Аутор Тема: Локални изрази и сленгови  (Прочитано 14909 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #160 послато: Март 02, 2022, 11:23:09 пре подне »
Две речи које сам записао приликом дугог бабиног излагања:

Стовна - тестиче за воду
Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама

Баба је из Бублице код Бојника, са прецима из Црне Траве, из Мелну и из села Рила.

Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо крчаг.

Крчаг је ушла у прасловијенски језик из аварскога у којем курчаг означава мјех, мјешину за воду.

Иста или слична ствар се назива и врч и потиче од латинскога urce(us) https://en.wiktionary.org/wiki/urceus#English

У далмацији кажу бокал и тај назив потиче из вњетачкога boccale.

Понегдје у Србији ће рећи кондир које потиче од грчкога кантарион, могуће посредством турскога.

Крчаг имају сви Словијени, врч само јужни, кондир је србски регионализам, бокал је далматински, а стомна бугарски.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #161 послато: Март 02, 2022, 11:39:41 пре подне »
Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо

Није само на бугарском :)

https://tekstovi-pesama.com/milica-milisavljevic-dugalic/marijo-deli-bela-kumrijo/32606/1
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #162 послато: Март 02, 2022, 12:53:39 поподне »
Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо крчаг.


Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #163 послато: Март 02, 2022, 03:14:51 поподне »
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам

Ја сам за "тестиче" имао сасвим другу асоцијацију, исто у форми деминутива ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #164 послато: Март 02, 2022, 04:25:20 поподне »
Ја сам за "тестиче" имао сасвим другу асоцијацију, исто у форми деминутива ;D

А на шта помислиш чувши ријеч "смудац"?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #165 послато: Март 02, 2022, 04:53:33 поподне »
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам

Јесте, постојала је и народна брзалица у северној Метохији (на подручју косовско-ресавског дијалекта), ја сам сведок:
"У тестиче нема воде ич кап".  (Варијанта: У котличе нема воде, ич кап).

Мој друг из клупе се увек јављао на часовима српског језика да издекламује ову брзалицу.  :) 
А кад учитељица каже, добро, добро,  прескочи ту, сети се неке друге, а он одмах крене са другом народном брзалицом:Бела чипка, црна чипка...Каже, научио га деда.   

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1603
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #166 послато: Март 02, 2022, 05:00:45 поподне »
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам

У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве  за предмете:
 Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.

Упалио "моторче" па га тера низ пут....

Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче"  и др.

Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.

Средњи род се доста користи.
« Последња измена: Март 02, 2022, 05:02:17 поподне нцп »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10055
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #167 послато: Март 02, 2022, 05:12:35 поподне »
Познајући људе са свих страна нашег етничког простора, приметио сам да су деминутиви типични за Македонију и југ Србије. А шире гледано, и код Загораца и Словенаца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #168 послато: Март 02, 2022, 05:21:39 поподне »
А на шта помислиш чувши ријеч "смудац"?

Ако не бих ишао банално, на прву лопту, повезао бих са глаголом осмудити, па би "смудац" био неко ко је осмуђен. Али да се одмах оградим: ово сад промишљам као она деца из Кефалице :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #169 послато: Март 02, 2022, 05:33:03 поподне »
Ако не бих ишао банално, на прву лопту, повезао бих са глаголом осмудити, па би "смудац" био неко ко је осмуђен. Али да се одмах оградим: ово сад промишљам као она деца из Кефалице :)

Каже се у Црну Гору "Утекао кад му је дошао смудац гузици". Фигуративно то значи проблем, фрка, а буквално подпалило му под гузицом. Смуда је љутита жена ( букв. жена која лахко плане);
Смудити значи палити или чадити, а у мом селу смудити је значило спалити длаке са заклана прасца. У неким западнијим крајевима смудиво се каже за барут, а смудник за топ.
Има иста ријеч у карпатских Русина https://ukrainian_lemko.academic.ru/12447/%D1%81%D0%BC%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #170 послато: Март 02, 2022, 05:48:06 поподне »
У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве  за предмете:
 Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.

