Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: сɣнце Новембар 30, 2020, 05:11:39 поподне

Наслов: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 30, 2020, 05:11:39 поподне
Увод у тему:
Када се једно племе учини силним и политички натисне на друга племена, успоставља се мост прилива нових ријечи. Свакој сили дође конац, али њен културни улив остаје у навици народа; по постанку страно тијело но народом из узрока душевне замршености перципирано милијим и дражим, него што је оно предачко, јербо туђе не би наметнуто угњетатељем, но често радодушно и својевољно примљено угњетенником у његовој жељи опонашати силнога, ићи у корак с временом и бити примљеним.

Од Алпа до Шара нижу се словјенски говори који се различе тек у боји неколиких гласова. Речеш ли међа или меја, поље или поје, јесам или јесан, што или ча, лијеп, лип или леп један ће другога разумијети без пола муке. Стога је у научном смислу ријеч о једном језику са обиљем гласовних боја. Но чим један рече врачар, други хећим, а трећи дотур, творе се препреке у разумјевању. Нагомилају ли се такве, прије свега важне и честе ријечи до високе процентуалности по природи један језик се разлучује и дијели, а њим и свијест о једној припадности и поријеклу.

У вријеме творења националних држава и културних препорода током 18. и 19. вијека многа правитељства су осјетила потребу за чишћењем језика.
Тако су правитељства Грчке и Бугарске очистили писани језик од турцизама, те обновили потребне ријечи из старогрчкога и црквенословенскога.
Чишћење бугарскога језика
https://www.academia.edu/9546611/RESTORATION_OF_LANGUAGE_IDEAL_AS_A_FORM_OF_PURISM_IN_BULGARIANS_LANGUAGE_COMMUNICATION_DURING_18_19_CENTURIES (https://www.academia.edu/9546611/RESTORATION_OF_LANGUAGE_IDEAL_AS_A_FORM_OF_PURISM_IN_BULGARIANS_LANGUAGE_COMMUNICATION_DURING_18_19_CENTURIES)

Чишћење гркога језика
https://en.wikipedia.org/wiki/Katharevousa (https://en.wikipedia.org/wiki/Katharevousa)

Послије конца Османовога Царства турски језиконаучнички сабор започео је очишћење језика од персизама и турцизама, који су творили и до 60% ријечника.
Language Reform in Turkey and Iran, John R. Perry, International Journal of Middle East Studies, Published By: Cambridge University Press
https://www.jstor.org/stable/163501?seq=1 (https://www.jstor.org/stable/163501?seq=1)

Током прошлога вијека подузети су многи успјешни пројекти очишћења њемачкога језика од неких н е п о т р е б н и х  французских и латинских ријечи и до дана данашњега се комисије и школство старају одржати здрав и разуман степен језичне чистоте иако то није лахко због јакога утицаја енглезскога у пољу економије и технологије.

Свјестно одржавање чистоте језика на Исланду и Фарејима
The establishment of Hið íslenzka Lærdómslistafélag (“Society of the Icelandic learned artists”) in 1779 gave new impetus to this kind of work within Icelandic. Stated objectives of the Society were published in 1780 to defend and preserve the language and to cleanse foreign words and alien expressions from it.
Lars. S. Vikør provides a useful summary of the reasons for Icelandic purism. Purism uses indigenous words:

a)      for reasons of purity

b)      because it is more democratic – indigenous elements are easier for users to comprehend

c)      for reasons of structure – foreign words which do not easily assimilate may threaten the very structure of the language

to these I would add:

d)      to maintain an unbroken link with Icelandic cultural heritage and maintain a feeling of nationhood


Halldórsson provides a useful summary of the principles of such purism, namely to:

a)      follow the patterns of speech used by ordinary people, especially those from rural areas or those who have moved into urban areas (intellectuals are more influenced by foreign languages than ordinary people!)

b)      follow the style used in classical Old Icelandic literature

c)      follow the style used by the best writers much read by the ordinary people

d)      avoid loans, unless they can be easily adopted into the linguistic system (e.g. bíll, gír, jeppi)

In general it can be said that drastic changes to structure and/or vocabulary would estrange Icelanders from their cultural heritage and weaken their sense of being a unique people.
http://germanic.eu/Lexical-purism-neologisms-and-language-contact-in-Icelandic-and-Faroese.htm (http://germanic.eu/Lexical-purism-neologisms-and-language-contact-in-Icelandic-and-Faroese.htm)

Познато је још свјестно одржавање чистоте језика у Литванији

Културнојезични утицај османскога царства био је неравномјерно заступљен у разним крајима србске екумене. Србски језик је прошао кроз тиху фазу обеззначајњења већине турцизама највише због тада постављенога пута уједначавања управне терминологије Београда, Сарајева и Загреба, али је србска култура народне свијести о очувању чистоте језика веома запуштена. Просјечан Србин ни не осјећа иностране ријечи као нешто туђе, него се воли похвалити како зна неку инострану ријеч. Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба. Овакво стање осликава и разлику духа самопочтовања и почтовања предака једнога Исланђанина и једнога Србина.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Новембар 30, 2020, 05:58:09 поподне
"Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба."
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Има један веома леп снимак на Јутјубу у коме покојни Ричард Фајнман говори о псеудонауци. Највише ми се допада део у коме овај нобеловац, теоријски физичар, каже како је он свестан како је тешко доћи дотле да се нешто стварно зна. А с друге стране, људи тако олако износе непоткрепљене ствари. Овим не мислим да кажем да је сунце псеудонаучник који олако "штанцује" истине, само се не слажем са наведеном тврдњом, то јест, ако је то уопште тврдња.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: wiola Новембар 30, 2020, 07:07:12 поподне
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Новембар 30, 2020, 07:24:17 поподне


Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.

Значи, постоји истраживање?
Ако је нешто тачно "у извесној мери", онда се то тако и напише. А апсолутне истине, једноставно, не постоје. То је тачка на којој се наука претвара у догму.

Језик је жива ствар и свако говори онако како је чуо и научио од својих родитеља, у средини у којој је растао. Мени може да буде чудно како неко говори, може чак и да ми смета, али - то је што је. У ово време када се све мање читају вредна књижевна дела, фонд речи које се користе у свакодневном говору опада. То јесте лоше и волео бих да је другачије, да се људи лепо и јасно изражавају. А још ако би то биле све речи нашег језика, па то би било феноменално! Али, с друге стране, људи се школују у иностранству или читају стручну литературу на страном језику и појављују се нови термини за које наш језик нема име. Шта онда? Волео бих да знам решење. Када би Србија била јак научни центар, када би се изворни научни радови писали на српском језику, то би решило део проблема. И тако даље...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: пек Децембар 01, 2020, 09:13:49 пре подне
Највише туђица су донели комунисту.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 11:34:50 пре подне
"Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба."
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Има један веома леп снимак на Јутјубу у коме покојни Ричард Фајнман говори о псеудонауци. Највише ми се допада део у коме овај нобеловац, теоријски физичар, каже како је он свестан како је тешко доћи дотле да се нешто стварно зна. А с друге стране, људи тако олако износе непоткрепљене ствари. Овим не мислим да кажем да је сунце псеудонаучник који олако "штанцује" истине, само се не слажем са наведеном тврдњом, то јест, ако је то уопште тврдња.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Тачност моје тврдње је очевидна из простога поиска литературе и научних радова везаних за његу домаће говорне и писане ријечи; исход претраге бити ће сиромашан у односу не само на Њемачку и Русију, но и на наше сусједе и Бугаре и Хрвате. Један примјер је само ХРЗЗ (Хрватска заклада за знаност или Croatian Science Foundation) која новчано поддржава множство пројекта, који служе очувању хрватске народне ријечи, скупљању и укњижењу хрватских дијалектизама, приспособљењу језика к новим технологијским изразима, свјестном распрострањењу утемељене терминологије у школама и медијима. Института који су задужени за очување и његу језичнога блага Србије, БиХ и ЦГ нити постоје нити се финансирају, а уколико постоје, онда се баве темама, чија је сврха доказати ко је ту старији, ко је од кога пошао; јесу ли икавизми у Тузли доказ, да Бошњаци нису од Срба;  сабирање турцизама као народне дике Бошњака; јесу ли говори југоисточне Србије србски или бугарски итд.

Ја сматрам важним дјелом скупљати риједке народне ријечи, који се у разним крајевима користе на мјесту, гдје се већином користе турске или њемачке ријечи. Неке од њих су веома маштовите и дају нам калуп творбе ријечи у којем се могу салити нове ријечи у сврху науке и технологије.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Децембар 01, 2020, 12:21:58 поподне


Тачност моје тврдње је очевидна из простога поиска литературе и научних радова везаних за његу домаће говорне и писане ријечи; исход претраге бити ће сиромашан у односу не само на Њемачку и Русију, но и на наше сусједе и Бугаре и Хрвате. Један примјер је само ХРЗЗ (Хрватска заклада за знаност или Croatian Science Foundation) која новчано поддржава множство пројекта, који служе очувању хрватске народне ријечи, скупљању и укњижењу хрватских дијалектизама, приспособљењу језика к новим технологијским изразима, свјестном распрострањењу утемељене терминологије у школама и медијима. Института који су задужени за очување и његу језичнога блага Србије, БиХ и ЦГ нити постоје нити се финансирају, а уколико постоје, онда се баве темама, чија је сврха доказати ко је ту старији, ко је од кога пошао; јесу ли икавизми у Тузли доказ, да Бошњаци нису од Срба;  сабирање турцизама као народне дике Бошњака; јесу ли говори југоисточне Србије србски или бугарски итд.

Ја сматрам важним дјелом скупљати риједке народне ријечи, који се у разним крајевима користе на мјесту, гдје се већином користе турске или њемачке ријечи. Неке од њих су веома маштовите и дају нам калуп творбе ријечи у којем се могу салити нове ријечи у сврху науке и технологије.


Хоћеш да кажеш да научни радови који се баве негом домаће говорне и писане речи показују да се Срби стиде старих речи из свог језика? Не видим како је то уопште предмет истраживања тих радова. Ти си само на основу броја радова који се баве овом темом закључио то што си закључио? Мислим да је то, благо речено, исхитрено. Не могу да се сетим да је ико кога сам у животу срео, на помен неке старе речи, реаговао са презиром, а камоли стидом. Иако ја одавно нисам више млад и доста људи сам срео, јасно је да моји лични утисци и искуства не могу да имају тежину једног научног рада, али ипак ми је тешко да прихватим да се резултати неког од таквих радова баш толико разликују онога чему сам у животу сведочио. Зато ме занима да ли неки рад баш долази до таквог закључка, или то ти закључујеш на основу неких својих мерила.

Могуће је, у то не сумњам, да таквих радова има мање него што би требало, али не могу из тога да изведем како се обичан народ стиди старих српских речи.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 01:59:14 поподне

Хоћеш да кажеш да научни радови који се баве негом домаће говорне и писане речи показују да се Срби стиде старих речи из свог језика? Не видим како је то уопште предмет истраживања тих радова. Ти си само на основу броја радова који се баве овом темом закључио то што си закључио? Мислим да је то, благо речено, исхитрено. Не могу да се сетим да је ико кога сам у животу срео, на помен неке старе речи, реаговао са презиром, а камоли стидом. Иако ја одавно нисам више млад и доста људи сам срео, јасно је да моји лични утисци и искуства не могу да имају тежину једног научног рада, али ипак ми је тешко да прихватим да се резултати неког од таквих радова баш толико разликују онога чему сам у животу сведочио. Зато ме занима да ли неки рад баш долази до таквог закључка, или то ти закључујеш на основу неких својих мерила.

Могуће је, у то не сумњам, да таквих радова има мање него што би требало, али не могу из тога да изведем како се обичан народ стиди старих српских речи.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Очију ми, земљаче, неће твоје признање или уочење проблема нити помоћи нити одмоћи. Ја се бринем, јер не постоји охрабрења народа примати као своје, вољети и користити ријечи тисућу и жупа прије него хиљаду и регија. Сумњам је ли или није на част икојему Србину величати великога жупана Стефана Немању и потомке му и васколике богомоље, које уздвигоше, и васколике књиге, које дадоху написати и у којима стајаше ријечи тисућу и жупа, а опет стидјети се сам употријебити исте и проглашавати другога разним именима чим ко ове употријеби. Мој је доживљај овакав: будући младим учеником Приједорске гимназије Св. Савва читах у ризници књига Законник преблагога цара Душана и видјевши ове ријечи у њем, употријебих их у свом писменом раду и наруга ме "професорка српскога језика и литературе" и унизи ми оцјену и хвала јој, јербо ме још више утврди у мојем настојању љубити србство и његово духовно и умно богатство од првих времена до данас разумијевши истинит и дубок смисао те ријечи - србство.
А ти, честити земљаче, вјеруј ми, да бих љубио више но ишта, да си ти управу и да докажеш најпрво самому себи, да не бијах управу, но да се народ дичи овима ријечима, те ти крени одселе па надаље писати и говорити међу Србима тисућу и жупа, пак ми приповједи, како си прошао и што ти народ каже! Хоћемо ли се тако наредити?

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Децембар 01, 2020, 02:16:11 поподне


Очију ми, земљаче, неће твоје признање или уочење проблема нити помоћи нити одмоћи. Ја се бринем, јер не постоји охрабрења народа примати као своје, вољети и користити ријечи тисућу и жупа прије него хиљаду и регија. Сумњам је ли или није на част икојему Србину величати великога жупана Стефана Немању и потомке му и васколике богомоље, које уздвигоше, и васколике књиге, које дадоху написати и у којима стајаше ријечи тисућу и жупа, а опет стидјети се сам употријебити исте и проглашавати другога разним именима чим ко ове употријеби. Мој је доживљај овакав: будући младим учеником Приједорске гимназије Св. Савва читах у ризници књига Законник преблагога цара Душана и видјевши ове ријечи у њем, употријебих их у свом писменом раду и наруга ме "професорка српскога језика и литературе" и унизи ми оцјену и хвала јој, јербо ме још више утврди у мојем настојању љубити србство и његово духовно и умно богатство од првих времена до данас разумијевши истинит и дубок смисао те ријечи - србство.
А ти, честити земљаче, вјеруј ми, да бих љубио више но ишта, да си ти управу и да докажеш најпрво самому себи, да не бијах управу, но да се народ дичи овима ријечима, те ти крени одселе па надаље писати и говорити међу Србима тисућу и жупа, пак ми приповједи, како си прошао и што ти народ каже! Хоћемо ли се тако наредити?


А па то је друга ствар. Ја сам мислио да твој став, односно тврдња, проистиче из неког од научних радова које си поменуо, али ако је то неко твоје лично искуство, онда у реду, томе се не противим. Свако има своја искуства и она врло снажно утичу на наше животне ставове. Као што сам у једној од претходних порука написао, ја сам свој говор "покупио" из своје породице и свога окружења и не мислим да је лош или накарадан. Тако намеравам да говорим и пишем и даље. Што се тиче твог гимназијског искуства, слажем се да је поступак професорке погрешан и сигурно би и на мене лоше деловао, мада не знам да ли истоветно као што је на тебе.
Пуно поздрава, остај ми здраво и чувај се.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 02:34:46 поподне
Кому је мило видјети и знати, ево неколиких ријечи, које пише Законик Цара Душана, а које се данас не би употријебиле, но би се посегнуло за ријечима туђега поријекла.

преселица - лат. миграција, мигрант
дружањ - тур. јатак
сужањство - тур. хапс, хапшење
“а што буде дошло по пријети господина цара, то да се иште, рекше каде јe била размјерица, а не била зеница царева и градови" -
глагол искати којега зна још свак чловјек данас и којега сам слушао у мојих старијих;
размјерица је размјерење земљишта и успостављање међа;
зеница је настало од земница и означава оно што би данас рекли по франц. террен.
израз "по пријети" означава "послије пријети"; пријет је акцептирање, прихватање, узимање;
проводьчија - јасно се пише проводчија или проводачија а не проводаџија;
"и таи, кои е строил (напад), да му се узме дрьжава" - и тај (властелин) који је организовао (напад), да му се узме област коју држи (држава)
стројити - организовати; стројник, стројитељ - организатор, како се и данас говори за организатора дужности у манастиру

Оваквих ријечи још је много, што у списима, што у дијалектима, који могу послужити узором за превод ријечи за потребе технологије, организације и разних наука.


Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 01, 2020, 04:01:34 поподне
Треба очистити србски језик од туђица, у што је могуће већој мери. Не измишљати речи попут западних суседа, које звуче идиотски, попут - зракомлат и сл, јер постоји мноштво страних назива за неке савремене уређаје за које не постоје називи у нашем језику. Ту треба прихватити туђицу оног језика из кога по природи ствари тај назив потиче.

Али, где год је то могуће, ваљало би наћи стару србску реч- Па тако и за хиљаду - тисућа, кашику - ложица, комшију - сусед, итд.

Најболније би ми било да искоренимо назив за моје омиљено јело - гибаницу, које је, опет, турцизам. Сирница ми звучи некако сувопарно, али, ако мора - мора  ;)

Необично је да се спорт где се руком гађа у оквир (гол, вратнице) код нас без двојбе назива - рукомет, а не хандбал или хендбол, а сличан спорт где се то све исто ради ногом, називамо туђицом - фудбал, а не очекиваним називом - ногомет, који се данас сматра кроатизмом.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 01, 2020, 04:10:06 поподне
Ваљало би, такође, размотрити о враћању старих србских назива топонимима, где год је то могуће. Не на силу, као они са западне стране, нити као што су смишљани називи у Српској у једно доба, па је Фоча прозвана Србињем, а требало је само изменити прво слово и вратити стари србски назив - Хоча. Али, нпр, за Ћуприју се зна да се некад звала - Равно, Шабац је био - Заслон, Куршумлија - Бела Црква, итд. Има таквих још примера. Такође, треба избацити и оне силне "паланке" и "ханове" из назива и назвати их другачије.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 04:48:35 поподне
Ваљало би, такође, размотрити о враћању старих србских назива топонимима, где год је то могуће. Не на силу, као они са западне стране, нити као што су смишљани називи у Српској у једно доба, па је Фоча прозвана Србињем, а требало је само изменити прво слово и вратити стари србски назив - Хоча. Али, нпр, за Ћуприју се зна да се некад звала - Равно, Шабац је био - Заслон, Куршумлија - Бела Црква, итд. Има таквих још примера. Такође, треба избацити и оне силне "паланке" и "ханове" из назива и назвати их другачије.

Слажем се (Хоча, Хлијевно, Соли) итд. Паланка је турцизам, али проистиче из грчкога фаланга, а по србски би било острог; а хан је нешто као крчма или ноћница, данас то зову хотел/мотел, гдје би ноћевали путници.
Нисам ја за то, да се погуби сав дух истока и да му се сатре траг, да се, не дао бог, не би видјело, да су били овдје; нека и њихова, нека и вњетачкога, само би ми било мило, да не сатиремо и не губимо оно што нам је остављено у завјет или аманет, но да се с тим обходимо с почтовањем и да се сваки од нас осјети хранитељем духовне заоставштине (културе) предака.
Лијепо је чут источњачке ријечи у покојој пјесми, али кад чујем ово  "комшо, дај ми болан свој алат, да смонтирам шофер шајбу,! ја проб'о шрафцигером, ал не'а теорије;" дође ми, да се провалим у земљу и помислим "па јесмо ли толико неспособни, да не можемо ни за један предмет смислит назива, који одговара духу нашега језика  :o " ; па нијесу Словени изумили коло, мотовило, вретено, натру, клубко и плетиво а опет су назвали предмете по својој намјени (функцији).


Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Vlax Децембар 01, 2020, 06:11:42 поподне
Шта би Енглезима остало кад би почели чистити језик од туђица  ;D

Мислим да је проблем и што се не објављују глосари стручних термина, а људима је лакше да преузму страни израз.

Сунце, зашто је наш народ некада сиву боју називао зеленом?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Небојша Децембар 01, 2020, 07:53:39 поподне
Нисам ја за то, да се погуби сав дух истока и да му се сатре траг, да се, не дао бог, не би видјело, да су били овдје; нека и њихова, нека и вњетачкога, само би ми било мило, да не сатиремо и не губимо оно што нам је остављено у завјет или аманет, но да се с тим обходимо с почтовањем и да се сваки од нас осјети хранитељем духовне заоставштине (културе) предака.

Мени су ти називи сасвим на месту. Језик доживљава промене кроз векове, па тако вероватно и наш. Рецимо, ти Ханови моћно звуче. Асоцирају одмах на југ, где се османска власт најдуже задржала и где се утицај и данас највише осећа. Тако једна дуга владавина на овим просторима морала је оставити неке трагове и то је сасвим нормално. И у другим крајевима је тако, у зависности од поднебља, судара култура и сл. Враћати старе називе (из времена пре Турака) било би класично сиљење, чему би се вероватно успротивили и сами становници тих места. То би вероватно, из угла обичног човека, било исто као када би терали Србе да од сада говоре зракомлат и сл. :D

Просто је народ то прихватио и не треба тражити негативно у томе. Такође, не треба губити ни своју посебност (старе, архаичне изразе), на чему сунце инсистира. Поента је, по мени, да једно не траба искључивати друго.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: ДушанВучко Децембар 01, 2020, 08:10:10 поподне
Не знам које туђице смо примали спонтано, а које су наметнуте...Напр., Хрвати смишљањем неких нових речи, намећу те речи...Спонтане промене у језику не могу да буду угрожавање језика, и ретроактивно наметање старијих назива за појмове који већ имају свој позајмљени назив из неког другог језика, је наметање...И то би наишло на отпир, што каже Небојша ( и поред аргумената да је тај старији појам изворнији)...Мислим да је"истрага" или "исправљање" туђица немогућа мисија у било ком језику :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 01, 2020, 08:26:09 поподне
Постоји велика разлика између зракомлата и нпр. топонима Бела Црква где се налази данашња варош Куршумлија. Јер, зракомлат је идиотска кованица из 20. века, а Бела Црква је тако називана у 12. веку.

У том смислу, не слажем се с вама двојицом, те мислим да би требало вратити сваки топоним у пређашње стање, пре османске или било које друге инвазије, на његов словенски назив.

Ту, свакако, треба направити одређене разлике.

1. Постоје топоними старији од србског досељења на Балкан и као такви од Срба прихваћени, као нпр. за Дурмитор, Прокупље, Ниш, Будва, Срем, итд;
2. Топоними који су имали свој ранији словенски облик, који је касније замењен туђинским, а који се и данас користи (наведени - Ћуприја, Шабац, Куршумлија, Нови Пазар, разне паланке и ханови);
3. Насеља заснована од стране несрбског становништва и од њихове стране добила назив (такав је велики број у Војводини).
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Небојша Децембар 01, 2020, 08:35:34 поподне
Постоји велика разлика између зракомлата и нпр. топонима Бела Црква где се налази данашња варош Куршумлија. Јер, зракомлат је идиотска кованица из 20. века, а Бела Црква је тако називана у 12. веку.

У том смислу, не слажем се с вама двојицом, те мислим да би требало вратити сваки топоним у пређашње стање, пре османске или било које друге инвазије, на његов словенски назив.

Нисам хтео рећи да би из "смисленог" угла да било исто. Него да би обичном народу било једнако компликовано навићи на те нове-старе изразе. Углавном, не мора увек нешто што је старије да буде и најбоље решење. Просто треба прихватити поједине промене, али не губити нит са старим изразима. Рекао бих да модерни Срби данас доста добро "пливају" у томе.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 08:40:01 поподне
Сунце, зашто је наш народ некада сиву боју називао зеленом?

Сива боја има у нас свој назив и није се редовно називала зеленом. Знало се је и разликовало што је сиво а што зелено. Назив сив је присутан и у осталих словјенских народа и то указује на то, да је ријеч "сив" из прасловјенскога и старија од диобе Словјена. Коријен ријечи заправо је си- или сје- и находи се и нпр. у русском у ријечима које означавају разне томове сиве боје: сизый сокол - свијетлосиви сокол, серый волк - мркосиви вук, седые волосы - сједе косе; синее небо и море - сиње или плавосиво небо и море;
Ми додуше називамо сивога коња и пса зеленко и зељов, али зове се и сивац;
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 01, 2020, 08:50:02 поподне
Црногорци, де ми реците нешто, да ви приупитам. Боја је турска ријеч, а сусједи нам једни кажу по латински колор, други по њемачки барва < фарва, док тек се у русском каже цвет. Ја прочитах, да у Црној Гори понегдје реку и ружа за боју. Нпр. има гаће црвене руже. Јесте ли када чули тако?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 01, 2020, 08:55:38 поподне
Него да би обичном народу било једнако компликовано навићи на те нове-старе изразе.

Подгорица је тако називана од 14. века, па је 1946. године назив промењен у Титоград. Знам читаво покољење, ако не и два, Црногораца, који и до данас не могу да се ослободе тог назива  :D Али, млађи нараштаји тај град знају као Подгорицу, а Титоград им звучи као нешто превазиђено и, у сваком погледу - ненормално.

Ево, ја сам одрастао у Београду у којем су били другачији називи улица, па је тако, Краља Милана била Маршала Тита, Ресавска - Генерала Жданова, Деспота Стефана - 29. новембра, Дечанска - Моше Пијаде, Београдска - Бориса Кидрича, итд. Па се некако навикох. Мој син, кад ми се омакне "тамо у Генерала Жданова", појма нема о којој улици причам.

Мислим да то није неки већи проблем. Нарочито ако би се народу објаснило да се враћа стари, наш назив, а неки да се употребљава неки турцизам.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 01, 2020, 09:00:00 поподне
Црногорци, де ми реците нешто, да ви приупитам. Боја је турска ријеч, а сусједи нам једни кажу по латински колор, други по њемачки барва < фарва, док тек се у русском каже цвет. Ја прочитах, да у Црној Гори понегдје реку и ружа за боју. Нпр. има гаће црвене руже. Јесте ли када чули тако?

Код нас на Сјеверу се користе речи боја и фарба. Колико ја знам.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Александар Невски Децембар 01, 2020, 09:52:46 поподне
Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба.

Па нас уче да трѣбамо мрзѣти саме себе, како не не бише учили да мрзимо и све остало што йе наше. Ово нарочито бѣше заступљено за владе Тадийића.
Я сам за коришћење наших рѣчи, нашега йезика и нашега писма.

Што те се тиче рѣчи за изглед прѣдметов (нѣм. "farbe"), я користим рѣч "маст", пошто њу чуях на разних мѣстах: рецимо "мастити яя". "човѣк масна лица", итд.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Vlax Децембар 01, 2020, 10:09:31 поподне

Ми додуше називамо сивога коња и пса зеленко и зељов, али зове се и сивац;

Осим коња и пса, имамо код Ћопића и зеленог вука и сив-зелен сокола код Јанковић Стојана. Осим животиња, зеленим знају назвати сиво коњско/војничко ћебе, а у песми Бајо Пивљанин и бег Љубовић пар пута се спомињу "два мача зелена".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Небо_Сав Децембар 01, 2020, 10:33:02 поподне

Што те се тиче рѣчи за изглед прѣдметов (нѣм. "farbe"), я користим рѣч "маст", пошто њу чуях на разних мѣстах: рецимо "мастити яя". "човѣк масна лица", итд.

Цитат из Травничке хронике Иве Андрића: "..то је био човек црне масти..."
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: NenadI Децембар 01, 2020, 11:18:24 поподне
Кому је мило видјети и знати, ево неколиких ријечи, које пише Законик Цара Душана, а које се данас не би употријебиле, но би се посегнуло за ријечима туђега поријекла.

преселица - лат. миграција, мигрант
дружањ - тур. јатак
сужањство - тур. хапс, хапшење
“а што буде дошло по пријети господина цара, то да се иште, рекше каде јe била размјерица, а не била зеница царева и градови" -
глагол искати којега зна још свак чловјек данас и којега сам слушао у мојих старијих;
размјерица је размјерење земљишта и успостављање међа;
зеница је настало од земница и означава оно што би данас рекли по франц. террен.
израз "по пријети" означава "послије пријети"; пријет је акцептирање, прихватање, узимање;
проводьчија - јасно се пише проводчија или проводачија а не проводаџија;
"и таи, кои е строил (напад), да му се узме дрьжава" - и тај (властелин) који је организовао (напад), да му се узме област коју држи (држава)
стројити - организовати; стројник, стројитељ - организатор, како се и данас говори за организатора дужности у манастиру

Оваквих ријечи још је много, што у списима, што у дијалектима, који могу послужити узором за превод ријечи за потребе технологије, организације и разних наука.


Није лоша ово идеја очистити српски језик од свега несрпског.  Имали смо деведесетих један покушај у Босни, али се испоставило да су то радили неписмени људи. Фоча им звучало много турски, а нико се  није баш удубљивао у значење односно поријекло и тако... Ово би требало озбиљнији људи да ураде, да се утврди шта све  није српско, и то мора да лети из нашег језика. Кад се то већ ради није лоше да се позабавимо и јатом који је захваљујући Вуку избачено, па да се Срби коначно сложе. Брине ме само што неће сви поштовати онда, па мислим да није довољно само донијети закон о чистоти нашег језика, већ би одмах требало имати и неке казнене мјере у виду, јер шта је закон без казнених мјера. Осим тога, пошто је то велико и комплексно питање, можда не би било лоше увести неку полицију за сповођење тог закона? Испочетка да само упозорава, а онда временом да ради свој посао да спроводи закон. Ипак није у реду да се користе страни изрази кад постоје наши средњовјековни. Нема везе што их сад људи не разумију и дјелују им скроз смијешно, научиће се временом. Битне су нам школе, ту би  наш српски језик требао да добије једно сасвим ново мјесто, ту дјецу треба учити исправном, чистом српском језику, онако како су га наши свети краљеви говорили. Мислим да би се то дало реконструисати, па мало по мало, сви би срећно говорили тај наш стари српски језик цара Душана и осталих знаменитих Срба тог времена. А ко неће да поштује, има полиција - под мач бато!!!
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 01, 2020, 11:54:21 поподне
Није лоша ово идеја очистити српски језик од свега несрпског.  Имали смо деведесетих један покушај у Босни, али се испоставило да су то радили неписмени људи. Фоча им звучало много турски, а нико се  није баш удубљивао у значење односно поријекло и тако... Ово би требало озбиљнији људи да ураде, да се утврди шта све  није српско, и то мора да лети из нашег језика. Кад се то већ ради није лоше да се позабавимо и јатом који је захваљујући Вуку избачено, па да се Срби коначно сложе. Брине ме само што неће сви поштовати онда, па мислим да није довољно само донијети закон о чистоти нашег језика, већ би одмах требало имати и неке казнене мјере у виду, јер шта је закон без казнених мјера. Осим тога, пошто је то велико и комплексно питање, можда не би било лоше увести неку полицију за сповођење тог закона? Испочетка да само упозорава, а онда временом да ради свој посао да спроводи закон. Ипак није у реду да се користе страни изрази кад постоје наши средњовјековни. Нема везе што их сад људи не разумију и дјелују им скроз смијешно, научиће се временом. Битне су нам школе, ту би  наш српски језик требао да добије једно сасвим ново мјесто, ту дјецу треба учити исправном, чистом српском језику, онако како су га наши свети краљеви говорили. Мислим да би се то дало реконструисати, па мало по мало, сви би срећно говорили тај наш стари српски језик цара Душана и осталих знаменитих Срба тог времена. А ко неће да поштује, има полиција - под мач бато!!!

Хапси народна милицијо!
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Amicus Децембар 02, 2020, 12:22:29 пре подне
У ери све веће неписмености, превише је очекивати било какве радикалне промене уназад. Биће успех ако се постојећи језик одржи. Међутим, знајући колико се српском језику посвећује пажње, на крају баладе требаће нам опет неки Вук, да то још мало упрости. Довољно је окренути се око себе, па видети да ствари с нашим језиком не иду у добром смеру, а интернет као највеће савремено разговаралиште, тек је показатељ колико је и постојећи правопис на граници илузије, када је његова примена на узорку ширем од академског у питању.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Драган Обреновић Децембар 02, 2020, 08:40:41 пре подне
У ери све веће неписмености, превише је очекивати било какве радикалне промене уназад. Биће успех ако се постојећи језик одржи. Међутим, знајући колико се српском језику посвећује пажње, на крају баладе требаће нам опет неки Вук, да то још мало упрости. Довољно је окренути се око себе, па видети да ствари с нашим језиком не иду у добром смеру, а интернет као највеће савремено разговаралиште, тек је показатељ колико је и постојећи правопис на граници илузије, када је његова примена на узорку ширем од академског у питању.

Имао сам прилике да разговарам са судијом Врховног касационог суда, која је у комисији за полагање правосудног испита. Каже да је приметан феномен да млађе генерације будућих адвоката, судија и тужилаца, одговарају на питања и пишу као да се ради о SMS и Viber порукама - сажето, кратко, коришћењем просто-проширених реченица. А то су чак професије где се традиционално користи раскошан стил писања, па чак и предуге реченице.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: пек Децембар 02, 2020, 09:02:20 пре подне
Ћирило и Методије кад су преводили Свето Писмо успели су да скоро сваку грчку реч замене словенском.
 Нема много турских речи у српском већином су то арапске и персијске које су Турци донели.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 09:32:50 пре подне
Чињеница је да ми немамо својих ријечи за приличан број ствари. Дакле, морали би их измишљати (као што су и Хрвати чинили). Сви такви покушаји вјештачког мијењења језика су пропали. Најсвјежији којег се сјећам јесте покушај увођења екавице у Републику Српску за вријеме рата. Било је то комично, а и неуспјешно.

Језик је жива твар, може се донекле контролисати (понудите ми српску ријеч која би у овом случају замијенила ову), кроз школу и медије, али данас и то тешко, првенствено због интернета и брзине размјене информација.

Турско, швапско и друго наслеђе у нашем језику не гледам као нужно негативно. И спојеви могу бити оригинални. Не може ме нико убиједити да језик Боре Станковића није довољно српски и да нема умјетничку вриједност, иако је у њему значајан број турцизама. И то није једини случај у нашој књижевности.

Или далматински говор без посуђеница из италијанског, да Драгојевић умјесто Скалинада пјева нпр. Степенице, чак ми и Басамаци боље звуче.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 02, 2020, 09:35:38 пре подне
...
Језик је жива твар, може се донекле контролисати (понудите ми српску ријеч која би у овом случају замијенила ову)
...

контролисати = проверавати?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 09:42:31 пре подне
контролисати = проверавати?

У овом конкретном случају ми то не даје пуни смисао. Могла би стајати и "управљати" али ми ни она не даје пуноћу смисла.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 02, 2020, 10:08:45 пре подне
У овом конкретном случају ми то не даје пуни смисао. Могла би стајати и "управљати" али ми ни она не даје пуноћу смисла.

Увек постоји начин да се нешто каже и другачије ако нема одговарајуће речи у нашем језику, али то понекад јесте дужи пут који изискује више речи.
Но и творење нових речи у нашем језику, као што то раде Хрвати, не мора бити лоша ствар. Тачно је да нам боду уши новокомпоноване словенске речи, али нам исто тако у почетку сметају и стране, али се временом на њих ипак навикнемо. Сећам се када су деца почела да говоре "запрати ме на Инстаграму", колико ми је то "запраћивање" накарадно звучало. Али ми је свакако на крају боље решење него "фолоуј ме на Инстаграму", како је могло да буде. Сад ми више то "запратити" и не звучи тако страшно. Има и других много бољих примера да су се наше нове речи "примиле". Рецимо реч "рачунар" која је успела да се пробије у нашем језику, ако не као једина, а оно бар као равноправна са речју "компјутер". А и Хрвати понекад "убоду" и нађу заиста права решења за нове речи, али кад је једном Хрвати усвоје, нема шансе да би смо ми исту усвојили, ма колико добра била :). Пада ми увек на памет реч "изборник" за коју мислим да је одлично решњење за замену речи "селектор".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: wiola Децембар 02, 2020, 10:22:14 пре подне
Тачно је да нам боду уши новокомпоноване словенске речи, али нам исто тако у почетку сметају и стране, али се временом на њих ипак навикнемо.

Ја бих овде генерализовао, па поред нових речи додао бих и нове појмове, нове/старе истине, нове/старе називе улица, све што је ново или није широко друштвено прихваћено.
Свакако таква настојања, по мени, су у већој мери усмерена на будуће генерације и кројење њихове колективне свести, него на овдашње.

Нпр. мени је јако сметао назив новог ауто пута, деловало ми је наметљиво и помодарно, а сад сам већ почео да се навикавам, па чак да и одобравам.

Мислим да је кључно питање свести због чега нешта радимо, односно крајњег циља, које ми на жалост немамо, односно ако и имамо, ограничено је на јако мали круг људи, који често немају осећај за право стање ствари.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 10:31:52 пре подне
Нема много турских речи у српском већином су то арапске и персијске које су Турци донели.

Турци, они изворни - Огузи, верујем да су имали прилично сиромашан речник кад су банули у Малу Азију. Логично је да су примили мноштво речи у свој речник од Персијанаца и Грка, с којима су били у блиском додиру, а затим и Арапа, нарочито од времена кад су почели примати ислам.

То не мења ништа у овој причи. Турцизми, без обзира да ли су изворно туркијски или њихове посуђенице из грчког, персијског и арапског, туђице су у нашем језику у сваком случају.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 10:48:20 пре подне
контролисати (понудите ми српску ријеч која би у овом случају замијенила ову)

Надзирати
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 10:53:08 пре подне
Надзирати

Надзирати не подразумјева изравно учешће у дешавању. "Контролисати" са друге стране има шире значење и подразумјева и "надзирати" и "управљати" и "провјеравати".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 02, 2020, 10:58:12 пре подне
Надзирати не подразумјева изравно учешће у дешавању. "Контролисати" са друге стране има шире значење и подразумјева и "надзирати" и "управљати" и "провјеравати".

ја бих онда написао "Језик је жива твар, може се донекле усмеравати". Можда није сасвим исто, али шаље читаоцу исту поруку.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 02, 2020, 11:04:52 пре подне
Имао сам прилике да разговарам са судијом Врховног касационог суда, која је у комисији за полагање правосудног испита. Каже да је приметан феномен да млађе генерације будућих адвоката, судија и тужилаца, одговарају на питања и пишу као да се ради о SMS и Viber порукама - сажето, кратко, коришћењем просто-проширених реченица. А то су чак професије где се традиционално користи раскошан стил писања, па чак и предуге реченице.
Pošto sam iz te struke, mogu samo da zamislim kakve li će tužbe, žalbe, pisati a pogotovo obrazloženja istih....na primer u krivicama...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 02, 2020, 11:11:26 пре подне
Pomenula bih  ovde reč skadenca  termin koji je ušao i u zakone i reč saobrazno.
Prva reč znači period važenja, a druga u skladu sa...zašto komplikovati, kada imamo zamenu za iste termine ili je nekom tako lakše da nam ubaci još poneku reč da naučimo  :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 02:16:50 поподне
Или далматински говор без посуђеница из италијанског, да Драгојевић умјесто Скалинада пјева нпр. Степенице, чак ми и Басамаци боље звуче.

