Порекло становништва > Црна Гора

Полимље у турским пописима

(1/9) > >>

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Nebo  Август 20, 2016, 10:54:27 пре подне ---Можда веза: Јаудије - јудаисти - Хазари?

Југозападно  ;)

--- Крај цитата ---

Да, југозападно.  ;)

него, да ли си гледао списак за Шекулар из овог пописа 1485. У селу Шекулару се спомиње неки Дробјак, син Војноја. Шекулар припада нахији Будимља.

Занимљиво је и да су сва имена мјеста у Полимљу Бихору остала иста: Велика, калудра, Ржаница, Дапсиће. Такође из пописа је очигледан српски словенски и православни карактер тих насеља. И Ругова је у том периоду била словенско православно насеље.

Насупрот томе Клименте су писане као катуни у посебној нахији Климента и по именима се види њихов већински несловенски и католички карактер (имена се прилично разликују од оних у Полимљу). Катуни Климената су: катун Лићени (села Селчишта ), катун Ђоновић (село Чпаја), катун Лешовић (село Чпаја), катун Мурић (село Чпаја), катун Кољемади (село Чпаја).

На подручју Пипера забиљежен је влашки катун Букмира који са са подручја планине Вјетерника спустио у том периоду у село Стралић у Пиперима. Поред Букмира још двије влашке групе су се спустиле према Пиперима: Бушати и Дирновице?

Што се Букмира тиче, мислим да је јасно да се ради о Букумирима из братоношких предања. Скоро смо имали једног тестираног који је тврдио да је од Букумира-Вељић (G2a L497). Овај род хипотетички још повезујемо и са херцеговачким Малешевцима. Било би интерсантно видјети да ли постоји ова малешевско-букумирска веза. У предањима се иначе повезује простор Братоножића и Корјенића везано за Бранковиће. Малешевци се наслањају на област Корјенића, а Букумире на област Братоножића.

Nebo:
О Дробјаку или Дропјаку из Шекулара смо већ причали на теми о Шекулару. Познато је то:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.40

Чекамо ове мајске резултате (праве их као Скадар на Бојани), ту је и тестирани Церовић. Његов резултат би могао разрешити неке ствари на ову тему. Можда и ту причу - да ли су шекуларски Дробњаци из Дробњака или су можда потомци тог Дробјака с краја 15. века. Кажем тек „можда“, јер и ако Церовићев резултат не буде близак шекуларским Дробњацима, то не значи да они нису досељеници из Дробњака.

А писали смо и о Букмирима на теми о Брђанима и Србљацима:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=105.msg25190#msg25190

Чињеница да је у Горњем Полимљу топонимија сачувана од средњег века мислим да говори да је остало довољно стариначког становништва да је пренесе дошљацима. Било је ту разних случајева језичких измена. Поменућу пример села Боровци са краја средњег века, које се данас зове Ровца (северно од Шекулара), и очито је изведено од старог назива, а притом нема везе са племеном Ровца.

Nebo:
Ругова је била насељена словенским становништвом до 1690. Можда је нешто старинаца и преостало после 1737. Од половине 18. века, тамо се насељавају Малесори.

Nebo:
Још један пример изобличавања топонима је село Виницка код Берана, које се 1485. звало Војничко.
Има још таквих детаља у тексту Маријана Премовића "Будимље у Скадарском дефтеру 1485. године". Назив Берана аутор види као могућно изведен од тадашњег села Забаране.

vojinenad:

--- Цитат: Nebo  Август 20, 2016, 09:28:31 поподне ---Још један пример изобличавања топонима је село Виницка код Берана, које се 1485. звало Војничко.
Има још таквих детаља у тексту Маријана Премовића "Будимље у Скадарском дефтеру 1485. године". Назив Берана аутор види као могућно изведен од тадашњег села Забаране.

--- Крај цитата ---
Ја сам негде прочитао или чуо, не памтим већ, да је назив Беране од ''Бераније'' и да настао по томе што се народ ту сакупљао, сабирао. Не знам колико је поуздано и то Премовићево тумачење назива села Виницка обзиром да у тој области постоји и село које има назив Војно Село? Нисам читао ту књигу, чисто размишљам онако логички, Виницка и Војно Село нису тако далеко.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна