Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 1005412 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #120 послато: Јун 29, 2016, 09:06:19 поподне »
Небо, јел беше племе Риђани славе Св. Јоаким и Ана, или сам нешто побркао?

Ацо, Свети Јоаким и Ана је слава типична за Угреновиће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #121 послато: Јун 29, 2016, 09:14:02 поподне »

Хаплогрупа I2a

Илинчић, Црна Гора
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)


Миљанићи:
Илинчић, Жари (Морача); Липово (Колашин) код Мојковца огранак су Ракочевића; Ровца (Колашин); Цетиње; Леденице (Рисан).
Вероватно ови Ровчани.

С обзиром да су пивљански Никовићи Требјешани, врло могуће да се ради о овом роду. Иначе, Никовића има више разнородних у ЦГ.

Бешлићи у Бајиној Башти су дошли из Кремана („Соколска нахија“, Љ. Павловић). Кремански Бешлићи су од Бешлија или Бешлића из Невесиња, слава: Ђурђиц („Ужичка Црна Гора“, Љ. Павловић). Код Милићевића, Бешлића има муслимана и католика у Посушју, Стоцу и Мостару.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #122 послато: Јун 29, 2016, 09:24:29 поподне »

Хаплогрупа R1a

Ивковић, БиХ (Доњи Дрежањ, Херцеговина)

Хаплогрупа R1b


Ивковићи у Херцеговини (Милићевић):

Бијела Рудина, Дријежањ, Кљенци, Удрежње – у Херцеговини од давнине, а по предању, дошли су „из Тесалије“ у време србског кнеза Часлава. Славе Никољдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #123 послато: Јун 29, 2016, 09:24:45 поподне »
Ацо, Свети Јоаким и Ана је слава типична за Угреновиће.
Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи:

KRATKA ISTORIJA ĐAPIĆA

''Đapići vode poreklo iz Nikšića i jedna su od porodica koje sačinjavaju bratstvo Ugrenovići. Prema dosadašnjim objavljenim istorijskim radovima Ugrenovići se pominju u XIV veku kao bratstvo koje je naseljavalo prostor današnjeg Nikšića i okolnih sela. Po novim istorijskim saznanjima koje zastupa i argumentovano brani osnivač srpske istorijske škole Dr Jovan Deretić, Srbi su starosedeoci na Balkanu, tako da su Ugrenovići najverovatnije deo srpskog plemena Lužani.
Ugrenovići su držali predeo oko brda Uzdimira u Nikšićkom polju, na kome su danas sela Kočani i Zavrh. Ceo taj kraj ranije se nazivao župa Onogošt, po istoimenoj tvrđavi iz koje su se kontrolisali trgovački putevi koji vezuju Risan sa Srbijom i Bosnu sa Zetom. Narodno predanje govori da su Ugrenovići bili jako bratstvo, a ime su dobili po izvesnom Ugren banu, koji se u dubrovačkom istorijskom arhivu pominje 1411.godine. Kako su se Ugrenovići ranije zvali, ne zna se pouzdano.
Ugrenovići su dugo vremena držali vlast u župi Onogošt, a do opadanja moći Ugrenovića dolaze nakon ubistva Ugren bana. Narodno predanje kaže da dolaskom Nikše u župi Onogošt ( sa njegovih sedam sinova i verovatno dosta rođaka ), dolazi do sukoba oko prevlasti u župi, koji se završava ubistvom Ugren bana od strane Gojaka, najmlađeg Nikšinog sina. Spomenik Ugren banu postoji i danas, a nalazi se u selu Liverovići. Posle toga pleme Nikšići ( slave sv.Luku ) postepeno preuzima glavnu ulogu u župi, koja kasnije kao i sam grad dobija ime Nikšić po rodonačelniku Nikši.
Prema dosadašnjim raspoloživim podacima, sve navodi da Đapići potiču iz sela Studenci ( 2km od Nikšića), odakle su se iz raznih pobuda tokom vremena selili u druge krajeve.

Jedan od braće se nastanio u selu Cvetulji, a njegovi potomci odlaze u Mačvu, u selo Badovinci, gde se najveći broj i danas nalazi. Ova grana Đapića nije zadržala izvorno prezime, tako da se danas prezivaju Cvetuljski.
Drugi brat odlazi u selo Ostrovo, današnji Lipnički Šor ( kod Loznice ), gde se većina potomaka i danas nalazi, a kao i prethodna grana Đapića promenili su prezime i prezivaju se Damnjanović..
Treći brat koji je otišao u selo Bukor (35km južno od Šapca) , imao je brojno potomstvo koje se selilo u okolna sela. da bi se novonastale porodice razlikovale, preuzeli su tadašnji srpski običaj da uzimaju očevo ime za prezime, tako da se i kod ove grane Đapića nije održalo izvorno prezime. Današnja prezimena nastala su oko 1850. godine, kada su se po naredbi kneza Aleksandra Karađorđevića porodice morale odlučiti za jedno prezime koje se nije smelo menjati bez nekog posebnog razloga. U početku su najbrojniji bili Jevtići (Mrovska – 35 muških glava, Gornja Sipulja – 17 muških glava). Đukići (Gornja Sipulja). Deo Jevtića koji su ostali u Bukoru promenili su prezime u Barugdžiće (25 muških glava).
Od potomaka trćeg brata Đapića nastale su familije Arsenović (186 muških glava), Ilić (34 muške glave) i Ignjatović (48 muških glava), svi iz Bukora, ali su zadržali nadimak Đapići. Deo Đapića iz Bukora naselili su Donju Badanju i nastale su familije Aćimović (9 muških glava) i Marković (47 muških glava). Deo Đapića naselio se u Pocerski Pričinović od 1804 do1813 god.i nastala je familija Glišić.
Ovde je naveden samo deo iseljavanja Đapića koji je vezan za Bukor i okolinu i preuzeto iz Istorije Đapića koju je istažio i napisao Dragan Arsenović iz Zemuna.''

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #124 послато: Јун 29, 2016, 09:42:20 поподне »

Хаплогрупа R1b

Павличић, Црна Гора


Код Миљанића:
Павличић, Калањ (одсељени код Косовске Митровице и као: Козовић), - не знам шта им дође овај Калањ...
Горица и Слатина (Бјелопавлићи) огранак су Милаковића (Петрушиновића) - мало вероватно, јер су ови Павличићи Бјелопавлићи.
Клопот (Братоножићи) - могуће.
Доња Зета - нисам нашао ове, али је могуће да су у питању Лајковићи:

"Лајковићи (Љајковићи) зову себе и Павличићима по имену старога села, у коме су се најпре настанили. Има их свега 9 домова. Они сами причају, да су дошли из Бјелопавлића, али сви остали Братоножићи кажу, да је њихов предак Љајко, који је био ковач, дошао пре девет пасова однекуд од Скадра и прибио се да служи у кући Вуковића, једног старог пиперског рода, који се био настанио у селу Павличићима и после се нешто истражио а нешто одатле раселио (последња кућа Вуковића одселила се пре триестак година у Зету. Од тих Вуковића Љајко је добио земљу и окућио се. Љајковићи су уопште врло неповерљиви и што своје порекло доводе лажно од Бјелопавлића, то је још бољи доказ, да је казивање осталих Братоножића истинито. Јер обично мала и слаба браства, која су још незнатног порекла, гледају, да дигну себи цену доводећи своје претке у везу са каквим угледним браством или племеном. Врло је вероватно, да је предак Љајковића побегао од крви, па да су они и због тога крили своје порекло. Љајковићи славе Арханђеловдан и летњи Петковдан 26. јула). Сад их је у селу Павличићима само 2 породице, а остали су се преселили у Морачице (5 пор. и у Малу Ријеку (2 пор.)."
са: http://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/

„Грље“ – „Лајковићи“: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи (Петров-дан) су пореклом из Пипера, од Мрка; предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ; од њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима; један син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село; према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. столећа, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. столећа. Овом братству највероватније припадају и Станковићи.
са: http://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

Братство Грља (Грељи) живело је и у скадарској области почетком 15. века.

Прље (Аранђелов-дан, раније Петров-дан) у Мужовићима и Доњим селима су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. столећу. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.
Сродни су им Лајковићи из Зете, за које постоји мишљење да су старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).
са: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

Иначе, Љуботињ се до сада показује као оаза родова хаплогрупе Р1б.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #125 послато: Јун 29, 2016, 09:50:29 поподне »
Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи...

