Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 32854 пута)

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4038
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #220 послато: Октобар 08, 2020, 06:02:19 поподне »
Као што рече Синиша, многи немачко-чешки родови нису СНП профилисани. Међутим FT14506 можемо препознати на основу две карактеристичне вредности: 557=17 и 726=12. Листајући FTDNA табелу, само сам једног пронашао који делимично одговара овом профилу. То је Hirschfeld, који има 557=17, али нема 561, па не можемо бити сигурни да је FT14506. Иако презиме вуче на немачко, тестирани није нагласио земљу порекла, па је и то још један проблем. Све у свему, све варијанте које су наведене су могуће.

Милоше, 557=17 је у суштини подграна од FT14506. Има грана FT14506 које не посједују ову мутацију (балканска A13912, русинска BY140506, пољска FT177529). Међутим и сама мутација 557=17 је прилично стара (највише закључујем на основу резултата Ћисофског) па би је могли очекивати на путу сеоба Срба уколико су је они носили. И ја засад на чешко-њемачком подручју нисма примјетио да је неко посједује.

Генерално да нема Ћисофског, помислио бих да је мутација 557=17 настала на Балкану, јер су сви остали њени носиоци са Балкана. У том случају не би је ни требали очекивати на сјеверу или западу.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1071
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #221 послато: Октобар 08, 2020, 06:27:02 поподне »
Шта значи "случај Сирфа" у контексту евентуалног присуства FT14506 у Полабљу? Ако га има горе, дошао је са Србима горе... Друго, нема профилисаних PH908 у Полабљу да би се износили неки коначни закључци (премало је то што је нађена FT16449 и требало би видети однос 561=15 и 561=16 који су горе, али сигурно је да тамо има више грана у оквиру PH908, па зашто да не и FT14506). Исто је могуће да су неки огранци FT14506 дошли на Балкан директно, а неки да су отишли са Србима у Полабље, па тек онда на Балкан (та грана је већ постојала око три века у седмом веку и већ се раслојила да би све њене огранке на Балкану могли искључиво да везујемо за један прелазак на Балкан (директно или из Полабља)...
У недостатку извора можда би пад Салоне о којој је писао Драјвер потребно пажљивије анализирати како би се можда боље разумело насељавање Срба у Далмацију. Срби као савезници Царства нису могли да узрокују пад Салоне и могли су у Далмацију доћи на позив самог Цара а не на њихову молбу. Срби су дошли/доведени у Далмацију онако како је Драјвер констатовао, како би "завели ред", односно као уметнуто "везивно ткиво" између потиснутих Ромеја, с једне стране и Словена који су претходно опустошили Далмацију. Поставља се питање ко су били ти Словени, због којих се ромејско становништво повукло у градове на обалама Далмације (па чак и до Драча по Порфирогениту) и да ли су се управо по њима нешто касније назвале области Паганија, Захумље, Травунија, како би можда бар у том смислу задржали своје какве-такве словенске идентитете у односу на Србе? Уколико је FT14506 била једна од хг тих Словена (као и Y52603 и тд.), без основа је тражити и очекивати је на северу, док Hirschfeld може представљати изолован случај (неко попут Сирфа за Y52621), мада колико сам разумео ни он још увек није сврстан у FT14506 због мањег хаплотипа.
« Последња измена: Октобар 08, 2020, 06:32:09 поподне Владимир Бојановић »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #222 послато: Октобар 08, 2020, 06:47:26 поподне »
Милоше, 557=17 је у суштини подграна од FT14506. Има грана FT14506 које не посједују ову мутацију (балканска A13912, русинска BY140506, пољска FT177529). Међутим и сама мутација 557=17 је прилично стара (највише закључујем на основу резултата Ћисофског) па би је могли очекивати на путу сеоба Срба уколико су је они носили. И ја засад на чешко-њемачком подручју нисма примјетио да је неко посједује.


Да, то и нсписах, да FT14506 чине две велике групе. Прву групу чине они који су 557=17 (Y179535, Y56203, BY186407), док другу групу чине они који су 726=12 (BY135769, FT177529, BY135769). Ових вредности за сада изледа нема на чешко-немачком простору, изузев споменутог Hirschfeld, који би можда могао да буде потенцијални Немац FT14506.

