О Фригима
Фриги су по приповиједању грчких историчара населили спаљене земље Хетита доселивши се из Македоније. Херодот повиједа, да су се Фриги тада звали
Бриги и да је дријевни владар Мидас из Македоније. Размишља се и о том, да су Мигдоњани (Мигдонија је вјеројатно предтеча назива Македонија) били једно фригијско племе, од којих су једни живјели у Македонији а други у Мисији (у Анатолији). Мигдон се помиње као име владара Фрига али и Беврика (Βέβρυκες) због чега постоји могућност, да је Фриг само грчки назив, а Бе
брик или
Бриг самоназвање племена. Грчки историчари су их убрајали у племена Трака. Страбо повиједа, да су Бриги, Бебрики, Мисијани, Мигдоњани и Битињани племена доселивша се из Тракије у Анатолију.
Што се тиче језика Фрига Платон повиједа, да неке фригске ријечи близкородне грчкима. Нпр. врховни бог називао се Сабазиос; задњи члан ријечи -зиос има исту гласовну промјену као и грчки деус > зеус ( у грчком је овај облик само у номинативу, док се у косим падежним облицима каже деу-". И у албанском се каже [зојз]. Но исти Сабазиос се чешће пише као Сабадиос. Ради упоредбе Деостен тврди, да се Зеус у Битињана зове Тиос. С друге стране Хезикиј Александријски тврди, да се бог на фригијском зове и "Βαγαῖος - Ζεὺς Φρύγιος" и каже да то значи "δοτῆρ ἑάων" - давалац добра. Багеос одговара и словенској ријечи "бог" (прасловенски багу-), те иранској багу, а назив давалац добра донекле има паралелу у бугарскословенском Даждбог. Од бројева посвједочени су ојвос - један, дој - два, протос - први.
грчки: tis de taute i thalamein kakon posttoiesei, kateramenos eto (τις δε ταυτη ι θαλαμειν κακον ποσττοιησει κατηραμενος ητω)
фриг: ios ni semoun knoumanei kakoun addaket,etittetikmenos eitou
срб.: ко год овому гробу (камену) зло причини, проклет да је
ios ni - ко и
semoun < semou ni - овому, сродност са словенским "сему"; одговара грчкому "´oûte < houte < soute"; из ове једне ријечи види се, да фригијски није извршио преглас s > h као грчки; стога ријечи које у грчком почињу на h, морају у фригијском почињати на s- ( gr. helios < heelios < sauelios; lat. solus; hemi < semi; lat. semi; hepta < septa; lat. septem)
knoumanei - камен у смислу надгробни камен;
addaket - причини (он); у овој ријечи видим сличност с латинским ad-при и facet (чини). Праиталски је претрпио гласовну промјену dh>f, стога је у праиталском аf-face- гласило аd-dhake-. Герм. tun, енг. do < прагерм.
do-; слов.
дети, дејати;
https://etymologeek.com/lat/facerekakoun - грч. kakon - зло;
Фригијски језик би у односу и на италске језике (латински, умбријски и оскански) и на грчке језике изгледао веома архаично, што се и огледа у грчким предањима о фригијском као најстаријем језику; фригијски језик би на основу своје архаичности и особина које су италски и грчки изгубили имао и низ сродности с прабалтским и прасловенским језицима. Из данога штива, могао би се сврстати као сродник праиталскога и прагрчкога или више као сродник праиталскога са позајмљеним грчким ријечима. Сјеверни сусјед Фрига, Траки, имао је језик који се увелико приближава балтским језицима; албански као могући потомак трачкога, да се није ромаизовао, вјеројатно би показивао још веће сличности са балтословенским, а већ показује велики број сродних ријечи с овима, као и с германским.
Фригијско грнчарство и цртање имало је узоре у хетитском и урартском, а само било узор етрурском.