Ако би се сада подвукла црта на овој теми, а утисак ми је да је тако и у стручној заједници, две теорије доминирају код етимологије српског етнонима. Прва, која каже, да је у питању етноним на основу словенског глагола
србати/србкати - „сркати“ и друга која каже да је у питању иранско-сарматко-алански име које је пренето некој словенској групацији негде на истоку да би се касније пренео и на запад словенског ареала, до Полабља и Лужичких Срба.
Без да износим детаљно предности и мане обе теорије, већ објашњено на овој теми, мој коментар би био да су обе теорије мени неубедљиве. Код прве ми недостаје етимолошка суштина, зашто би једна група људи себе звала „сркачима“, па нека је то и у метафоричном смислу као заједница „сркача мајчиног млека“ ? Друга теорија, иако елегантна ,чини ми се доста компликованом. Захтева две транзиције имена, прва негде на истоку аланско-словенска, а онда друга у Полабљу словенско-словенска или још неубедљивије, једна транзиција, аланско-словенска негде у Полабљу, где би неко аланско племе у словенско-германском окружењу пренелео своје име али не и генетику, културлошке обрасце итд.
Мислим да постоји много елегантније и простије објашњење, а које користи елементе обе теорије, из прве да заиста има везе са глаголом
србати, а из друге да је ипак исходиште несловенско. Прво треба нагласити једну ствар. Словенски глагол
србати/србкати исходи се из Прото-Индоевропског (ПИЕ)
*srebʰ - сркати, гутати, пијуцкати. Да се ради о врло старој форми сведочи облици овог корена у скоро свим гранама ИЕ језика, чак и анадолијским као што је Хетитски у облику
„ša-ra-pi /sarāpi“.
Теза би се састојала у следећем: српски етноним је егзоним из германског корена surpfen, sürfeln који се такође исходи из ПИЕ *srebʰ и поред значења сркати има и значење „говорити нејасно“ - https://www.dwds.de/wb/dwb/s%C3%BCrfeln.
Даке, негде у зони додира Германа и Словена, можда у Полабљу, нека словенска група бива означена од стране суседних Германа као
Surbi (Fredegar 630/1: Dervanus dux ex gente Surbiorum) или
Suurbi (Annales Regini Francorum 789: Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi) или
Surfe, Surpe (Alfred Veliki 872-899) -
они који „говоре нејасно“. Ако занемаримо Птоломејеве и Тацитеве Србе, ово су уједно и најстарији облици српског етнонима записаних у изворима.
Дакле облик са „у“ као Surbi, Suurbi, Surpe, Surfe итд.
То је она етимолошка суштина која недостаје словенском
србати да би била исходиште српског етнонима, а уједно и баца маглу на остале ИЕ облике
*srebʰ који би требало да се проуче као потенцијално исходиште српског етнонима – по мом мишљењу то јесте случај са германским
surpfen, sürfeln.
Било би у овоме и неке историјске правде: ако смо ми могли да Германима дамо егзоним Немци као неко ко је Нем, говори неразумљиво, странац, зашто то не би био и обрнут случај да они нама дају свој назив као неко ко говори нејасно „
surpfen, sürfeln“ са једином разликом да смо ми то име усвојили протоком времена. У етнонимско-егзонимској утакмици Германи-Срби резултат био био нерешен 1-1
.
Да буде још занимљивије, у германским језицима постоји још један синоним за радњу сркати, кусати, пијуцкати, уносити храну устима (
али нема и значење „говорити нејасно“) који лексички врло сличан глаголима
surpfen, sürfeln, а то је глагол
*sūp тј.
*supp, saufen „сркати, гутати, уносит храну устима, кусати“ – од овог глагола је и реч за супу. Међутим, етимологија ове речи је сасвим другачија од „
surpfen , sürfeln“. Њено исходиште није уопште у индоевропским језицима, већ у једном несталом језику Старе Европе (пре ИЕ колонизације) у тзв.
„језику дуплих сугласника“. Према мишљењу холандског лингвисте (Peter Schrivjer) чак ни овај језик није исходиште глагола
*sūp већ је то прото-уралски од ПУ речи
*šoxi (уста) ->
*śuxi (Прото-Фино-Угарски) ->
suu (Фински) где је „језик дуплих сугласника“ одиграо улогу медијатора преноса из Прото-уралских језика у германске језике. Просто да се човек запита да ли сви ови облици имају ипак неку далеку везу у тами праисторије где се укрштају путеви Староевропских, ИЕ и Уралских језика – чини ми се да генетички резултати слуте на то.
