Аутор Тема: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године  (Прочитано 9252 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #20 послато: Децембар 30, 2020, 01:22:39 пре подне »
И још да додам како схватам резон Неродимца: ако су измишљали, што узеше баш Ликинија, а не неку позитивнију личност. Али то је танко и недовољно да би се прихватило, нарочито имајући у виду горе наведену праксу.
Ја бих рекао да је то предање плод турбулентних односа са Византијом (воли ме, не воли ме), нисам од Константина јер нисам Ромеј, али сам од Лицинија који је био у сукобу са Константином (етнички пренесено на Србе и Ромеје), али чији потомци деле ту лозу (православље)
« Последња измена: Децембар 30, 2020, 01:24:25 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #21 послато: Децембар 30, 2020, 02:20:57 пре подне »
Ја бих рекао да је то предање плод турбулентних односа са Византијом (воли ме, не воли ме), нисам од Константина јер нисам Ромеј, али сам од Лицинија који је био у сукобу са Константином (етнички пренесено на Србе и Ромеје), али чији потомци деле ту лозу (православље)
На крају, судбина је удесила, да поред повезивања са лозом Цара Константина у предању (преко његове сестре), управо последњи Ромејски Цар, Константин XI води порекло од Немањића (преко његове мајке Јелене Драгаш, тј., њему је Стефан Дечански био прадеда по мајци)
« Последња измена: Децембар 30, 2020, 02:23:00 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #22 послато: Децембар 30, 2020, 03:43:40 пре подне »
...управо последњи Ромејски Цар, Константин XI води порекло од Немањића (преко његове мајке Јелене Драгаш, тј., њему је Стефан Дечански био прадеда по мајци)
Грешка, Стефан Дечански је био чукундеда Константину XI (Koнстантин XI - Jeлена Драгаш (мајка) - Константин Драгаш Дејановић (деда) - Теодора Немањић (прабаба) - Стефан Дечански (чукундеда))

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #23 послато: Децембар 30, 2020, 06:01:51 пре подне »
Ђорђе Бранковић је између 1684 и 1688 користећи старе текстове, летописе и родослове написао на румунском кратку "Хронику Словена Илирика, Горње Мезије и Доње Мезије". У њој на пример једном месту тврди да се Срби зову тако по римском краљу Сервију Тулију.

На другом месту пише да Словени и Срби Илирика потичу од Ликинија Млађег, сина Ликинија и Константинове сестре, кога Срби или Мези називаху Бело Урош.

У време Јустинијана су Словени из околине језера Илмера отишли са истока према западу и населили се у земљама Илирика и по другим местима.

За Немању каже да је син Хомилата и унук Бела Уроша, цара словенског Илирика, који је потекао од рода Ликинија, сина Констанције, сестре великог Константина. Немања по томе потиче од рођака Августа Цезара.

Срби су још добро прошли, у средњем веку се на пример сматрало да Британци потичу од Брута. Вероватно да у многим главама то објашњава и 27. март 1941.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #24 послато: Децембар 30, 2020, 10:31:41 пре подне »


ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #25 послато: Децембар 30, 2020, 11:48:55 пре подне »
у "Житију Светога Симеона" (1216.г) се севастократор Стрез - Готом сматра.

- Један одметник од истога племена Гота, званог и бугарског, по имену Стрез, одвоји се на запад к држави мојој, нападнут од овог злог законопреступника, брата његова. Њега примих као драгог сина, отхраних га и сачувах неповређена од најездне погибли и од убиства његова.

с обзиром да у Македонији, Албанији и Бугарској има I1-Z63 и I1-P109 није за искључити, да су тада (13. век) под "племеном Гота" и познија германска племена (Лангобарди, Норманни?) сматрани.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Стрез
https://it.wikipedia.org/wiki/Stresa
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2019/0353-90081948439P.pdf
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_20818/objava_66263/fajlovi/Stara%20srpska%20knjizevnost.pdf

« Последња измена: Децембар 30, 2020, 11:51:47 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #26 послато: Децембар 30, 2020, 12:18:40 поподне »


Немојмо чинити основну грешку пресликавања наших садашњих размишљања и искустава на прошлост, тзв. анахронизам.

1/2
Управо ово и јесте највећи проблем. Да људи своја искуства и размишљања из данашњице рефлектирају на (далеку) прошлост. То је појава не само код обичних људи, него врло често и код научника.

Додатни проблем код нас у свакој причу о историји су фамозни језуити и папе. Не може да се деси да кажете нешто о српској историји, а да вам иза ћошка не искочи "теза" о језутима и папама који уништавају српски народ и православље. Истини за вољу, папе и језуити су се измеђуосталог борили и против "погрешних учења Источне цркве", али пре свега против реформације у католичким срединама и највише су ту њихову "борбу за веру" осетили протестанти, а не православни. То је једна толико комплексна тема да је немогуће направити црно-белу шему јер су личности и одлуке толику међусобно испреплетане и у зависности једна од друге.

У мојим досадашњим истраживањима по питању односа Ватикана према становништву Војине Крајине на основу архивске грађе коју сам прегледао у Загребу, Карловцима, Бечу и Грацу, могу само да кажем да нисам наишао нигде на конкретно упуство Ватикана или папе да се против православних Срба у Војној Крајини води некаква безусловна борба са циљем затирања. Истина, загребачки бискупи Петретић, Винковић и Борковић траже укидање Марчанске епархије, забрану коришћења словенског језика у литургији, увођење латинког језика и обреда у литургији, протеривање православног свештенства и монаштва и траже практично укидање православља у Вараждинском генералату у користи Римокатоличке цркве, али то је шта дотични актери у средишту дешавања, под утицајем компликованих верских и социјалних прилика у Војној Крајини, траже, а реалност је да то никад није спроведено.

Ни један од ових захтева није од стране Ватикана (папе или нпр. Верске конгрегације) одобрен и спроведен, већ су редом одбијани или остављени за даљу дискусију и као такви нестале у ладицама.

Често се по неким разним форумима и сајтовима (пример: https://www.facebook.com/permalink.php?id=247955778607820&story_fbid=4650184071718280) помиње писмо бискупа Винковића Конгрегацији у коме он наводно предлаже насилно покатоличавање православног живља што се интепретира као некаква завера Ватикана против Срба. Међутим у самом писму Винковић наводи да би у циљу спровођења католизације (која је била резултат Тридентинума односно тзв. "против-реформације") било пожељно водити примером који се већ десио у Сењу и Истри, где је становништво у недостатку православног свештенства и цркава једноставно у кратком временском периоду прешло на католицизам, што је резултат оновремене побожности народа и уверења да је умрети некрштен, без исповести и сл. грех који води директно у пакао. Значи, Винковић се у свом писму нада да би овакав ефект могао да наступи и у његовој бискупији уколико би се створила могућност за то (а то су оне ствари које сам навео већ у првој реченици).
Оно што нигде не може да се прочита на таквим сајтовима и форумима јесте чињеница да Конгрегација на ову његову ноту није одговорила позитивно већ је наставила са својим приступом да међу православне шаље мисионаре (попут гркокатолика Матедија Терлецког или доминиканца Леваковића) да проповедају "праву веру" и није хтела да насилним путем укине православље у Војној Крајини, већ се надала да ће "меком руком" путем уније спровести католизацију међу православнима, што се на крају, на нашу срећу, показало као неуспешно, али је оставило и озбиљне последице на верски идентитет Срба у тим крајевима који су далеко склонији атеизму него нпр. Срби у Босни, што је социолошки феномен који нпр. срећемо такође у Чешкој.

Још кад би показали писма марчанских владика и монаха из Лепавине у коме се поносе својим српским пореклом, а наглашавају верност папи, мислим да би поједини "новоисторичари" и "борци за веру" добили епилептични напад. Међутим то је био дух оног времена и околности које су нама данас незамисливе и тешко можемо да се ставимо у ту улогу.

