Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: vojislav.ananic Октобар 02, 2015, 12:14:11 поподне
-
У Скадру су сахрањени зетски владари из династије Војислављевића, Михаило, Бодин, Владимир, Градиња. У време владавине династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, СКАДАР је у већини био насељен словенским становништвом православне и католичке вероисповести. Касније се ту јављају и Албанци. Овде би се могло рећи да је 1485. године био још увек велики број Срба у Скадарској области, док би се за Склавонију рекло да је скоро нестала у млетачко-турском рату 1474-79. Падом државе Ђурђа Кастриотића Скендербега под турску власт, прекинута је још једном јужна словенска и српска етничка трансверзала. Осим гробова српских војника из Балканског рата, палих за ослобођење Скадра и Скадарске тврђаве, нестали су трагови српског битисања на том простору.
Битка за Скадар је трајала од почетка октобра 1912. до априла 1913. На челу црногорске војске били су престолонаследник Данило Петровић, Митар Мартиновић и Јанко Вукотић, док је српске трупе предводиоПетар Бојовић. Град освојен оружјем, изгубљен је одлукама великих сила на Лондонској Конференцији 1915, лоја је овај град уврстила у састав албанске државе.
-
Неке муслиманске фамилије из Скадра пореклом словени из Црне горе:
-Аливода (Аливодовић) од које потиче фамилија Подгорица
-фамилија Бајри који се некад називају Муџић
-Мандиа (=Мандић)
-Османи (=Османагић)
-Хавери (=Хаверић)
-Уручи (=Уручевић)
-Бебезић
-Сукај (=Сукнић)
-Јука (=Јукнић)
-Лукаћи (Лукаћевић)
-Халуни (Халуновић)
-Стринић
-Бошњаку (из Босне)
http://www.shkodrapress.com/te-pergjithshme/item/3607-familjet-shkodrane-me-prejardhje-t%C3%AB-huej.html
-
У турском попису Скадарског санџака из 1485.године спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак. Имена родственика су углавном хришћанска, а једна се зове Доменико, па није искључено да се ради о католицима. Томе у прилог иду и потоњи припадници рода Мазарак, који су у албанизованој форми Мазреку.
Свакако је најпознатији припадник овог рода скопски католички надбискуп Матија Мазарек, који је рођен у Јањеву 1726. године. Оно што је занимљиво јесте његова етничка припадност, о којој постоје спорења између Срба и Албанаца. По инерцији лако бисмо по мјесту поријекла и вјероисповијести закључили да се ради о Албанцу, али Мазареку албански није био матерњи већ српски. Уз то у својим писмима папи он се управо жали на албанска племена која са Проклетија долазе на Косово, да чак од папе тражи да на литургију дода реченицу "Ab albanensibus libera nos Domine"тј. "Сачувај нас Боже од Албанаца".
Не знам да ли су ти његови извјештаји негдје објављени на српском, колико сам успио да видим познати су на њемачком језику. Било би добро прочитати их у интегралном облику. Вјероватно носе доста информација о ситуацији на Косову и Метохији у по Србе критичном 18. вијеку када се нагло почела мијењати етничка слика.
Поред Матије из ове породице познат је још барски и српски надбискуп из 16. вијека Петар Мазарек.
Оно због чега ми је презиме Мазарак/Мазарек ,поред доста старог помена из 15. вијека у околини Скадра, интересантно јесте могућа веза са називом Мацуре. Познато је да управо у ширем региону Скадра постоје тестирани који су генетички блиски са српским Мацурама.
-
У турском попису Скадарског санџака из 1485.године спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак. Имена родственика су углавном хришћанска, а једна се зове Доменико, па није искључено да се ради о католицима. Томе у прилог иду и потоњи припадници рода Мазарак, који су у албанизованој форми Мазреку.
Свакако је најпознатији припадник овог рода скопски католички надбискуп Матија Мазарек, који је рођен у Јањеву 1726. године. Оно што је занимљиво јесте његова етничка припадност, о којој постоје спорења између Срба и Албанаца. По инерцији лако бисмо по мјесту поријекла и вјероисповијести закључили да се ради о Албанцу, али Мазареку албански није био матерњи већ српски. Уз то у својим писмима папи он се управо жали на албанска племена која са Проклетија долазе на Косово, да чак од папе тражи да на литургију дода реченицу "Ab albanensibus libera nos Domine"тј. "Сачувај нас Боже од Албанаца".
