Поријекло наименовања племена

Науке и научне дисциплине > Језикословље

<< < (10/11) > >>

сɣнце:

--- Цитат: НиколаВук Јул 19, 2021, 11:33:20 пре подне ---Не могу да се тачно сетим, али ми се чини да сам у неком од радова који се бавио историјским развојем албанског прочитао да се промена l/r везује за вулгарни латинитет Балкана и да речи у албанском које садрже ову промену у ствари представљају позајмице из балканског вулгарног латинског (једнако и далматороманске и источнороманске варијанте). Самим тим, добра је могућност да је област источно од Драча већ у касној антици носила назив Арбанон, или нешто слично томе (нпр. Арбанум), односно да је тад већ била извршена промена L у R у њеном називу (у односу на претпостављени раноантички облик Албанум, Албанон). На основу тога би говорници раноалбанског вероватно током касне антике или раног средњег века преузели назив области, уклопивши је у своје (ново) народно назвање.

Што се тиче помена "Албана" код Михајла Аталијата у вези са походом Георгија Манијакеса, о томе Ферјанчић у зборнику "Илири и Албанци" пише следеће:

"Вести Михајла Аталијата детаљно је анализирала Е. Враноусис, пре свега упозоривши да он употребљава два назива Албанци ('Αλβανοί) и Арванити ('Αρβανίτες): први се јавља за византијске одреде у Италији, а други за одреде побуњеника Нићифора Василакија. За први термин она одлучно сумња да означава Албанце са Балканског полуострва и сматра да проистиче од латинске речи albanus, albania, што значи странац или страна земља. Михајло Аталијат је, по њеном уверењу, овде мислио на Нормане, односно Франке, који већ после 1017. године почињу да пристижу у Италију. А. Диселије се у два маха осврнуо на ова нова тумачења имена Албанци у визан– ијској војсци у Италији краја прве половине Х1 века. Сматрао је да се ради о Албанцима са Балканског полуострва, обративши пажњу пре свега на то да Михајло Аталијат за њих каже да су исте државности и вере као Ромеји, као и да су њихови савезници (σύμμαχοι). Ако су међу историчарима постојале дилеме у тумачењу имена Албанци у саставу византијских трупа у Италији, са друге стране сасвим је прихваћено да се спомен Арванита у побуњеничкој војсци Нићифора Василакија (1078) односи на Албанце са Балканског полуострва."

--- Крај цитата ---

Све стоји. Можда још мало могу додати занимљивости о појави ротацизма. У латинском је интервокално с постајало р.

In many words in which the ancients said s, they later said r... foedesum > foederum, plusima > plurima, meliosem > meliorem, asenam > arenam

— Varro, De lingua Latina, VII, 26, In multis verbis, in quo antiqui dicebant s, postea dicunt r... foedesum foederum, plusima plurima, meliosem meliorem, asenam arenam

Но у неки случајима и л > р.
caelum — caeruleus (instead of *cael-uleus)

In Galician-Portuguese, rhotacism occurred from /l/ to /r/, mainly in consonant clusters ending in /l/ such as in the words obrigado, "thank you" (originarily from "obliged [in honourably serving my Sir]"); praia, "beach"; prato, "plate" or "dish"; branco, "white"; prazer/pracer, "pleasure"; praça/praza, "square". Compare Spanish obligado (obliged), playa, plato, blanco, placer, plaza from Latin obligatus, plagia, platus, blancus (Germanic origin), placere (verb), platea.

In Romanian, rhotacism shifted intervocalic l to r and n to r.

Thus,
Latin caelum ‘sky; heaven’ > cer,
Latin fenestra ‘window’ > fereastră
Latin felicitas ‘happiness’ > fericire.

Some northern Romanian dialects and Istro-Romanian also changed all intervocalic [n] to [ɾ] in words of Latin origin. For example, Latin bonus became Istro-Romanian bur: compare to standard Daco-Romanian bun.

Колоквијални говор града Рима вршио је тежки ротацизам л>р , но у међувремену је то одбачено јер се сматрало сељачким италијанским, а може бити да се је у вријеме романизације сматрало престижном особином. Постоји и могућност да су тоске назване тако по асоцијацији њихова говора с тосканцима (имају се увиду италијани).

сɣнце:
Назив Торлак по мојему виђењу потиче из пастирске лексике, тачније из ријечи трла, трло. Тако се у југоисточној Србији назива пастирски стан, те је истога коријена с ријечју тор. Од тога би торлак значило што и пастир или влах.

Nebo:

--- Цитат: сɣнце Април 14, 2022, 02:02:30 поподне ---Назив Торлак по мојему виђењу потиче из пастирске лексике, тачније из ријечи трла, трло. Тако се у југоисточној Србији назива пастирски стан, те је истога коријена с ријечју тор. Од тога би торлак значило што и пастир или влах.

--- Крај цитата ---

Истраживао сам раније о топониму Торлак из околине Београда, па нађох разна тумачења:

Иако се данас под Торлаком сматра само онај његов шумовити део, између Кумодража и Белог Потока, у географском смислу, ово брдо је далеко пространије, а на његовим обронцима су настала насеља Кумодраж, Jајинци, део Вождовца и ново насеље Степа Степановић, док се делови Торлака налазе и у атарима Великог Мокрог Луга, Калуђерице и Лештана. Највиша тачка је 331 метар, на углу улица Земљорадничка и Даљска у Кумодражу.

Помиње се у дефтеру за Београдску нахију из 1528. године, као насеље са мешаним влашким и земљорадничким становништвом. Управо присуство сточара са влашким статусом можда указује да назив брда и насеља долази по њима (при чему би се радило о власима Торлацима из источне Србије).

Етимологија речи торлак се тумачи на неколико начина:

„Torlak је турска лексема „неискусан, неук, невешт младић“; топоним Торлак, брдо код Београда; презиме Торлак (Шкаљ. 1966; Скок, Рј. под tárlak). Уз ороним Торлак пише „брдо, појате, кромпириште, обложине“ (Динић, И.). Једно од значења у објашњењу је појате; није јасно да ли је мотив именовања оронима тор, трло или антропоним, надимак онога коме је то земљиште припадало. Торлак, Торлаци су становници Тимочке долине чији се говор разликује од говора тога подручја“.

„Торлак: Ово старо насеље, настало је у Београдском пољу. Назив је турски и значи – ветрогоња. Међутим, старог насеља је одавно нестало, а данашње је новијег датума.

„Поједине групе Шопова придевају једне другима подругљиви надимак Торлак, Торлаци, који је начињен од турске речи Тарлак (глупак, безјак, простак)“.

„Торлак = разметљивац, хвалисавац“.

https://www.poreklo.rs/2019/04/30/toponimija-beograda-2/

сɣнце:

--- Цитат: Nebo Април 14, 2022, 11:00:45 поподне ---
Етимологија речи торлак се тумачи на неколико начина:

„Torlak је турска лексема „неискусан, неук, невешт младић“; топоним Торлак, брдо код Београда; презиме Торлак (Шкаљ. 1966; Скок, Рј. под tárlak). Уз ороним Торлак пише „брдо, појате, кромпириште, обложине“ (Динић, И.). Једно од значења у објашњењу је појате; није јасно да ли је мотив именовања оронима тор, трло или антропоним, надимак онога коме је то земљиште припадало. Торлак, Торлаци су становници Тимочке долине чији се говор разликује од говора тога подручја“.

„Торлак: Ово старо насеље, настало је у Београдском пољу. Назив је турски и значи – ветрогоња. Међутим, старог насеља је одавно нестало, а данашње је новијег датума.

„Поједине групе Шопова придевају једне другима подругљиви надимак Торлак, Торлаци, који је начињен од турске речи Тарлак (глупак, безјак, простак)“.

„Торлак = разметљивац, хвалисавац“.

https://www.poreklo.rs/2019/04/30/toponimija-beograda-2/

--- Крај цитата ---

Нема у турском тијечи торлак. Постоји ријеч торлук која значи неискусство, при чем -лук одговара нашему -ство, а коријек је ријеч тор- која значи зелен у смислу неискусан. Прво ријечи на -лук не представљају агента, но абстракту, друго са аспекта семантике нема смисла или рационалнога разлога називати једно мјесто или народ неискуснима.

Горе наведена објашњења глупак, простак, хвалисавац, вјетропир не одговарају реалному значењу турске ријечи по мени доступним сазнањима о турском језику. Глупак се на турском каже нама свима јасном ријечју будала. Заправо у њемачком се будала каже Tor.

Ријеч торлак одговара по свом градивном механизму mjesto+ak поље > пољак, гора > горак, босна > бошњак, земља > земљак, тако је торла* > торлак. Не знам тачно постоје ли говори у србско-бугарском помеђју који би умјесто трла казивали торла, но знам да се Торлак рече и Турлак. С тим у вези рум. turlă - кула на гори, но првобитно означава грађевину у облику ваљка. Мислим да иста ријеч постојину грчком τοῦρλα како зову цилиндричну дио базилика. Углавном ријеч трла - пастирски стан, вјеројатно има исто поријекло и да су турлацима или торлацима првобитно означавали просто пастирскога најамника.

С друге стране у турском има ријеч tarla које значи поље, њива, но нису познати случаји да би се турски глас мијењао у о у говорима јужне и источне Србије.

Nebo:
Добри мој далеки рођо, ја сам у чланку само навео оно што пише по изворима. Ко зна боље, они који су те радове писали или ти, не знам. Турски језик поготово не знам, тако да не могу ништа да тврдим.

Навигација