Данас поменух ријеч "Скалинада" као посуђеницу из италијанског. Прво написах, па тек онда провјерих (а то ми сечесто догађа), кад тамо око саме те ријечи читава расправа. Нема доказа да је ова ријеч посуђеница из италијанског, иако на италијански вуче. Чак изгледа неки нису сигурни да је ријеч уопште постојала прије отпјеване арије. Миљенко Јерговић у свом подужем тексту о пјесми Скалинада (узгред нико није ништа грђе написао о једној пјесми), осврће се и на саму ријеч "скалинада" и ево шта пише:

"Najprije sam naslov. Riječ Skalinada teško da je postojala prije pjesme. U punom smislu ne postoji ni danas. Što je to Skalinada? Teško je reći. Ali osim što živi u pjesmi, na način na koji žive i riječi “ringe ringe raja” i “tandara mandara broć”, a da ne znače ništa ili da su njihova značenja izvan koda u kojem se te i takve riječi koriste, Skalinada je naziv i ime koječega u Hrvatskoj i naokolo nje. Pogledajmo nabrzinu na internetu: “Marjanska skalinada” – utrka preko 819 skalina, “Skalinada” – restoran i apartmani na Hvaru, “mala krčma Skalinada” u Voloskom, apartmani “Skalinada” u Murteru, restoran “Skalinada” – Lokva Rogoznica, “Metkovska skalinada – jedinstvena utrka u Hrvatskoj” (koja, kako vidimo baš i nije tako jedinstvena), “Villa Skalinada” u Brelima, “Taverna Skalinada” u Zagrebu… Nema u Hrvatskoj, kao ni na Crnogorskom primorju, mjesta gdje se nešto ne zove Skalinada. Nađe se raznih skalinada i u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Sloveniji. Tamo gdje slute korijen riječi naziv obično daju nečemu što ima veze sa skalinama, stubama, stepenicama, štengama i basamacima. Tamo, pak, gdje nemaju pojma o skalinama u Skalinadi, Skalinada će biti u vezi, makar i vrlo dalekoj, s Dalmacijom, Jadranskim morem ili Hrvatskom, općenito. Skalinada je iz bosanske ili iz srpske, dakle srbijanske, vojvođanske ili beogradske perspektive jedna od onih zgodnih hrvatskih riječi, koje su neopterećene značenjem, ali dobro zvuče i vrlo su amblematične."
https://www.jergovic.com/subotnja-matineja/skalinada-vjecna-oda-prosjecnim-osjecajima-prosjecnih-ljudi/

Препозна ме Јерговић у овој посљедњој реченици.

Ипак, ово Јерговићево "пљување" по Скалинади није остало без одговора, па тако извјесни Марко Цураћ у Хрватском тједнику одговара:

"Riječ skalinada u otočnome podneblju u kojemu sam rođen postoji od mojega djetinjstva, čuo sam ju od svoje babe, koja je dnevno u stare dane teško i s naporom činila kamene skale, do kuhinje svaki dan. Riječ skalinada ne živi samo u pjesmi lakih nota od 1976. nego znatno ranije, kao i riječ skalada - ostala mi još jedna skalada pa sam gotov s branjem maslina. Ne može ju se uspoređivati s "ringe ringe raja" jer ima svoj jasno određen sadržaj i smisao i nije istina da je "ime koječega u Hrvatskoj". Koliko se autor trudio, nećemo dopustiti da skalinadu odstrijeli, bez obzira na njezino podrijetlo, jer čini duh jednoga podneblja, onoga mediteranskoga, otočnog, južnohrvatskog. Riječi skalinada nema u Skokovu rječniku, nema je ni u Vinjinim Jadranskim etimologijama, ali u tim rječnicima nema toliko drugih riječi koje su pomalo već i zaboravljene, a činile su preko mjesnih govora zviježđe hrvatskoga jezičnog svoda... Ali ono što nije poznato Jergoviću, bilo je poznato hrvatskome književniku Miroslavu Krleži koji u Areteju spominje riječ skalinata. U knjizi "Rječnik govora Blata na Korčuli" (IHJJ, Zagreb, 2015.) Petar Milat Panža navodi natuknicu skalinada i primjer - vidi se u Lastovu skalinada od preko devedeset skalini. I sada na kraju zbog čega ovakav nasrtaj na Olivera i njegovu Skalinadu, pjesmu "koju će zarevati čovjek bez imalo sluha"?"
https://www.hkv.hr/hrvatski-tjednik/26853-m-curac-jergovicev-mrziteljski-nasrtaj-na-olivera-i-njegovu-skalinadu.html

Ако и промаших у примјеру, вјерујем да нисам промашио у констатацији да је језик жива твар.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 02, 2020, 04:06:48 поподне
Увек постоји начин да се нешто каже и другачије ако нема одговарајуће речи у нашем језику, али то понекад јесте дужи пут који изискује више речи.
Но и творење нових речи у нашем језику, као што то раде Хрвати, не мора бити лоша ствар. Тачно је да нам боду уши новокомпоноване словенске речи, али нам исто тако у почетку сметају и стране, али се временом на њих ипак навикнемо. Сећам се када су деца почела да говоре "запрати ме на Инстаграму", колико ми је то "запраћивање" накарадно звучало. Али ми је свакако на крају боље решење него "фолоуј ме на Инстаграму", како је могло да буде. Сад ми више то "запратити" и не звучи тако страшно. Има и других много бољих примера да су се наше нове речи "примиле". Рецимо реч "рачунар" која је успела да се пробије у нашем језику, ако не као једина, а оно бар као равноправна са речју "компјутер". А и Хрвати понекад "убоду" и нађу заиста права решења за нове речи, али кад је једном Хрвати усвоје, нема шансе да би смо ми исту усвојили, ма колико добра била :). Пада ми увек на памет реч "изборник" за коју мислим да је одлично решњење за замену речи "селектор".

Постоји одређен механизам творбе ријечи. Просто је потребно посматрати старе ријечи, уочити механизам моделирања и примијенити га на творбу нових појмова.

-ло је инструмент (оруђе) којим вршиш радњу:
ралом ореш, милом мијеш, кадилом кадиш, покривалом покриваш, мазалом мажеш, веслом (< ведло) ведеш, гуслама (<гудле) гудиш, моталом моташ, вилом вијеш, итд. Тако можеш за инструмент којим вршиш једну радњу лакко одредити име;

-иво означава материјале које користиш за извршење радње;
мазиво је материјал који користиш за мазање, плетиво је материјал што користиш за плетење, гориво је што користиш за горење, ткиво што користиш за ткање, пиво што за пиће, градиво што користиш за грађење, чтиво што је за чтење / читање, тако и огњиво, пециво, топљиво, сочиво, цјепиво;

Али -ло се додаје на основу глагола, ане на инфинитив. По природному механизму творбе ријечи никако не може настати ријеч купатило која је склопљена у 20.в.
За називе просторија у старосрбском имамо модел: глагол у -л облику + ница > читалница, купалница, радилница, чекалница, који су у савременом језику читаоница, купаоница, радионица, чекаоница итд.

- иште је сигнал за мјесто или положај; ако од глагола онда се користи облик на-л: учил-иште, играл-иште, скакал-иште су мјеста гдје се учи, игра, скаче итд. , а ако од именице онда град>градиште, сијено > сјениште, рат > ратиште итд. Тим принципом се лакко дају творити ријечи као складилиште (lager), одложилиште (arhiv), чистилиште итд. Овим се могу створити ријечи за гаражу, парк, паркинг итд.

Језик нам обилује богатством могућности изразити све -исте, -изме, -логије и слично, само се мало ко дрзнеу уотријебити то богатство.



Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Грк Децембар 02, 2020, 09:02:27 поподне
"Хоспитализација"  је једна од нових ријечи у нашем језику. Треба је законом забранити.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 09:05:35 поподне
"Хоспитализација"  је једна од нових ријечи у нашем језику. Треба је законом забранити.

Предлажем старосрбску ријеч: уболничавање.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 09:15:26 поподне
Предлажем старосрбску ријеч: уболничавање.

Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 02, 2020, 09:34:58 поподне
Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Уопште се нисам спрдао, стварно мислим да би уболничавање била погодна ријеч. Осим тога, такву врсту облика имамо и код ријечи удомљавање.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Децембар 02, 2020, 09:51:26 поподне


Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Мислим да лекари кажу да неко треба да "легне". Бар у Крагујевцу. Иначе, слажем се са коришћењем израза "сместити у болницу", али такође нисам сигуран да ми можемо да судимо шта је у језику сувишно а шта није.

Недавно сам чуо, а не могу да верујем да је истина, како је сада прихваћено као подједнако исправно "јер" и "јел'", као у питању: "јер се зна кад је родитељски?". Ето, сматра се да, ако се нешто користи у говору, значи да је српски језик сад такав и да то, једноставно, треба констатовати. Такав приступ је, очито, сасвим супротан од идеје да би језик требало уређивати "одозго", која ни мени није симпатична, али да ће доћи до тога да необразовани људи упорно причају неправилно и да се то на крају прихвати као исправно, то нисам очекивао.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 02, 2020, 09:53:24 поподне
...
Недавно сам чуо, а не могу да верујем да је истина, како је сада прихваћено као подједнако исправно "јер" и "јел
...

Нема шансе да је истина.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 02, 2020, 10:29:57 поподне
Непотребна спрдња. Миљан је у праву. Ако кажемо болница, а не хоспитал, онда је и хоспитализација сувишна реч у нашем језику. И уопште није потребно смишљати нове речи, као што се ради код Хрвата, може се рећи - смештање у болницу. Пацијент је хоспитализован = болесник је смештен у болницу.

Искрено, болница је једна од оних удомаћених русизама, али сами русски "лингвисти" су је неспретно и непогодно сковали. Ваљда су мислили - установа куда се примају "больные", но ми не кажемо "болни" него "болестни" али опет би и болестница звучало неприродно. Много смисленије било би рећи љечилиште  или дом лијечења, а да није дошло од Руса "болница" народ (бар у Крајини) би себи смислио нешто као љечара  ;D
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Зрно Децембар 02, 2020, 11:04:39 поподне
Немамо једну реч за бабу и деду заједно, што има у енглеском - Grandparents. А они немају посебне називе за ујака и стрица, него је све Uncle.

Тако да не треба уопште да осмишљавамо нове речи, што рече Небо.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 11:17:38 поподне
Уопште се нисам спрдао, стварно мислим да би уболничавање била погодна ријеч. Осим тога, такву врсту облика имамо и код ријечи удомљавање.

Мислим због оног "старосрбска ријеч".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 11:18:20 поподне
Нема шансе да је истина.

Нема шансе. Или су дошла последња времена, где је све могуће...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 11:23:03 поподне
ми не кажемо "болни" него "болестни"

Како, болан, не кажемо болни!?  ;)
Кажемо, има у нашој епици на много места баш придев у том облику - болан.
Али си у праву кад кажеш да је лечилиште / љечилиште, много згодније реч, јер болница звучи као логор за болесне, а лечилиште као место где се болесни лече.
У том смислу, одајем признање западним суседима за реч љекарна - апотека.
Можда бисмо апотеку могли звати лекара, по аналогији са - пекара  :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Небо_Сав Децембар 02, 2020, 11:29:16 поподне
Узалудан је ово труд!  Што рече Душан Ковачевић: пишем са свешћу да да пишем на језику који ће изумрети релативно брзо.... Трагично је, али и мени изгледа извесно...  :'(  Уосталом, та ће  судбина задесити и многе данашње језике.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 11:32:43 поподне
У том смислу, одајем признање западним суседима за реч љекарна - апотека.

Мада, видим по неким старим именицима, а и по речницима, да је реч лекарна (за оно што ми данас називамо - апотека) коришћена и код нас.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 02, 2020, 11:34:50 поподне
Узалудан је ово труд! 

Замисли колико је све изгледало узалудно нашем народу у 15. веку, или 1813, или 1915. године. Па, ипак...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Небо_Сав Децембар 02, 2020, 11:41:29 поподне
Замисли колико је све изгледало узалудно нашем народу у 15. веку, или 1813, или 1915. године. Па, ипак...

Па, ипак, други су данас трендови, много опаснији и разорнији од тадашњих. Но, надајмо се. Нешто сам вечерас песимистички настројен...можда је од ове лозе метохијске...  :) 
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Бакс Децембар 02, 2020, 11:56:52 поподне

Језик је жива твар, може се донекле контролисати (понудите ми српску ријеч која би у овом случају замијенила ову)

Језик је жива твар, њом се може донекле управљати. То је једини начин, али то опет не значи исто; приближно али не и исто и губи се смисао.
Позајмљенице нису ништа лоше; лоше су једино кад се користе на силу и за речи које већ постоје у нашем језику, попут речи због које лудим кад је чујем - суицид.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nebo Децембар 03, 2020, 12:05:40 пре подне
можда је од ове лозе метохијске...  :)

Користити само у оптимистичке сврхе  ;)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Vlax Децембар 03, 2020, 12:33:45 пре подне
"Мртву главу не диже из гроба, ни прекова бистра џефердара..." Време не можемо вратити уназад и неке урадити неке ствари које су се могле урадити пре 100 година.

Касно је за мењање речи које су већ укорењене, али оно што се може спасити су српске речи које се паралелно користе са страним синонимима.
Не верујем да ће маска постати кринка, калуп - творило, маказе - ножице, фудбал - ногомет..., али можемо избацити изразе као што су имплементација, трансплантација...

Чини ми се да су високообразовани људи допринели уношењу многих туђица (попут горепоменуте речи суицид) користећи их, било несвесно, било свесно да би исказали своје образовање и издигли се изнад "језика говедара"
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 09:19:26 пре подне
Чини ми се да су високообразовани људи допринели уношењу многих туђица (попут горепоменуте речи суицид) користећи их, било несвесно, било свесно да би исказали своје образовање и издигли се изнад "језика говедара"

Lepo ste to primetili i iskazali.
Mislim da to ima veze i sa udvoričkim mentalitetom srpskog naroda. Ovo odbacivanje našeg, autohtonog, arhaičnog, duhovnog, istočnjačkog a prihvatanje nametnutih shvatanja zapadnih vrednosti " nove realnosti" kako to reče Basara, nije od juče ni od pre 70 godina....
Kralj Aleksandar je rekao vojvodi Mišiću: "Evropa želi da stvorimo.."...Evropa ...Evropa..
Naravno i 120 god. pre ovog dogadjaja bilo je slično.. Mi uvek nekom služimo...za nešto, da bi taj kome služimo dobio a nama neke mrvice dao...I u toj nadi da ćemo sledeći put dobiti više ...mi se još više pokoravamo...i prihvatamo tudje.
 Naši novi naraštaji toliko su zaokupljeni poslom, opterećeni i preopterećeni da obezbede sebi  egzistenciju. U tim stranim firmama  se čak i podrazumeva da je poslovni jezik engleski koji se govori po ceo dan i sigurno je da naši mladi ljudi ne bi ni prihvatili drugu terminologiju u srpskom jeziku bez " tudjica" u komunikaciji...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: пек Децембар 03, 2020, 09:38:29 пре подне
Мене највише живцира туђица која се до скоро није користила а сад је стално користе "едукација".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 03, 2020, 09:41:56 пре подне
Mislim da to ima veze i sa udvoričkim mentalitetom srpskog naroda. Ovo odbacivanje našeg, autohtonog, arhaičnog, duhovnog, istočnjačkog a prihvatanje nametnutih shvatanja zapadnih vrednosti " nove realnosti" kako to reče Basara, nije od juče ni od pre 70 godina....

Мислим да код Срба то највише има везе са лијеношћу и немаром,а мање са овим што сте навели. Иде се линијом (дајте ми српску ријеч за линију???) мањег отпора. Знам и по себи, могу да избјегнем кориштење страних ријечи и израза, али кад се сјетим и потрудим...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 03, 2020, 09:47:01 пре подне
Иде се линијом (дајте ми српску ријеч за линију???) мањег отпора.

Нађох. Да се исправим: Иде се цртом мањег отпора.  :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 03, 2020, 09:55:37 пре подне
[quote author=Vlax link=topic=5731.msg148007#msg148007 date=1606952

Чини ми се да су високообразовани људи допринели уношењу многих туђица (попут горепоменуте речи суицид) користећи их, било несвесно, било свесно да би исказали своје образовање и издигли се изнад "језика говедара"

Lepo ste to primetili i iskazali.
Mislim da to ima veze i sa udvoričkim mentalitetom srpskog naroda. Ovo odbacivanje našeg, autohtonog, arhaičnog, duhovnog, istočnjačkog a prihvatanje nametnutih shvatanja zapadnih vrednosti " nove realnosti" kako to reče Basara, nije od juče ni od pre 70 godina....
Kralj Aleksandar je rekao vojvodi Mišiću: "Evropa želi da stvorimo.."...Evropa ...Evropa..
Naravno i 120 god. pre ovog dogadjaja bilo je slično.. Mi uvek nekom služimo...za nešto, da bi taj kome služimo dobio a nama neke mrvice dao...I u toj nadi da ćemo sledeći put dobiti više ...mi se još više pokoravamo...i prihvatamo tudje.
 Naši novi naraštaji toliko su zaokupljeni poslom, opterećeni i preopterećeni da obezbede sebi  egzistenciju. U tim stranim firmama  se čak i podrazumeva da je poslovni jezik engleski koji se govori po ceo dan i sigurno je da naši mladi ljudi ne bi ni prihvatili drugu terminologiju u srpskom jeziku bez " tudjica" u komunikaciji...

Није све тако једноставно и црно. Постоје одређене струје и потребе индустрије и науке стандардизовати јасно дефинирану терминологију, да би се избјегле нејасности и неспоразуми, јер је у том свијету много одговорности и питање јурисдикције. Њемачку фирму у којој ја радим, купили су Американци и наједном су људи били приморани више се служити англицизмима, јер постоји потреба подавања извјештаја америчкому head of office, consumer care итд. Разлог  је "тако је лакше". С друге стране постоје државни институти који се баве очувањем језика као културнога блага и народ, нарочито онај високообразовани, каконо су високи политичари, уважавају и слиједе препоруке института, те тим доприносе ширењу доброга стила ријечи и међу народом - не покушавају изгледати паметно међу колегама, но преносити суштинску информацију до народа. Друга струја англицизама је она присутна у младом покољењу, али и међу њима, посебно у редовима оних из престижнијих школа, гиманзија и универзитета пазе на стил ријечи и звуче кул и младо и на свом језику. Лингвистика је веома важна овдје у свијету јуре, јер се вазда покушавају наћи обрти ријечи, који се могу употријебити у уговорима и који би побудили повјерење, али у стварности не представљају гаранцију ничега. Мој циљ је установити неки ред, поредак и јасност унутар србске ријечи и дати људима, који хоће пазити на очување свога културнога блага могућност и равнозначност у свијету науке, технологије и развића.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 03, 2020, 10:12:10 пре подне
Мислим да код Срба то највише има везе са лијеношћу и немаром,а мање са овим што сте навели. Иде се линијом (дајте ми српску ријеч за линију???) мањег отпора. Знам и по себи, могу да избјегнем кориштење страних ријечи и израза, али кад се сјетим и потрудим...

Покушај не калкирати, него изразити се онако како мислиш, да би разумио и твој дјед. Можеш рећи, да иду путем мањега одпора, јер ипак се иде путем или стазом, а не линијом.
Линија се у разним случајевима може рећи
1. црта (када се ради о цртању и писању)
2. повлака, потез; граница, међа
3. пруга ( нпр. на зебри или другим животињама).

Ја мним, да је повлака најпригоднија ријеч, како изразити линију и у абстрактном смислу. Мало необично за први пут, али ако размислиш, ипак веома логично, јер линију вучеш, повлачиш.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: drajver Децембар 03, 2020, 10:18:34 пре подне
Можеш рећи, да иду путем мањега одпора, јер ипак се иде путем или стазом, а не линијом.

Да, ово је логично. Али ево већ за логично не могу опет наћи ријеч. "Разумљиво" или "јасно" ми се не чине са истим смислом. Једино можда: "разложно"

Руси имају два синонима за логични: последовательный, разумный
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 03, 2020, 10:28:53 пре подне
Да, ово је логично. Али ево већ за логично не могу опет наћи ријеч. "Разумљиво" или "јасно" ми се не чине са истим смислом. Једино можда: "разложно"

Па не можеш тако олакко сваку философску ријеч преврнути на словјенски. Ја ти могу смислити ријеч за логику али волио бих то урадити у склопу укупнога система логичкога закључивања. Али за сада што се може, покушајмо, нпр. нисам употребио најадекватније, него најпригодније или најприкладније. Ја сам до сада сакупио преко три тисуће таквих ријечи и настављам то радити. Можда једнога дана издам савјетник или приручник стручних термина изражених по србски.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 11:44:04 пре подне
Ili možda idem brazdom manjeg otpora...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Драган Обреновић Децембар 03, 2020, 11:59:07 пре подне
Црногорци, де ми реците нешто, да ви приупитам. Боја је турска ријеч, а сусједи нам једни кажу по латински колор, други по њемачки барва < фарва, док тек се у русском каже цвет. Ја прочитах, да у Црној Гори понегдје реку и ружа за боју. Нпр. има гаће црвене руже. Јесте ли када чули тако?

Давно сам слушао једног лингвисту на телевизији који је поставио питање присутнима "Која је изворно наша реч за боју (што је турцизам)?".

Пошто нико није знао, објаснио је да је то реч "шара" али да је на жалост у српском језику преживео само придев "шарен".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 12:04:37 поподне
Sunce, ono što ste napisali je istina i suština.
Ali, naš fond reči izvornog (šta je to izvorni...)srpskog jezika se smanjio i u našoj medjusobnoj komunikaciji i u raznim izdanjima..( knjige,časopisi, list Politika još drži neki nivo..) sve je to puno tudjica...
Taj realizam, izrazi L.Lazarevića, M Glišića..nekom ta lepota lakog srpskog jezika u izražavanju, čime je nesumnjivo naš jezik veoma bogat, smeta ili je bila smetnja...
Vi znate da je Sulejman Velič.rekao  da su u njegovom carstvu dovoljni samo srpski  ( koje jako dobro govorio)i turski jezik.
A naša Branislava Božinović je smatrala da su ta varvarska plemena, koja su 3 veka pre Kosovske bitke upala u Indiju, u jednu civilizaciju na vrhuncu i upravo iz sanskrita koji je srodan srpskom jeziku, gde je ona povlačila znak jednakosti  ta plemena uzimaju  srpske reči, koje posle Kosovske bitke pa naovamo mi zovemo "turcizmi". Ovo je potvrdila i Olga Zirojević vrhunski osmanolog.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 03, 2020, 12:07:21 поподне
Да, ово је логично. Али ево већ за логично не могу опет наћи ријеч. "Разумљиво" или "јасно" ми се не чине са истим смислом. Једино можда: "разложно"

Руси имају два синонима за логични: последовательный, разумный

У народном говору Њемци обичавају употријебити израз "логично", када је један аргумент јасан, становит, убједљив, разуман; У енглезском или русском не би се у овим случајевима употријебила ријеч "логично", али ми смо усвојили тај "манер" из њемачкога културнога круга., зато у овом случају слободно можеш рећи "разумно" или "право кажеш, право судиш, право мислиш".
У узком смислу логика је прилагођење израза logikè téchnē, logike < logos; техне је умијеће, способност, поступак, а логос је ријеч, јер је техне логике у антици се учила у склопу реторике, али данас се односи на Theorie des korrekten Folgerns - теорију о правилности мисаонога (рас)суда. Воле у нас превести ријеч буквално па су concludere превели ријечју закључити, но ако би казао обичну чловјеку прије 100 година, да нешто закључи, он би узео кључ и питао "а ђе је брава"; а ако би хтио, да нешто промозгаш и одлучиш, рекао би ти, да промислиш, па донесеш свој суд. Не знам, размислити ћу још о том, како назвати логику. Наводим једну реченицу Марулића из 1500. "без разбора суде као из сна". Свјетујем исто читати народну епику и дозволити надахнути се тим, иако пуним турцизама, ипак домишљатим језиком
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 03, 2020, 12:18:01 поподне
Ili možda idem brazdom manjeg otpora...

Ја бих рекао тежим путем.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 12:22:31 поподне
Ја бих рекао тежим путем.
U pravu ste, ili težim drumom ( u vreme Kraljevića Marka) prvo drum pa put  ;)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Ojler Децембар 03, 2020, 12:24:18 поподне
U pravu ste, ili težim drumom ( u vreme Kraljevića Marka) prvo drum pa put  ;)

Пардон, мислио сам лакшим путем   :D
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 12:25:12 поподне
"Мртву главу не диже из гроба, ни прекова бистра џефердара..." Време не можемо вратити уназад и неке урадити неке ствари које су се могле урадити пре 100 година.

Касно је за мењање речи које су већ укорењене, али оно што се може спасити су српске речи које се паралелно користе са страним синонимима.
Не верујем да ће маска постати кринка, калуп - творило, маказе - ножице, фудбал - ногомет..., али можемо избацити изразе као што су имплементација, трансплантација...

Чини ми се да су високообразовани људи допринели уношењу многих туђица (попут горепоменуте речи суицид) користећи их, било несвесно, било свесно да би исказали своје образовање и издигли се изнад "језика говедара"

Тешко ћемо и те речи избацити,
између осталог, што се "латинизација" језика врши на различите начине, па и кроз учење латинског језика,  већ у доби од 14 година када средњошколац упише тзв "гимназију" и определи се за друштвено - језички смер у оквиру кога 2 године "изучава" тај језик.

Чини ми се да се на правни факултет код нас и не можете уписати без "познавања" латинског језика. И ту се "студенти " уче врстама тужби уз посебно изучавање римског права). Временом те речи из латинског, ако их дуже користите, постају вам блискије.

И лекари га користе (све дијагнозе су на латинском језику).

Занимљиво ми је да ли је тако у у грчком образовном систему као што је код нас?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 12:26:10 поподне
Пардон, мислио сам лакшим путем   :D
Ne, sve je dobro, ovo je teži put..drum kojim idemo da nadjemo čistotu.. :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 12:27:02 поподне
u jednu civilizaciju na vrhuncu i upravo iz sanskrita koji je srodan srpskom jeziku, gde je ona povlačila znak jednakosti  ta plemena uzimaju  srpske reči, koje posle Kosovske bitke pa naovamo mi zovemo "turcizmi". Ovo je potvrdila i Olga Zirojević vrhunski osmanolog.

Имате ли било какав доказ за ову тврдњу?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Грк Децембар 03, 2020, 01:19:30 поподне
Мишљења сам да покондиреност највише утиче на убацивање нових, читај Енглеских ријечи у наш језик.

Наслућује се још једна "изворна српска ријеч - локдаун".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 01:39:10 поподне
Имате ли било какав доказ за ову тврдњу?
Ja ne tvrdim ništa i nisam na sudu da bih bilo šta  dokazivala niti sam optužena....
Samo sam prenela ono što je naša Branislava pisala..njene knjige, Rečnik možete naći u NBS..nisam sigurna ali mislim da se može naći i na internetu.
Ovaj Vaš komentar ću protumačiti kao želju za novim saznanjima....a nikako kao uvertiru za citiranje Pravilnika ..
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 01:47:42 поподне
Ovo što je na Crvenjskom putu dobro primetila oko medicinskih izraza, ja bih samo dodala da ko je čitao  Noa Gordona ili bar gledao film Iscelitelj ili čitao Amina Malufa knjigu Krstaški ratovi u očima Arapa, može da sazna koliko je ta istočnjačka medicina bila iznad tadašnje zapadne medicine..što se tiče svega a ipak su ti izrazi latinski i najbolje studije medicine su uvek na zapadu bile.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 02:32:41 поподне
Ja ne tvrdim ništa i nisam na sudu da bih bilo šta  dokazivala niti sam optužena....
Samo sam prenela ono što je naša Branislava pisala..njene knjige, Rečnik možete naći u NBS..nisam sigurna ali mislim da se može naći i na internetu.
Ovaj Vaš komentar ću protumačiti kao želju za novim saznanjima....a nikako kao uvertiru za citiranje Pravilnika ..

Нисте на суду, али када изнесете неку тврдњу која је псеудонаучна, онда бих волео да видим и аргументе који је "поткрепљују". Могу тако и ја написати да су српски и немачки сродни језици и да су германизми у српском језику у ствари српске речи које после Еугена Савојског наовамо ми називамо "германизмима". Та тврдња има отприлике исту тежину као ово што сте ви изнели.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 03:09:17 поподне
Bespredmetno, besmisleno i neravnopravno je raspravljati se sa Vama šta bi Vi mogli a niste..a pogotovo o tome šta Vi nazivate pseudonaučnim...Daleko su ispred Vas Branislava i Olga....
U želji da nadjete vremena i pročitate i čitate Branislavu želim Vam svako dobro do neke sledeće teme...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Милош Децембар 03, 2020, 04:06:08 поподне
Bespredmetno, besmisleno i neravnopravno je raspravljati se sa Vama šta bi Vi mogli a niste..a pogotovo o tome šta Vi nazivate pseudonaučnim...Daleko su ispred Vas Branislava i Olga....
U želji da nadjete vremena i pročitate i čitate Branislavu želim Vam svako dobro do neke sledeće teme...

Нисам хтео да улазим на ову тему, јер је сматрам бесмисленом. Али када неко спомене ове људе као неке ауторитете, некако спонтано одреагујем. Само бих да наведем методологију коју су користили ови "ауторитети". Па тако Олга каже:

"Допустићу себи, да предњим примерима додам на овоме месту сасвим у почетку овога дела наведено сведочанство моје Мајке, по коме су наши преци - с њене стране - били житељи Балкана сасвим сигурно још у другој половини четвртог века пре Христа, тј. у доба Александра Великог, када су истребљени последњи лавови на Балканском Полуострву". То сведочанство њене мајке се односи на хајку на лавове, коју су организовали њени преци. И то је један од најјачих доказа у књизи.

Олга, као и Бранислава, оно што су писали, урадили су толико траљаво и површно, и на брзину очито, да се запитамо да ли је то рађено по задатку. И данас је позната лепеза шарлатана, који, чим треба да се загреје маса, добију медијски простор.

Како сте ви предложили Николи, тако и ја вама предлажем књигу "Клио се стиди" од Р. Радића, мада мислим да је тешко пробити онај "зид" који најбоље описују речи Симе Лукина, управо спомените у књизи, а на чији се "ауторитет" Олга у свом писању бајки и позива:

"Сима Лукин Лазић је у немоћи да се супростави научно образложеној аргументацији усредсредио се на родољубље и славодобитно грмео: „Да ми је само знати, да ћу тим усрећити род и народ свој, вјеруј ми, ја бих слатко поднио и ону највишу жртву, вишу и од живота, вишу и од части: лагао бих дан и ноћ – лагао бих као пас“. Овај став, изречен са непримереном опорошћу, на жалост, постао је нека врста креда, завета или својеврсне „Хипократове“ заклетве свих потоњих нараштаја псеудоисторичара, а све до нашег времена"
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Nenad M Децембар 03, 2020, 04:14:25 поподне
Нисам хтео да улазим на ову тему, јер је сматрам бесмисленом. Али када неко спомене ове људе као неке ауторитете, некако спонтано одреагујем. Само бих да наведем методологију коју су користили ови "ауторитети". Па тако Олга каже:

"Допустићу себи, да предњим примерима додам на овоме месту сасвим у почетку овога дела наведено сведочанство моје Мајке, по коме су наши преци - с њене стране - били житељи Балкана сасвим сигурно још у другој половини четвртог века пре Христа, тј. у доба Александра Великог, када су истребљени последњи лавови на Балканском Полуострву". То сведочанство њене мајке се односи на хајку на лавове, коју су организовали њени преци. И то је један од најјачих доказа у књизи.

Олга, као и Бранислава, оно што су писали, урадили су толико траљаво и површно, и на брзину очито, да се запитамо да ли је то рађено по задатку. И данас је позната лепеза шарлатана, који, чим треба да се загреје маса, добију медијски простор.

Како сте ви предложили Николи, тако и ја вама предлажем књигу "Клио се стиди" од Р. Радића, мада мислим да је тешко пробити онај "зид" који најбоље описују речи Симе Лукина, управо спомените у књизи, а на чији се "ауторитет" Олга у свом писању бајки и позива:

"Сима Лукин Лазић је у немоћи да се супростави научно образложеној аргументацији усредсредио се на родољубље и славодобитно грмео: „Да ми је само знати, да ћу тим усрећити род и народ свој, вјеруј ми, ја бих слатко поднио и ону највишу жртву, вишу и од живота, вишу и од части: лагао бих дан и ноћ – лагао бих као пас“. Овај став, изречен са непримереном опорошћу, на жалост, постао је нека врста креда, завета или својеврсне „Хипократове“ заклетве свих потоњих нараштаја псеудоисторичара, а све до нашег времена"
Радићева књига је веома добра и уживао сам читајући је, међутим мислим да је овде реч о Олги Зиројевић, а не Луковић-нешто-нешто.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Милош Децембар 03, 2020, 04:35:37 поподне
Радићева књига је веома добра и уживао сам читајући је, међутим мислим да је овде реч о Олги Зиројевић, а не Луковић-нешто-нешто.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Видим да је реч о језику, па сам зато мислим да је реч о Олги Пјановић, а не о Зиројевић... Извињавам се. Али то је тај исти калуп псеудонауке (у којој Зиројевић, рекао бих, не спада).
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 04:42:03 поподне
Poštovani Miloše, urednikov uredniče ili advokatu urednika ne znam kako da Vam se obratim kao običan član društva i učesnik foruma, Vama koji se potpuno ničim izazvani pojavljujete da spontano odreagujete kao " čupavac iz kutije" što bi rekao moj unuk inače djak prvak.
Knjigu koju pominjete sam čitala pre par godina i mislim da je odlična, ali dozvolićete da ja imam svoje miljenike koje smatram za autoritete...lično ja veoma cenim Branislavu i Olgu koju sam imala čast i da upoznam pre nekoliko godina, doduše na nekoj tribini ali za mene dosta i to.
To što Vi ili neki drugi urednik iste ne cenite i ne uvažavate to je Vaša privatna stvar. Meni ne treba Radivoj Radić da kaže ko je pseudonaučnik a ko ne, taj sud doneću sama a ne pokorno slušajući i aminovati ono što neko misli...
Mnogima se ne svidja ono što su ove dve gospodnje pisale, ali se meni svidja i čitala sam ih kao što čitam i mnoge druge za koje biste možda Vi ili neko drugi od urednika rekli da su šarlatani.
I ne znam zaista zašto ste se javljali?
Čast mi je da mi se jave 2 urednika i roku od dva sata, na moj komentar, ali trošiti svoje dragoceno uredničko  vreme na " promidžbu" Radivojeve knjige....
Na istom mestu sa nekom drugom temom...




Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 04:46:25 поподне
Bespredmetno, besmisleno i neravnopravno je raspravljati se sa Vama šta bi Vi mogli a niste..a pogotovo o tome šta Vi nazivate pseudonaučnim...Daleko su ispred Vas Branislava i Olga....
U želji da nadjete vremena i pročitate i čitate Branislavu želim Vam svako dobro do neke sledeće teme...

Одлично, онда ми наведите на којој тачно страни и у којој књизи или чланку Олга Зиројевић пише да је санскрит врло сродан српском и да су турцизми у српском језику у ствари српске речи узете од стране тих истих Турака из санскрита?  :)

Ако то пак не можете да нађете, онда бих вас замолио да престанете са обмањивањем људи.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 04:56:37 поподне
Poštovani Miloše, urednikov uredniče ili advokatu urednika ne znam kako da Vam se obratim kao običan član društva i učesnik foruma, Vama koji se potpuno ničim izazvani pojavljujete da spontano odreagujete kao " čupavac iz kutije" što bi rekao moj unuk inače djak prvak.
Knjigu koju pominjete sam čitala pre par godina i mislim da je odlična, ali dozvolićete da ja imam svoje miljenike koje smatram za autoritete...lično ja veoma cenim Branislavu i Olgu koju sam imala čast i da upoznam pre nekoliko godina, doduše na nekoj tribini ali za mene dosta i to.
To što Vi ili neki drugi urednik iste ne cenite i ne uvažavate to je Vaša privatna stvar. Meni ne treba Radivoj Radić da kaže ko je pseudonaučnik a ko ne, taj sud doneću sama a ne pokorno slušajući i aminovati ono što neko misli...
Mnogima se ne svidja ono što su ove dve gospodnje pisale, ali se meni svidja i čitala sam ih kao što čitam i mnoge druge za koje biste možda Vi ili neko drugi od urednika rekli da su šarlatani.
I ne znam zaista zašto ste se javljali?
Čast mi je da mi se jave 2 urednika i roku od dva sata, na moj komentar, ali trošiti svoje dragoceno uredničko  vreme na " promidžbu" Radivojeve knjige....
Na istom mestu sa nekom drugom temom...

За речену Браниславу не могу да дам суд јер нисам прочитао ништа од њених радова, али за Олгу Зиројевић знам сигурно да не би могла да напише оно што јој ви "стављате у уста", нити у радовима које до сад од ње прочитах има икаквих назнака о некаквој псеудонаучној небулози коју сте ви овде олако поставили. Нико вама не брани и да верујете да је енглеска краљица припадник ванземаљске рептилске расе, али када напишете како је Олга Зиројевић написала или се сложила са тиме да је српски исто што и санскрит, то већ није ваше мишљење већ најобичнија обмана и лаж.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Милош Децембар 03, 2020, 05:04:23 поподне
Poštovani Miloše, urednikov uredniče ili advokatu urednika ne znam kako da Vam se obratim kao običan član društva i učesnik foruma, Vama koji se potpuno ničim izazvani pojavljujete da spontano odreagujete kao " čupavac iz kutije" što bi rekao moj unuk inače djak prvak.
Knjigu koju pominjete sam čitala pre par godina i mislim da je odlična, ali dozvolićete da ja imam svoje miljenike koje smatram za autoritete...lično ja veoma cenim Branislavu i Olgu koju sam imala čast i da upoznam pre nekoliko godina, doduše na nekoj tribini ali za mene dosta i to.
To što Vi ili neki drugi urednik iste ne cenite i ne uvažavate to je Vaša privatna stvar. Meni ne treba Radivoj Radić da kaže ko je pseudonaučnik a ko ne, taj sud doneću sama a ne pokorno slušajući i aminovati ono što neko misli...
Mnogima se ne svidja ono što su ove dve gospodnje pisale, ali se meni svidja i čitala sam ih kao što čitam i mnoge druge za koje biste možda Vi ili neko drugi od urednika rekli da su šarlatani.
I ne znam zaista zašto ste se javljali?
Čast mi je da mi se jave 2 urednika i roku od dva sata, na moj komentar, ali trošiti svoje dragoceno uredničko  vreme na " promidžbu" Radivojeve knjige....
Na istom mestu sa nekom drugom temom...

Ја објасних у првој реченици зашто сам се јавио. Ако мислите да се на форуму може писати, а притом не очекивати одговор, онда не знате шта је суштина форума. А изгледа да сте ипак мислили на Олгу Пјановић? :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: wiola Децембар 03, 2020, 06:00:43 поподне
Постаје врело  :-\ , не знам зашто, али исључиве и круте речи, увек некако схватим лично. Ипак сам присталица релативности ствари и непостојања апсолутних истина.
Не разумем што сте толико преосетљиви на "теорије" наведених дама, као што не разумем зашто "goca 11" напад на њих доживљава као напад на себе
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 06:08:45 поподне
Miloše, ako pažljivo čitate komentar videćete da piše Olga Zirojević. To je jedina Olga vrhunski osmanolog.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 06:20:40 поподне
http://www.isj.sanu.ac.rs/2017/08/29/o-srpskom-jeziku/

О српском језику (Павле Ивић)

"Језик је основно оруђе културе сваког народа. У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је у другим релацијама, чиме се развој у знатној мери усмерава."

" Поближи увид у прошлост српског књижевног језика показује да се не само у речничком фонду језика и његовој синтакси него и у његовој морфологији и гласовима огледају све битне промене у оријентацији српске културе те се промене тичу димензија као што су клерикална или световна оријентација, источна или западна (са даљим подкатегоријама византијска; руска и немачка; француска; англоамеричка), аристократска (елитистичка) или народњачка."

 :)

Јако лепо објашњено, није предугачка, ко хоће да прочита, а дотиче се не само ове теме, него и теме коју је покренуо Невски.





Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Exiled Децембар 03, 2020, 06:36:19 поподне
Drugari, da vam nešto kažem, džaba krečite, naslov teme vam je loš, čistota jezika ne postoji, znači apsurd ili bolje reći paradox, nego ne znam kako to reći na srpskom. By the way, da ne bješe otomana ja ne znam kako bi lego u krevet, na šta bi naslonio glavu a beli bi i nazebo jer nebi znao da izaberem jali ćebe jali jorgan a da vam o tehničkom rečniku ne pričam, u srbofonim se zemljama šaraf ne bi zašrafio...danke dojčland....Nego dajte te genetike ako ima, ako nema nikom ništa...Servus...
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 06:37:17 поподне
Постаје врело  :-\ , не знам зашто, али исључиве и круте речи, увек некако схватим лично. Ипак сам присталица релативности ствари и непостојања апсолутних истина.
Не разумем што сте толико преосетљиви на "теорије" наведених дама, као што не разумем зашто "goca 11" напад на њих доживљава као напад на себе

Једно је "теорија", а друго је неистина која је притом лако проверљива и самим тим лака за побијање.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: goca 11 Децембар 03, 2020, 06:40:07 поподне
Peščanik Olga Zirojević  07.04 2011
Badem i ovaj turcizam ( poput ne malobrojnih) vodi poreklo iz sanskrita ( nadama)
Pirinač ili riža smatra se balkanskim turcizmom persijskog porekla, medjutim ova kulturna biljka je verovatno nastala od divljih vrsta rasprostranjenih na području južno od Indije do Kine. Otuda i njeno ime birindž i kriza potiču iz sanskrita.
Nije dovoljno biti urednik i misliti da članovi ne znaju ništa i da ne čitaju.
Potrebno je imati i znanje i vaspitanje, ne koristiti uredničku moć za brisanje poruka koji se  ne svidjaju.
Već se i javno izviniti ili se zahvaliti na saradnji i osloboditi mesto urednika za nekog drugog....manje silnog
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 06:41:58 поподне
Peščanik Olga Zirojević  07.04 2011
Badem i ovaj turcizam ( poput ne malobrojnih) vodi poreklo iz sanskrita ( nadama)
Pirinač ili riža smatra se balkanskim turcizmom persijskog porekla, medjutim ova kulturna biljka je verovatno nastala od divljih vrsta rasprostranjenih na području južno od Indije do Kine. Otuda i njeno ime birindž i kriza potiču iz sanskrita.
Nije dovoljno biti urednik i misliti da članovi ne znaju ništa i da ne čitaju.
Potrebno je imati i znanje i vaspitanje, ne koristiti uredničku moć za brisanje poruka koji se  ne svidjaju.
Već se i javno izviniti ili se zahvaliti na saradnji i osloboditi mesto urednika za nekog drugog....manje silnog

Драга госпођо, где овде пише да је санскрит исто што и српски?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 06:50:32 поподне
Не бејах лењ већ истражих мало шта је конкретно Олга Зиројевић писала о санскриту и нађох ово исто што и Гоца, где се, наравно, ниједном речју не изједначавају санскрит и српски језик. Подсетићу шта је Гоца устврдила:

A naša Branislava Božinović je smatrala da su ta varvarska plemena, koja su 3 veka pre Kosovske bitke upala u Indiju, u jednu civilizaciju na vrhuncu i upravo iz sanskrita koji je srodan srpskom jeziku, gde je ona povlačila znak jednakosti ta plemena uzimaju  srpske reči, koje posle Kosovske bitke pa naovamo mi zovemo "turcizmi". Ovo je potvrdila i Olga Zirojević vrhunski osmanolog.

Као што се може видети, нигде Олга Зиројевић није ни поменула Браниславу Божиновић, а камоли да се са њом сложила, односно да је потврдила њене речи. То је обична Гоцина конструкција, неистина, обмана, лаж, назовите како вам лакше.

Што се тиче дотичне г. Божиновић, довољно је само погледати издавача њених "радова":

https://www.knjizara.com/Branislava-Bozinovic-o7581

...књижару "Пешић и синови" да би нам било јасно о каквој се "громогласној научници" ради.  :) Богами је и лепу цену "зацепила", 4950 динара, права ситница. Следећи чланак би био некакав "резиме" њених небулозних тврдњи, па сами просудите:

https://srbin.info/drustvo/branislava-bozinovic-zena-koja-je-dokazala-da-je-srpski-jezik-najstariji-na-svetu/
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 06:59:29 поподне
Павле Ивић, говорећи о српском језику и његовој прошлости,  још каже и ово:

" У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски. До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије. Основни корпус апстрактних термина, верских, филозофских и психолошких, у који су се биле улиле тековине развоја грчке мисли током античког периода и раног средњег века, добио је тако једним потезом адекватне словенске преводе. "

"Тако су и Словени овладали појмовним арсеналом који је много раније латински преузео из грчког, а касније западноевропски језици из латинског."

 :)

Сад ту ја размишљам нешто - па ипак је језик тих Словена из околине Солуна садржао (морао садржати) појмове којима су се могли превести на њихов језик појмови из грчког језика а који су припадали хришћанском културном и религијском кругу. Значи да је тај језик био богат речима и могућностима творења нових речи.

"Старословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са грчким и латинским. Ван хришћанског света сличну су улогу играли хебрејски, класични арапски и санскрит."


Он је ту, узгред, поменуо и санскрит.


Али сам нешто читала да је откриће хетитског језика померило схватање лингвиста о санскриту као праизвору свих језика.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 07:11:53 поподне
Али сам нешто читала да је откриће хетитског језика померило схватање лингвиста о санскриту као праизвору свих језика.

Сам тај термин, "праизвор свих језика", у суштини нема никакво значење. Постоје раније и касније забележени језици. Хетитски је, уз санскрит, староегипатски, сумерски, акадски, итд. један од најраније забележених језика, односно језика који су имали своје писмо. Хетитски припада анадолској породици индоевропских језика, за коју се на основу њених карактеристика претпоставља да се прва одвојила од до тада јединственог прото-индоевропског стабла. Чак постоји и мишљење да анадолска породица није проистекла из прото-индоевропског, већ да потиче од предачког језика који је био најближи сродник прото-индоевропског, па би самим тим она представљала "пара-индоевропску" грану.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 07:21:11 поподне
http://www.pecat.co.rs/2016/02/aleksandar-loma-milenijumi-srpske-jezicke-vertikale/

Александар Лома
МИЛЕНИЈУМ(И) СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ ВЕРТИКАЛЕ (2016)

'Праисторијске фазе језичког развоја реконструишемо компаративним путем, на основу установљених генетских веза међу познатим језицима."


"Прасловенски језик поуздано се реконструише онакав какав се говорио у доба пред велику сеобу, око 500 г. наше ере, дакле неких три до четири столећа пре првих писаних споменика на старословенском језику. "

"Обим реконструисаног прасловенског лексичког фонда може се сагледати на основу „Етимолошког речника словенских језика“ који од 1974. излази у Москви, а чија је засад последња, 39. свеска дошла до пред крај слова о."

'Рад на Етимолошком речнику српског језика, који је започео Павле Ивић а сада га ја водим, дао је већ знатан допринос на том пољу. „Топонимију Бањске хрисовуље“ треба схватити као део тог великог посла. Она је пружила десетине нових прасловенских реконструкција. Можда су најзанимљивији неки случајеви кад старосрпска реч налази најближу паралелу у балтским језицима, литавском и летонском, који су најтешње сродни са словенским."
 :)
Било би корисно када би могли да дођемо до тих свески  "Етимолошког речника словенских језика“, о којима Лома говори.

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 07:22:57 поподне
 :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: НиколаВук Децембар 03, 2020, 07:42:08 поподне
Било би корисно када би могли да дођемо до тих свески  "Етимолошког речника словенских језика“, о којима Лома говори.

Имамо прва три броја у дигиталној библиотеци.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: нцп Децембар 03, 2020, 09:00:26 поподне
Имамо прва три броја у дигиталној библиотеци.

Хвала. Потражићу их.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Сол Децембар 19, 2020, 11:29:18 поподне
званично инострано име србског језика треба да гласи - serbish language (као нпр., english language, kurdish language).
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Децембар 20, 2020, 06:04:56 пре подне
званично инострано име србског језика треба да гласи - serbish language (као нпр., english language, kurdish language).

Слажем се
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: HandsomestOfThemAll Април 14, 2021, 02:23:29 пре подне
Или Serbch, као French и Dutch.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ Октобар 31, 2022, 01:01:27 пре подне
Па не можеш тако олакко сваку философску ријеч преврнути на словјенски. Ја ти могу смислити ријеч за логику али волио бих то урадити у склопу укупнога система логичкога закључивања. Али за сада што се може, покушајмо, нпр. нисам употребио најадекватније, него најпригодније или најприкладније. Ја сам до сада сакупио преко три тисуће таквих ријечи и настављам то радити . Можда једнога дана издам савјетник или приручник стручних термина изражених по србски.

Ја бих ти био први купац таквога савѣтника, односно рѣчника словѣнских изразъ и рѣчи, истозначнє — нпр. нєоправдано чєсто употрєбљєнимъ — туђицамъ у србском ѥзику. Ако то умѣм тачно процѣнити, за србски ѥзик такво дѣло ıош нє постоıи, усрєдсрєђуıући сє прєвасходно на словıєнскє, даклє домаћє, синонимє туђицъ. Што многи вѣроıатно вєћ користє, или поњє (тур. barem ← bari) они коıи сє и у 21. столѣћу нє стидє словѣснких рѣчи нашєга ѥзика тє коıима ѥ стало до њєга, су слѣдєћа два источника истозначницъ, — туђих као и словѣнских:Но многє србскє рѣчи и лєксємє словѣнскога порѣкла, коѥ ти у току послѣдних годинъ овдѣ на бєсѣдилишту Порєкло са ıавношћу подѣли, сє у горє навєдєних књигахъ нє могу углєдати. Мєђу тих рѣчи и лєксєма су напримѣр и онаквє, коѥ наш народ кроз своıу повѣст вѣки коришћашє а наıзад под игом страних силъ или утицаıь потпуно изгуби и измѣни са туђим. Али нєдостаıу и онє охрањєнє рѣчи што сє могу услишати ıош до дана данашњєга у само поѥдиних краıих и нарєчıих. Твоѥ на основи старих србско- словѣнских корѣнъ кованє синонимє (рєцимо вєτхословљє/ вєτхонаука као могућа истозначница за arheologiju) сє тамо наравно исто нє умєıу уочити.

Стога закључуѥм, да би твоı нињєшни или будући савѣтник могао испунити ѥдну до сада постоѥћу празнину на србскоı књижєвноı позорници. Можда би дажє (тур. čak) и усхићєни љубитєљи англо-српскога нашли нєко надахнућє за обогаћєњє своѥ (чєсто) сужєнє и ѥдностранє залихє рѣчи. Што сє тичє тєжишта таквога дѣла, мислим да би мєђу проглашєних циљєва ваљало стоıати и оно, што ти на форуму до часа вєћ чєсто напомєну:

Можда ћє захваљуıући таквє књигє и твоѥга труда у току нєколико дєсєтлѣћа заиста ѥдна или друга домаћа србска рѣч опєт наћи своı пут у свакоднєвницу Срба, или дажє у стручно називљє. А и онє изворнє србскє рѣчи, коѥ Срби ниикада нєћє трпити порєд туђица, мислим да ипак врѣдє ако су писмєно сабранє и сачуванє свє на ѥдном мѣсту. Одбоıност прєма, и стид за словѣнство ради приближєња србскога ѥзика другим ѥзикомъ високо развиѥних нєсловѣнских народа и култура, можда нєћє увѣк бити толико жєсток(а) као у прва два столѣћа након госп. Караџића и њєгова дѣловања.

Пуна подржка даклє с моѥ станє за таı захтѣван, али важан подухват. Збогом.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 01, 2022, 11:02:58 пре подне
Ако то умѣм тачно процѣнити, за србски ѥзик такво дѣло ıош нє постоıи, усрєдсрєђуıући сє прєвасходно на словıєнскє, даклє домаћє, синонимє туђицъ. Што многи вѣроıатно вєћ користє, или поњє (тур. barem ← bari) они коıи сє и у 21. столѣћу нє стидє словѣснких рѣчи нашєга ѥзика тє коıима ѥ стало до њєга, су слѣдєћа два источника истозначницъ, — туђих као и словѣнских:
  • Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Вєлики рєчник страних рєчи и израза. 6. издањє. Промєтєı.
  • Ћосић, Павлє (2018): Српски рєчник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт.
Но многє србскє рѣчи и лєксємє словѣнскога порѣкла, коѥ ти у току послѣдних годинъ овдѣ на бєсѣдилишту Порєкло са ıавношћу подѣли, сє у горє навєдєних књигахъ нє могу углєдати. Мєђу тих рѣчи и лєксєма су напримѣр и онаквє, коѥ наш народ кроз своıу повѣст вѣки коришћашє а наıзад под игом страних силъ или утицаıь потпуно изгуби и измѣни са туђим. Али нєдостаıу и онє охрањєнє рѣчи што сє могу услишати ıош до дана данашњєга у само поѥдиних краıих и нарєчıих. Твоѥ на основи старих србско- словѣнских корѣнъ кованє синонимє (рєцимо вєτхословљє/ вєτхонаука као могућа истозначница за arheologiju) сє тамо наравно исто нє умєıу уочити.

Не гајим превелику наду у њекиј преврат и препород. Он ће се збити само ако се истиј збуде и у Бијелом Свијету. Већином наш чловјек навлачи на се онози одијело, које види, да се носи у оном Бијелом Свијету и што му он нуди, из тога и хлепа.
Што и како ће бити одређује тренд - једна силна струја, којој вођ није питање "разумно ли је? користно ли је?", него хлине бујица, а ти супротставиш ли се, изрод си и покидалац везе са социјалном средином.

Риједак чловјек умије поћутити чим се ја бавим и с којом милостју и преданостју тријебим зрно од кукоља и свако`но зрнце подједнако холим и волим.
И није да ненавидим ону ријечцу из инога племена - бо и они су људи, а ја с чловјеком волим дружити - него жалим за сваком оном рјечцом, која је мојему роду тисућами годин вијерно служила, а које се он сада одриче врзајући је у вјечно забивење.
Грехота је то тако и хаба голема, јере може се многа из старијех нашијех ријечи уз мало маштовитости преосмислити и наново употријебити.
Бити ће ми мило, ако који саплеменик поиште покоју неразумљену ријеч овога ми писања и буде пријазно изненађен, да она постоји, а остала му скривеном толика љета.

Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 01, 2022, 12:54:11 поподне
Не гајим превелику наду у њекиј преврат и препород. Он ће се збити само ако се истиј збуде и у Бијелом Свијету. Већином наш чловјек навлачи на се онози одијело, које види, да се носи у оном Бијелом Свијету и што му он нуди, из тога и хлепа.
Што и како ће бити одређује тренд - једна силна струја, којој вођ није питање "разумно ли је? користно ли је?", него хлине бујица, а ти супротставиш ли се, изрод си и покидалац везе са социјалном средином.

Риједак чловјек умије поћутити чим се ја бавим и с којом милостју и преданостју тријебим зрно од кукоља и свако`но зрнце подједнако холим и волим.
И није да ненавидим ону ријечцу из инога племена - бо и они су људи, а ја с чловјеком волим дружити - него жалим за сваком оном рјечцом, која је мојему роду тисућами годин вијерно служила, а које се он сада одриче врзајући је у вјечно забивење.
Грехота је то тако и хаба голема, јере може се многа из старијех нашијех ријечи уз мало маштовитости преосмислити и наново употријебити.
Бити ће ми мило, ако који саплеменик поиште покоју неразумљену ријеч овога ми писања и буде пријазно изненађен, да она постоји, а остала му скривеном толика љета.

Како превести тренд (зезнуо си се  :)) на српски?
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 01, 2022, 03:53:40 поподне
Како превести тренд (зезнуо си се  :)) на српски?

 ;)

Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče i sviramo rok.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 01, 2022, 05:06:30 поподне
;)

Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče i sviramo rok.

;D :D :D
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 01, 2022, 05:11:18 поподне
;D :D :D
Тханкс на посведоченију :D
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Александар Невски Новембар 01, 2022, 06:01:13 поподне
Тханкс на посведоченију :D

Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 01, 2022, 06:15:32 поподне
Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D
Тко није водио децу на загребачки велесајам тај не зна што је патња :)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ Новембар 02, 2022, 07:12:43 поподне
Како превести тренд (зезнуо си се :) ) на српски?

Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце. Али ако ти ѥ убудућє нєкада збиља стало до избѣгавања англо- српскога, наравно тамо гдѣ ѥ могућє и ıош дозвољєно, а ти сє нє можєш присѣтити погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц нєкє єнглєскє, латинскє, турскє или било коѥ странє рѣчи, могао би провѣрити што ти нєки од слєдєћих папирних или мрєжних рѣчник и приручник савѣтуıу. У нєких сє нуди свє за чим би сє могло жудѣти: 1. дєфинициıа, 2. исто- и близкозначницє (чєсто мєђи њима има и словѣнскє), 3. єтимологиıа, порѣкло рѣчи. Мєђутим сє у других приручницѣх/ рѣчницѣх само нудє синоними, нрп. у Ћосићєвом рѣчнику. Можда ти ѥ свє ово вєћ познато, у том случаıу извини ми ово моѥ трабуњањє.

1)  Hrvatski jezični portal, https://hjp.znanje.hr/ (https://hjp.znanje.hr/)  Користна страница за проналажєњє єтимологиѥ око 95- 99 посто рѣчи, тако поњє сматрам, коѥ сє користє и у нашєм ѥзику. Такођє сє приказуıу истозначницє, близкозначницє (и многє словѣнскє) и дєфинициѥ.

2) Меджусловјанкы словник, https://interslavic-dictionary.com/ (https://interslavic-dictionary.com/) , нажалост ѥ количина рѣчи ıош прилично ограничєна, до сада само око 18 000. Порєд мєђусловѣнских израза сє можє прєглєдати како то гласи на свих иних словѣнских ѥзицѣх, мєђу њима ѥ наравно и србски. Даклє су домаћє истозначиницє туђица (ако постоѥ) у ѥдном рєдку навєдєнє и за србски ѥзик. Штовишє, мєђусловѣнски садржи односно употрєбљава многє рѣчи коѥ бѣху свакоднєвнє у старосрбском ѥзику прѣ наѥздє турака (нпр. словѣнско  р є м є с л о  умѣсто турскога  з а н а т а , или словѣнска  в ѣ ж а  имѣсто турскє  к у л є , итд.), па ѥ то нєкада занимљиво упорєдити.

3) Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Велики речник страних речи и израза. 6. издањє. Промєтєı. Ова ти књига приказуѥ изворну инострану рѣч из коѥ ѥ туђица извєдєна, тє дєфинициıу и могућє србскє синонимє. За онога коıи порєд туђиц тражи прикладан словѣнски начин изражавања зборєћи србкси, ова књига бити ћє у многих случаıих вєлика помоћ.

4)  Ћосић, Павле (2018): Српски речник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт. Такођє сıаıна ризница наших истозначница. Мним да би ово свака србска поридица трєбала посѣдовати, можда дажє и сваки поѥдинац.

5)  Клаıн, Иван (2016): Речник језичких недоумица. 13. издањє. Промєтєı. Ово дѣло прєдставља многє могућности, како сє нєшто можє бољє и исправниѥ рєћи. Штовишє, оно описуѥ броıних наших рѣчи и израза, с коıима сє понєки сувишни и излишни англицизам, латинизам или гєрманизам можє вѣшто заобићи.Можда, или да радиѥ кажєм надамо сє, у таı списак ћє сє скоро уврстити и сунчєв рѣчник.

Є, на концу ıош мало нєшто о трєнду [єнгл. trend]. Као за многє туђицє сє то у нашєм ѥзику тєжко даѥ изразити само с ѥдноı рѣчıу. Но, употрєба дваıу рѣчи умѣсто ѥднє нє би трєбало прєдстављати икаквє манє или нєдостаткє. Можєш trend у нєких случаıих казати и на слѣдєћє начинє с тананими разликами у значєњу:

    i.      прєовлађуıућа тєжња, општа склоност, поıава, стрємљєњє
   ii.     cмѣр развоıа, правац развоıа
   iii.    бити у трєнду — бити у току, пратити тєхничка достигнућа/ моду
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 03, 2022, 03:00:02 поподне
Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце. Али ако ти ѥ убудућє нєкада збиља стало до избѣгавања англо- српскога, наравно тамо гдѣ ѥ могућє и ıош дозвољєно, а ти сє нє можєш присѣтити погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц нєкє єнглєскє, латинскє, турскє или било коѥ странє рѣчи, могао би провѣрити што ти нєки од слєдєћих папирних или мрєжних рѣчник и приручник савѣтуıу. У нєких сє нуди свє за чим би сє могло жудѣти: 1. дєфинициıа, 2. исто- и близкозначницє (чєсто мєђи њима има и словѣнскє), 3. єтимологиıа, порѣкло рѣчи. Мєђутим сє у других приручницѣх/ рѣчницѣх само нудє синоними, нрп. у Ћосићєвом рѣчнику. Можда ти ѥ свє ово вєћ познато, у том случаıу извини ми ово моѥ трабуњањє.

1)  Hrvatski jezični portal, https://hjp.znanje.hr/ (https://hjp.znanje.hr/)  Користна страница за проналажєњє єтимологиѥ око 95- 99 посто рѣчи, тако поњє сматрам, коѥ сє користє и у нашєм ѥзику. Такођє сє приказуıу истозначницє, близкозначницє (и многє словѣнскє) и дєфинициѥ.

2) Меджусловјанкы словник, https://interslavic-dictionary.com/ (https://interslavic-dictionary.com/) , нажалост ѥ количина рѣчи ıош прилично ограничєна, до сада само око 18 000. Порєд мєђусловѣнских израза сє можє прєглєдати како то гласи на свих иних словѣнских ѥзицѣх, мєђу њима ѥ наравно и србски. Даклє су домаћє истозначиницє туђица (ако постоѥ) у ѥдном рєдку навєдєнє и за србски ѥзик. Штовишє, мєђусловѣнски садржи односно употрєбљава многє рѣчи коѥ бѣху свакоднєвнє у старосрбском ѥзику прѣ наѥздє турака (нпр. словѣнско  р є м є с л о  умѣсто турскога  з а н а т а , или словѣнска  в ѣ ж а  имѣсто турскє  к у л є , итд.), па ѥ то нєкада занимљиво упорєдити.

3) Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Велики речник страних речи и израза. 6. издањє. Промєтєı. Ова ти књига приказуѥ изворну инострану рѣч из коѥ ѥ туђица извєдєна, тє дєфинициıу и могућє србскє синонимє. За онога коıи порєд туђиц тражи прикладан словѣнски начин изражавања зборєћи србкси, ова књига бити ћє у многих случаıих вєлика помоћ.

4)  Ћосић, Павле (2018): Српски речник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт. Такођє сıаıна ризница наших истозначница. Мним да би ово свака србска поридица трєбала посѣдовати, можда дажє и сваки поѥдинац.

5)  Клаıн, Иван (2016): Речник језичких недоумица. 13. издањє. Промєтєı. Ово дѣло прєдставља многє могућности, како сє нєшто можє бољє и исправниѥ рєћи. Штовишє, оно описуѥ броıних наших рѣчи и израза, с коıима сє понєки сувишни и излишни англицизам, латинизам или гєрманизам можє вѣшто заобићи.Можда, или да радиѥ кажєм надамо сє, у таı списак ћє сє скоро уврстити и сунчєв рѣчник.

Є, на концу ıош мало нєшто о трєнду [єнгл. trend]. Као за многє туђицє сє то у нашєм ѥзику тєжко даѥ изразити само с ѥдноı рѣчıу. Но, употрєба дваıу рѣчи умѣсто ѥднє нє би трєбало прєдстављати икаквє манє или нєдостаткє. Можєш trend у нєких случаıих казати и на слѣдєћє начинє с тананими разликами у значєњу:

    i.      прєовлађуıућа тєжња, општа склоност, поıава, стрємљєњє
   ii.     cмѣр развоıа, правац развоıа
   iii.    бити у трєнду — бити у току, пратити тєхничка достигнућа/ моду

Јесам за што већу чистоту језика док то не пређе у неку комендију.Иначе, слажем се да смо требали да оставимо јат. Овако,на прву делује блесаво,али мислим да би били уједињенији,тј мање неког локал патриотизма.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 03, 2022, 04:08:05 поподне
Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D

Пита мене мали син Велибор " тајо, а шта је то вјерник?". Речем ја њему "сине, то ти је човјек који вјерује."
А он ће мени "тајо, а када ми четамо на виберу, онда сам ја четник, зар не?".
Гледам га онако надоље и послије уздаха одповијем " јеси, сине, четник си!".
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 03, 2022, 04:12:26 поподне
Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце.

Дружино, прочитај ово па ћеш и ти заумјети  ;)
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 (https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5)

погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц

Њешто не ваља с том ријечју близкозначница. Ближе природному начину творења ријечи у нашему народу би било -значеница,
па ти сада гледај воља ти једнакозначеница, истозначеница, равнозначеница итд.
А ти можеш себи дати и мало слободе па за синоним рећи истосмислица, јербо има исти смисао.
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: Gorance Новембар 03, 2022, 04:27:01 поподне
Пита мене мали син Велибор " тајо, а шта је то вјерник?". Речем ја њему "сине, то ти је човјек који вјерује."
А он ће мени "тајо, а када ми четамо на виберу, онда сам ја четник, зар не?".
Гледам га онако надоље и послије уздаха одповијем " јеси, сине, четник си!".
Имам и ја двојицу који ме питају типа Што си забаговао тата,,? Пољубим вам тетку детињу на све чарапанском (кад ми госпоја неје кући)
Наслов: Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
Порука од: сɣнце Новембар 03, 2022, 04:42:49 поподне
поњє (тур. barem ← bari)
дажє (тур. čak)

пони има у средњевјековних босанских записијех, а поне има у бугарском и до данас; но бар није из турскога, него је домаће и постало од ба же > баре; барема ( као и већма, велма ); упореди словачко

Цитат
Krátky slovník slovenského jazyka
ba

I. spoj. priraď. vyj. stupňovací vzťah, často vo výrazoch ba aj, ba až, ba priam, ba dokonca, ba ani: smutný, ba (až) zúfalý pohľad;utekal, ba priam letel

II. čast.

1. zdôrazňuje kladnú odpoveď: nevideli ste ho? – ba áno/hej

2. zdôrazňuje zápornú odpoveď: ba ešte čo, ba čerta, ba paroma

3. nadväzuje na kontext, situáciu a dodáva vete expr. ráz: ba či už kŕmil? ba netáraj!

Ријеч чак исто сумњам да је турска; најближе тому је турско чок = много, али оно по смислу и по облику не одговара;
друго у тимочких говорих се каже чък, а у Далмацији се говори "тја, тја до" и они би могли бити из истога извора.
У њеких наших говорах се каже "дори" < даже, доже.