Не знам да ли су ти његови извјештаји негдје објављени на српском, колико сам успио да видим познати су на њемачком језику. Било би добро прочитати их у интегралном облику. Вјероватно носе доста информација о ситуацији на Косову и Метохији у по Србе критичном 18. вијеку када се нагло почела мијењати етничка слика.
Поред Матије из ове породице познат је још барски и српски надбискуп из 16. вијека Петар Мазарек.
Оно због чега ми је презиме Мазарак/Мазарек ,поред доста старог помена из 15. вијека у околини Скадра, интересантно јесте могућа веза са називом Мацуре. Познато је да управо у ширем региону Скадра постоје тестирани који су генетички блиски са српским Мацурама.
Димитрије Богдановић у свом делу "Књига о Косову" (препоручујем да прочита свако кога интересује историја српско-албанских односа) такође наводи ове Мазарекове податке о Албанцима и цитира домаћи извор из кога је податке извукао - Ј. Радонић: "Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века", Београд, 1950. Овај цитат "Сачувај нас Боже од Албанаца" се налази на страници 678. Ту Мазарек, пишући из Јањева префекту Конгрегације 12. августа 1793. године, наводи да он сваку своју литанију завршава са тим речима, па огорчен додаје: "Extermina et dele istos Albanenses de terra vivantium!" (Искорени и избриши ове Албанце из земље живих!) Још један значајан Мазареков цитат је онај где истиче једну одлику у понашању исламизованих Албанаца која ће бити кључ за разумевање њихове колонизације простора Старе Србије - мухамедански Албанци су нарочито опасни, каже он, "јер су Турци (тј. муслимани) и могу да чине свако зло које им се свиди."
-
У турском попису Скадарског санџака из 1485.године спомиње се село Мазарак у околини Скадра у којем је у то вријеме живио род Мазарак.
"Деспот Стефан Лазаревић, када je августа 1421. дошао у Зету, није ce тамо дуго задржао. Управу над поседнутим крајевима и градовима поверио je војводи Мазареку, Арбанасу који je већ одавно био у његовој служби. Мазарек je 1414. управљао Рудником и, вероватно, островичком „влашћу". Већ у новембру 1421. војвода Мазарек je, као деспотов намесник, седео у Бару. Вести које су ce о њему сачувале говоре да je имао широка овлашћења", итд.
(Иван Божић, „Немирно Поморје 15. века“)
-
"Деспот Стефан Лазаревић, када je августа 1421. дошао у Зету, није ce тамо дуго задржао. Управу над поседнутим крајевима и градовима поверио je војводи Мазареку, Арбанасу који je већ одавно био у његовој служби. Мазарек je 1414. управљао Рудником и, вероватно, островичком „влашћу". Већ у новембру 1421. војвода Мазарек je, као деспотов намесник, седео у Бару. Вести које су ce о њему сачувале говоре да je имао широка овлашћења", итд.
(Иван Божић, „Немирно Поморје 15. века“)
Нешто су ови Мазареки били превише просрпски расположени за Арбанасе. Војвода Мазарек је код Скадра предводио Србе против Млечана 1422.
-
Нешто су ови Мазареки били превише просрпски расположени за Арбанасе. Војвода Мазарек је код Скадра предводио Србе против Млечана 1422.
Мислим да је био профи ратник, добро плаћан од деспота.
Већина албанских пронијара се касније определила за Млечане, па за Црнојевиће кад је дошло њихово време, итд...
-
http://www.montenet.org/2002/bozo2.html
Interesantna analiza mlerackog popisa oblasti Skadra iz 1417.godine.
-
Ту је при крају, и село Суња, а постоји и место Суња на Банији, одакле су преци Ананића. Чудно. Зар не? Јесу ли током сеоба одатле стигли на Банију? Можда неко и зна одговор?
-
Нешто су ови Мазареки били превише просрпски расположени за Арбанасе. Војвода Мазарек је код Скадра предводио Србе против Млечана 1422.
Apбaнaшкa влacтeлa je пpe cвeгa нacтaлa зaxвaљуjући cpпcкoj дpжaви, a пpe cвeгa Душaнoвoj дpжaви. Oни cу oдpжaвaли ca cpпcкoм влacтeлoм кaкo пoлитичкe, тaкo и пopoдичнe вeзe. Из тaквe jeднe вeзe je изникao и Cкeндepбeг, чиjи cу пиcapи пиcaли нa cpпcкoм и ћиpилицoм. Apбaнacи cу били пpиличнo oдaни cpпcкoj дpжaви, дoк ниje пpoпaлa. A oндa cу ce пpиклoнили Mлeтaчкoj Aлбaниjи, кojoj cу били иcтo тaкo oдaни, пoгoтoвo штo cу били кaтoлици, дa би ce кpajeм 15. вeкa пpиклoнили Ocмaнcкoм цapcтву, кojeм cу нajдужe ocтaли вepни. Cвe у cвeму знaли cу дa игpajу игpу, jep je тo биo jeдини нaчин дa oпcтaну, кao peлaтивнo мaлa eтничкa cкупинa. Видимo дaнac дa им ce тaквa пoлитикa иcплaтилa.
-
http://www.montenet.org/2002/bozo2.html
Interesantna analiza mlerackog popisa oblasti Skadra iz 1417.godine.
У овом попису сам нашао најранији спомен презимена у селима Подгора и Кулпеник које се касније вековима помера до Лике и Босне.
-
Нешто читам, па наиђох на место Каваја у Албанији, што ме подсети на презиме чувеног атентатора на Тита, Николу Кавају. Потом на Википедији видех да је Никола Каваја родом из Пећи. Да ли његово презиме има можда неке везе са градом Кавајом смештеним у средишту приобалске Албаније?
-
Нешто читам, па наиђох на место Каваја у Албанији, што ме подсети на презиме чувеног атентатора на Тита, Николу Кавају. Потом на Википедији видех да је Никола Каваја родом из Пећи. Да ли његово презиме има можда неке везе са градом Кавајом смештеним у средишту приобалске Албаније?
Видим исто на википедији да су Каваје од Радишића из Добрског Села код Цетиња. Наводно је један Радишић бежао чак до Каваје због крви, па се вратио у родно село и од њега настаде братство Каваје.
-
Видим исто на википедији да су Каваје од Радишића из Добрског Села код Цетиња. Наводно је један Радишић бежао чак до Каваје због крви, па се вратио у родно село и од њега настаде братство Каваје.
Да, сад видим и ја, нисам очекивао да је на страници детаљније писано, па само погледах место рођења. То би онда био одговор на питање. Имају везе, али не неким пореклом, већ посетом Каваји. ;D
-
Добрско Село: Радишићи и Каваје (Никољ-дан) су од претка који се доселио из Љешанске нахије (Градац) у 17. столећу. За своју даљу старину наводе Стару Србију. Због неког убиства, неки Радишићи побегну у Албанију и настане се у граду Каваја. После неког времена се врате, те их прозову Кавајама.
http://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/
-
Мој претходни пост са теме о Кучима:
"Скадар је можда једино место на свету данас, где код оних који се осећају као Срби је заступљено православље, католичанство и ислам (чини ми се да је највише католика код оних који се изјашњавају као Срби у Скадру)...Можда зато што нису ушли у државу СХС? (то је парадокс, да је околност да нам није дозвољено да Скадар буде део наше државе, и поред касније асимилације, и то мало Срба који су тамо, нису подељени на нације чију припадност одређује вероисповест, а не језик...али то је друга тема, можда за "Срби у Скадру")"
Ти Срби у Скадру, који су се нашли изван новоосноване државе СХС, после чега је наступила СФРЈ, су на једној страни, трпели асимилацију од стране Албанаца, али са друге стране су били поштеђени изједначавању нације и вере (данас би можда имали Србе католике у Скадру, који би можда били "Хрвати" да је Скадар био део СХС? Свакако , то је једино место где живе Срби католици данас, а то нешто говори, тј, поставља се питање, зашто само још тамо, а немогуће да је само тамо било Срба католика?)
-
Мој претходни пост са теме о Кучима:
"Скадар је можда једино место на свету данас, где код оних који се осећају као Срби је заступљено православље, католичанство и ислам (чини ми се да је највише католика код оних који се изјашњавају као Срби у Скадру)...Можда зато што нису ушли у државу СХС? (то је парадокс, да је околност да нам није дозвољено да Скадар буде део наше државе, и поред касније асимилације, и то мало Срба који су тамо, нису подељени на нације чију припадност одређује вероисповест, а не језик...али то је друга тема, можда за "Срби у Скадру")"
Ти Срби у Скадру, који су се нашли изван новоосноване државе СХС, после чега је наступила СФРЈ, су на једној страни, трпели асимилацију од стране Албанаца, али са друге стране су били поштеђени изједначавању нације и вере (данас би можда имали Србе католике у Скадру, који би можда били "Хрвати" да је Скадар био део СХС? Свакако , то је једино место где живе Срби католици данас, а то нешто говори, тј, поставља се питање, зашто само још тамо, а немогуће да је само тамо било Срба католика?)
Колико знам, нема католика у Скадру који се изјашњавају као Срби. Постоје православци и муслимани који се тако изјашњавају. Можда грешим.
-
Ово што ја знам је да се католици и муслимани са сјевера Албаније и околине Скарда сви представљају као Албанци, из мојих неких истраживања закључујем да је код њих је то одвојено од вјере јер доста католика и муслимана са сјевера се међусобно не воле али када је у питању Албанија онда ће бити заједно без обзира што се не воле.
Ове православне које познајем су углавном људи који сау остали тамо од времена када су се границе затвориле и неки се од њих пишу као Срби, неки као Црногорци а неки као Албанци.
Доста њих прича српски а доста их има који не знају српски а православни су и знају своје коријене.
Упознао сам њих неколико који кажу да су из Зете, по мало говоре српски али не што га знају од старине него су научили у скорије вријеме, један од њих ми је рекао да никада у његовој породици нису говорили српски (мада ово не мора да буде тачно јер све зависи колико се он сјећа уназад) и такође се пишу као Албанци.
-
Колико знам, нема католика у Скадру који се изјашњавају као Срби. Постоје православци и муслимани који се тако изјашњавају. Можда грешим.
To се чини ми се "Квадратури круга" помињало, па ми је одатле остало и на РТСу ("како живе Срби у Албанији" ) , један професор српског језика у Враки је то поменуо у овом краћем прилогу, али званичан податак нисам нашао о томе:
"Ni škole nema, pa profesor Svetozar časove srpskog jezika održava samo vikendom.
"Ovde se Srbi izjašnjavaju kao Srbi pravoslavni, Srbi katolici ili Srbi muhamedanci na čemu im ja čestitam", napominje Svetazor Ćiraković, dodajući da vidi da još uvek ima straha."
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2850428/kako-zive-srbi-u-albaniji.html
-
Dovoljno je reći da dva glavna narodna heroja iz Skadra su Srbi jedan musliman drugi pravoslavni Kadić i Mišel!
-
To се чини ми се "Квадратури круга" помињало, па ми је одатле остало и на РТСу ("како живе Срби у Албанији" ) , један професор српског језика у Враки је то поменуо у овом краћем прилогу, али званичан податак нисам нашао о томе:
"Ni škole nema, pa profesor Svetozar časove srpskog jezika održava samo vikendom.
"Ovde se Srbi izjašnjavaju kao Srbi pravoslavni, Srbi katolici ili Srbi muhamedanci na čemu im ja čestitam", napominje Svetazor Ćiraković, dodajući da vidi da još uvek ima straha."
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2850428/kako-zive-srbi-u-albaniji.html
У тој емисији сам видео људе православце и муслимане који су се изјашњавали као Срби, али католике не. У Фијеру (централна-јужна Албанија) постоји читава заједница муслимана који се декларишу као Срби, а који су већином пореклом из онога што се данас назива Санџак или Стара Рашка, доспели су ту након 1912. као избеглице, са надом да ће се преселити у Турску, али се на крају нису иселили. Претпостављам да је њихов јак српски идентитет последица окружености Албанцима, па је то био начин одбране од асимилације. Такође сам у једној емисији о албанским невестама наишао на податак да су неке од тих католкиња које су се удале за наше домаћине даљим пореклом православке и Српкиње, али је питање да ли је то новинарска уобразиља или су те девојке заиста имале то предање. У сваком случају, мислим да не постоје католици у северној Албанији који имају јасан српски идентитет.
-
"Земљотрес који је продрмао Албанију срушио је до темеља кућу Гезима Ђоке, ова српска породица недавно је прославила Свету Петку а живела је на обали Драча већ деценијама..."
https://sr-rs.facebook.com/permalink.php?story_fbid=124177975697706&id=106406734141497
-
Google News Feed ми је јутрос препоручио снимак емисије "Квадратура Круга: Како су Срби постали Албанци", из 2018. године, па ево да га поделим овде, јер је везан за ову тему.
https://www.youtube.com/v/ANx0j1jJ1Ik
-
Ситуација је тамо помало чудна. С једне стране представници Срба се жале на малу помоћ када се понекад јаве у медијима, с друге стране врло је тешко ступити у контакт са њима. Изгледа да је вишедеценијска изолација, асимилација и велики притисци и насиље албанског режима оставила озбиљне трагове на њих и изазива велико неповерње према људима са стране.