Упалио "моторче" па га тера низ пут....

Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче"  и др.

Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.

Средњи род се доста користи.

Да, ти деминутиви на -че су карактеристични за југоисток Србије. Заправо већ од Крушевца и Поморавља.

Такође упада у очи огроман број назива насеља у средњем роду. Нарочито оних са суфиксом -це.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #171 послато: Март 03, 2022, 12:00:09 поподне »
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго

с л о в о - првобитно значило ријеч; буквално "оно што се слуша"; словити;
р и ј е ч - првобитно значило двије ствари: 1) оно што је речено, фраза, говор; 2) тема, ствар
п о с а о - првобитно значило човјека који је посланика, а оно што је сада посао казивало се дјело или работа;
р а д - првобитно значило труд, напор; сродно с ријечју родити, рађати ( првобитно т р у д и т и   с е; зато се и каже трудна жена)
р а з л о г - првобитно значило комад земље који је по подијели припао некому - грунт; будући да у њемачком Grund значи и комад земље и основа и узрок, значење разлога је по том узору пренесено и на causa*, што се првобитно казивало у з р о к.
р о б - првобитно означавало дјечака; како и данас роба = жене и дјетца; из тога се развило работа - рад који обавља раб / роб; исто значење имало је и отрок. Праслов. ријеч арбота*узели су Њемци од нас и данас кажу Arbeit*.
п л а т а - је првобитно платно које је имало улогу новца у старих Словена. Коријен ријечи плата и платно је плет, плести;
п о к л о н - је значило клањање пред неким из поштовања; како се каже "Господу се поклонимо"; а то што је сада поклон казивало се - д а р.
љ е з т и, л а з и т и - значило је пењати се; од тога коријена су  љ е с т в е - мердевине; а оно што данас је лазити, долазити, полазити итд. је било ходити, доходити, походити како још користи у дијелектима.
п р а в и т и, н а п р а в и т и - је означавало усмјерити на прав пут; од тога су неки други словијенски народи развили значење правити - казати, посавјетовати;

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #172 послато: Март 03, 2022, 12:19:52 поподне »
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго

р о б - првобитно означавало дјечака; како и данас роба = жене и дјетца; из тога се развило работа - рад који обавља раб / роб; исто значење имало је и отрок. Праслов. ријеч арбота*узели су Њемци од нас и данас кажу Arbeit*.

На Wiktionary је дата другачија етимологија немачког Arbeit:

From Middle High German arbeit, from Old High German arbeit, from Proto-West Germanic *arbaiþi, from Proto-Germanic *arbaidiz, ultimately from Proto-Indo-European *h₃órbʰos (“orphan, servant, slave”), from which English orphan is also derived. Cognate with Yiddish אַרבעט‎ (arbet), Old English earfoþe.

У прилог оваквој етимологији иде и староенглески облик, јер они свакако нису имали контакта са старим Словенима.

https://en.wiktionary.org/wiki/Arbeit
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #173 послато: Март 03, 2022, 02:53:00 поподне »
На Wiktionary је дата другачија етимологија немачког Arbeit:

From Middle High German arbeit, from Old High German arbeit, from Proto-West Germanic *arbaiþi, from Proto-Germanic *arbaidiz, ultimately from Proto-Indo-European *h₃órbʰos (“orphan, servant, slave”), from which English orphan is also derived. Cognate with Yiddish אַרבעט‎ (arbet), Old English earfoþe.

У прилог оваквој етимологији иде и староенглески облик, јер они свакако нису имали контакта са старим Словенима.

https://en.wiktionary.org/wiki/Arbeit

Коља, хвала ти за допринос. Стиче се дојам, да је орфан англијска ријеч, но анл. Orphan је из грчкога.
Arbeidiz* је реконструкција на основу њем. Arbeit и није становито њено прагерманско поријекло.
арбајт - се наводно твори из наставка -þiz*, но овај регуларно твори именице од глаголске основе провоцирајући преглас.

- gebana > gibþiz > gift
- dribana > dribþiz > drift
- fleugana > flught
-kleubana > klubþiz > kluft

У ту сврху се реконструира глагол arbana или arbijana. Такав глагол постоји и значи "наслиједити" ( њем. erben ) као и изведена именица Erbe. Ако би се по правилу из ових глагола изводила именица са суффиксом - þiz, она би гласила Arft / Erft ( упореди Gift, Drift, Kluft ), но не Arbeit.
Заправо не постоји глагол са одговарајућом семантиком из кога је изведена ова именица, него се глагол изводи из именице, дакле arbeiten. И овај глагол и сама ријеч предоминантни су на простору Њемачке и Саксоније ( одакле су Саси ) а у другим германским земљама користе Werk, werken.  Из тих разлога ми се чини, да је ријеч Arbeit преузета из прасловенскога аrbata* која је сама из arbu(s)* - дјечак, роб; које је на индоевсропској равни заиста сродно с герм. Arba ( Erbe = наслиједство и гр. орфан ).
Може бити, да нисам прав и да се негдје варам, но моје убјеђење је за сада оваково на основу тога што Arbeit изгледа као уљез у прилично складном систему творбе именица у прагерманском.



Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #174 послато: Март 03, 2022, 04:43:44 поподне »
У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве  за предмете:
 Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.

Упалио "моторче" па га тера низ пут....

Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче"  и др.

Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.

Средњи род се доста користи.

Моја баба доста користи деминутиве.
Још једна интересантна ствар је да досељеницима са истока нису позната јела фљија и прпећ, док моји у Бучумету који су спој источне и косовске струје спремају оба јела.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1603
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #175 послато: Март 03, 2022, 04:56:52 поподне »
Моја баба доста користи деминутиве.
Још једна интересантна ствар је да досељеницима са истока нису позната јела фљија и прпећ, док моји у Бучумету који су спој источне и косовске струје спремају оба јела.

Па, и моја.

Пример само:
"јелек"- "јелече"
"марама" - "марамче"

А, да не помињем пок. стрица који је "кад је бивао љут" имао обичај да говори има овде да ради "ножиче"!


Него, напиши ти нама рецепте за та јела. Чини ми се да је г. Амикус отворио негде неку теме за то.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #176 послато: Март 09, 2022, 02:29:47 поподне »
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго

У старо вријеме када Срби јоште нијесу познавали концепт расе ријечи црнац (стсрб. чрьньць) и бијелац означавале су монаха ( јер је обучен у црно ) и обичнога човјека ( јер најчешће носи бијелу народну одјећу ).
Тако пише у писању из 1350 г:  БѢЛЬЦЬ ДА НѢ ВЛАДАЛЬЦЬ ОУ МАНАСТИРИ (Даничић 3:566)
Ово пишем, да ако прочитате негдје у старој повељи, да знате што се мисли и да не блудите мишљу, да су по старој Србији ходили којекакови Африканци.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #177 послато: Март 09, 2022, 05:46:17 поподне »
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 965
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #178 послато: Март 09, 2022, 05:56:00 поподне »
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.

Да, дефинитивно се може чути у Чачку и околини, а углавном се јавља у императивном облику. Поред ових примера које си навео, додао бих још:

Дођидер овамо да те нешто питам
Идидер до тетке и однеси јој лек ;)
Дајдер ми онај чекић
Идеш до продавнице? Купидер ми цигаре







Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #179 послато: Март 09, 2022, 09:00:44 поподне »
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.

И у Крајини је исто. -де или -дере изражава неки авторитет заповједача по односу на извршитеља. Ћаћа сину може казати "држидере овај колац!" док син ћаћи када би рекао "држидере" добио би по тикви.
Али када се "де" метне пред глагол (де држи) то значи као "држи више, видиш и сам да ми треба помоћ, зар те морам молит'". Исто се може рећи у Босни "де ба држи" или "држи ба".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?