Аутор Тема: Ретко име  (Прочитано 86097 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9628
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #460 послато: Март 30, 2022, 09:55:06 поподне »
Ево шта пише Велимир Михајловић („Српски презименик) о презименима Лаудан, Лаудановић и сл:

„ЛАУДАН-, ЛАУДОН- (< pyм. laudá)
Ове румунске основе (a lauda – хвалити) примећене су само у Србији и у Шибенику. Будући да су шибенски облици из XVI и XVII века. вероватно је да су тамо доспели посредством Влаха сточара, а подаци из Србије указују на директно порекло из суседне Румуније. Презимена у Србији могла би се објаснити и популарношћу фелдмаршала Лаудона који је у нашим крајевима од 1788. до 1791. године водио рат против Турака и оставио траг у народним песмама у облицима Лауд и „Лауд џенерале".
„Лаудановић: у селу Речица код Пожаревца 1824. године; у Турији (Бачка) 1845. године... у селу Сува Влака у Неготинској Крајини 1877. године; у Србову у Неготинској Крајини („пре 200 година из Балта Верђи у Румунији"); у Ваљевској Тамнави почетком ХХ века; у селу Бољковци у Качеру“.

Лаудановићи у Бољковцима рачунају се у староседеоце. Славе Аранђеловдан. Од њих су и ови у таковском крају које раније поменух.

Лаудановићи из Оклетца (Ђурђевдан), који данас више не носе то презиме, за себе кажу да су ту дошли из Дробњака, од Тепчана.

1863. године, била је једна задруга Лаудановића у пожешком крају, село Љутице, а 1892. године једна кућа у Чачку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1012
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Ретко име
« Одговор #461 послато: Март 30, 2022, 10:22:13 поподне »
Да ли можда знамо или можемо да претпоставимо њихову хаплогрупу?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6477
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ретко име
« Одговор #462 послато: Март 31, 2022, 01:56:45 пре подне »
Ево шта пише Велимир Михајловић („Српски презименик) о презименима Лаудан, Лаудановић и сл:

„ЛАУДАН-, ЛАУДОН- (< pyм. laudá)
Ове румунске основе (a lauda – хвалити) примећене су само у Србији и у Шибенику. Будући да су шибенски облици из XVI и XVII века. вероватно је да су тамо доспели посредством Влаха сточара, а подаци из Србије указују на директно порекло из суседне Румуније. Презимена у Србији могла би се објаснити и популарношћу фелдмаршала Лаудона који је у нашим крајевима од 1788. до 1791. године водио рат против Турака и оставио траг у народним песмама у облицима Лауд и „Лауд џенерале".
„Лаудановић: у селу Речица код Пожаревца 1824. године; у Турији (Бачка) 1845. године... у селу Сува Влака у Неготинској Крајини 1877. године; у Србову у Неготинској Крајини („пре 200 година из Балта Верђи у Румунији"); у Ваљевској Тамнави почетком ХХ века; у селу Бољковци у Качеру“.

Лаудановићи у Бољковцима рачунају се у староседеоце. Славе Аранђеловдан. Од њих су и ови у таковском крају које раније поменух.

Лаудановићи из Оклетца (Ђурђевдан), који данас више не носе то презиме, за себе кажу да су ту дошли из Дробњака, од Тепчана.

1863. године, била је једна задруга Лаудановића у пожешком крају, село Љутице, а 1892. године једна кућа у Чачку.
https://www.wordreference.com/definition/laud
 Late Latin, special use of plural of Latin laus praise
 Latin laudāre to praise, derivative of laus (stem laud-) praise; (noun, nominal) Middle English laude, back formation from laudes (plural)
 (verb, verbal) Middle English lauden 1300–50

Лаушевићи су  Тепчани, а Лаудановићи имају предање да су од Тепчана
« Последња измена: Март 31, 2022, 02:04:08 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6477
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ретко име
« Одговор #463 послато: Март 31, 2022, 02:43:44 пре подне »
Да ли можда знамо или можемо да претпоставимо њихову хаплогрупу?
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца, PH908 :)
Али би стварно било занимљиво да се ово језичко тумачење примени на презимена из српског говорног подручја (прелаз из једног страног облика у други страни облик, како је горе протумачено (Лаус, Лауш, Лауд) али ми је упало у око Небов извор о пореклу из истог подручја, Тепаца)...Те наведене могуће промене (у оквиру презимена истог корена) су опет занимљива појава да се понове у српском језичком простору, превелика коинциденција јер се ради вероватно о старијим језичким променама него сама презимена Лаушевић и Лаудовић...занимљиво
« Последња измена: Март 31, 2022, 02:55:42 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9628
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #464 послато: Март 31, 2022, 08:30:18 пре подне »
По "језичком" тумачењу и предању о пореклу, требало би бити као и Лаушевићи из Тепаца

Порекло презимена Лаушевић је највероватније другачијег порекла, писах о томе:

У литератури се доста бавило етимологијом презимена Лаушевић. Према већини извора, име Лауш је српска варијанта мађарског имена Лајош, које потиче од германског Ludvig, а ово од старогерманског  Chlodowig, што значи – славан у борби (аналогно словенском – Борислав). Ово име се јавља у каснијим облицима Lewis (енглески), Clovis (старофранцуски), Louis (француски), Ludwig (немачки), Alois, Aloysius (новолатински), Lajus, Lájos (мађарски). „Лауш (мађ. антр. Lájos): Сви примери од ове основе воде порекло од мађарског средњовековног личног имена Lájos (Lajus, нем. Ludwig). У оваквом облику најстарији пример забележен је 1400. године у синтагми ,.Лаушь краль мађарски“ – угарски краљ Лудовик I Велики. Постоје и ранији наводи овог имена: „године 1356. угарски краљ Лауш присилио бана Твртка, те му се морао сасвим подложити“. Име Лауш (Лауш Павлов) налазимо и код једног Србина из села Вучјак у Нахији Хоча у Призренском санџаку пописаног у турском дефтеру из 1571. године. У записима из Манастира Добриловине, у кањону Таре, наводи се и извесни „Лауш Малешевић из Бистрице“, 1673. године. И у Морачком поменику[67] у 17. веку налазимо једног Лауша (Лаоуш) из Луга код Будимље. 1685. године у османском документу помиње се Сивон син Лаушев из Мостара...

Лауш спада у тзв. помодарска имена давана код нас у прошлости, страна имена која звуче отмено (Оливер, Дејан, Урош) или по узору на неке великане страног порекла (Александар, Константин и сл). Лауш је, по свој прилици, овај други случај. Краљ Лудовик је био најзначајнији угарски владар, који је владао Угарском читавих 40 година (1342-82) и значајно јој проширио границе.

https://www.poreklo.rs/2021/05/06/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-8-deo/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 820
Одг: Ретко име
« Одговор #465 послато: Март 31, 2022, 09:01:48 пре подне »
Postoji selo Lauš na Kosovu, pa prema poreklu iz tog sela mnogi dobijaju i prezime. Seobe su dovele do toga  da postoji selo sa istim imenom blizu Banja Luke.
Inače drevni instrument iz Azije, lauta, se smatra i drevnim instrumentom Albanaca, pa prema tome i ovde treba nalaziti korene imena Lauš.
Ako se čitaju knjige Grigorija Božovića, može se mnogo saznati i o ljutim Laušima,  preuzimanju islama, koji i kakvi ljudi su bili,oni  koji su živeli na prostoru Kosova u Staroj Srbiji.
Govoriti o imenu Lauš, a ne čitati G.Božovića, koji ih pominje u svojim pripovetkama i putopisima je besmisleno.
Na žalost, ovaj pisac je većini nepoznat i njegove knjige se   retko gde mogu naći, jer je posleratna vlast učinila sve da se ovaj pisac i profesor Prizrenske Bogoslovije i njegova dela zaborave.
Rehabilitovan u ovom 21. veku.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9628
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #466 послато: Јун 29, 2022, 01:27:57 поподне »
Два необична имена средњевековне Босне - Рауп (или Рауф) и Галуп.

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 146-151
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1383
  • I-A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #467 послато: Јун 29, 2022, 08:21:38 поподне »
Два необична имена средњевековне Босне - Рауп (или Рауф) и Галуп.

https://www.academia.edu/27017612/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_64_2015_?email_work_card=view-paper
стр. 146-151

У извору пише Rawph . Само су две можности - арабска и њемачка. Наиме Рауф је арабско име које значи Добар и често се тако назива сам Аллах. Рауп је лично име и презиме у Њемаца. Веома је често у Корушкој и значило би исто што и енгл. ријеч rough - груб. Тако да бирај, хоћеш ли Добрињу или Грубана :)
Будући да су шансе веће да је име заправо Рауф а не Рауп ( nobilis viri comitis Rauhf Dragouoglich = Рауф Драговољић) тако расту и шансе, да му је име арабско или бар неко редко библијско име јеврејскога корена.
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9628
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #468 послато: Јун 29, 2022, 10:59:35 поподне »
да му је име арабско или бар неко редко библијско име јеврејскога корена.

Да, име Рауф постоји и код Јевреја. Видим да сам аутор предност даје верзији Рауп.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9628
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #469 послато: Јун 29, 2022, 11:07:02 поподне »
Што се тиче имена Галуп, треба поменути млетачку племићку кући Галупи (Galuppi). Постоји ли нека веза, ко зна...
"Наша мука ваља за причешћа"