Аутор Тема: Светски ДНК дан 2016  (Прочитано 192634 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #280 послато: Мај 16, 2016, 02:26:41 поподне »
Старчевић, Тривуњдан, Јадранска Лешница, Лозница, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Иако без пуних поклапања, прилично чест хаплотип, који има већи број бликсих у свим родовима Динарик Југа. Једина донекле специфичност је 456=14. За Старчевиће у лешници се каже сљедеће:


"Староседеоци су:
Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи)"

Исто тако видим да је везано за Старчевиће било коментара испод на сајту порекло.рс:

Сремац
20. јула 2014. у 13:27
Занимљиво је да у се Старчевићи у овој књизи убрајају у староседеоце, док се у књизи Шабачка Посавина и Поцерина, аутора В. Радовановића тврди за село Чокешину: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи)“ (стр. 182), док се на страни 185 опет помињу: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Доњој мали. Досељени, непознато одакле.“
Ако неко зна нешто више о пореклу Старчевића из Ј. Лешнице, био бих му захвалан да напише, посебно с обзиром да нисам чуо за Старчевиће који славе Трифуњдан, осим ових из Ј. Лешнице.

Одговори

Небојша
20. јула 2014. у 14:44
Старчевићи су из Херцеговине дошли у Ј. Лешницу. Њихов огранак су Туфегџићи са истом славом (Св. Трифун) у Глушцима крај Богатића.

Многе породице које славе Св. Трифуна воде порекло из Херцеговине. Рецимо, у Соколској Нахији, која се наслања на Мачву, постоје бар три породице које славе ову славу, а пореклом су из Херцеговине (Гацко, Дробњаци, итд).

Одговори

Сремац
20. јула 2014. у 23:03
Хвала пуно Небојша, Ристо Милићевић помиње Старчевиће као стару гатачку породицу даљим пореклом из Боке, међутим у „Херцеговини“ Ј. Дедијера их нема. Такође, Старчевићи нигде нису забележени са овом славом осим у Ј. Лешници, па нисам био сигуран да ли су повезани са овим гатачким Старчевићима.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #281 послато: Мај 16, 2016, 02:30:48 поподне »
Пајић, Јовањдан, Буквик/Брчко

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М92. Иначе сасвим добро се уклапа у род Пјешиваца. Буквик, колико ми је познато није обрађиван ни у јендој студији, такод а нема неких података о поријеклу ове породице.

Иначе овај Пјешивачки род се лагано повећава.

Тестирани Пајић о свом старијем пореклу каже: У питању је Стара Херцеговина. Предак се звао Лазар Лазаревић, који је имао сина Пају а овај четири сина. Рачунајући од Лазара ја сам седмо кољено.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #282 послато: Мај 16, 2016, 02:55:20 поподне »
Тестирани Главоњић о свом старијем пореклу наводи следеће: Укрштањем података из матичних и црквених књига дошло се до закључка  да су миграције непосредних предака кренуле из области Никшића. Раније презиме је било Бошковић. Породично предање говори да је презиме промењено ради заштите од турске одмазде.
Још један пример како породично предање има значајну улогу када се упоређивањем предања са резултатима ДНК тестирања доноси закључак.
Овде се такође може запазити Синишина стручност када је у питању одређивање којем роду треба придружити новотестираног јер је накнадно у свом коментару админ то и потврдио кроз предање које је он добио од тестираног лица.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #283 послато: Мај 16, 2016, 03:02:47 поподне »
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #284 послато: Мај 16, 2016, 03:03:41 поподне »
Тестирани Главоњић о свом старијем пореклу наводи следеће: Укрштањем података из матичних и црквених књига дошло се до закључка  да су миграције непосредних предака кренуле из области Никшића. Раније презиме је било Бошковић. Породично предање говори да је презиме промењено ради заштите од турске одмазде.
Бошковићи према предању припадају грани која се одвојила од Шћепановића и мислим да би овај резултат могао бити потврда тога.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #285 послато: Мај 16, 2016, 03:47:54 поподне »
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm
Врло интересантан резултат! Наш крај је пун топонима везаних за Боване. У мом селу Вођенима  има чатрња Бовануша, један дио сеоског пашњака зове се Бованове лазине. На ранковцима има и Бованово гробље. Овај мецена Јован Бован рођен је 1736. Нејасно јели рођен у Љубињу или Мостару. Отац му се звао Михајло. Постоји могућност да смо овим резултатом добили хаплотип влаха Угарака. Морам тестирати Пупића у Љубињу који казују да су од Бована. И једно питање Синиша. Може ли се наслутити колико је генерација удаљен заједнички предак Бована и Шаренца?

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #286 послато: Мај 16, 2016, 03:56:23 поподне »
Старчевић, Тривуњдан, Јадранска Лешница, Лозница, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Иако без пуних поклапања, прилично чест хаплотип, који има већи број бликсих у свим родовима Динарик Југа. Једина донекле специфичност је 456=14. За Старчевиће у лешници се каже сљедеће:


"Староседеоци су:
Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи)"

Исто тако видим да је везано за Старчевиће било коментара испод на сајту порекло.рс:

Сремац
20. јула 2014. у 13:27
Занимљиво је да у се Старчевићи у овој књизи убрајају у староседеоце, док се у књизи Шабачка Посавина и Поцерина, аутора В. Радовановића тврди за село Чокешину: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи)“ (стр. 182), док се на страни 185 опет помињу: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Доњој мали. Досељени, непознато одакле.“
Ако неко зна нешто више о пореклу Старчевића из Ј. Лешнице, био бих му захвалан да напише, посебно с обзиром да нисам чуо за Старчевиће који славе Трифуњдан, осим ових из Ј. Лешнице.

Одговори

Небојша
20. јула 2014. у 14:44
Старчевићи су из Херцеговине дошли у Ј. Лешницу. Њихов огранак су Туфегџићи са истом славом (Св. Трифун) у Глушцима крај Богатића.

Многе породице које славе Св. Трифуна воде порекло из Херцеговине. Рецимо, у Соколској Нахији, која се наслања на Мачву, постоје бар три породице које славе ову славу, а пореклом су из Херцеговине (Гацко, Дробњаци, итд).

Одговори

Сремац
20. јула 2014. у 23:03
Хвала пуно Небојша, Ристо Милићевић помиње Старчевиће као стару гатачку породицу даљим пореклом из Боке, међутим у „Херцеговини“ Ј. Дедијера их нема. Такође, Старчевићи нигде нису забележени са овом славом осим у Ј. Лешници, па нисам био сигуран да ли су повезани са овим гатачким Старчевићима.
Као што је Небојша написао, Старчевићи по свему судећи јесу дошли из Херцеговине, а имају и магловито предање о томе. Још се помиње и Црна Гора. Могуће да се досељавање збило тридесетих година 19 века, након расељавања јадарских Турака, што би одговарало сведочењу Средоја из Чокешине који тврди да се његов прадеда доселио из Херцеговине. Колико знам једина организована сеоба у то време била је "од Грахова".

Иначе, колико сам видео, Старчевићи се, на простору данашње Херцеговине, помињу једино у Гацку(Михољаче) код Ристе Милићевића, а највише их има (или их је било) око Пљеваља. Имају предање о пореклу из Боке.

Иначе, колико сам видео најближи Старчевићу је Вукосављевић из рода Никшића, два разлике на двадесет три.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #287 послато: Мај 16, 2016, 04:01:20 поподне »
Врло интересантан резултат! Наш крај је пун топонима везаних за Боване. У мом селу Вођенима  има чатрња Бовануша, један дио сеоског пашњака зове се Бованове лазине. На ранковцима има и Бованово гробље. Овај мецена Јован Бован рођен је 1736. Нејасно јели рођен у Љубињу или Мостару. Отац му се звао Михајло. Постоји могућност да смо овим резултатом добили хаплотип влаха Угарака. Морам тестирати Пупића у Љубињу који казују да су од Бована. И једно питање Синиша. Може ли се наслутити колико је генерација удаљен заједнички предак Бована и Шаренца?

Прилична је разлика између хаплотипа Шаренаца и Бована. На 18 упоредивих маркера, рекло би се да је разлика бар 40 генерација, око 1200 година, мада на малом броју маркера то и није тако поуздано.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #288 послато: Мај 16, 2016, 04:04:22 поподне »
Као што је Небојша написао, Старчевићи по свему судећи јесу дошли из Херцеговине, а имају и магловито предање о томе. Још се помиње и Црна Гора. Могуће да се досељавање збило тридесетих година 19 века, након расељавања јадарских Турака, што би одговарало сведочењу Средоја из Чокешине који тврди да се његов прадеда доселио из Херцеговине. Колико знам једина организована сеоба у то време била је "од Грахова".

Иначе, колико сам видео, Старчевићи се, на простору данашње Херцеговине, помињу једино у Гацку(Михољаче) код Ристе Милићевића, а највише их има (или их је било) око Пљеваља. Имају предање о пореклу из Боке.

Иначе, колико сам видео најближи Старчевићу је Вукосављевић из рода Никшића, два разлике на двадесет три.

Старчевић има доста блиских хаплотипова међу Динарик Југом. Поред Никшића, могао би проћи и у групи св. Константина и Јелене,али и унеким другим. Све ово показује колико је Динарик југ млада хаплогрупа и тешка за разврставање по родовима. Најтеже је са оним хаплотиповима, који су као Старчевић блиски модалу.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #289 послато: Мај 16, 2016, 04:08:50 поподне »
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #290 послато: Мај 16, 2016, 04:13:50 поподне »
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), ? Херцеговина



У којој се општини налази село Дубљевићи?

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #291 послато: Мај 16, 2016, 04:14:51 поподне »
Старчевић има доста блиских хаплотипова међу Динарик Југом. Поред Никшића, могао би проћи и у групи св. Константина и Јелене,али и унеким другим. Све ово показује колико је Динарик југ млада хаплогрупа и тешка за разврставање по родовима. Најтеже је са оним хаплотиповима, који су као Старчевић блиски модалу.
Да, видех да има доста релативно блиских, него видех да Старчевића има међу Исељеним Никшићима у Драгачеву и да Никшићи имају предање о пореклу из Кртола у Боки. Такође, једна породица Исељених Никшића има предање о пореклу од Страхињића, што је такође карактеристично за Старчевиће. Наравно, то сам све прочитао, моји Старчевићи немају таква предања.
Хвала на коментару.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #292 послато: Мај 16, 2016, 04:18:43 поподне »
У којој се општини налази село Дубљевићи?
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #293 послато: Мај 16, 2016, 04:22:12 поподне »
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.
Da dodam da se Dubljevići nalaze uz stari humski stočarski put ka katunima na Zelengori.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #294 послато: Мај 16, 2016, 04:25:11 поподне »
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.

Ликићу, хвала на брзом одговору   :D .

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #295 послато: Мај 16, 2016, 04:38:51 поподне »
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

Чак и на минималном хаплотипу имају поклапања само у западној Европи (ЈЗ Немачка, Француска, Шпанија).

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #296 послато: Мај 16, 2016, 04:59:10 поподне »
Цитат
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Коначно један западни R1b. Чета мала, али одабрана.

На сајту порекло неки Мучибабићи су се јавили да су пореклом из Лијесковог Дуба код Невесиња.

mladjo

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #297 послато: Мај 16, 2016, 05:15:38 поподне »
На сајту порекло неки Мучибабићи су се јавили да су пореклом из Лијесковог Дуба код Невесиња.


Славиша Мучибабић

Koliko ja znam Mucibabici poticu sa Ljeskovog Duba kod nevesinja slavimo svetog arhandjela 29. novembra. Koliko se i moj otac sijeca da im je porjeklo odatle a danje nezna ni on mada je sada 70 godina. Odatle je moj pradjed preselio u selo Trnovica koja se nalazi blizu izvora Neretve a najblize mjesto je Ulog. A prezime navodno potice od prezimena Babic. Navodno za vrijeme turske mucili su nekoga Babica i tu prisutni su govorili muci babica i navodno da je odatle poteklo to nase prezime. Svake godine neznam tacno datum ali je ljeti skupljaju se Mucibabici u ljeskovom dubu. To je ukratko sto ja znam po pricanju moga oca koji je takodje to isto cuo od svog oca. Nadam se da sam pomogao bar malo.
Pozdrav
Slavisa Mucibabic

_________________


Драгољуб Кравић

ДРАГИ МОЈИ РОЂАЦИ ИЗ БРАТСТВА МУЧИБАБИЋА, МИСЛИМ ДА НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ-ШТО СЕ ТИЧЕ ПОРЕКЛА НАШЕГ ПРЕЗИМЕНА- ДА СЕ НА БРДУ МУЧИБАБА,НА ПОЛА ПУТА ИЗМЕЂУ ГЊИЛАНА И ПРЕШЕВА, ‘ДО 2004.ГОД. НАЛАЗИО МАНАСТИР СВ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА !!! ЗАР ТА ПОВЕЗАНОСТ КРСНЕ СЛАВЕ ЧИТАВОГ Б Р А Т С Т В А М У Ч И Б А Б И Ћ А ( КОЈЕ ОБУХВАТА ПРЕЗИМЕНА МУЧИБАБИЋ, КРАВИЋ, ЈАРЕДИЋ, ЂЕРИЋ И ПЕРИН-ИЗ ОКОЛИНЕ НЕВЕСИЊА, ТЕ МУЧИБАБИЋ, И МИРИЋ-‘ИЗ ОКОЛИНЕ ГАЦКА ) И ИМЕНА(ТОПОНИМА) БРДА НИЈЕ ДОВОЉАН П О К А З А Т Е Љ О ПОРЕКЛУ НАШЕГ ПРЕЗИМЕНА
СРДАЧАН ПОЗДРАВ ОД ДРАГАНА (МУЧИБАБИЋА)
КРАВИЋА ИЗ СКОПЉА
П.С. ПОСТОЈЕ И НАШИ БРАТСТВЕНИЦИ КОЈИ СУ ПРИХВАТИЛИ КАТОЛИЦИЗАМ И ИСЛАМ КАО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА, ПА ИХ МОЛИМ ДА СЕ НЕ УВРЕДЕ ЗБОГ ОВОГА МОГА ПРИЛОГА…


____________________

Саша Мојевић

Ја се презивам Мојевић и моји су из села Слављевићи општина Трново. И ја сам упознат са верзијом да смо се раније презивали Мучибабић али колико сам успио провјерити са људима који су радили родослов Мучибабића они нису упознати са овом могућношћу мада је не могу искључити. Готово никаквих података о нашем презимену нисам успио пронаћи. Постоји још једна верзија а та је да смо поријеклом из Црне Горе околина Колашина међутим у некој литератури о црногорским презименима нисам успио пронаћи презиме Мојевић. Напомињем да презиме МојЕвић постоји само на територији општине Трново, а да у Фочи, Ивањици и Рашкој постоје МојОвићи. Ја сам најближе мишљењу да смо се највјероватније и ми презивали МојОвић и да смо сви истог поријекла (Трново, Фоча, Ивањица и Рашка)а да смо досељавали из Срне Горе, с тим што колико знам МојОвићи у Ивањици и Фочи као и ми славе Аранђеловдан док ови у Рашкој славе Свету Петку. Све ово не мора бити тачно али како су на простору на којем живимо били чести ратови и уништавана документација тренутно немам других података. Такође претпостављам да моји у Слављевићима нису били претјерано дуго времена ( у смислу да су вијековима ту) јер је први споменик који постоји споменик мом прандједу који је био око 1870 и неко годиште, мада ни ово не мора бити сигуран показатељ јер не може се баш закључити ако нема споменика да нико није ни сахрањиван. Поред свега ипак мислим да нисмо дуго провели у Слављевићима из још једног разлога а то је што не постоје стара кућишта осим једног за које знам да је била стара кућа у којој се живило до 1952. Надам се да ће се још неко укључити како бисмо спојили све информавије које имамо. Срдачан поздрав и све похвале за сајт.
« Последња измена: Мај 16, 2016, 05:17:42 поподне млађо »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #298 послато: Мај 16, 2016, 05:17:57 поподне »
Колико нам је још преостало резултата од светског ДНК дана? Јесмо ли прошли 2/3, рекао бих да смо ту негде?

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #299 послато: Мај 16, 2016, 05:24:11 поподне »
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.

Eво шта је тестирани Мучибабић написао о свом пореклу:

Грана породице Мучибабић којој припадам потиче из Херцеговине, тачније са простора Љесковог Дуба (заселак Хум), Дубљевића (заселак Полице) и Фојнице који се налазе између Гацка и Невесиња. Први помен породице за који знамо потиче из 1794. године и тиче се првог именом познатог претка, Глигора Мучибабића. Породично предање о пореклу не сеже даље од Херцеговине, што је у сагласју и са антропогеографским истраживањима Јевта Дедијера који вели са Мучибабићи старинци у Херцеговини. Неки аутори покушавају да старије порекло вежу за Скопску Црну (постоји село Мучибаба код Гњилана и микротопоним Мучибаба код тврђаве Ново Брдо на Косову, а село истог имена се налази и на планини Тресибаби, а као микротопоним постоји и код Власинског језера у источној Србији). Породично предање које се тиче порекла презимена говори о бабану (сеоском кмету), који се много бунио и кога су стално морали да умирују са речима „Мучи бабане!“, те су отуда његови потомци прозвани Мучибабићи. Доступни подаци из литературе, међутим, другачије тумаче порекло нашег презимена.                                                                                                                                                                Мој прадеда Василије М. Мучибабић, рођен је у Дубљевићима 1893. године. Као ратни добровољац и носилац Албанске споменице и више одликовања, након Првог светског рата добио је имање од државе у Влајковцу код Вршца, где се преселио заједно са својим рођеним братом Томом, такође добровољцем у војсци Краљевине Србије. Као председник Удружења ратних добровољаца из Невесиња, у Банат је населио и многе своје ратне другове. У Влајковцу је 1926. рођен мој деда, Михаило В. Мучибабић као и његове две старије сестре, а породица је касније живела у Петровграду (где се налази породична гробница), а потом у Београду.