 И тачно је, да за разлику од групе 726=12, која своју разноврсност има у Закарпатју, 557=17 је осим Ћисофског, потпуно "балканска".
« Последња измена: Октобар 10, 2020, 08:41:00 поподне Милош »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4038
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #223 послато: Октобар 09, 2020, 07:32:17 пре подне »
Да, то и нсписах, да FT14506 чине две велике групе. Прву групу чине они који су 557=17 (Y179535, Y56203, BY186407), док другу групу чине они који су 726=12 (BY135769, FT177529, BY135769). Ових вредности за сада изледа нема на чешко-немачком простору, изузев споменутог Hirschfeld, који би можда могао да буде потенцијални Немац FT14506.

 И тачно је, да за разлику од групе 726=12, која своју разноврсност има у Закарпатју, 557=17 је осим Ћисофског, потпуно "балканска". Очекује се ускоро и резултат са Данте Лабса Поповића из околине Котор вароши, који је 557=17, али негативан на све три подгране. Можда са Курбеговићем буде основао нову грану.

Превидио сам да си написао за овај дио 726=12. Ипак имамo и FT14506 који нису ни 557=17 ни 726=12, Мађар с југа Мађарске Бало и Србин Мандреш из Баната.


На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #224 послато: Октобар 09, 2020, 09:03:25 пре подне »
Превидио сам да си написао за овај дио 726=12. Ипак имамo и FT14506 који нису ни 557=17 ни 726=12, Мађар с југа Мађарске Бало и Србин Мандреш из Баната.

Да, њих двојица одударају од ове две закинитости. Могуће да чине трећу парагрупу, поред 557=17 и 726=12 у оквиру FT14506. Покушао сам да нађем неку заједничку карактеристичну вредност њих двојице, али безуспешно, бар што се 111 маркера тиче.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 63
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #225 послато: Октобар 31, 2022, 02:45:14 поподне »
Ако би се сада подвукла црта на овој теми, а утисак ми је да је тако и у стручној заједници, две теорије доминирају код етимологије српског етнонима. Прва, која каже, да је у питању етноним на основу словенског глагола србати/србкати - „сркати“ и друга која каже да је у питању иранско-сарматко-алански име  које је пренето некој словенској групацији негде на истоку да би се касније пренео и на запад словенског ареала, до Полабља и Лужичких Срба.

Без да износим детаљно предности и мане обе теорије, већ објашњено на овој теми, мој коментар би био да су обе теорије мени неубедљиве.  Код прве ми недостаје етимолошка суштина, зашто би једна група људи себе звала „сркачима“,  па нека је то и у метафоричном смислу као заједница „сркача мајчиног млека“ ? Друга теорија, иако елегантна ,чини ми се доста компликованом. Захтева две транзиције имена, прва негде на истоку  аланско-словенска, а онда друга у Полабљу словенско-словенска или још неубедљивије, једна транзиција, аланско-словенска негде у Полабљу, где би неко аланско племе у словенско-германском окружењу пренелео своје име али не и генетику, културлошке обрасце итд.

Мислим да постоји много елегантније и простије објашњење, а које користи елементе обе теорије, из прве да заиста има везе са глаголом србати, а из друге да је ипак исходиште  несловенско. Прво треба нагласити једну ствар. Словенски глагол  србати/србкати исходи се из Прото-Индоевропског (ПИЕ) *srebʰ - сркати, гутати, пијуцкати. Да се ради о врло старој форми сведочи облици овог корена у скоро свим гранама ИЕ језика, чак и анадолијским као што је Хетитски у облику  „ša-ra-pi /sarāpi“.

Теза би се састојала у следећем: српски етноним  је егзоним из германског корена surpfen, sürfeln који се такође исходи из ПИЕ *srebʰ и поред значења сркати има и значење „говорити нејасно“  - https://www.dwds.de/wb/dwb/s%C3%BCrfeln.

Даке, негде у зони додира Германа и Словена, можда у Полабљу, нека словенска група бива означена од стране суседних Германа као Surbi (Fredegar 630/1: Dervanus dux ex gente Surbiorum) или Suurbi (Annales Regini Francorum 789: Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi) или Surfe, Surpe (Alfred Veliki 872-899) - они који „говоре нејасно“. Ако занемаримо Птоломејеве и Тацитеве Србе, ово су уједно и најстарији облици српског етнонима записаних у изворима. Дакле облик са „у“ као Surbi, Suurbi, Surpe, Surfe итд.

То је она етимолошка суштина која недостаје словенском србати да би била исходиште српског етнонима, а уједно и баца маглу на остале ИЕ облике *srebʰ који би требало да се проуче као потенцијално исходиште српског етнонима – по мом мишљењу то јесте случај са германским surpfen, sürfeln.

Било би у овоме и неке историјске правде: ако смо ми могли да Германима дамо егзоним Немци као неко ко је Нем, говори неразумљиво, странац, зашто то не би био и обрнут случај да они нама дају свој назив као неко ко говори нејасно „surpfen, sürfeln“ са једином разликом да смо ми то име усвојили протоком времена. У етнонимско-егзонимској утакмици Германи-Срби резултат био био нерешен 1-1  ;D.

Да буде још занимљивије, у германским језицима постоји још један синоним за радњу сркати, кусати, пијуцкати, уносити храну устима (али нема и значење „говорити нејасно“) који лексички врло сличан глаголима surpfen, sürfeln, а то је глагол *sūp тј. *supp, saufen „сркати, гутати, уносит храну устима, кусати“ – од овог глагола је и реч за супу. Међутим, етимологија ове речи је сасвим другачија од „surpfen , sürfeln“. Њено исходиште није уопште у индоевропским језицима, већ у једном несталом језику Старе Европе (пре ИЕ колонизације) у тзв. „језику дуплих сугласника“.  Према мишљењу холандског лингвисте (Peter Schrivjer) чак ни овај језик није исходиште глагола *sūp већ је то прото-уралски од ПУ речи *šoxi (уста) -> *śuxi (Прото-Фино-Угарски) -> suu (Фински) где је „језик дуплих сугласника“ одиграо улогу медијатора преноса из Прото-уралских језика у германске језике.  Просто да се човек запита да ли сви ови облици имају ипак неку далеку везу у тами праисторије где се укрштају путеви Староевропских, ИЕ и Уралских језика – чини ми се да генетички резултати слуте на то.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #226 послато: Октобар 31, 2022, 03:23:11 поподне »
Ако би се сада подвукла црта на овој теми, а утисак ми је да је тако и у стручној заједници, две теорије доминирају код етимологије српског етнонима. Прва, која каже, да је у питању етноним на основу словенског глагола србати/србкати - „сркати“ и друга која каже да је у питању иранско-сарматко-алански име  које је пренето некој словенској групацији негде на истоку да би се касније пренео и на запад словенског ареала, до Полабља и Лужичких Срба.

Без да износим детаљно предности и мане обе теорије, већ објашњено на овој теми, мој коментар би био да су обе теорије мени неубедљиве.  Код прве ми недостаје етимолошка суштина, зашто би једна група људи себе звала „сркачима“,  па нека је то и у метафоричном смислу као заједница „сркача мајчиног млека“ ? Друга теорија, иако елегантна ,чини ми се доста компликованом. Захтева две транзиције имена, прва негде на истоку  аланско-словенска, а онда друга у Полабљу словенско-словенска или још неубедљивије, једна транзиција, аланско-словенска негде у Полабљу, где би неко аланско племе у словенско-германском окружењу пренелео своје име али не и генетику, културлошке обрасце итд.

Мислим да постоји много елегантније и простије објашњење, а које користи елементе обе теорије, из прве да заиста има везе са глаголом србати, а из друге да је ипак исходиште  несловенско. Прво треба нагласити једну ствар. Словенски глагол  србати/србкати исходи се из Прото-Индоевропског (ПИЕ) *srebʰ - сркати, гутати, пијуцкати. Да се ради о врло старој форми сведочи облици овог корена у скоро свим гранама ИЕ језика, чак и анадолијским као што је Хетитски у облику  „ša-ra-pi /sarāpi“.

Теза би се састојала у следећем: српски етноним  је егзоним из германског корена surpfen, sürfeln који се такође исходи из ПИЕ *srebʰ и поред значења сркати има и значење „говорити нејасно“  - https://www.dwds.de/wb/dwb/s%C3%BCrfeln.

Даке, негде у зони додира Германа и Словена, можда у Полабљу, нека словенска група бива означена од стране суседних Германа као Surbi (Fredegar 630/1: Dervanus dux ex gente Surbiorum) или Suurbi (Annales Regini Francorum 789: Sclavi cum eo, quorum vocabula sunt Suurbi) или Surfe, Surpe (Alfred Veliki 872-899) - они који „говоре нејасно“. Ако занемаримо Птоломејеве и Тацитеве Србе, ово су уједно и најстарији облици српског етнонима записаних у изворима. Дакле облик са „у“ као Surbi, Suurbi, Surpe, Surfe итд.

То је она етимолошка суштина која недостаје словенском србати да би била исходиште српског етнонима, а уједно и баца маглу на остале ИЕ облике *srebʰ који би требало да се проуче као потенцијално исходиште српског етнонима – по мом мишљењу то јесте случај са германским surpfen, sürfeln.

Било би у овоме и неке историјске правде: ако смо ми могли да Германима дамо егзоним Немци као неко ко је Нем, говори неразумљиво, странац, зашто то не би био и обрнут случај да они нама дају свој назив као неко ко говори нејасно „surpfen, sürfeln“ са једином разликом да смо ми то име усвојили протоком времена. У етнонимско-егзонимској утакмици Германи-Срби резултат био био нерешен 1-1  ;D.

Да буде још занимљивије, у германским језицима постоји још један синоним за радњу сркати, кусати, пијуцкати, уносити храну устима (али нема и значење „говорити нејасно“) који лексички врло сличан глаголима surpfen, sürfeln, а то је глагол *sūp тј. *supp, saufen „сркати, гутати, уносит храну устима, кусати“ – од овог глагола је и реч за супу. Међутим, етимологија ове речи је сасвим другачија од „surpfen , sürfeln“. Њено исходиште није уопште у индоевропским језицима, већ у једном несталом језику Старе Европе (пре ИЕ колонизације) у тзв. „језику дуплих сугласника“.  Према мишљењу холандског лингвисте (Peter Schrivjer) чак ни овај језик није исходиште глагола *sūp већ је то прото-уралски од ПУ речи *šoxi (уста) -> *śuxi (Прото-Фино-Угарски) -> suu (Фински) где је „језик дуплих сугласника“ одиграо улогу медијатора преноса из Прото-уралских језика у германске језике.  Просто да се човек запита да ли сви ови облици имају ипак неку далеку везу у тами праисторије где се укрштају путеви Староевропских, ИЕ и Уралских језика – чини ми се да генетички резултати слуте на то.
И мени је у почетку иранска теорија била логична док се није појавила днк. Не видим много иранске генетике код нас. Ова друга теорија ,,сркачи,,  :) звучи ми убедљивије. То што нама данас смешно звучи не мора да значи да је тако било пре 1500 год. Жожда је тад то и значило ,,усвојеник,, Типа, R1a усвојио I2a.Знам, мало простије речено. Наравно, може и да буде нешто пето.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 905
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #227 послато: Октобар 31, 2022, 04:45:49 поподне »
Apropo toga i I2a1b

Na teritoriji hutcula( ili kako se vec pravilno pise), kao i na zapadu ukrajine postoji ples koji se zove u bukvalnom prevosu Srpski( u nekim verzijama i Srbin).

Gledajući genetiku rekao bih da to nikako ne može biti slučajno.
Ne znam da li su ostali već znali za to? Taj ples se i dan danas izvodi na pomenutim teritorijama pisle uskrsa.
Konekcija je neupitna.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #228 послато: Октобар 31, 2022, 08:19:38 поподне »
Apropo toga i I2a1b

Na teritoriji hutcula( ili kako se vec pravilno pise), kao i na zapadu ukrajine postoji ples koji se zove u bukvalnom prevosu Srpski( u nekim verzijama i Srbin).

Gledajući genetiku rekao bih da to nikako ne može biti slučajno.
Ne znam da li su ostali već znali za to? Taj ples se i dan danas izvodi na pomenutim teritorijama pisle uskrsa.
Konekcija je neupitna.
Кад смо код Хуцула, ту су и Лемки и Бојки итд. Шта је консензус (нек ми опрости Сунце на изразу) око прапостојбине Бојке? ;D

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #229 послато: Октобар 31, 2022, 09:42:44 поподне »
Ако би се сада подвукла црта на овој теми, а утисак ми је да је тако и у стручној заједници, две теорије доминирају код етимологије српског етнонима. Прва, која каже, да је у питању етноним на основу словенског глагола србати/србкати - „сркати“ и друга која каже да је у питању иранско-сарматко-алански име  које је пренето некој словенској групацији негде на истоку да би се касније пренео и на запад словенског ареала, до Полабља и Лужичких Срба.

Без да износим детаљно предности и мане обе теорије, већ објашњено на овој теми, мој коментар би био да су обе теорије мени неубедљиве.  Код прве ми недостаје етимолошка суштина, зашто би једна група људи себе звала „сркачима“,  па нека је то и у метафоричном смислу као заједница „сркача мајчиног млека“ ?

Нисам успио пронаћи такав глагол "србати", који садржи глас б у себи, нити у једном словенском језику. Чини ми се да је ова ријеч могла бити реконструисана, тј. измишљена од стране неког лингвисте, нека ме неко исправи ако сам у криву.

Ријеч најсличнија српском етнониму у словенским језицима је именица пасерб (посинак) која постоји у Пољском, Украјинском и Бјелоруском. Реконструисани прасловенски облик је пасьрбъ. Ово "па" је дефинитивно префикс, тако да је морала прво постојати именица сьрбъ. Можемо расправљати шта је ова именица значила и од којег је индоевропског коријена потекла, али мени је некако најлогичније да су Срби управо по њој добили име.

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #230 послато: Октобар 31, 2022, 09:56:05 поподне »
Кад смо код Хуцула, ту су и Лемки и Бојки итд. Шта је консензус (нек ми опрости Сунце на изразу) око прапостојбине Бојке? ;D
Хуцули на Румунском значи лопови, а Лемки и Бојки означава оне који често користе ријечи "лем" и "бо", тако су их називали њихови сусједи.
Ови људи сами себе називају Русини или Руснаци.

Оно Бојки код Порфирогенита је ипак највјероватније искривљени запис тадашњег германског назива Бохемије, који је у то доба могао гласити "Бојхајм" или слично.
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 09:58:47 поподне Никац »

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 905
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #231 послато: Октобар 31, 2022, 11:44:33 поподне »
Кад смо код Хуцула, ту су и Лемки и Бојки итд. Шта је консензус (нек ми опрости Сунце на изразу) око прапостојбине Бојке? ;D

Nemam pojma, mene interesuje da li je ovo nešto što ste svi znali ili je ipak novost? Očite su naše genetske veze sa tim krajevima, pa svakako i ovo nije slučajno, mišljenja su dobrodosla.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 905
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #232 послато: Новембар 01, 2022, 12:02:57 пре подне »
meni za sada opcija da su se svi ili barem jedna veća grupa slovenskih plemena nazivala Srbima uopšte nije toliko neverovatna.
Na kraju je ime ostalo prisutno kod nas i lužičkih Srba.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1478
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #233 послато: Новембар 01, 2022, 09:09:42 пре подне »
Нисам успио пронаћи такав глагол "србати", који садржи глас б у себи, нити у једном словенском језику. Чини ми се да је ова ријеч могла бити реконструисана, тј. измишљена од стране неког лингвисте, нека ме неко исправи ако сам у криву.

Ријеч најсличнија српском етнониму у словенским језицима је именица пасерб (посинак) која постоји у Пољском, Украјинском и Бјелоруском. Реконструисани прасловенски облик је пасьрбъ. Ово "па" је дефинитивно префикс, тако да је морала прво постојати именица сьрбъ. Можемо расправљати шта је ова именица значила и од којег је индоевропског коријена потекла, али мени је некако најлогичније да су Срби управо по њој добили име.

Није ли ти овђе гомила спона до етимологијскијех ријечника, који ће те бар упутити гђе да иштеш?

Наравно, да могу. Корен се јасно осликава у словенским и другим индоевропским речима са приближно истим значењем.
русски сёрбать, белорусски сербац, украински серба́ти - сви значе сркати; https://glosbe.com/ru/en/%D1%81%D1%91%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%8C
пољски siorbać - сркати https://pl.m.wiktionary.org/wiki/siorba%C4%87
чешски střebat - постало од старијега srěbat; тако у чешском кажу и strěbro а старије је srěbro. Глагол значи упијати, усасавати, нпр. střebat pozitíva ve sobě - упити у себе позитив.
бугарски аз сърбам - пити жедно, локати, сркати
https://bg.m.wiktionary.org/wiki/%D1%81%D1%8A%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BC
старословенски срьбати се употребило при преводу црквених књига када је у грчком писало
τροφή. Трофи значи хранити, питати (с кратким и́), издржавати некога храном. https://en.m.wiktionary.org/wiki/%CF%84%CF%81%CE%BF%CF%86%CE%AE
С овим везано у украинском и белорусском пасерб и пасербица су син или кћи жене која је довела у дом сина или кћи из првога брака, то јест, то су детца коју одхрањаваш и о којој скрбиш. Употребљава се истозначно речима пасин и падчерица.
https://uk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D1%8F

У србском језику реч сркати потиче од речи србкати, само се је скупина сугласника бк стопила у 'к. То је нормално развиће у словенским језицима, који не воле, да се два сугласника најду друг уз друга.
Тако се каже погибати но погинути, а настало је из погибнути (б и н се стопе у само н), тако је и србати но сркати (из србкати) - а то значи помало србати - то јест, помало упијати.

Литавски surbti - сркати; http://etimologija.baltnexus.lt/?w=surbti
немачки sörfeln, sürfeln, sürpfeln; шведски sörp - сркати
http://woerterbuchnetz.de/DWB/call_wbgui_py_from_form?sigle=DWB&mode=Volltextsuche&hitlist=29391158&firsthit=0&textpattern=&lemmapattern=Seim&patternlist=L:Seim&lemid=GS32074
латински sorbere, итал. sorbire  нама најпознатије из речи absorbirati - упити, усркати.
http://www.treccani.it/vocabolario/sorbire/
албански gjerbe - а албанском свако gje настало је из se преко še, тако да je првобитно било šerbe i serbe. Тако им је и број шест gjasht настало из shasht.

Дакле корен срб- јасно може имати везу са значењима пити, сркати, хранити. Можда не звучи тако fancy али можда је некада давно назив срб носио само један мали род, који је прозван тако по својему маниру сркања; можда срб значи и хранитељ - који производи пиће, млеко, пиво или што год. Но порекло речи је јасно словенско и нема потребе искати га у неким сарматима, праевропљанима, иллирима или бог зна где још.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #234 послато: Новембар 01, 2022, 09:31:17 пре подне »
Наравно, да могу. Корен се јасно осликава у словенским и другим индоевропским речима са приближно истим значењем.
русски сёрбать, белорусски сербац, украински серба́ти - сви значе сркати; https://glosbe.com/ru/en/%D1%81%D1%91%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%8C
пољски siorbać - сркати https://pl.m.wiktionary.org/wiki/siorba%C4%87
чешски střebat - постало од старијега srěbat; тако у чешском кажу и strěbro а старије је srěbro. Глагол значи упијати, усасавати, нпр. střebat pozitíva ve sobě - упити у себе позитив.
бугарски аз сърбам - пити жедно, локати, сркати
https://bg.m.wiktionary.org/wiki/%D1%81%D1%8A%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BC
старословенски срьбати се употребило при преводу црквених књига када је у грчком писало
τροφή. Трофи значи хранити, питати (с кратким и́), издржавати некога храном. https://en.m.wiktionary.org/wiki/%CF%84%CF%81%CE%BF%CF%86%CE%AE
С овим везано у украинском и белорусском пасерб и пасербица су син или кћи жене која је довела у дом сина или кћи из првога брака, то јест, то су детца коју одхрањаваш и о којој скрбиш. Употребљава се истозначно речима пасин и падчерица.
https://uk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D1%8F

У србском језику реч сркати потиче од речи србкати, само се је скупина сугласника бк стопила у 'к. То је нормално развиће у словенским језицима, који не воле, да се два сугласника најду друг уз друга.
Тако се каже погибати но погинути, а настало је из погибнути (б и н се стопе у само н), тако је и србати но сркати (из србкати) - а то значи помало србати - то јест, помало упијати.

Литавски surbti - сркати; http://etimologija.baltnexus.lt/?w=surbti
немачки sörfeln, sürfeln, sürpfeln; шведски sörp - сркати
http://woerterbuchnetz.de/DWB/call_wbgui_py_from_form?sigle=DWB&mode=Volltextsuche&hitlist=29391158&firsthit=0&textpattern=&lemmapattern=Seim&patternlist=L:Seim&lemid=GS32074
латински sorbere, итал. sorbire  нама најпознатије из речи absorbirati - упити, усркати.
http://www.treccani.it/vocabolario/sorbire/
албански gjerbe - а албанском свако gje настало је из se преко še, тако да je првобитно било šerbe i serbe. Тако им је и број шест gjasht настало из shasht.

Дакле корен срб- јасно може имати везу са значењима пити, сркати, хранити. Можда не звучи тако fancy али можда је некада давно назив срб носио само један мали род, који је прозван тако по својему маниру сркања; можда срб значи и хранитељ - који производи пиће, млеко, пиво или што год. Но порекло речи је јасно словенско и нема потребе искати га у неким сарматима, праевропљанима, иллирима или бог зна где још.

Хвала Сунце. Да ли је онда могуће да је "срб" изворно значило дијете које сише млијеко, тј. дојенче, па онда касније почиње значити само "дијете", без конотације сркања, и тек на крају настаје ријеч пасрб - посвојено дијете?

Етноним Срби је могао настати у овој каснијој фази, када је "срб" значило дијете или потомак, можда је имао значење младости - дјеца, у пренесеном смислу младићи, млади ратници, или можда више као рођаци, људи који су имали неку свијест о заједничким прецима.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #235 послато: Новембар 01, 2022, 10:06:17 пре подне »
Поред порекла српског етнонима,мене више занима да ли смо то име добили у прапостојбини иза Карпата или смо га добили у средњој Европи. Мислим, јесу ли Лужички Срби преузели то име од нас или ми од њих, с обзиром да и нисмо нешто генетски сродни? Провлачило се ово питање по форуму. Можда би то макар мало помогло око етимологије.

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #236 послато: Новембар 01, 2022, 10:17:55 пре подне »
Сметнуо сам с ума и ону Украјинску ријеч присербат сја - придружити се.
Срб је онда могло имати неко још и шире значење, рецимо члан породице или племена.

Велики број народа заправо носи назив по тако неком једноставном и уопштеном појму.

На примјер, германски коријен "гут" - сипати, лити, у једном тренутку вјероватно поприма значење људи, мушкарци, није најјасније због чега. И то на крају постаје име готског племена:
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_the_Goths

Ван мреже Никац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 591
  • J-M67
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #237 послато: Новембар 01, 2022, 10:32:42 пре подне »
Поред порекла српског етнонима,мене више занима да ли смо то име добили у прапостојбини иза Карпата или смо га добили у средњој Европи. Мислим, јесу ли Лужички Срби преузели то име од нас или ми од њих, с обзиром да и нисмо нешто генетски сродни? Провлачило се ово питање по форуму. Можда би то макар мало помогло око етимологије.

Дефинитивно сјеверно од Карпата.

Лужичани преузимају Српско име тек негдје у 13. вијеку, од правих Срба који су живјели негдје западније у данашњој Њемачкој, зато нам нису сродни.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 352
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #238 послато: Новембар 01, 2022, 11:13:35 пре подне »
Дефинитивно сјеверно од Карпата.

Лужичани преузимају Српско име тек негдје у 13. вијеку, од правих Срба који су живјели негдје западније у данашњој Њемачкој, зато нам нису сродни.
И ја навијам за ту опцију,а ово за Лужичане и 13-и век први пут чујем, што не значи да није тако. Него, јел може нека референца за то?

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 905
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #239 послато: Новембар 01, 2022, 11:49:34 пре подне »
Сметнуо сам с ума и ону Украјинску ријеч присербат сја - придружити се.
Срб је онда могло имати неко још и шире значење, рецимо члан породице или племена.

Велики број народа заправо носи назив по тако неком једноставном и уопштеном појму.

На примјер, германски коријен "гут" - сипати, лити, у једном тренутку вјероватно поприма значење људи, мушкарци, није најјасније због чега. И то на крају постаје име готског племена:
https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_the_Goths

Dakle zapadna Ukrajina očigledno ima itekako veze sa Srbima?
Kao i jugoistočna Poljska?