Аутор Тема: Цинцари  (Прочитано 40336 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #100 послато: Октобар 29, 2019, 08:52:43 поподне »
аутоним албанских Цинцара -Rrãmãnj / Armãnj  делује као да је изведен од региона Раме (Rama superior & inferior /БиХ) а не од Roma. У прилог да је првобитна матица Цинцара (Диндара?) била динарски предео указују предсловенски ороними - Динара (по Диндарима - А. Мајер) и Цинцар.

Изведен је од Romanus, Romani, не од Раме.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #101 послато: Октобар 29, 2019, 09:00:26 поподне »
Како звучи аромунски (цинцарски):

<a href="https://www.youtube.com/v/YZg5vnJBBB8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YZg5vnJBBB8</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/xHcgb_oWmuo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xHcgb_oWmuo</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Цинцари
« Одговор #102 послато: Јул 23, 2020, 08:47:36 поподне »
Овде има интересантан текст о Цинцарима.
https://www.europeana.eu/en/item/29/URN_RS_NAE_32cec2fa_9221_4d4f_83ae_e5e9dcf46beccho
« Последња измена: Јул 23, 2020, 08:56:25 поподне Азот »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #103 послато: Јул 23, 2020, 09:12:00 поподне »
Овде има интересантан текст о Цинцарима.
https://www.europeana.eu/en/item/29/URN_RS_NAE_32cec2fa_9221_4d4f_83ae_e5e9dcf46beccho

Занимљив је овај цитат:

"Цинцари су, како изгледа, са свим својим добрим квалитетима, елеменат који (баш као ватра и вода) добро служи, али зло кад господари. A то зло ето ударило у нас."

 :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5104
Одг: Цинцари
« Одговор #104 послато: Јул 23, 2020, 10:36:26 поподне »
Занимљив је овај цитат:

"Цинцари су, како изгледа, са свим својим добрим квалитетима, елеменат који (баш као ватра и вода) добро служи, али зло кад господари. A то зло ето ударило у нас."

 :)

Мислим да су Срби на прелазу два вијека на Цинцаре накалемили прилично својих стереотипа о трговцима и градској средини. Трговац, опортуниста, материјалиста, анационалан, преливода све се то пренијело на Цинцаре, иако ни трговци српског поријекла (највише Херцеговци) нису били  цвјећке. Кад рецимо читам код проте Грбића у Карловачком владичанству сљедеће ријечи: "цинцарских закерања и надменија" , "властољубиви и надути дух" Цинцара, "горка је њиова кора хљеба, више дави него рани" онда је јасно који су стереотипи владали о Цинцарима. У једну руку и сами Цинцари су се држали посебно од српског сељака и гледали га са висине, иако су у турским крајевима били дио истог милета-православног. Презир према чаршији трговачкој, цинцарској, фанариотској осјећа се и у писању Петра Кочића и Гавре Вучковића у Крајини.

Ипак, српска трговачка класа (Херцеговци углавном) доакала је и Цинцарима, прво у послу,а онда и женидбеним везама, убрзо их је посрбила, мада се тог "цинцарског духа" пренијело и на српску грађанску класу. То је она разлика у погледу на живот између два брата Исаковича, Вука и Аранђела у Сеобама Црњанског.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Цинцари
« Одговор #105 послато: Октобар 25, 2020, 02:44:05 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/VhlsYNw6Cb8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VhlsYNw6Cb8</a>

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #106 послато: Децембар 24, 2020, 04:54:36 поподне »
Неколико пасуса о Москопољу (из чланка Јована Трифуноског "Москопоље", изашлом у часопису "Географски хоризонт" бр.1-2, у Загребу 1968. године), великом цинцарском градском центру током 18. века, из кога су се у другој половини тог века они расељавали због турско-арнаутског терора:

"U jugozapadnom delu Balkanskog poluostrva, u gornjim delovima pojedinih južno-arbanaških i grčkih reka, nalaze se planinski masivi Gramosa (2213 m), Ostrovice (2 352 m), Tomori (2 417 m), Grabova (2 373 m) i drugi. Ta prostrana planinska oblast, koja ima karakter visoravni, odlikuje se povoljnom klimom, raznovrsnom vegetacijom i obiljem prirodnih lepota. Stoga je tamo oduvek stočarstvo bilo vodeća grana privrede. Po svojim prirodnim i privrednim osobinama ovo je mogla biti jedino oblast starih cincarskih stočara. Verovatno da su oni tu živeli u početku srednjeg veka jer sve podseća na daleku prošlost. A nesumnjivo je da su se Cincari po njoj i docnije naseljavali. Leto su provodili na planinskim suvatima, dok su se zimi spuštali u primorske ravnice na zapad kraj Jadranskog mora (oblast Musakija), na jugozapad kraj Jonskog mora (oblast Epir) ili u prostrane župne kotline, poglavito tesalijske na jugoistoku."

"U severoistočnom delu navedene planinske oblasti u XVIII veku razvilo se Moskopolje, jedno od tadašnjih najvećih naselja na Poluostrvu. Ležalo je na prostranoj zaravni visokoj oko 1400 metara, na ogranku planine Ostrovice. Bilo je okrenuto istoku i severoistoku. Naselje sa prirodnim lepotama okoline, zdravom klimom, imalo je jedan od najskrivenijih položaja. Ležeći na visokom položaju Moskopolje je pretstavljalo i dobro branjeno mesto.“ Treba se popeti nekoliko stotina metara iznad Korčanske kotline na zapadnu stranu da bi se došlo do Moskopolja. Nema skoro ni jednog pravog puta: tamo se može prispeti običnim stazama. Najbolja je saobraćajna veza koja vodi na istok u Korču. Tim slabim putem kretao se najveći deo saobraćaja iz Moskopolja. Stoga niko ne može boraviti u ovom izolovanom naselju osim pravih stočara sa stadima i pečalbari. Dobija se utisak da su Cincari izabrali ovaj položaj zbog toga da bi samo oni mogli tu živeti."

"Svi stanovnici Moskopolja bili su isključivo Cincari. Jedino deo tih Cincara bio je u tom smislu pogrčen što su znali grčki, bili su u vizantijskom smislu jako odani pravoslavnoj crkvi i ponosili se jelinskom istorijom. Stoga je Moskopolje u pomenutom XVIII veku važilo kao značajan centar grčke kulture i grčke nacionalne ideje. Oko Moskopolja nije bilo obrađene zemlje, ni livada, ni voćnjaka. Ljudi nisu živeli od agrarnih proizvoda okolnog zemljišta. Živeli su i izdržavali se od kiriđiluka, trgovine, zanata i pečalbe, manje od stočarstva. Išli su u zaradu u razna druga mesta. Mahom su bili življe inteligencije nego okolno stanovništvo, arbanaško i slovensko."

"Ipak vrhunac prosperiteta Moskopolja pada između 1750. i 1769. godine. Tada je, kako se ceni, u njemu bilo 12000 domaćinstava sa oko 50 000 do 60 000 stanovnika. To je bio najveći grad poznate Cincarske moskopoljske oblasti u jugozapadnom delu poluostrva. Kako je u detaljima u XVIII veku izgledalo Moskopolje nije poznato. Samo sa jedne očuvane slike iz tog doba može se videti da je ono bilo ograđeno zidinama i ukrašeno mnogim jablanovima. Na slici su obeležene još dve crkve. Zna se i to da su kuće mahom bile kamene, visoke, građene na spratu. Ро svom tipu to je bila varoš sa vidljivim uticajima grčko-mediteranskim. Tada su ovo naselje zapisivali i kao »slavno Moskopolje<<, jer se mnogo razlikovalo od drugih okolnih naselja."

"Međutim, 1769. godine desio se sudbonosan događaj u životu Moskopolja. Te godine jedna ruska pomorska ekspedicija pod Aleksandrom Orlovim pomogla je ustanak na Peloponezu pod Konstantinom Kolokotronisom. Taj se sukob sa Turcima završio sa neuspehom. Pomenute godine stradalo je i Moskopolje. Kako izgleda Moskopoljci su bili u vezi sa navedenim događajem jer su i oni ispoljili nezadovoljstvo protiv dugotrajne i teške turske vladavine. A to su okolni muslimani, poglavito poturčeni Albanci, jedva dočekali. Njih je ovaj grad i inače izazivao svojim bogatstvom. Prilikom napada Moskopolje je bilo veoma opljačkano i uništeno, a moskopoljski iseljenici u paničnom begstvu rasuli su se na razne strane. Potpuno su opljačkane bogate kuće, radnje i magaze. Cincarske porodice iz Moskopolja 1769. godine najviše su se rasule po osmanlijskoj Turskoj, u Makedoniji, Srbiji i Bosni. Drugi su pojedinačno ili u grupama prešli na teritoriju Austrije i važna središta kraj Dunava i Save. Ipak su se većinom zadržali u Zemunu i Novom Sadu. Pokušaji da se kasnije donekle vrati značaj Moskopolja iz vremena do 1769. godine nisu uspeli. Moskopolje je počelo naglo ekonomski slabiti. Oslabila su i druga okolna planinska cincarska naselja: Blaca, Klisura, Šatista, Šipiska, Ljanga, Voskop, Pljasa itd. Usled izmenjenih društveno-političkih prilika naglo je u tom delu Poluostrva opadalo staro cincarsko stočarstvo i kiriđijanje i trgovina. Nastao je život pun nesigur- nosti jer je bila smanjena bezbednost na putevima. Nije nam poznato kako je uskoro došlo do drugog razaranja Moskopolja 1788. godine. Zatim je sledovalo treće i posljednje razaranje 1821. godine. Njega je izveo, u vezi sa borbom protiv grčkih ustanika, poznati Ali-paša Janjinski (1744.–1822.). Zbog toga je 1875. godine Moskopolje spalo na svega 150 porodica. То pretstavlja, prema stanju od pre oko sto godina (1769.), ogromno smanjenje."
« Последња измена: Децембар 24, 2020, 04:56:23 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1367
Одг: Цинцари
« Одговор #107 послато: Децембар 24, 2020, 08:39:29 поподне »
 На википедији и другдје се Москопоље 17 в. и раније описује као "мало село".

 Но османски дефтери показују да то није био случај. Према опширном дефтеру Паша санџака из 1569. у Москопољу је било 332 куће, само 1 муслиман, не рачунајући неожењене. Село се састојало од 5 махала (што је било типично само за велика села), било је 12 попова. Једна од махала се звала Михо Бег (неки ранији хришћански спахија ?).
 По личним именима доста су била присутна грчка као Јани, Кирјако, Стамад, Јорги, уз логично албанска. Јавља се врло често и име Нуши (Б.Нушић ?), које успут одсуствује другдје на том подручју. Од латинских лична имена као Урбо. За то вријеме Москопоље је било велико насеље. Веће од било којег насеља средњевјековне Босне нпр.

 Генерално већи градови на овим просторима се јављају са доласком Османлија гдје се развијају градови оријенталног типа са претежно муслиманским становништвом.
 
 Дакле чини се да је постојао континуитет Москопоља од 16 в. до успона у 18 в., и као да се ту дуже вријеме развијао тај цинцарски урбани живот.

 Ове популације што су тестиране генетски, Штип, Крушево. Колико знам они су сви поријеклом из Москопоља? Шта је поријекло ових са Грамоса итд, јесу ли у суштини већина или велики дио етничких Аромуна из 19/20 в. поријеклом од ове заједнице Москопоља из 16 в.? Њихови генетски резултати показују доста bottleneck ефекта.
« Последња измена: Децембар 24, 2020, 08:47:51 поподне Zor »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #108 послато: Децембар 24, 2020, 09:35:12 поподне »
Ове популације што су тестиране генетски, Штип, Крушево. Колико знам они су сви поријеклом из Москопоља? Шта је поријекло ових са Грамоса итд, јесу ли у суштини већина или велики дио етничких Аромуна из 19/20 в. поријеклом од ове заједнице Москопоља из 16 в.? Њихови генетски резултати показују доста bottleneck ефекта.

Већина Цинцара који су се населили у градовима по Македонији, али и шире, су ту дошли из Москопоља. У питању су углавном типично градске, трговачке, кириџијске и занатлијске породице, док грамоски Цинцари представљају другу групу, која се мислим разликује и по дијалекту од Москопољаца, као и по томе што су они били више оријентисани на трансхумантно сточарство. Ти Грамошани су населили источне делове Македоније (Овче поље, кочански, штипски и струмички крај), док су се Москопољци више задржавали у западнијим крајевима (Битољ, Струга, Ресен, Крушево, итд.).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Цинцари
« Одговор #109 послато: Децембар 24, 2020, 10:38:48 поподне »
http://obrenovac.org/kafana-cincarin/

О једној "цинцарској" породици досељеној из Крушева у Македонији око 1910.г у Обреновац.

Никола и Ана Томић (нису имали деце).

Али је нешто касније дошла Николина сестра Донка (удовица) која је имала троје деце: Фролику (дала је некоме у Грчку), Илију и Викторију.

Имена су ми била занимљива.

Иначе једна топла људска прича о човеку који је држао кафану прозвану по њему Цинцарин.

Ван мреже Батко

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Цинцари
« Одговор #110 послато: Јануар 28, 2021, 10:49:48 поподне »
Лепеничанине,

"Познато је да је управо због закупа турског пореза, шпекулација са убирањем дажбина у натури, препродајом, избио и српски устанак против Турака у Босни 1878. године. Тај устанак је у самом свом настанку био социјални, а не национални. То је Милорад Екмечић добро објаснио."

Устанак је избио 1875. истовремено у Крајини (око Дубице) и у Херцеговини (Nевесиње). Подржале су га Србија са око 200 000 војника и Црна Гора са око 30 000 војника, уз подршку 10 000 Руса и јединице Гарибалди из Италије. Устанак је дио Источне кризе која је била рат Руса и Турака. Руси су ослободили Румунију, Бугарску, Јужну Србију, садашњу Македонију, Грчку и опсјели су Цариград 1876. Склапањем Сан-Стефанског мира, дошло се близу за нас повољног рјешења али су се Енглези, Французи укључили са својим флотама пријетећи да ће ући у рат с Русима. Нијемци су из Галиције пријетили напредовањем на исток ако Руси не пристану на повлачење са Балкана.  Последица је био Берлински конгрес чије одредбе сви добро знамо...Ово су детаљно описали Васо Пелагић, Васо Чубриловић и Милорад Екмечић у својим књигама (да не набрајам имена). Васо Пелагић је био у Одбору за управљање устанком.   Тешко да се ово може назвати социјалним устанком, а не борбом за национално ослобођење.
« Последња измена: Јануар 28, 2021, 10:54:56 поподне Батко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Цинцари
« Одговор #111 послато: Јануар 29, 2021, 03:20:33 пре подне »
Устанак је избио 1875. истовремено у Крајини (око Дубице) и у Херцеговини (Nевесиње). Подржале су га Србија са око 200 000 војника и Црна Гора са око 30 000 војника, уз подршку 10 000 Руса и јединице Гарибалди из Италије. Устанак је дио Источне кризе која је била рат Руса и Турака. Руси су ослободили Румунију, Бугарску, Јужну Србију, садашњу Македонију...
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније! А што се тиче ових стотина хиљада, да не претерујемо са овим бројкама... 200 000 из Србије и 30 000 из Црне Горе, не да није било присутно у  хереговачком  устанку, него за ослобођење Цариграда би био потаман један фронтални напад са тим бројем  ;) (то су озбиљне бројке, које ни Србија ни Црна Гора нису имале тада на располагању за било какав сукоб ван њихових тадашњих граница)
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 03:31:06 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Цинцари
« Одговор #112 послато: Јануар 29, 2021, 03:57:23 пре подне »
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније!
Друге су други ослобађали, а ми нисмо неки "други"...Зато смо ми први , а остали на Балкану су други
« Последња измена: Јануар 29, 2021, 04:06:48 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Батко

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Цинцари
« Одговор #113 послато: Јануар 29, 2021, 07:15:23 поподне »
Moлим?! Немој нас са Румунима и Бугарима да мешаш, ми смо ослободили Јужну Србију (Македонију) касније! А што се тиче ових стотина хиљада, да не претерујемо са овим бројкама... 200 000 из Србије и 30 000 из Црне Горе, не да није било присутно у  хереговачком  устанку, него за ослобођење Цариграда би био потаман један фронтални напад са тим бројем  ;) (то су озбиљне бројке, које ни Србија ни Црна Гора нису имале тада на располагању за било какав сукоб ван њихових тадашњих граница)
Може се то провјерити код набројаних аутора. Тај дио историје сам детаљно проучавао.  Проучио сам  дјела два академика Чубриловић и Екмечић и Васе Пелагића(Велики босанскохерцеговачки устанак 1875-1878). Наравно са су Срби ослободили у Првом балканском рату те крајеве о којим причаш јер су се Руси морали повући после 1878. Западне силе су одржавале на инфузији Отоманску империју скоро 150 година.   Да , број војника изгледа огроман. Балкански ратови су били 35 година касније. Провјери са колико је војника располагала Србија (ако је тешко наћи књиге наведених аутора). Или 1. св. рат 40 година касније...  Колико је ишло преко Албаније?   Ипак, ово је тема о Цинцарима...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Цинцари
« Одговор #114 послато: Јануар 31, 2021, 02:55:24 поподне »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Цинцари
« Одговор #115 послато: Јануар 31, 2021, 03:57:03 поподне »
Занимљив чланак о Цинцарима:

https://svilenkonac.net/2016/09/10/%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8-the-cincari-aromani/

Да, занимљив чланак.

Али пошто сам доста читала о Цинцарима највише сам гледала "одежду" на сликама.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 951
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Цинцари
« Одговор #116 послато: Септембар 14, 2022, 07:55:33 поподне »
Налетех данас на РТС-у (емисија "Грађанин" емитована од 14.35h) на интересантан прилог о удружењу Цинцара у Србији, где се објашњава њихово порекло, историја али и помињу многи знаменити људи у нашој историји који су цинцарског порекла. Ставио сам снимак емисије на Vimeo:


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Цинцари
« Одговор #117 послато: Септембар 14, 2022, 11:55:36 поподне »
 Гдје у ову причу ставити презиме Цинцар и планину Цинцар ?

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 897
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Цинцари
« Одговор #118 послато: Јануар 06, 2023, 11:05:47 поподне »
Са https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=690364035997830&id=101700961530810

Цинцари из Албаније ( релативно мали узорак) су према овоме слични Тоскама, мада имају више I1-M253, а немају R1a-M417.
« Последња измена: Јануар 06, 2023, 11:11:09 поподне CosicZ »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 897
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Цинцари
« Одговор #119 послато: Април 02, 2023, 06:18:23 поподне »
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=pfbid06Aug9Sxf6UFcGjxwUygvC6Nag2dka9MLy2wqKbUKMNMe5J7g1WhP26ozEHqmExjtl&id=101700961530810
https://rrenjet.com/vllehet/
Цитат
Among the linguistic minorities that have inhabited the Albanian lands, the Vlachs (or Aromanians) have undoubtedly had the widest spread. The genetic origin of the Vlachs is not only important for the history of these peoples, but also for the history of the Balkans in general, and in particular for the history of the Albanians.

1. Introduction
Before the results, without further ado, it should be mentioned that linguistic data suggest that the ancestors of the Vlachs and Romanians lived somewhere in the central Balkans, between the Jireček line and the Danube, until around the 10th century, when the ancestors of the Vlachs spread in several directions (mainly towards south), while the ancestors of the Romanians moved later towards the north-east. The linguistic affinities between Albanians, Vlachs and Romanians have been understood by various authors as a consequence either of close relations between these groups in antiquity or the Middle Ages, or of their common descent from a Paleo-Balkan group that was partially Latinized.

The calculation of the percentage of haplogroups among the Vlachs is made somewhat difficult by the ambiguous or uncertain identification of some families, both in Albania and abroad. Out of over 1500 members of the project, 25 recognize their paternal origin as Vlachs in family tradition, three other families are unsure, while another one has a Vlach-Albanian identity according to tradition. These last four families have the results E-Y18556, I-FGC22045, J-Y226157 and R-FGC40202 and are included in the table below. Anyone who wants to know just the results of the first group of 25 members need only remove these four results from the table.

2. Remote ancestry
The champion needs to expand but some conclusions are clear even with so many results. First, the vast majority of paternal lines are descended from ancient Balkan tribes, similar to Albanian lines in general. Even the percentage of lines with Slavic origin is a little lower but still approximate (3/29, 10.3%). The absence of R1a-M417 is noticeable and should be reviewed with more results. Whereas I1-M253 lines of German origin are more frequent than in general in the Albanian lands (5/29, 17.2%). If this difference does not fade with the addition of results, it is possible that these lines represent a slightly greater genetic contribution to the Vlachs of the Germanic tribes that were integrated into the Roman military system. So, regarding distant ancestry, the density of haplogroups clearly shows that most of the paternal ancestors of the Vlachs were in the Balkans since ancient times, while a minority settled in Late Antiquity and the Early Middle Ages.

3. Medieval spread
Of the 29 results, 17 can be classified with certainty in a specific sub-branch that allows the calculation of genetic distances with other test subjects, and that enable us to draw some conclusions about the Middle Ages as well. In these 17 results we have two lines, J-Y297646 & E-FT17132, which are related to Albanian results respectively from the Bronze Age and from Antiquity, indicating the ancient connections between the ancestors of Albanians and Vlachs.

But the main part has about 1000-1500 years of connection with Albanians and other Balkans. The lines I-A480, I-FGC22045, J-Y226157, R-Y83965, R-Y264762 belong to this group and are related to Albanian and other Balkan results in about 1000-1500 years. This group of lines is characterized by an age of 1000-1500 years and a wide Balkan spread that includes Albania, Bulgaria, Greece, Serbia and in some cases Romania, North Macedonia and Montenegro. From the diversity and age, it seems quite clear that these paternal lines spread during the early and middle ages from an area of the central Balkans (probably Kosovo, northern Macedonia, southeastern Serbia). It should be added that even among the Romanians there are some paternal lines of similar age and diversity, which suggests that there was a migration from the same regions to the northeast, as is also historically proven. So, in this respect, the genetic data match the linguistic data that speak of distribution from the same area or from neighboring countries in the Middle Ages.

4. Today's distribution
Regarding today's distribution of Vlachs in Albania, due to the mobile nature of the population, it is not easy to follow accurately. However, we already have two paternal lines E-FT17132 and R-Y264762 with 3 families of Vlach origin. One is found in Kavajë (according to tradition originating from Voskopoja), Korçë and Përmet, the other in Korçë (according to tradition originating from Frashëri), Përmet and Gjirokastër. So southeast Albania seems to have been the place from where a good part of the Vlach families were dispersed, which is consistent with the known historical data for the area as well as with the family tradition of some of the project's member families. More results are needed to draw more detailed conclusions, therefore we call on everyone interested to perform a Y-DNA test and join the Albanian DNA Project "Roots"