалцификација;

Како ријеч падуб није могла настати без ријечи дуб, нити пасмурно без ријечи смурно, тако ни ријеч п а с ь р б ъ  није могла настати без ријечи с ь р б ъ*  и они творе једно по смислу супоставно двоје.
Пасьрбъ је по смислу неко ко ти је као срьбъ, али ти није прави срьбъ. Но шта заправо прави срьбъ?

У украјинском језику постоји и ријеч   п р и с е р б и т и с я  у смислу присајединити се, пригрлити се, притуљити се у циљу показивања породичне привржености;
https://goroh.pp.ua/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%96%D1%8F/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%8F#22353
Ктому постоји у украјинском и дијалектна ријеч о б с е р б у в а т и ( Василь Стефаник, Вибрани Твори 1949), која је синоним ријечи піклуватися, турбуватися, доглядати - бринути се, пећи се о неком, хилити, његовати.
Тим се пројашњава, да је ријеч серб* у украјинском означавала "неко кога његујеш, о ком се бринеш". Прије двије тисуће и двијесте година ријеч срьбъ је могла првобитно значити "неко кога питаш или храниш" ( веза с прастарим срьбати) али доцније је попримила обће значење "своје чедо,члан породице, свој род". Тако је и једна мала заједница унутар словијенскога племена почела називати свој род и како се намножила је и остало име тому словијенскому роду, а на оним мјестима одкуда су Срби пошли и дан данас значи просто "своје чедо" унутар ријечи п а с е р б. Још једна подробност на коју ваља обратити пажњу је, да се је често називало Србљи или у лужичана Serbja, које су сабирне именице.

Ова тумачења нијесу посве нова. Из литературе предлажем Г.Ильинский, Јужнословенски филолог , стр. 204 https://disk.yandex.ru/i/OFlmZFtq1cy_PQ (кликните на скачать да бисте даунлоудовали документ)
Овим је питање одкуда је пошао назив Срби ријешено и нека се почива у знању и вједењеу на вијеке вјекома!
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #258 послато: Новембар 02, 2022, 12:33:51 пре подне »

...
Да би разумио смисао √ с ь р б мораш добро разумијети ријеч п а с е р б, јере она стоји у изравној вези с њом.
...
Ова тумачења нијесу посве нова. Из литературе предлажем Г.Ильинский, Јужнословенски филолог , стр. 204
 ...
Овим је питање одкуда је пошао назив Срби ријешено и нека се почива у знању и вједењеу на вијеке вјекома!



Заиста ѥ лѣпо да сє коначно нєко присрби овоı загонєтци, збору о њєном рѣшєњу и пажљивом тълмачєњу унутрашњих вєзъ и податакъ, тє наıзад разплєтє ово замршєно клупко Срба, пасьрбъ, сьрбъ и срьбања (сркања).


 ;)
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 12:35:42 пре подне Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 247
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #259 послато: Новембар 02, 2022, 08:13:02 пре подне »

У украјинском језику постоји и ријеч   п р и с е р б и т и с я  у смислу присајединити се, пригрлити се, притуљити се у циљу показивања породичне привржености;
https://goroh.pp.ua/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%96%D1%8F/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%8F#22353
Ктому постоји у украјинском и дијалектна ријеч о б с е р б у в а т и ( Василь Стефаник, Вибрани Твори 1949), која је синоним ријечи піклуватися, турбуватися, доглядати - бринути се, пећи се о неком, хилити, његовати.
Тим се пројашњава, да је ријеч серб* у украјинском означавала "неко кога његујеш, о ком се бринеш". Прије двије тисуће и двијесте година ријеч срьбъ је могла првобитно значити "неко кога питаш или храниш" ( веза с прастарим срьбати) али доцније је попримила обће значење "своје чедо,члан породице, свој род". Тако је и једна мала заједница унутар словијенскога племена почела називати свој род и како се намножила је и остало име тому словијенскому роду, а на оним мјестима одкуда су Срби пошли и дан данас значи просто "своје чедо" унутар ријечи п а с е р б. Још једна подробност на коју ваља обратити пажњу је, да се је често називало Србљи или у лужичана Serbja, које су сабирне именице.

Ова тумачења нијесу посве нова. Из литературе предлажем Г.Ильинский, Јужнословенски филолог , стр. 204 https://disk.yandex.ru/i/OFlmZFtq1cy_PQ (кликните на скачать да бисте даунлоудовали документ)
Овим је питање одкуда је пошао назив Срби ријешено и нека се почива у знању и вједењеу на вијеке вјекома!
[/font][/size]

Има ли везе та то украјинско серб с савременим скрб?
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао