Антички Македонци

ДНК порекло > Историја и генетика

Антички Македонци

<< < (4/6) > >>

НиколаВук:

--- Цитат: Be like Bill Март 09, 2021, 06:14:48 поподне ---Ja čak ne bih isključio neko doseljavanje Grka u Makedoniju početkom sedmog veka pre naše ere, a onda i njihovo učešće u stvaranju makedonske države. Koliko vidim Grci su dosta rano prodrli u dolinu Vardara i onda polako u Moravsku dolinu.

https://haemus.org.mk/exhibition-central-balkan-between-the-greek-and-the-celtic-world/

Makedonija je nastala na mestu spajanja starih puteva iz Centralnog balkana i Egejskog mora, a s obzirom da se brzo oblikovala kao država koja obuhvata veći teritorij od prostora jednog plemena, verujem da je genetski sastav bio dosta raznovrstan a da bi najbolji čuvari te baštine bili Aromuni koji danas prebivaju na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije

--- Крај цитата ---

Ово што је приказано на линку је локалитет Кале код Кршевице, близу Бујановца, и он се везује за 4. век п.н.е. када је македонска држава већ била у пуном успону. Легендарна аргивска династија вуче корене из грчког Мрачног доба, односно прелаза из касног бронзаног у рано гвоздено доба (11-9/8. век п.н.е.) и као што сам навео, у том периоду су кретања народа на егејском подручју била искључиво север-југ (од централног Балкана ка јужној Грчкој) и запад-исток (централни Балкан и север Грчке-Анадолија). Зато то везивање неодољиво подсећа на настојање Македонаца, које су Грци у најбољем случају сматрали полу-варварима, да се вежу за грчке легендарне јунаке и богове и тиме стекну одређени "легитимитет" у античком свету.

--- Цитат: Bane Март 09, 2021, 07:12:26 поподне ---
То не делује реално. Преовлађајуће мишљење о пореклу Аромуна је да су у време доминације Римског царства њихови преци обитавали северно од Јиричекове линије.

--- Крај цитата ---

Управо тако. Цинцари пре раног средњег века нису имали ближе везе са подручјем Пинда где их у 10-11. веку проналазе историјски извори. Пре бих као делимичне генетске наследнике античких Македонаца посматрао Саракачане, који додуше вероватно имају уплива и од других "северногрчких" племена (Епираца, Молошана, итд.).

Bane:
Ево мог виђења могуће етногенезе старовековних Македонаца и две грчке групе Микењана и Дораца.
Рекао бих да је највећа "новост" на овом дијаграму то што сам E-V13 компоненту ког Грка назвао "Егејским Трачанима". Можда то и није најбоље решење али хтео сам да уз поменуту компоненту стоји одговарајуће име.

НиколаВук:

--- Цитат: Bane Март 14, 2021, 11:21:32 поподне ---Ево мог виђења могуће етногенезе старовековних Македонаца и две грчке групе Микењана и Дораца.
Рекао бих да је највећа "новост" на овом дијаграму то што сам E-V13 компоненту ког Грка назвао "Егејским Трачанима". Можда то и није најбоље решење али хтео сам да уз поменуту компоненту стоји одговарајуће име.

--- Крај цитата ---

Занимљив приказ. Само пар напомена:

-Пелазги је врло "растегљив" појам који се углавном користи да означи предгрчке, неиндоевропске становнике данашње Хеладе, и вероватно је и у горњем приказу употребљен са датим значењем; међутим, одређени аутори користе овај појам да означе претпостављено индоевропско становништво које је претходило (Прото)Грцима на јужном Балкану, уз шта често иде повезивање Пелазга са једним од "морских народа", Пелесетима (Филистејцима), што би их вероватно ближе повезало са неком од R1b-Z2103 подграна;

-иако велики број лингвиста види старогрчки и фригијски као блиско повезане језике, који су вероватно имали скоријег заједничког претка (тзв. "грчко-фригијски језик"), постоји и немали број њих који сличности између старогрчког и фригијског виде само као ареалне утицаје услед дужег периода суседства, а да они немају скоријег заједничког претка, односно да су припадали различитим гранама унутар индоевропске породице језика.

сɣнце:
О Фригима

Фриги су по приповиједању грчких историчара населили спаљене земље Хетита доселивши се из Македоније. Херодот повиједа, да су се Фриги тада звали Бриги и да је дријевни владар Мидас из Македоније. Размишља се и о том, да су Мигдоњани (Мигдонија је вјеројатно предтеча назива Македонија) били једно фригијско племе, од којих су једни живјели у Македонији а други у Мисији (у Анатолији). Мигдон се помиње као име владара Фрига али и Беврика (Βέβρυκες) због чега постоји могућност, да је Фриг само грчки назив, а Бебрик или Бриг самоназвање племена. Грчки историчари су их убрајали у племена Трака. Страбо повиједа, да су Бриги, Бебрики, Мисијани, Мигдоњани и Битињани племена доселивша се из Тракије у Анатолију.

Што се тиче језика Фрига Платон повиједа, да неке фригске ријечи близкородне грчкима. Нпр. врховни бог називао се Сабазиос; задњи члан ријечи -зиос има исту гласовну промјену као и грчки деус > зеус ( у грчком је овај облик само у номинативу, док се у косим падежним облицима каже деу-". И у албанском се каже [зојз]. Но исти Сабазиос се чешће пише као Сабадиос. Ради упоредбе Деостен тврди, да се Зеус у Битињана зове Тиос. С друге стране Хезикиј Александријски тврди, да се бог на фригијском зове и "Βαγαῖος - Ζεὺς Φρύγιος" и каже да то значи "δοτῆρ ἑάων" - давалац добра. Багеос одговара и словенској ријечи "бог" (прасловенски багу-), те иранској багу, а назив давалац добра донекле има паралелу у бугарскословенском Даждбог. Од бројева посвједочени су ојвос - један, дој - два, протос - први.
грчки: tis de taute i thalamein kakon posttoiesei, kateramenos eto (τις δε ταυτη ι θαλαμειν κακον ποσττοιησει κατηραμενος ητω)
фриг: ios ni semoun knoumanei kakoun addaket,etittetikmenos eitou
срб.: ко год овому гробу (камену) зло причини, проклет да је

ios ni - ко и
semoun < semou ni - овому, сродност са словенским "сему"; одговара грчкому "´oûte < houte < soute"; из ове једне ријечи види се, да фригијски није извршио преглас s > h као грчки; стога ријечи које у грчком почињу на h, морају у фригијском почињати на s- ( gr. helios < heelios < sauelios; lat. solus; hemi < semi; lat. semi; hepta < septa; lat. septem)
knoumanei - камен у смислу надгробни камен;
addaket - причини (он); у овој ријечи видим сличност с латинским ad-при и facet (чини). Праиталски је претрпио гласовну промјену dh>f, стога је у праиталском аf-face- гласило аd-dhake-. Герм. tun, енг. do < прагерм. do-; слов. дети, дејати; https://etymologeek.com/lat/facere
kakoun - грч. kakon - зло;

Фригијски језик би у односу и на италске језике (латински, умбријски и оскански) и на грчке језике изгледао веома архаично, што се и огледа у грчким предањима о фригијском као најстаријем језику; фригијски језик би на основу своје архаичности и особина које су италски и грчки изгубили имао и низ сродности с прабалтским и прасловенским језицима. Из данога штива, могао би се сврстати као сродник праиталскога и прагрчкога или више као сродник праиталскога са позајмљеним грчким ријечима. Сјеверни сусјед Фрига, Траки, имао је језик који се увелико приближава балтским језицима; албански као могући потомак трачкога, да се није ромаизовао, вјеројатно би показивао још веће сличности са балтословенским, а већ показује велики број сродних ријечи с овима, као и с германским.

Фригијско грнчарство и цртање имало је узоре у хетитском и урартском, а само било узор етрурском.

НиколаВук:

--- Цитат: сɣнце Март 15, 2021, 04:14:33 поподне ---
грчки: tis de taute i thalamein kakon posttoiesei, kateramenos eto (τις δε ταυτη ι θαλαμειν κακον ποσττοιησει κατηραμενος ητω)
фриг: ios ni semoun knoumanei kakoun addaket,etittetikmenos eitou
срб.: ко год овому гробу (камену) зло причини, проклет да је

ios ni - ко и
semoun < semou ni - овому, сродност са словенским "сему"; одговара грчкому "´oûte < houte < soute"; из ове једне ријечи види се, да фригијски није извршио преглас s > h као грчки; стога ријечи које у грчком почињу на h, морају у фригијском почињати на s- ( gr. helios < heelios < sauelios; lat. solus; hemi < semi; lat. semi; hepta < septa; lat. septem)
knoumanei - камен у смислу надгробни камен;
addaket - причини (он); у овој ријечи видим сличност с латинским ad-при и facet (чини). Праиталски је претрпио гласовну промјену dh>f, стога је у праиталском аf-face- гласило аd-dhake-. Герм. tun, енг. do < прагерм. do-; слов. дети, дејати; https://etymologeek.com/lat/facere
kakoun - грч. kakon - зло;

Фригијски језик би у односу и на италске језике (латински, умбријски и оскански) и на грчке језике изгледао веома архаично, што се и огледа у грчким предањима о фригијском као најстаријем језику; фригијски језик би на основу своје архаичности и особина које су италски и грчки изгубили имао и низ сродности с прабалтским и прасловенским језицима. Из данога штива, могао би се сврстати као сродник праиталскога и прагрчкога или више као сродник праиталскога са позајмљеним грчким ријечима. Сјеверни сусјед Фрига, Траки, имао је језик који се увелико приближава балтским језицима; албански као могући потомак трачкога, да се није ромаизовао, вјеројатно би показивао још веће сличности са балтословенским, а већ показује велики број сродних ријечи с овима, као и с германским.

Фригијско грнчарство и цртање имало је узоре у хетитском и урартском, а само било узор етрурском.

--- Крај цитата ---

Реч у албанском која има паралеле са поменутим грчким kakon и фригијским kakoun је придев keq, са значењем "лош".

Навигација