Ацо, имамо ли неког тестираног од ових огранака Ђапића?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #126 послато: Јун 29, 2016, 10:00:24 поподне »
Ацо, имамо ли неког тестираног од ових огранака Ђапића?
Колико знам немамо, а мени су посебно интересантни јер је у мом селу некада била једна породица Ђапић од којих је био неки Сава Ђапић који је одликован медаљом за храброст у 1. св. рату. Одселили су након 2. рата у Војводину, мислим у Српски Милетић.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #127 послато: Јун 29, 2016, 10:04:53 поподне »
Интересантан је податак који се налази на њиховом ФБ страници где кажу да су највероватније пореклом од Лужана. Е-В13 ми никако не иде са том њиховом претпоставком.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #128 послато: Јун 29, 2016, 10:28:13 поподне »
Интересантан је податак који се налази на њиховом ФБ страници где кажу да су највероватније пореклом од Лужана. Е-В13 ми никако не иде са том њиховом претпоставком.

За Угреновиће бих прво помислио на DN или DS, па можда и на N1a.
Овај тестирани Ћоровић слави Аћимовдан, али то не мора нужно значити да је од Угреновића. Видимо да постоји исто презиме и слава у његушком Мирцу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #129 послато: Јун 30, 2016, 12:55:15 пре подне »
За Угреновиће бих прво помислио на DN или DS, па можда и на N1a.
Овај тестирани Ћоровић слави Аћимовдан, али то не мора нужно значити да је од Угреновића. Видимо да постоји исто презиме и слава у његушком Мирцу.
Љубињски Ћоровићи су јако раширен род у нашем крају. Живе у селима Жабици, Крушевици и Капавици, постоје и двије гране у Љубињу. Од једне гране љубињских Ћоровића су књижевник Светозар Ћоровић и историчар Владимир. Од друге љубињске гране је академик Милорад Ћоровић. некада декан Ликовне академије у Сарајеву и оснивач Ликовне академије у Требињу. Од Ћоровића из Крушевице је Милорад Ћоровић директор стадиона Црвене Звезде.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #130 послато: Јул 07, 2016, 08:42:35 поподне »
Ево још неких презимена са 23andMe (унапред се извињавам уколико случајно поновим нека од раније):

Коленовић - I2a2
Драгичевић - I2a2
Вуковић (Црна Гора) - I2a2

Радоњић - E-V13
Дедовић - E-V13
Жалица - E-V13
Сенић - E-V13
Јовичић (БиХ) - E-V13
Богдановић - E-V13

Алаповић - R1a

Мезнарић - J2b2
Сеферовић (Црна Гора) - J2b2

Голубовић - J2a1b1

Ивановић (Црна Гора) - G2a4

Живановић (Србија) - N1c1




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #131 послато: Јул 18, 2016, 08:24:08 поподне »
Недавно се на FTDNA појавио још један резултат, највероватније са ових простора. Нажалост, без хаплотипа.

Крстовић, хаплгорупа I2a (I-Y3548)

По имену би се рекло да је у питању српска породица. Крстовића има Никшићана, што би се поклопило и са хаплогрупом, али ово презиме је присутно и широм Србије. Надам се да ћемо ускоро добити маркере и место порекла.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #132 послато: Јул 18, 2016, 09:01:31 поподне »
Крстовићи су из околине Требиња (Придворци), слава Ђурђевдан. Пореклом су од Ратковића, који опет кажу да су пореклом "из Озринића у Црној Гори".

Ускоро ћемо добити и маркере, још се чека на резултате.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #133 послато: Јул 18, 2016, 10:20:02 поподне »
Алаповић - R1a

Ово презиме личи на презиме Алауповић, али не знам да ли је то случајно, или можда има неке везе?

Кад погледам на гугл.буксу избаци ми да Андрија Качић Миошић рецимо Алауповиће крсти као Алаповиће.

Алаповићи сами, данас се изгледа помињу само на простору Републике Хрватске, и то само у околини Винковаца, а по свему судећи у питању су Срби. Док опет с друге стране, имамо несумњиво и једног католика Алаповића, бискупа загребачког Александра Алаповића.

Иначе, ови Алауповићи које поменух, порекло воде из Фојнице, и тамо се помињу још у средњовековним повељама босанских владара.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #134 послато: Јул 23, 2016, 06:13:49 поподне »
Урошевић, Роћевићи, Краљево, Србија, хаплогрупа J2b2-M241 (L283)

Ако неко има више информација о овој породици, нека напише.

Тестирани су преко Geno 2.0, па нема маркера, али надам се да ће се ускоро "пребацити" на FTDNA. Кад поменух већ Geno 2.0, зна ли неко колико су корисни СНП-ови који се добију тамо приликом тестирања?

Ван мреже edukator

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #135 послато: Август 10, 2016, 05:04:12 пре подне »
Сад погледах код Дедијера и Милићевића. Изгледа да су и мостарски Шантићи пореклом из Црне Горе.

Dedijer i Milićević daju potpuno različite podatke za Šantiće.
Dedijer navodi da  su Šantići pripadali humskoj vlasteli, a Milićević piše ovo "smatra se da su došli iz Crne Gore" ne navodeći nikakve druge podatke.
Treći izvor link: "Plemićka obitelj Šantić starinom je od Neretve. Na povelji kralja Stjepana Tomaša od 22.VIII. 1446. nalazi se među bosanskim velikašima i dvorski knez Ivan Šantić, (Miklošić, Monumenta serbica, 440)."

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #136 послато: Август 16, 2016, 01:56:52 пре подне »
Dedijer i Milićević daju potpuno različite podatke za Šantiće.
Dedijer navodi da  su Šantići pripadali humskoj vlasteli, a Milićević piše ovo "smatra se da su došli iz Crne Gore" ne navodeći nikakve druge podatke.
Treći izvor link: "Plemićka obitelj Šantić starinom je od Neretve. Na povelji kralja Stjepana Tomaša od 22.VIII. 1446. nalazi se među bosanskim velikašima i dvorski knez Ivan Šantić, (Miklošić, Monumenta serbica, 440)."

Једно друго не искључује. Може бити да су се после пада Херцеговине, повукли у ондашњу Црну Гору, те каснијим сеобама вратили у Херцеговину.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #137 послато: Август 31, 2016, 09:48:08 пре подне »
Погледах породична презимена оних Добријевића R1b са 23andMe.

Радујко - по свему судећи Срби пореклом из Далмације, или Босанске Крајине. У Далмацији их је било у Тишковцу, слава Ђурђевдан, док су у Босанској Крајини сродни Бурсаћима и Зељковићима R1a M458.

Лошић - презиме постоји у селу Оћестово крај Книна. Лошићи такође славе Ђурђевдан.

Шушница - презиме постоји у Босанској Крајини, у околини Санског Моста, где је такође било исељеника из Далмације. Занимљиво да презиме Шушњица такође постоји у Тишковцу (Далмација), слава Стевањдан.

Ако узмемо у обзир ове податке, Добријевићи R1b би могли бити од ових далматинских (слава Св. Стеван), који су иначе веома разгранати.

У Далмацији, Лици и Босанској Крајини постоје и Добријевићи Ђурђевштаци, али они лако могу бити R1a карпатско-далматински кластер, зато што Ђапе из Лике (Ђурђевдан) кажу да су се раније презивали Добријевићи.

Све ово би се лепо поклопило са резултатима Миљевића (Св. Стеван) из околине Санског Моста, који такође припадају хаплогрупи R1b. Даље би се и Добријевићи и Миљевићи могли повезати са групом крајишких Стефањштака (Трнинићи-Роквићи-Миљевићи), тј. "Озгорастовићима".

Ипак, ни у овом "племену" ситуација вероватно неће бити чиста, зато што у днк пројекту постоје Бајићи и Дукићи (такође слава Св. Стеван), који се на основу литературе могу повезати са групом родова Трнинић-Роквић-Миљевић, а припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #138 послато: Септембар 06, 2016, 09:38:55 поподне »
На мапи се налазе тестирани са 23andMe и FTDNA (без маркера). Убачени су само они који су уписали тачну локацију, или се на основу породичних презимена може закључити одакле су. Има још тестираних, али без места порекла (пише само Србија, БиХ, Хрватска, итд.). Треба нагласити да су на мапи само Срби.



- зелено - J2b1
- светлозелено - J2a
- жуто - Q1b
- светлољубичасто - N1b




Хаплогрупа E1b

Гњатовић, Хрватска (Обровац)
Радека, Хрватска (Мекињар, Лика)
Божовић, Црна Гора (Затон, Бијело Поље)
Нишић, БиХ (Јајце)
Поповић, Србија (Кладово)
Катић, Црна Гора (Мојдеж)
Стојановић, БиХ (Бијељина)
Јовановић, Црна Гора (Даниловград)
Бајић, Србија (Врање)
Грујичић, Србија (Београд)
Јовановић, Србија (Обреновац)
Милошевић, Србија (Ћићина)
Блажановић, БиХ (Какањ)
Ђукић, Хрватска (Голубић, Далмација)
Марковић, Србија (Пожаревац)


Хаплогрупа I2a

Лучић, БиХ (Сарајево)
Павлов, Србија (Вршац)
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Настић, БиХ (Сарајево)
Тотић, србија (Пирот)
Андрејић, Србија (Београд)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)
Алексић, Србија (Пећ, Косово)
Јоксимовић, Србија (Добраче)
Стојановић, Србија (Београд)
Ђурић, Србија (Београд)
Маћешић, Хрватска (Кордун)


Хаплогрупа R1a

Крајновић, Хрватска (Брувно, Лика)
Милеуснић, Хрватска (Лика)
Крстић, Србија (Стол, Бабушница)
Крсмановић, Србија (Зрењанин)
Ивковић, РС (Доњи Дрежањ, Херцеговина)
Павловић, Србија (Баточина)
Маринковић, Србија (Владичин Хан)
Бардак, РС (околина Дервенте)


Хаплогрупа R1b

Секулић, Србија (Београд)
Урбановић, Србија (Суботица)
Љумовић, Црна Гора (Пипери)
Гојнић, Црна Гора (Брчели, Црмница?)
Добријевић, Хрватска (Далмација?)
Гаргента, Србија, Панчево (порекло Далмација)


Хаплогрупа I1

Полексић, Црна Гора (Мокро, Шавник)
Кончар, Хрватска (Кончарев крај, Лика)
Симовић, Србија (Крагујевац)


Хаплогрупа J2b1

Печеница, РС (Прача, Пале)
Боца, Хрватска (Плашки, Лика)
Стојковић, Србија (Млачиште, Црна Трава)


Хаплогрупа N1a

Штетић, Хрватска (Врховине, Лика?)
Јокановић, Црна Гора (Пива)


Хаплогрупа N1b

Половина, Хрватска (Лапац, Лика?)
Зубић, БиХ (Благај, Купрес)


Хаплогрупа G2a

Јекнић, Црна Гора (Сврке, Горња Морача)
Вукадиновић, Црна Гора (Беране)


Хаплогрупа J2a

Перовић Црна Гора (Никшић, Цуце)


Хаплогрупа Q1b

Василић, БиХ (Врањак, Модрича)


Хаплогрупа I2-M223

Медиговић, Црна Гора (Паштровићи)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #139 послато: Септембар 06, 2016, 10:21:14 поподне »
Претпостављам да је овај Алексић, Србија (Пећ, Косово) И2а пореклом од Алексића са Његуша. Драгутин Вуковић их повезује са Пуношевићима који се према предању везују за средњевековне Војиновиће. Алекса Божидаре(о)в кога Вуковић помиње, према подацима које имамо о Његушима а које је Небо својевремено поставио, је од Радичевића који су изумрли у 16. веку, након чега су кнештво од њих наследили Богдановићи. Међутим, својевремено сам имао прилике да разговарам са једним Алексићем из Пећи, сада адвокат у Београду, који ми је тада рекао да су његови са Његуша, и да су били призната кнежевска породица односно братство. Зато би било веома занимљиво видети хаплотип овог Алексића, има ту много тога што је контрадикторно и опречно. Мада, презиме и није тако ретко, тако да је можда у питању нека друга породица.