Науке и научне дисциплине > Историја

Покрштавање Срба

(1/1)

ДушанВучко:
Седамдесетих година 9. века српска племена су примила хришћанство. По досељавању, црквена организација је успостављена из приморских градова, под јурисдикцијом Рима, али тек у годинама после Моравске мисије и бурног преласка Бугара у хришћанство, постепено је успостављено хришћанство и у Србији. Владарска генерација рођена почетком седамдесетих година је већ носила хришћанска имена.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5
Петар Гојниковић је био први српски владар са хришћанским именом...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Петров стриц Стројимир је био хришћанин:
Присуство двоструког крста на печату, указује на чињеницу да је његов наручилац био хришћанин, а Јанковић сматра да се на основу њега може претпоставити да су и његови преци били хришћани, што је противно досадашњем схватању да су српски кнезови примили хришћанство између 867. и 870. године, пошто се тада међу рођеним принчевима (млађи Мутимиров син Стефан и Гојников син Петар) по први пут јављају хришћанска имена.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0

ДушанВучко:
Овде би могле да се наведу претпоставке и за најстарије крсне славе код Срба, тј. континуитет који би пратио слављење свеца од времена покрштавања. На памет ми падају и три никшићка СНПа, која ако би се пратила уназад до времена рачвања у оквиру групе Y52621 , могло би да се дође и до времена преласка Срба у Хришћанство (да је то рачвање у оквиру ове групе било негде у том периоду, можда девети век и да су и различите крсне славе испратиле то рачвање у оквиру ове групе, Лучиндан, Петровдан итд...) У том смислу, Лучиндан је вероватно једна од најстаријих крсних слава коју неки род код Срба слави, можда и читавих 12. векова у континуитету (ако би испратили процене рачвања и ТМРЦА у оквиру Y52621)

Владимир Бојановић:

--- Цитат: ДушанВучко  Март 04, 2021, 01:39:36 пре подне ---Овде би могле да се наведу претпоставке и за најстарије крсне славе код Срба, тј. континуитет који би пратио слављење свеца од времена покрштавања. На памет ми падају и три никшићка СНПа, која ако би се пратила уназад до времена рачвања у оквиру групе Y52621 , могло би да се дође и до времена преласка Срба у Хришћанство (да је то рачвање у оквиру ове групе било негде у том периоду, можда девети век и да су и различите крсне славе испратиле то рачвање у оквиру ове групе, Лучиндан, Петровдан итд...) У том смислу, Лучиндан је вероватно једна од најстаријих крсних слава коју неки род код Срба слави, можда и читавих 12. векова у континуитету (ако би испратили процене рачвања и ТМРЦА у оквиру Y52621)

--- Крај цитата ---
Једино ако се некада појави особа позитивна на један од она два СНП-а између А25645 и FT190799 са славом Св. Лука, тада би наш род могли/смели довести у везу са оваквим претпоставкама. Пре ће бити да нам је предак тек доласком на Луштицу, вероватно у 12. веку, примио славу Лучиндан, а уколико данас постоји још неко позитиван на мутације које су настале пре рођења родоначелника Никше првог, мишљења сам да им је крсна слава другачија, а можда се чак ради и о католичким родовима (познато ти је писање Николе Вујачића о Дубровнику, као месту одакле је отац Никше првог дошао највероватније у Луштицу, а имамо и предање Чворовића које се донекле поклапа у ту верзију). Мада и без те потврде реч је доста дугом континуитету, од најмање 8 векова, чиме се веома мали број српских родова може похвалити.

Навигација

[0] Индекс порука