Неистина! Све што сте досада покушавали је подесити поприште за свој замишљај оспоравајући облик sirb* њемачким и латинским нехајући, да је прасловенски облик са слоготворним ŕ а да су рани њемачки записи на латинском адаптациона реализација облика sŕb*.
Опет идете у анахронизме. Нема СЛОГОТВОРНОГ ŕ у 7. веку, има СЛОГОВНОГ "r" са вокалом испред ("u" или "i")
ur, ir или са полувокалима
ъr или
ьr. Слоготворно ŕ настаје пред крај општесловенског нешто мало пре 10. или 11. века. Ево вам цитат са пољске википедије:
"Sylabotwórcze sonoranty (sonanty) *r̥, *l̥ (a także *m̥, *n̥) odziedziczone z języka praindoeuropejskiego zostały w języku prasłowiańskim zastąpione przez grupę samogłoska-sonorant, w której spółgłoska (sonorant) przestała pełnić rolę ośrodka sylaby[129]. Taką dodaną anaptyktyczną samogłoską było krótkie ŭ bądź ĭ[129][130].
W późnym okresie języka prasłowiańskiego na obszarze kształtujących się języków południowosłowiańskich[131] i zachodniosłowiańskich grupy ŭr, ŭl, ĭr, ĭl[132] przekształciły się na powrót w sylabotwórcze sonoranty[131], które mogły być twarde (r̥, l̥) bądź miękkie (ŕ̥, ľ̥)[132]."
Ваш покушај поколебати униформност облика sŕb унутар словенске језичне заједнице истичући пољске топониме с обликом Sarb показао се је непромишљеним, јер се ти облици јављају искључиво на бившем говорном подручију Помераније, гдје је до 1945 живио њемачкојезични живаљ и тек по крају рата насељен Пољаком.
Облик sarb се добива из прасловенскога sŕb регуларном еволуцијом гласова типичном за померанске словенске говоре. У правом пољском говорном завичају находе се топоними с коријеном sierb.
Тим је показано да се облици унутар словенске заједнице слажу међу собом и творе нераскидив низ производних облика истога коријена.
Да ли сте ви ово покушали да кажете да у Пољској нема топонима са основом Sarb? Иде списак:Sarbi (Pševorno) — selo u okrugu Pševorno, Donja Šlezija;
Sarbi (Stšelinski) — selo u okrugu Stšelinski, Donja Šlezija;
Sarbi Gorne — selo u okrugu Stšelinski, Donja Šlezija;
Sarbija (Vongrovjec) — naselje u Vongrovjeckom okrugu, Velikopoljska;
Sarbija (Zapadnopomorska) — selo u okrugu Kolobžeg, Zapadnopomorsko vojvodstvo;
Sarbija (Lubuška) — selo u Krosnjenskom okrugu, Lubuška;
Sarbija (Čarnkov) — naselje u Čarnkovsko-tšćankskom okrugu, Velikopoljska;
Sarbija (stanica) — željezničko čvorište kod mjesta Sarbija, Velikopoljska;
Sarbija (Šamotulski okrug) — naselje u Šamotulstom okrugu, Velikopoljska;
Sarbijevo (Lubuška) — selo u okrugu Stšelecko-Drezdenecki, Lubuško vojvodstvo;
Sarbijevo (Mazovija) — selo u okrugu Plonjski, Mazovija;
Sarbin — predio u Mazoviji;
Sarbinovo — predio u Lubuškom vojvodstvu;
Sarbinovo (Gostinjski) — selo u Gostinjskom okrugu, Velikopoljska;
Sarbinovo (Debno) — selo u okrugu Misliburški, Zapadnopomorsko vojvodstvo;
Sarbinovo (Košalinski) — selo u okrugu Košalinski, Zapadnopomorsko vojvodstvo;
Sarbinovo (Kujavsko vojvodstvo) — selo u okrugu Žnjinski, Kujavsko vojvodstvo;
Sarbinovo (Lubuška) — selo u okrugu Stšelecko-Drezdenecki, Lubuško vojvodstvo;
Sarbinovo (Misliburž) — selo u okrugu Misliburški, Zapadnopomorsko vojvodstvo;
Sarbinovo (Poznjanski) — selo u Poznjanskom okrugu, Velikopoljska;
Sarbinovo Drugije — selo u okrugu Žnjinski, Kujavsko vojvodstvo;
Sarbice Drugije — selo u okrugu Kelegcki, Svetokriško vojvodstvo;
Sarbice Pjervže — selo u okrugu Kelegcki, Svetokriško vojvodstvo;
Sarbicko — selo u okrugu Tureški, Velikopoljska;
Sarbka (Vongrovjec) — naselje u Vongrovjeckom okrugu, Velikopoljska;
Sarbka (Čarnkovsko-tžćjanecki okrug) — naselje u Čarnkovsko-tžćjaneckom okrugu, Velikopoljska;
Sarbsk [30][31] — selo u okrugu Lebork, Pomorskom vojvodstvu, južno od Sarbskog jezera;
Sarpsko jezero — jezero u Pomorskom vojvodstvu, dio Slovinjskog nacionalnog parka;
Šarbja — selo u okrugu Prošovicki, Malopoljska;
Šarbja Zvjerzinjecka — selo i okrugu Kazimeški, Svetokriško vojvodstvo;
Стандартни њемачки језик посједује глаголе sürfeln и sürpfen с разними дијалектними варијатети (serfeln, sarfeln, sörfa ...). Пређе 800. године када се завршио процес Hochdeutsche Lautverschiebung [ *p > ff / pf ] ти облици су гласили surpon, surpilon. Дакле коријен који могао бити усвојен је SURP* а ви пишете "Ако се ово усвајање егзонима *surb". Потрошисте гомилу страница негодујући о кратком издаху пред слоготворним сонантом, али сте слијепи за разлику између SURP и SURB.
Прагермански облик SURP такав је од времена ~ 500 п.н.е. када се датира Germanische Lautverschiebung по правилу Грима. Дакле и готски и бастарнски ( под условом да су били Германи ) би исто имали облик SURP* у вријеме свога дотика са Словенима.
Није вам пало на памет да су "p" и "b" истоврсни лабијални сугласници и да појаве "озвучења" "p" у "b" није непозната појава у словенском.
Али за вас имам мало прецизније и суптилније објашњење, знао сам да ћете се кад тад узватити за ту разлику између SURP* и SURB*.
Сами сте рекли да један од облика
sürfeln. Да ли вам је познато да у протословенском
није било лабијалног фриктива "f" и да се он код позајмица
мењао лабијалним "b". Ено имате пример ког готског
hlaifs -> хлеб изнет пре пар постова. Који је закључак: SURF* је регуларно могло прећи у SURB*.
Будући да ми нијесмо Српи него Срби ваш замишљај (теорија) је пуко звижђање у вјетар.
Могли сте лепо да кажете да се не слажете са овом теоријом, што је у реду и ваше право, али без оваквих сувислих доскочица.