Обилазећи разне библиотеке и разговарајући са људима, међу којима је било и доста образованих људи, приметио сам да када се спомене тема унијаћење, Ватикан и сл. аутоматски се саговорници пребацују на период 1941-1945, што је и логично јер то су нам најсвежије историјске слике које знамо из уџбеника, документарних филмова и сл. То значи да људи оно што им је најпознатије и најближе рефлектирају на све временске периоде који имају било какву додирну тачку са неком темом.


Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #27 послато: Децембар 30, 2020, 12:19:17 поподне »
2/2

Зашто сам навео овај пример који нема пуно везе са темом? Зато што овде имамо:
1. навођење једног историјског извора али не у пуној мери да би се он стварно објаснио, него баш у оној мери да би се показало та Ватиканска завера против Срба. А то није историја ни наука, него један политички приступ теми.
2. Да се види да стварни никад нису црно-беле, него као и све у нашим животима шарено и измешано.
3. Да је патријарх Пајсије писао ту сторију Срба на основу неких њему доступних летописа или књига и родослова, који су настали као и већина ондашњих по наруџби и у сврху наглашавања посебности владајуће династије. И помињеани гроф Бранковић је такође имао један такав "родослов" у коме је изградио везу са премићком династијом Бранковића, а што није била истина. Такође, наша историјска грађа јесте пуно страдала али доста извора је сачувано и данас и нису никаква тајна. Могу се наћи по архивама. Такође, не треба изоставити из вида да је раније вршена преписивачка делатност где је један погрешан упис датума, имена или описа често остајао превиђен и као такав улазио у научне кругове као 100% истина. Пример је нпр. Франц Ваничек који у својој Историји Војне Крајине има одређених грешака око имена, учесника и датума али је то пракитично ушло у тадашње и касније научне кругове као истина јер људи нису били у могућности као данас да путују, да то провере и сл. Данас ево Богу хвала имамo све на располагању. Лакша путовања, дигиталне архиве, приступ и доста иструмената да се бавимо истраживањем. Но питање је користи ли то шта, када нпр. ево Неродимац постави Троношки родослов који треба да буде доказ да Срби нису дошли са Истока, него су одвајкада на Балкану, а већ на почетку је погрешно наведено да је Ликиније саградио Београд (Cингидунум) и ту се види да  је тај родослов прилично неверодостојан. Но, рекох питање је вреди ли некога убеђивати у то када он не жели да увиди оно што је видљиво голим оком.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #28 послато: Децембар 30, 2020, 12:47:07 поподне »

1/2
Управо ово и јесте највећи проблем. Да људи своја искуства и размишљања из данашњице рефлектирају на (далеку) прошлост. То је појава не само код обичних људи, него врло често и код научника.

Додатни проблем код нас у свакој причу о историји су фамозни језуити и папе. Не може да се деси да кажете нешто о српској историји, а да вам иза ћошка не искочи "теза" о језутима и папама који уништавају српски народ и православље. Истини за вољу, папе и језуити су се измеђуосталог борили и против "погрешних учења Источне цркве", али пре свега против реформације у католичким срединама и највише су ту њихову "борбу за веру" осетили протестанти, а не православни. То је једна толико комплексна тема да је немогуће направити црно-белу шему јер су личности и одлуке толику међусобно испреплетане и у зависности једна од друге.

У мојим досадашњим истраживањима по питању односа Ватикана према становништву Војине Крајине на основу архивске грађе коју сам прегледао у Загребу, Карловцима, Бечу и Грацу, могу само да кажем да нисам наишао нигде на конкретно упуство Ватикана или папе да се против православних Срба у Војној Крајини води некаква безусловна борба са циљем затирања. Истина, загребачки бискупи Петретић, Винковић и Борковић траже укидање Марчанске епархије, забрану коришћења словенског језика у литургији, увођење латинког језика и обреда у литургији, протеривање православног свештенства и монаштва и траже практично укидање православља у Вараждинском генералату у користи Римокатоличке цркве, али то је шта дотични актери у средишту дешавања, под утицајем компликованих верских и социјалних прилика у Војној Крајини, траже, а реалност је да то никад није спроведено.

Ни један од ових захтева није од стране Ватикана (папе или нпр. Верске конгрегације) одобрен и спроведен, већ су редом одбијани или остављени за даљу дискусију и као такви нестале у ладицама.

Често се по неким разним форумима и сајтовима (пример: https://www.facebook.com/permalink.php?id=247955778607820&story_fbid=4650184071718280) помиње писмо бискупа Винковића Конгрегацији у коме он наводно предлаже насилно покатоличавање православног живља што се интепретира као некаква завера Ватикана против Срба. Међутим у самом писму Винковић наводи да би у циљу спровођења католизације (која је била резултат Тридентинума односно тзв. "против-реформације") било пожељно водити примером који се већ десио у Сењу и Истри, где је становништво у недостатку православног свештенства и цркава једноставно у кратком временском периоду прешло на католицизам, што је резултат оновремене побожности народа и уверења да је умрети некрштен, без исповести и сл. грех који води директно у пакао. Значи, Винковић се у свом писму нада да би овакав ефект могао да наступи и у његовој бискупији уколико би се створила могућност за то (а то су оне ствари које сам навео већ у првој реченици).
Оно што нигде не може да се прочита на таквим сајтовима и форумима јесте чињеница да Конгрегација на ову његову ноту није одговорила позитивно већ је наставила са својим приступом да међу православне шаље мисионаре (попут гркокатолика Матедија Терлецког или доминиканца Леваковића) да проповедају "праву веру" и није хтела да насилним путем укине православље у Војној Крајини, већ се надала да ће "меком руком" путем уније спровести католизацију међу православнима, што се на крају, на нашу срећу, показало као неуспешно, али је оставило и озбиљне последице на верски идентитет Срба у тим крајевима који су далеко склонији атеизму него нпр. Срби у Босни, што је социолошки феномен који нпр. срећемо такође у Чешкој.

Још кад би показали писма марчанских владика и монаха из Лепавине у коме се поносе својим српским пореклом, а наглашавају верност папи, мислим да би поједини "новоисторичари" и "борци за веру" добили епилептични напад. Међутим то је био дух оног времена и околности које су нама данас незамисливе и тешко можемо да се ставимо у ту улогу.

Обилазећи разне библиотеке и разговарајући са људима, међу којима је било и доста образованих људи, приметио сам да када се спомене тема унијаћење, Ватикан и сл. аутоматски се саговорници пребацују на период 1941-1945, што је и логично јер то су нам најсвежије историјске слике које знамо из уџбеника, документарних филмова и сл. То значи да људи оно што им је најпознатије и најближе рефлектирају на све временске периоде који имају било какву додирну тачку са неком темом.
Лепа прича, фини неки људи, баш онако фини...

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #29 послато: Децембар 30, 2020, 01:22:42 поподне »
Da li to znači da pisani istorijski izvori koji su navedeni, a koje druga strana ne prihvata, smatrajući da su naručeni, da su isto tako pisani izvori te druge strane naručeni ili se sa sigurnošću (??!) može reći da su ti drugi izvori pravi i istiniti..
Što se tiče arhiva i kod nas i u svetu, mnogi spisi su sakriveni i ne može ih dobiti baš svaki istraživač.
Ko je čitao dela prof.dr. Smilje Avramov ( našeg experta za medj.javno pravo, mogao je pročitati koliko je preporuka, dozvola, morala da dobije da bi samo ušla u arhiv Vatikana, a da nije dobila svu gradju koju je tražila već samo ono što su mislili da treba da se zna.
Pročitati njen Opus Dei ( Novi krstaški pohod Vatikana)i njena izabrana dela dobićemo odgovore čiji su izvori tačni i istiniti." ni po babu ni po stričevima" već po Smilji i dokazima.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #30 послато: Децембар 30, 2020, 01:59:52 поподне »
Da li to znači da pisani istorijski izvori koji su navedeni, a koje druga strana ne prihvata, smatrajući da su naručeni, da su isto tako pisani izvori te druge strane naručeni ili se sa sigurnošću (??!) može reći da su ti drugi izvori pravi i istiniti..
Što se tiče arhiva i kod nas i u svetu, mnogi spisi su sakriveni i ne može ih dobiti baš svaki istraživač.
Ko je čitao dela prof.dr. Smilje Avramov ( našeg experta za medj.javno pravo, mogao je pročitati koliko je preporuka, dozvola, morala da dobije da bi samo ušla u arhiv Vatikana, a da nije dobila svu gradju koju je tražila već samo ono što su mislili da treba da se zna.
Pročitati njen Opus Dei ( Novi krstaški pohod Vatikana)i njena izabrana dela dobićemo odgovore čiji su izvori tačni i istiniti." ni po babu ni po stričevima" već po Smilji i dokazima.
Ко је наручилац дела, рецимо, Владимира Ћоровића? Реците ако знате. За житија се зна.

А аутори житија су се водили принципом "истина по сваку цену"? Да ли заиста то мислите?

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #31 послато: Децембар 30, 2020, 02:41:57 поподне »
Ко је наручилац дела, рецимо, Владимира Ћоровића? Реците ако знате. За житија се зна.

А аутори житија су се водили принципом "истина по сваку цену"? Да ли заиста то мислите?

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Obratili ste se na pogrešnu adresu...neko je u postovima, komentarima napisao da su ti izvori koji se pominju naručeni..nisam ja..
Ja sam samo postavila pitanje koji su istiniti i ko to procenjuje ..

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #32 послато: Децембар 30, 2020, 02:48:31 поподне »


Obratili ste se na pogrešnu adresu...neko je u postovima, komentarima napisao da su ti izvori koji se pominju naručeni..nisam ja..
Ja sam samo postavila pitanje koji su istiniti i ko to procenjuje ..

Ја сам "само" писмен и врло добро знам шта сам прочитао (и цитирао).


Послато са SM-A715F помоћу Тапатока


Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #33 послато: Децембар 30, 2020, 03:15:51 поподне »
Господине Малешевић извините ако ремети ваш рад и ваше истраживање и ценим то али треба да знате да нисте једини који истражује те и који покушава да протумачи неке старе рукописе. Ако вас интересује ја истражујем историју свога места НЕРОДИМЉА које је постојало у време Немањића и доста времена сам дао на истраживање баш тога периода. Ја као неки аматер историчар се трудим да разумем време и прилике које су биле у период о којим пишем. На форуму одговарају људи који и уопште нису у теми али желе да дају неки допринос не размишљајући много. Ја већ годину дана покушавам да покренем дело Патријарха Пајсија али сам се управо плашио реакција и оно што сам и мислио да ће се коментарисати тако се и ради. Мислим да сам прочитао готово сваку повељу српских владара (наравно оне коју су преведене на савремени српски језик а понекад и оригинале). Оно што је мене увек одушевљавали код Немањића што су готово увек и на сваком месту помињали своје родитеље и прародитеље (говоримо о 12-14 веку) и то са великим поносом, што су касније наставили наши деспоти и патријарси. И не бих баш рекао да је неко измислио баш Ликинија и да баш њега памти, и д асе о томе доста пише о да се оставља својим покољењима. По вашем нпр племе Никшићи су измислили војводу Никшу или су га у свој родослов ставили да бих се њиме хвалили. Не желим да улазим у никакве дискусије нимса ким и ову тему нисам зато започео и нити желим да се тако настави. Ако се већ на више места помиње тај несрећни Ликиније и да се каже да је из Далмације и да је Србин и да је предак Стефана Немање ајде да пробамо то да испитамо. Скоро смо на овом форуму пронашли како се звао отац патријарха Павла опет залагањем наших чланова, па што не покушамо и са овом. Ако су наши летописци погодили све у својим летописима зашто онда ми сами негирамо постојање могућности да су и за то били у праву. То што је неки руски научник изнео тезу да су неки брисали по 300 година да бих се приближили некој личности та се истраживања сигурно нису односила на Србе а и тешко да су Срби (у том 12-14) веку крали идеје западњака и на основу њихових летописа писали наша што које тотално несхватљиво. А ако вас баш занимају у каквим су околностима живели Немањићи, довољан је податак да они нису имали престонице, и дворске канцеларије као што су то имали западни владари. Све у свему да се вратимо на тему. Са неким разлогом ми данашњи Срби као и остали народи памте приче о неким битним прецима, па су вероватно тако и Немањићи памтили баш тог Ликинија који је заиста био личност и ако су већ морали да налазе неког да би се китили са њим сигурно то он не бих био. Моје је мишљење да ту постоји нека везе, било каква, али постоји.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #34 послато: Децембар 30, 2020, 03:31:07 поподне »
Господине Малешевић извините ако ремети ваш рад и ваше истраживање и ценим то али треба да знате да нисте једини који истражује те и који покушава да протумачи неке старе рукописе. Ако вас интересује ја истражујем историју свога места НЕРОДИМЉА које је постојало у време Немањића и доста времена сам дао на истраживање баш тога периода. Ја као неки аматер историчар се трудим да разумем време и прилике које су биле у период о којим пишем. На форуму одговарају људи који и уопште нису у теми али желе да дају неки допринос не размишљајући много. Ја већ годину дана покушавам да покренем дело Патријарха Пајсија али сам се управо плашио реакција и оно што сам и мислио да ће се коментарисати тако се и ради. Мислим да сам прочитао готово сваку повељу српских владара (наравно оне коју су преведене на савремени српски језик а понекад и оригинале). Оно што је мене увек одушевљавали код Немањића што су готово увек и на сваком месту помињали своје родитеље и прародитеље (говоримо о 12-14 веку) и то са великим поносом, што су касније наставили наши деспоти и патријарси. И не бих баш рекао да је неко измислио баш Ликинија и да баш њега памти, и д асе о томе доста пише о да се оставља својим покољењима. По вашем нпр племе Никшићи су измислили војводу Никшу или су га у свој родослов ставили да бих се њиме хвалили. Не желим да улазим у никакве дискусије нимса ким и ову тему нисам зато започео и нити желим да се тако настави. Ако се већ на више места помиње тај несрећни Ликиније и да се каже да је из Далмације и да је Србин и да је предак Стефана Немање ајде да пробамо то да испитамо. Скоро смо на овом форуму пронашли како се звао отац патријарха Павла опет залагањем наших чланова, па што не покушамо и са овом. Ако су наши летописци погодили све у својим летописима зашто онда ми сами негирамо постојање могућности да су и за то били у праву. То што је неки руски научник изнео тезу да су неки брисали по 300 година да бих се приближили некој личности та се истраживања сигурно нису односила на Србе а и тешко да су Срби (у том 12-14) веку крали идеје западњака и на основу њихових летописа писали наша што које тотално несхватљиво. А ако вас баш занимају у каквим су околностима живели Немањићи, довољан је податак да они нису имали престонице, и дворске канцеларије као што су то имали западни владари. Све у свему да се вратимо на тему. Са неким разлогом ми данашњи Срби као и остали народи памте приче о неким битним прецима, па су вероватно тако и Немањићи памтили баш тог Ликинија који је заиста био личност и ако су већ морали да налазе неког да би се китили са њим сигурно то он не бих био. Моје је мишљење да ту постоји нека везе, било каква, али постоји.
Знам да се обраћаш Малешевићу али ја морам да те питам на који начин мислиш да испиташ ту везу Немањића и Ликинија? Ја сам отборен за сву врсту сазнања и волио би да знам што шта али...Даље, пре пар месеци неко од уредника написа да не би ваљало сазнати хг Немањића јербо би се носиоци исте усклинчили па би можда и круну тражили...Шта рећи!?Та наша навика да све држимо у магли нас је и довела довде...

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #35 послато: Децембар 30, 2020, 03:48:26 поподне »
Знам да се обраћаш Малешевићу али ја морам да те питам на који начин мислиш да испиташ ту везу Немањића и Ликинија? Ја сам отборен за сву врсту сазнања и волио би да знам што шта али...Даље, пре пар месеци неко од уредника написа да не би ваљало сазнати хг Немањића јербо би се носиоци исте усклинчили па би можда и круну тражили...Шта рећи!?Та наша навика да све држимо у магли нас је и довела довде...

Вероватно се то сада не може испитати али бих требало да се поради на томе и да се испита та веза. Опет кажем вероватно постоји нешто е сад шта то за сада не знамо. Можда има нешто у Ватиканској библиотеци па ако се она некада отвори ко зна...😀 А дефинитивно би било добро да се ДНК испитају Немањићи за нас као народ уопште без обзира којој хаплогрупи би припадали.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #36 послато: Децембар 30, 2020, 05:47:58 поподне »
Вероватно се то сада не може испитати али бих требало да се поради на томе и да се испита та веза. Опет кажем вероватно постоји нешто е сад шта то за сада не знамо. Можда има нешто у Ватиканској библиотеци па ако се она некада отвори ко зна...😀 А дефинитивно би било добро да се ДНК испитају Немањићи за нас као народ уопште без обзира којој хаплогрупи би припадали.
Архива није затворена, напротив али не може свако у њу да уђе🤓

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #37 послато: Децембар 30, 2020, 07:20:41 поподне »
Вероватно се то сада не може испитати али бих требало да се поради на томе и да се испита та веза. Опет кажем вероватно постоји нешто е сад шта то за сада не знамо. Можда има нешто у Ватиканској библиотеци па ако се она некада отвори ко зна...😀 А дефинитивно би било добро да се ДНК испитају Немањићи за нас као народ уопште без обзира којој хаплогрупи би припадали.
Постоје и друге архиве. Турска рецимо. Читао сам да је Турска ахива невероватно велика и да има на стотине хиљада докумената о Србији и Србима.
Знам да историју пише победник али може се наћи понешто.
Претпостављам да ће то радити аматери, заљубљеници у историју. Биће оспоравани од оних којима је једини посао да чувају наметнутаа знања Ромејских и Ватиканских "историчара", која су у огромној већини фалсификати.
Предлажем да уместо негирања свега што стигне од непријатељске конкуренције "аутохтониста", почнете да истражујете (сви заједно) преднемањићки период и попунимо рупетине у историји.
Позивам све да подржите Неродимца у његовој истрази историје Неродимља а њега да све сугестије размотри са уважавањем.
 

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #38 послато: Децембар 30, 2020, 07:38:26 поподне »
Постоје и друге архиве. Турска рецимо. Читао сам да је Турска ахива невероватно велика и да има на стотине хиљада докумената о Србији и Србима.
Знам да историју пише победник али може се наћи понешто.
Претпостављам да ће то радити аматери, заљубљеници у историју. Биће оспоравани од оних којима је једини посао да чувају наметнутаа знања Ромејских и Ватиканских "историчара", која су у огромној већини фалсификати.
Предлажем да уместо негирања свега што стигне од непријатељске конкуренције "аутохтониста", почнете да истражујете (сви заједно) преднемањићки период и попунимо рупетине у историји.
Позивам све да подржите Неродимца у његовој истрази историје Неродимља а њега да све сугестије размотри са уважавањем.

Посао историчара је да критички разматра све изворе.

Али ако неко верује у заверу да се сакрије права историја и то неку вековну дуготрајну заверу, ваљда и то треба да се докаже?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Историја Срба патријарха Пајсија 1641. године
« Одговор #39 послато: Децембар 30, 2020, 07:48:04 поподне »
Постоје и друге архиве. Турска рецимо. Читао сам да је Турска ахива невероватно велика и да има на стотине хиљада докумената о Србији и Србима.
Знам да историју пише победник али може се наћи понешто.
Претпостављам да ће то радити аматери, заљубљеници у историју. Биће оспоравани од оних којима је једини посао да чувају наметнутаа знања Ромејских и Ватиканских "историчара", која су у огромној већини фалсификати.
Одговорно тврдим да нико од ''историчара'' са Јутјуба није пришао неком историјском архиву, најпре у случају властитог порекла, а камоли нечег озбиљнијег.

О историјској методологији и осталим стварима које чине једног дипломираног историчара да не говоримо.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор