Аутор Тема: Родослов Обреновића  (Прочитано 9522 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Родослов Обреновића
« послато: Август 28, 2016, 12:21:36 поподне »
                       Родослов Обреновића

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем и Вишњом (рођ. Гојковић), који су имали синове Јакова и Милана и ћерку Станку. После Обренове смрти, Вишња се преудаје и са Теодором Михаиловићем добија синове Милоша, Јована и Јеврема. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима увек на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

-Јаков Обреновић (?-1811)
-Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом Обреновић (?-1813)
-Христофор (Риста) Обреновић (?-1825)
-Станка Обреновић
-Милош Теодоровић Обреновић (1780-1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788-1843).
-Петрија Обреновић (1808-?)
-Савка (Јелисавета) Обреновић (1814-1848 )
-Милан Обреновић (1818-1839), кнез Србије
-Михаило Обреновић (1822-1868 ), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1821-1919), грофицом.
-Велимир Михаило Теодоровић, Михаилов ванбрачни син
-Тодор Обреновић
-Марија Обреновић
-Габријела Обреновић
-Јован Теодоровић Обреновић (1787-1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Аном Јоксић (1818-1880).
-Обрен Обреновић (1818-1826)
-Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)
-Анастазија Обреновић (1825-1891)
-Ермила Обреновић (1844-1918 )
-Јеврем Теодоровић Обреновић (1790-1881), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796-1881).
-Милош Обреновић (1829-1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).
-Александар Обреновић (1876-1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867-1903).
-Сергије Обреновић (1878-1878 )
-Томанија Обреновић
-Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?)
-Симка Обреновић (1818-1837)
-Анка Обреновић (1821-1868 )
-Јекатарина Обреновић (1826-1848 )
-Стана Обреновић (1828-?)

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #1 послато: Август 28, 2016, 12:32:14 поподне »
         

-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив". 

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #2 послато: Август 28, 2016, 02:42:42 поподне »
Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив".

Кад смо код Обреновића, прочитах јутрос уз кафу у неком старијем броју Вечерњих Новости, да постоје информације о вољи краља Александра Обреновића да кад више не буде у стању да влада Србијом, да власт преда Петру Карађорђевићу.

Шта се после десило, знамо, али занимљив је тај податак у контексту порекла идеје о елиминацији Обреновића са трона српскога, који по свему судећи није био производ некакве Обреновићко-Карађорђевићевске нетрпељивости, већ очигледно политике Обреновића која је неком озбиљнијем играчу правила проблем.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #3 послато: Август 28, 2016, 03:46:02 поподне »
                       Породица Обреновић

Династија Обреновића владала је Србијом у два наврата. Вођ Другог српског устанка, Милош Обреновић, рођен Тодоровић, спада међу најзначајније личности новије српске историје. Детињство и младост је провео код стрица Милана, чије је презиме - највероватније због угледа који је Милан, као војвода у првом српском устанку имао - Милош преузео после братовљеве смрти 1810. године. Милош је уз Милана прошао готово све битке од 1804. до 1813. године. Карађорђе му је поверио Ужичку нахију на управу и одбрану. После пропасти Првог српског устанка Милош је једини од истакнутијих војвода који остаје у Србији. На чело Другог српског устанка Милош је стао 23. априла 1815. године. Исте године је са Марашли Али-пашом склопио договор о мешовитој управи у Београдском пашалуку. Овим је оружани део Другог српског устанка уступио место политичкој борби. Овим договором је Србија и званично добила неколико повластица. Милош није бирао начина да учврсти свој положај и да избори што већу аутономију за Србију. Хатишерифом из 1830. године Србија је, као вазална држава, стекла право на аутономну унутрашњу управу, док је Милошу, посебним бератом било признато наследно кнежевско достојанство. Неписмени кнез добро је осетио потребе новог времена. Од 1830. српски младићи почињу да се школују у иностранству. Из иностранства, на кнежев позив, долазе лекари, професори, инжењери. За његово време везује се и излазак првих "Новина сербских". Милошева прека нарав и деспотски начин владања, учинили су да се старешински слој уједини и постану претња његовој самовољи. После Милетине буне из 1835. године донет је први Устав српске модерне државе, који је предвидео учествовање Совјета у законодавној власти. Овај "Сретењски устав" брзо је суспендован али то није поколебало уставобранитеље. Након доношења новог устава, Милош није могао да се помири са новом поделом власти па је 1. јуна 1839. године био принуђен да абдицира. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који умире после непуних месец дана, па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу. Уставобранитељски режим је натерао Михаила да 7. септембра 1842. године побегне у Земун, а на његово место је доведен Карађорђев син Александар. Он је владао све до 1958. године када се из изганства враћа Милош и започиње своју другу, краткотрајну владавину, која се завршава 1860. године. Након тога, на српски престо поново долази Михаило Обреновић, чија међународна активност доводи до кулминације односа са Турском. У неколико наврата је одлаган сукоб са Турском, што је стварало велико неповерење Михаила у своје савезнике. Почетком 1868. године Михаило учвршћује односе са Румунијом и утврђује мало пољуљане односе са Русијом и Пруском. Изненадно убиство кнеза Михаила у Топчидеру 10. јуна 1868. године поново мења политичку ситуацију у Србији. После атентата за кнеза је проглашен Милан Обреновић, четрнаестогодишњи унук Милошевог брата Јеврема Обреновића. Под јаким притиском, Велика скупштина потврђује Миланово ступање на престо, а због његове малолетности изабрано је и Намесништво. На свој осамнаести рођендан, 10. августа 1872. године Милан преузима престо, са великим амбицијама усмереним на спутавање републиканских идеја. Промена донетог Устава и стално кршење уставних одредаба створили су Милану јаке политичке противнике. Херцеговачки устанак 1875. године учинио је да Милан 1876. године објави рат Турској. Међутим, уместо општег устанка балканских народа, савезник Србије је само Црна Гора. И поред великог јунаштва и неколико победа, српска војска је била принуђена на повлачење. Најзад, Русија пристаје да интервенише 1. новембра 1876. године. Следеће године Русија улази у рат са Турском, а Србија им се прикључује. На крају, Србија је Берлинским уговором стекла независност и извесно територијално проширење. После заташкавања афере око проглашавања Србије за краљевину (22. фебруар 1882. године) и после вишегодишњих афера и породичних сукоба, Милан кроз нови Устав 1888. године, уводи неке облике парламентарне грађанске демократије, а за свог малолетног наследника Александра одређује намеснике који би владали у његово име. Краљ Милан је абдицирао 22. фебруара 1889. године када се из Београда преселио у Француску. У неколико наврата се враћао у Србију али 1900. године заувек напушта Србију и убрзо затим и умире у Бечу 29. јануара 1901. године. Долазак на власт последњег владара из породице Обрановић почео је укидањем Намесништва 1. априла 1893. године. Ускоро затим Александар је укинуо постојећи Устав и вратио ранији из 1869. године, поигравао се влашћу, па је укинуо Устав само на неколико сати да би променио изборни закон у Србији. Његови непромишљени политички потези учинили су га јако непопуларним у народу и у јавности. Омогућио је недемократску и сурову владавину политичког безакоња, а нарочито се компромитовао љубавном везом, касније и женидбом, с дворском дамом своје мајке Драгом Машин. Незадовољство владавином краља Александра Обреновића кулминирало је завером групе официра из тајне организације "Црна рука", који су краља и краљицу убили у ноћи 29. маја 1903. године у Београду, предвођени мајором Драгутином Димитријевићем Аписом, наклоњеним династији Карађорђевића, која је позвана да поново седне на српски престо.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #4 послато: Август 28, 2016, 03:49:52 поподне »
           Породице Књаз Милошевих потомака

Књаз Милошеви потомци су кнежевски и краљевски дом Обреновића, потомци његове браће господара Јована и Јеврема и кћерки Петрије Бајић рођ. Обреновић и Јелисавете (Савке) Николић рођ. Обреновић, који су, према Уставу, имали право на престо , као и призната и непризната незаконита (ванбрачна) деца. Књаз Милош је у Хатишериф и Уставе укључио искључиво потомство два брата и по оцу и по мајци, односно Теодоровиће-Обреновиће - Јована и Јеврема .

Књаз Милошеви потомци по кћеркама

Књаз Милошеви потомци по кћеркама Петрији Бајић рођ. Обреновић и Јелисавети (Савке) Николић рођ. Обреновић, били су, према Уставу, могући наследници престола Србије, у случају да без мушког потомства остану књаз Милош и његов средњи брат господар Јован Обреновић и најмлађи брат господар Јеврем Обреновић.

Бајићи и Хаџи-Бајићи од Варадије

Породица Петрије Бајић, рођ. Обреновић, најстарије кћерке књаза Милоша и Теодора Бајића из Земуна.

Николићи од Рудне

Породица Јелисавете (Савке) Обреновић, друге по рођењу кћерке књаза Милоша и Јована Николића од Рудне.

Потомци господара Јеврема Обреновића

Потомци господара Јеврема Обреновића су кнежевски и краљевски дом Обреновића, односно његов унук кнез и краљ Милан и праунук краљ Александар Обреновић, краљевски дом Петровић Његош, породица кнеза Мирка Петровића Његоша и потомство кћерки господара Јеврема.

Краљ Милан Обреновић

После смрти синова кнеза Милоша Обреновића, кнеза Милана Обреновића и кнеза Михаила Обреновића 1868, на престо је дошао унук госпорада Јеврема Обреновића Милан Обреновић.
Милош Обреновић, син господара Јеврема Обреновића и госпође Томаније Обреновић, кћерке војводе јадранског Антонија Богићевића је са Маријом Катарџи имао сина - јединца Милана Обреновића.

Краљевски дом Петровић Његош
Потомци господар Јеврема Обреновића су потомци црногорске краљевске куће Петровић Његош. Праунука господара Јеврема Обреновића, по кћерки Анки Константиновић, Наталија Константиновић била је удата за кнеза Мирка Петровића Његоша, војводе Грахова и Зете, руског кандидата за српски престо 1903. Имали су пет синова Стефана, Станислава, Михаила, Павла и Емануила.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #5 послато: Август 28, 2016, 03:50:53 поподне »
Константиновићи

Константиновићи воде порекло од Александра Константиновића и Анке Константиновић рођ. Обреновић, кћерке господар Јеврема Обреновића брата књаза Милоша. Из породице Константиновић која је била у најближем сродству са Обреновићима су Анка Константиновић, рођ. Обреновић, Катарина Блазнавац, рођ. Константиновић вереница кнеза Михаила, касније удата за генерала Миливоја Петровића Блазнавца, пуковник Александар Константиновић, командант Краљеве гарде, чија кћерка је кнегиња Наталија Петровић - Његуш.

Блазнавци

После смрти кнеза Михаила, Катарина Константиновић удала се за генерала Миловоја Блазнавца. Имали су двоје деце Војислава Блазнавца и Милицу.

Богићевићи

После смрти генерала Миливоја Блазнавца Катарина се други пут удала за Михаила Богићевића (1843-1899), унука војводе Антонија Богићевића, и њеног блиског рођака.

Хадије

Константин Хадија унук Константина Хадије оженио се Јелком, кћерком господара Јеврема Обреновића. Син се звао Милош по кнезу Милошу, а кћерка Марија. Нема потомства.

Германи

Кћерка господара Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић Симона (Симка) била је удата за Јовна Германа, из породице књаз Милошевих блиских сарадника и банкара Михаила и Јована Германа. Породица је грчког порекла.
После преране смрти Симеоне Герман, рођ. Обреновић, њена сестра Анка Константиновић, рођ. Обреовић добила је дете са мужем своје покојне сесте, кћерку којој су исто дали име Симеона, а која је касније живела у Румунији, где је била удата за министра Александра Лаховарија из румунске бољарске породице грчког порекла.

Потомци господара Јована Обреновића

Господар Јован Обреновић, средњи брат књаза Милоша, није имао мушких потомака, па је после смрти кнеза Михаила, престо Кнежевине Србије, наследио, у складу са Уставом, једини мушки потомак најмлађег књаз Милошевог брата господара Јеврема Обреновића, Милан Обреновић. Господар Јован у првом браку са Круном Михајловић није имао деце, а у другом браку са Аном Јоксић имао је кћерку Анастазију која се удала за Теодора Алексића од Мајне, са којим је имала две кћерке Евелину и Марију, као и кћерку Јермилу удату за артиљеријског капетана Николу Чупића, унука војводе Стојана Чупића, оснивача Чупићеве задужбине, са којим је имала једног сина, који је добио име Јован по господар Јовану.

Алексићи од Мајне

Породица Теодора Алексића од Мајне, сина генерала Јована Алексића од Мајне и Анастасије (Стане) Обреновић, кћерке господар Јована Обреновића. Имали су три кћерке Ану, Евелину и Марију.

Чупићи

Породица арт. капетана Николе Чупића, унука војводе војводе Стојана Чупића, "Змаја од Ноћаја" и Јермиле Обреновић, кћерке господара Јована Обреновића. Имали су сина Јована Чупића. Нема Потомства.

Незаконита деца Обреновића

Ниједно од многобројне ванбрачне деце кнеза Милоша није преживело прве године детињства. Књаз Милошева метреса са најистакнутијим статусом била је једино Јеленка Туркиња, коју су звали "Мала Госпођа" за разлику од његове законите жене "Велике Госпође" кнегиње Љубице. Књаз Милош је са "Малом Госпођом" Јеленком имао сина Теодора (Тодора, Тошу), који је са мајком живео и умро у Румунији. Јеленку је књаз Милош после удао за свог блиског сарадника Теодора Хербеза, министра (попечитеља) финансија, руског дворјанина. Теодор и Јелена Хербез усвојили су Јеленкину сестричину и удали је за Јеврема Грујића, министра и посланика из породице Грујић.
Вероватно је ванбрачни син књаза Милоша био генерал Миливоје Петровић Блазнавац. Његова мајку књаз Милош је удао за Петра, трговца из Блазнаве када је већ била у другом стању. Генерал Миливоје Блазнавац, родоначелник Блазнаваца био је ожењен са Катарином Константиновић, бившом вереницом кнеза Михаила, и унуком господар господара Јеврема.
Кнез Михаило је имао незаконитог сина са Маријом Бергхауз, кћерком аустријског ветеринара, који се родио 1849. године. Прво име било му је Вилхелм, али је касније прекрштен у Велимира. Био је познати српски добротовор Велимир Михаило Теодоровић. САхрањен је на Новом Гробљу у Београду. Нема потомства.
Краљ Милан је са Артемизом Христић, рођ. Јоанидес, женом Милана Христића, секретара посланства у Цариграду, сином Филипа Христића, добио сина Ђорђа Христића Обреновића усвојеника грофа Зичија.
Кћерка господара Јеврема Обреновића, Анка Константиновић имала је ванбрачну кћерку са Јоаникијем (Јованом) Германом, удовцем њене сестре по којој су назвали своју кћерку Симеона Германом. Симеона Обреновић-Герман, живела је у Румунији, где је била удата за министра Александра Лаховарија из румунске бољарске породице грчког порекла.
                         

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #6 послато: Август 28, 2016, 05:06:23 поподне »
Кад смо код Обреновића, прочитах јутрос уз кафу у неком старијем броју Вечерњих Новости, да постоје информације о вољи краља Александра Обреновића да кад више не буде у стању да влада Србијом, да власт преда Петру Карађорђевићу.

Шта се после десило, знамо, али занимљив је тај податак у контексту порекла идеје о елиминацији Обреновића са трона српскога, који по свему судећи није био производ некакве Обреновићко-Карађорђевићевске нетрпељивости, већ очигледно политике Обреновића која је неком озбиљнијем играчу правила проблем.

Рекао бих да је политика Обреновића (последња два владара из ове династије) била доста неодговорна, и зато су их збацили. Мада, нисам то хтео да кажем овде, већ да ми се чини да сам читао да је Александар желео да после њега самог, за краља Србије постави Данила Петровић-Његоша. То можда и не би било толико лоше, јер би се на тај начин ујединиле и круне и државе. О личност Данила Петровић.Његоша врло мало знам, па не знам колико би он као личност био добар за државу, али би било добро за стварање неке могуће уједињене крањевине Србије.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #7 послато: Август 28, 2016, 06:33:52 поподне »
Рекао бих да је политика Обреновића (последња два владара из ове династије) била доста неодговорна, и зато су их збацили. Мада, нисам то хтео да кажем овде, већ да ми се чини да сам читао да је Александар желео да после њега самог, за краља Србије постави Данила Петровић-Његоша. То можда и не би било толико лоше, јер би се на тај начин ујединиле и круне и државе. О личност Данила Петровић.Његоша врло мало знам, па не знам колико би он као личност био добар за државу, али би било добро за стварање неке могуће уједињене крањевине Србије.

Са овиме што су написали и Амикус и Бакс се слажем. Тако да оно да су "Обреновићима дошле главе жене" а "Карађорђевићима Југославија" можемо и другачије посматрати:

Политика Обреновића у смислу добрих односа са Аустријом није одговарала Русији и неким другим земљама, може се и у том смислу наћи занимљивих података. Са друге стране, Карађорђевићима (раније традиционално наклоњеним Русији, што је све након 1917. постало мање важно, када је Краљевина СХС/Југославија била једна од ретких без икаквих дипломатских односа са Совјетским Савезом скоро све до почетка Другог рата) може се рећи да су главе дошли савезници скупа (СССР, Британија и САД) који су од Техерана до Јалте одредили "која земља ће коме да припада" кад се рат заврши.

Ово што је Бакс рекао је занимљиво - ко зна како би било да је Данило неким чудом дошао на престо у Србији. Ево, на пример, интересантног исечка из новина из 1896, када је Никола Петровић боравио у Београду:

image hosting over 5mb

Међутим, не треба заборавити да је краљ Александар Карађорђевић био унук краља Николе и да је, занемаривши сву злу крв која је настала након уједињења, он можда био идеална фигура, посматрајући порекло, за једног ујединитеља Србије и Црне Горе. Још се човек родио и растао на Цетњу код деде и бабе, чак му је и брат од ујака, Михаило Петровић, примао апанажу. Међутим, историја је хтела другачије...

 

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #8 послато: Јануар 04, 2017, 12:24:06 поподне »
Студију о необјављеној преписци Милоша Обреновића је приредила Татјана Брзуловић Станисављевић, на основу архивске збирке Јоце Вујића из СЕНТЕ.

http://www.vidovdan.org/2016/12/06/do-sad-neobjavljeno-pisma-milosa-obrenovica/


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #9 послато: Новембар 17, 2017, 11:49:24 пре подне »
Велимир Михаило Теодоровић је био ванбрачни и једини син кнеза Михаила Обреновића. Рођен је из његове везе са Немицом Маријом Бергхаус. По Маријиној смрти, кнез га 1857. године доводи у Београд, где је касније научио српски језик. Са својих 17 година, по вољи кнеза, прелази у православну веру, кад је и добио име Велимир Михаило и старо презиме кнеза Милоша - Теодоровић. Кнез Михаило је увек волео и помагао сина, али се због разних околности устручавао да то и покаже.
О томе да ли је кнез Михаило спремао Велимира за свог наследника, и данас се расправља. Али, 1868. године кнез Михаило је убијен у атентату у Топчидеру. Да је успео да оствари ту своју намеру, ко зна којим би путем кренула српска историја.
Овако га је заменио синовац Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема.
Забележено је још и то да је Велимир био у рђавим односима са краљем Миланом.

https://www.ljudigovore.com/2016/04/vojislav-ananic-misterija-novog-groblja-ova-grobnica-cuva-najvecu-tajnu-ali-i-sramotu-obrenovica/


Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #10 послато: Март 29, 2018, 08:19:58 поподне »
Шта би било кад би било. Да су Обреновићи остали, не сумњам да би уследило територијално ширење ка југу. За преко Дрине нисам сигуран. Макар не би правили

Просто је невероватно да се династија два пута 'гаси' због лоших бракова. Ни Михаило, ни Александар нису имали ваљаног проводаџију. :)
Не знам зашто краљ Милан није имао бројније потомство, с обзиром да је већ био угашен и газда Јованов огранак династије.

Шта мислите, колико је данас остало директних генетских потомака неког од Обреновића? Милош је имао деветоро ванбрачне деце која су 'регистрована', бог зна колико их је још имао.  ;D

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #11 послато: Март 29, 2018, 11:51:21 поподне »
Драго ми је што су администратори пребацили поруку овде. Нисам ни знао да постоји ова тема.

Директних (и законских) потомака династије Обреновић нема (мислим на потомке Милоша, Јована и Јеврема). Овде не рачунам оне Јаковљевиће, који су потомци Милошевог полубрата Јакова и који дефакто не могу бити династички наследници.

Шта је са женским линијама Обреновића?
Друго, постоји ли негде списак свих настрадалих из владарске куће Обреновић током мајског преврата? Негде се говори да их је убијено чак 123. Мени се чини да је овај број пренапумпан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #12 послато: Март 30, 2018, 11:09:13 поподне »
Не знам зашто краљ Милан није имао бројније потомство

Па, добро, имао је двојицу знаменитих потомака: краља Александра и Винстона Черчила  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #13 послато: Март 30, 2018, 11:59:05 поподне »
Милан био леп човек, овај Черчил сачувај ме боже на шта личи. :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #14 послато: Јун 14, 2020, 11:14:24 пре подне »
Недавно смо на форуму имали размену мишљења на тему која династија – Обреновићи или Карађорђевићи, је више учинила за Србију.

Вероватно сте сви чули, недавно су наши стручњаци дошли у посед 27 страница писама која је краљ Милан писао свом сину, тадашњем краљу Александру 1896/97. године. Можда ће ова писма променити досадашња сазнања и став који историографија има о ова два владара и уопште о значају династије Обреновић. Нарочито јер су виновници Мајског преврата 1903. године и њихови налогодавци уништили готово читаву архиву краља Александра коју су у двору затекли, као и имајући у виду чињеницу да је све што данас знамо о владавини краљева Милана и Александра став историје писане у време Карађорђевића и касније комуниста.

Без намере да те новине рекламирам, морам рећи да је у петак изишао недељник „Ekspres“ чија су главна тема ова писма. Препоручујем свима да часопис купе, јер су у њему два добра обимна чланка посвећена писмима краља Милана.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #15 послато: Јун 14, 2020, 11:15:52 пре подне »
Један од чланака је разговор са историчарем др Сузаном Рајић, која је стручњак управо за раздобље позних Обреновића (Милан, Александар).

Неки цитати:

„Сви знамо како је Србија ушла у 20. век и какви су је изазови, пре свега ратни, чекали. То је било могуће управо захваљујући томе што се Милан Обреновић ставио у службу свога сина као командант активне војске у октобру 1897. године. Заједно са сином је за три године извршио апсолутну реорганизацију српске војске, створио официрски кадар, тог узорног српског официра, који су јунаци балканских ратова“.

„Милан је био за трајна решења. Он није био за моментална решења која вам ситуација ад хок доноси... Управо то је можда Србима у 20. веку највише недостајало – изналажење трајних решења. Милан је био тај који је тражио трајна решења. Не највеће да добије, не највећи комад, него да буде трајно. И сви Обреновићи. Милош је ратовао неколико месеци, па је преговарао после тога 20 година. И све што је испреговарао трајно је добио. А све што смо стицали у 20. веку, ми смо то преко ноћи изгубили. Нису нађена трајна решења. Нису актери били дорасли сложености ситуације да изнађу трајна решења. Него су ишли за максимумом и онда су изгубили све“.

„Лако је узети, али треба имати капацитет да се то свари, прилагоди и придружи заиста Краљевини Србији...“

(упоредити са мегаломанијом краља Александра Карађорђевића, олако прогутаном и несвареном Југославијом и свему што нам је то касније донело)

Одлично је разјашњено и зашто је Србија набављала немачко, а не руско оружје. Да ли је Милан заиста био аустрофил и непријатељски настројен према Русији. Такође и о Пашићевој дволичности у време владавине Обреновића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #16 послато: Јун 14, 2020, 12:54:44 поподне »
А све што смо стицали у 20. веку, ми смо то преко ноћи изгубили.

Мислим да је докторка малко пристрасна.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #17 послато: Јун 14, 2020, 02:00:13 поподне »
Један од чланака је разговор са историчарем др Сузаном Рајић, која је стручњак управо за раздобље позних Обреновића (Милан, Александар).

„Лако је узети, али треба имати капацитет да се то свари, прилагоди и придружи заиста Краљевини Србији...“

Не знам шта је то Милан могао да узме, али је одбио, јер није могао да "свари"?

Историчарка као да не узима у обзир историјски тренутак у ком се нешто десило, него испада као да су српски владари пред шведским столом па бирају шта ће узети и хоће ли узети мање или више.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #18 послато: Јун 14, 2020, 02:16:05 поподне »
Не знам шта је то Милан могао да узме, али је одбио, јер није могао да "свари"?

Историчарка као да не узима у обзир историјски тренутак у ком се нешто десило, него испада као да су српски владари пред шведским столом па бирају шта ће узети и хоће ли узети мање или више.

Баш тако. Милан је показао четрнаестодневним ратом против Бугарске 1885. године колико се заиста држао такве политике.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Родослов Обреновића
« Одговор #19 послато: Јун 14, 2020, 02:44:06 поподне »
Што се тиче догађаја у Србији за време владавине Обреновића, сматрам да су дела Слободана Јовановића: "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића" и "Влада Александра Обреновића" заиста капитална и да им се не може замерити никаква пристрасност јер су, забога, писана за време владе Карађорђевића. Нека као пример послужи управо његов опис Кнеза Александра Карађорђевића, са почетка његовог рада "Уставобранитељи и њихова влада", где се каже да две главне личности тога времена - Тома Вучић Перишић и Кнез Александар, нису имале никаквих политичких идеја, а да је Кнез Александар, уз то, био лишен и иницијативе. Јасно је да ту нема никакве жеље да се пишу некакви удворички текстови. Осим тога, Слободанов отац, Владимир, био је министар финансија код Милана Обреновића у такозваном "акционом министарству" које је изнело оба рата са Турцима. Слободаново лично познавање главних учесника догађаја тог времена, његов приступ свој постојећој документацији, укључујући и приватне архиве практично свих битних људи, његов несумњив морални интегритет, не остављају места сумњи у тачност података које наводи, а такође ни у поузданост његових оцена тих личности. Његови описи карактера су, чак, можда и најбоља места у свим тим радовима.
Не вреди да овде препричавам све што је написао о Милану и Александру, а мрзи ме да прекуцавам. Може се рећи, укратко, да је Михаила ценио много више него ову двојицу и да је атентат на њега, сваки пут кад би га поменуо, називао "Топчидерска катастрофа".