Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: сɣнце Јануар 08, 2021, 04:06:55 поподне
-
За сеобе словјенских плема на Балкан сва бесјеђаху сасвим једним језиком - прасловјенским; устрој језика и облик ријечи бијаше свуда један те исти, а различаху се само у одразима појединих ријечи (него / неже, чим / ком, чь / что / кај ) које се образоваху временом и добри су укази старине племенске заједнице. Нпр. када једни Срби кажу чим, а други ком (како се вели понегдје у Црној Гори) то је указ на племенску посебност још с времена прије сеоба на Балкан.
У 6. в. Словјени и на истоку Балкана и на његову западу говораху "гардъ, галва", а још неких 6-8 покољења одкако почеху сједити на својим новим мјестима вијека бијаху тако нераздјељими да скупа извршеше гласовни обрат у "градъ, глава". ( и не само од Црнога мора до Алпа, но и до Карпата и Пољске, док су племена изза Карпата почели ове ријечи изговарати као гарадъ, галава).
Првих 6 кољена од Алпа до Старе Планине сви су говорили светја и медја, шћит и дворишће, а боравивиши на једном мјесту већ дуго покољења почеху стапати тј и дј у ћ и ђ, тако да говораху и предци Бугара и Штокаваца свећа, међа док је у чакаваца и кајкаваца, но исто тако у предака Македонаца и даље било светја, медја и по том мјерилу десило се је прво дијалектно раздјељење на Балкану.
Још у оно вријеме постојала је склоност разних племена изговарати ч мекко, тако да се оно не разликује од ћ. Ту особину имали су како источни Словјени, тако и Бугарски, тако и кајкацви, који су вјеројатно и сами пришли из источне зоне.
Док су Срби остали на свећа, међа и до данас, Бугари су то измјенили на свешћа, межђа;
Македонци, Кајкавци и Чакавци светја, медја, те су касније Македонци преиначили на свекја, мегја, Кајкавци на свеча, меја, а Чакавци на светја, меја. Дакле већ у 8. в. имамо обособљење 5 говорних скупина од Алпа до Црнога Мора.
Касније ће Срби, Бугари и Македонци заједно проћи кроз једну гласовну промјену, а то је да шћ и жђ постају шт и жд; стога ће умјесто шћит и дворишће у источној Херцеговини почети говорити штит и двориште, но будући да су Бугари прије тога измијенили свећа и међа у свешћа и межђа тај гласовни обрт примјенио се је и ту, те заговориху свешта и межда, како је остало до данас и како ће бити и у језику црквенословенских књига, које су се почеле писати у Бугарском Царству.
Водећи се овим, изгледа да су се македонски и бугарски раздвојили раније него источноштокавски и бугарски.
Ова задња промјена, која је наступила крајем 8. вијека је битна и за саме Штокавце, јер се у то исто вријеме и унутар њих дешава расцепљење. Западни штокавци, који граниче с Кајкавцима и Чакавцима, у суштини Бошњани, задржаће старији облик шћ и жђ, те ће наставити говорити шчит и дворишче, можђани, док ће источни и јужнији приморски заговорити штит, двориште, мождани.
Тек касније током 10. в. доћи ће до пресложавања пети већ образованих јужнословјенских говора на основу политичких сбивања.
Настаје граница између кајкаваца и чакаваца.
Настаје граница између Штокаваца и Бугара.
Бугари и Македонци развијају низ заједничких новина у односу на развој назала и приближавају се језичкому склопу влашкога језика.
Штокавци и Чакавци се сближавају и развијају низ заједничких особина у односу на развој назала, слоготворнога л, те се почиње говорити видим, умјесто виђу.
Унутар чакавско-штокавскога континуа долази до поларитета развоја Ѣ. На западу тежи к развоју у i, а на истоку к е, док по средини настаје смјешани ie. Од 12.-13. вијека југоисточни штокавски проживљава низ промјена у склонби именица: зетски и рашки дио губи локатив (умјесто "ја сам у школи" каже "ја сам у школу"), херцеговачки изједначава инструментал и локатив мн. те овај наставак на крају шири и на датив мн. док чакавски задржава стари облик склонбе, около Сплита се врши колебање, па се у 16. в. тамо налазе и облици датива "учеником" и "ученицима" и "ученицим".
Словјени Балкана прво су разбити на ситне говоре, а онда се неки од њих преудруживали и срастали. Углавном постоје мјеста високе концентрације дијалектне разбитости и то су мјеста најстаријих племенских матица. Таква мјеста су Словенија, сјевозападна Хрватска, источна Србија, јужна Македонија и Родопи. Простор штокаваца је био подложан многим скоријим унутарњим сеобама: источни херцеговци су распространили свој говор на запад, сјевер и исток продирући у матице других говора., док се је босански расширио сеобом Шокаца и Буњеваца преко Саве, а скупа су продрли у простор сјеверне Далмације.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/60/LinguisticdivideinMacedonian1-ru.png)
-
odlicno, proucicu. ali, da te prvo pohvalim sto si usvojio onu moju kritiku onomad, pa si svoj turboslovenski sveo na razumljivu meru treniranja ucesnika foruma proto-srpskobugarskim
-
Водећи се овим, изгледа да су се македонски и бугарски раздвојили раније него источноштокавски и бугарски.
...
Бугари и Македонци развијају низ заједничких новина у односу на развој назала и приближавају се језичкому склопу влашкога језика.
Можете ли да појасните ову везу са влашким? Такође, када и услед чега бугарски и македонски говори губе падеже, с обзиром да их има у "говору македонских Словена из околине Солуна" који су св. браћа узела за основ ст.сл.? Грчки утицај или нешто друго? Призренско-тимочки је, колико сам из досадашњих расправа схватио, тек једна накнадна мешавина, а не прелазни облик између источно-штокавских и бугарско-македонских дијалеката?
-
Можете ли да појасните ову везу са влашким? Такође, када и услед чега бугарски и македонски говори губе падеже, с обзиром да их има у "говору македонских Словена из околине Солуна" који су св. браћа узела за основ ст.сл.? Грчки утицај или нешто друго? Призренско-тимочки је, колико сам из досадашњих расправа схватио, тек једна накнадна мешавина, а не прелазни облик између источно-штокавских и бугарско-македонских дијалеката?
Лаф дође, баци коску и нестане...Лафе ѕеди мало с људима, неће ти живот побјећи.Дај нам тај примјер говора македонских Словена или ме упути мало да видим како су ми ђедови чаврљали...
-
.Дај нам тај примјер говора македонских Словена или ме упути мало да видим како су ми ђедови чаврљали...
Тај део и ставих под наводнике, као класичну поштапалицу из старијех уџбеника и приручника, да бих видео хоће ли се Сунце и на њу осврнути у одговору.
-
Тај део и ставих под наводнике, као класичну поштапалицу из старијех уџбеника и приручника, да бих видео хоће ли се Сунце и на њу осврнути у одговору.
Лафе, шта год си реко добро си реко, мени је битно да си се гласнуо а за следећи пут одлучи сам...ценим неђе у јануару следеће године..
-
Лафе, шта год си реко добро си реко, мени је битно да си се гласнуо а за следећи пут одлучи сам...ценим неђе у јануару следеће године..
Ја сам од онијех на дну совре из пошљеног краја што се не уплићу у бесједе људи са вр'а, но углавном слушају и питају, а почну паметовати тек ако их нека тема или говорник добрано испровоцира.
-
Ја сам од онијех на дну совре из пошљеног краја што се не уплићу у бесједе људи са вр'а, но углавном слушају и питају, а почну паметовати тек ако их нека тема или говорник добрано испровоцира.
Тзв.Обзервер.И ја сам на тој фреквенцији но ми ,чини ми се, краћи фитиљ...Но сад кад си ту, морам те напоменути да си ми дужан одговор на питање о Павелићевој изјави о српској слози...Бар ме упути на изворе...Уредници, није спам...Сунђери ооостав..
-
.Но сад кад си ту, морам те напоменути да си ми дужан одговор на питање о Павелићевој изјави о српској слози...Бар ме упути на изворе...Уредници, није спам...Сунђери ооостав..
Ниси разумео поанту. Употребио сам реторичку фигуру и ставио је у уста апстрактним заговорницима концепције "Срба трију вјера" и кудитељима СПЦ за унутарсрпски раздор, а све у контексту њихове одбране лика и дела ноторних антисрпских делатеља попут Николе Станиног и Крста Зрновог, јер сматрају најбитнијим да су исти гуслали о српству и у својим се документима Србима звали, а не то што су на дјелу чињели. Те претпоставих да се којим случајем Павелић није самопоимао Хрватом, но цвијетом католичкога српства, а ла Андрија Змајевић, да би ти опен-миндед Срби нашли оправдања и за његове поступке, јер би и тада било претежније каквим се етнонином називао, но шта је чинио.
-
Ниси разумео поанту. Употребио сам реторичку фигуру и ставио је у уста апстрактним заговорницима концепције "Срба трију вјера" и кудитељима СПЦ за унутарсрпски раздор, а све у контексту њихове одбране лика и дела ноторних антисрпских делатеља попут Николе Станиног и Крста Зрновог, јер сматрају најбитнијим да су исти гуслали о српству и у својим се документима Србима звали, а не то што су на дјелу чињели. Те претпоставих да се којим случајем Павелић није самопоимао Хрватом, но цвијетом католичкога српства, а ла Андрија Змајевић, да би ти опен-миндед Срби нашли оправдања и за његове поступке, јер би и тада било претежније каквим се етнонином називао, но шта је чинио.
Невјерујем да постоје не Срби него ни било који опен мајнд људи који би могли имати оправдање за било које поступке Павелићеве, но може бити да сам у заблуди. Тешко ми је коментарисати стављање Крста Поповића и Павелића у исту раван али то припиши мојој младости и неискуству...Нисам то још обрадио, хвала на појашњењу...
-
Замолићу форумаше само да се не вређају. :)
Кога тема интересује, наћи ће начина да је прочита, и да је разуме.
На то смо, ценим, већ сви навикли. То је изазов који радозналост сигурно неће одбити. :)
-
Можете ли да појасните ову везу са влашким? Такође, када и услед чега бугарски и македонски говори губе падеже, с обзиром да их има у "говору македонских Словена из околине Солуна" који су св. браћа узела за основ ст.сл.? Грчки утицај или нешто друго? Призренско-тимочки је, колико сам из досадашњих расправа схватио, тек једна накнадна мешавина, а не прелазни облик између источно-штокавских и бугарско-македонских дијалеката?
За живота Кирила и Матодија сав је словјенски народ од Солуна до Карпата још имао падеже. Упоредо са словјенским језиком влашки се говорило много више него данас. Прелазком на словјенски језик Власи су обичавали користити свој привикнути склоп језика, распоред ријечи, члан на крају ријечи, те само три падежа, номинатив, акузатив и вокатив, као и грађење глаголских времена, некориштење инфинитива. Да дочарам то на примјеру:
bărbat + ul
мѫжь + тъ;
vreau sa vorbesc
хоща да говоря
(хоћу да говорим) умјесто
хоћу говорити.
-
Водећа мисао теме је упоредба генетичких и лингвистичких података у сврху бољега уразумљења међуплеменске комуникације у раном средњем вијеку.
У ту сврху користно би било довести у везу тмрца чворишта који дијеле западнобугарске огранке од србских или македонских, особито што се тиче R-YP418, I-PH908, E-Y172393, J-M205.
-
Могуће је да су на источни и централни Балкан доселили Словени са приближно истим бројем I2-PH908 и I2-Z17855, па да су генетским дрифтом настале две групе, једна са већином I2-PH908, друга са већином I2-Z17855.
Друга могућност је долазак две одвојене групе са већ формираним већинама I2-PH908 или I2-Z17855, које су се током средњег века и касније делимично помешале.
-
Сунце,
Јесли ја пањимају правиљно, ти думајеш што сјербски (штокавски) и болгарски изначаљно били ближе чем болгарски и македонски?
Учитиваја генетическије резуљтати сказал би што ета зелбстверштендлих.
-
Сунце,
Јесли ја пањимају правиљно, ти думајеш што сјербски (штокавски) и болгарски изначаљно били ближе чем болгарски и македонски?
Учитиваја генетическије резуљтати сказал би што ета зелбстверштендлих.
Да, вроде того. Представленные данные позволяют сделать выводы о том что сербский (без Боснии) и западноболгарский говоры до 8. века проходили через некий период совместного розвития в котором не участвовали Словене Македонии или Боснии. Я не говорю что это был один язык и одно племя, а только о том что существовал некий более живый культурный и последственно генетический обмен чем с другими племенами. После конца 8. века это меняется.
-
Искрено ја бугарски могу доста похватати, али некако чудно звучи. Боље разумем Словенце, чак и Чехе и Словаке, у неку руку и Пољаке.
-
Власи су обичавали користити свој привикнути склоп језика, распоред ријечи, члан на крају ријечи, те само три падежа, номинатив, акузатив и вокатив, као и грађење глаголских времена, некориштење инфинитива. Да дочарам то на примјеру:
bărbat + ul
мѫжь + тъ;
vreau sa vorbesc
хоща да говоря
(хоћу да говорим) умјесто
хоћу говорити.
Ово је за мене откриће.
Никад нисам ово повезивао са Власима, али је свакако занимљиво да скоро сви балкански језици избегавају инфинитив, па то, колико знам, важи и за савремени грчки па чак и за ладино (за разлику од шпанског).
-
... али је свакако занимљиво да скоро сви балкански језици избегавају инфинитив, па то, колико знам, важи [...] чак и за ладино (за разлику од шпанског).
Може неки цитат за ово? Јер ладино има инфинитив, за разлику од нпр македонског, који га нема никад а књижевни бугарски га има само кад цитира старословенски -- који они зову "старобугарским" у схизофренији одбијања да се схвати ко су били Бугари из Сибира (пре доласка на Волгу по којој ће их касније звати), сродници Хазара и иних турско-татарских група, а у ширем смислу и других народа степе из језички сродних група -- сроднијих им од индоевропске -- нпр угрофинској, као Мађара/Угара итд.
Искрено ја бугарски могу доста похватати, али некако чудно звучи. Боље разумем Словенце, чак и Чехе и Словаке, у неку руку и Пољаке.
Говориоци западнобалканских језика свакако не разумеју Пољаке лакше него Бугаре. Разлика између идиолеката је генерално дупло већа.
Словачки је нешто сасвим друго, он је од говорилаца нпр косовскоресавског дијалекта приближно једнако удаљен колико и словеначки, иако је он номинално западнословенски а словеначки је номинално западни јужнословенски.
У раном Средњем веку постоји континуум између словеначког и словачког, док не дођу Мађари.
-
македонског, који га нема никад а књижевни бугарски га има само кад цитира старословенски -- који они зову "старобугарским" у схизофренији одбијања да се схвати ко су били Бугари из Сибира...
Слажем се. И Руси свој варијант зову "древнерусский" иако су дријевни Руси Скандинављани.
-
Може неки цитат за ово? Јер ладино има инфинитив...
Има и српски инфинитив, али опет тежи да га користи мање, па кажемо: умем да певам уместо умем певати. Е сад, немам цитат, ту информацију о ладину сам чуо од проф. Елиезера Папе на једном предавању, ако ме сећање не вара (а мислим да ме не вара).
-
Има и српски инфинитив, али опет тежи да га користи мање, па кажемо: умем да певам уместо умем певати. Е сад, немам цитат, ту информацију о ладину сам чуо од проф. Елиезера Папе на једном предавању, ако ме сећање не вара (а мислим да ме не вара).
Аха, дакле било је речи о "мањем коришћењу"? Па у македонском је то "мање" мање од 0,0%. А у ладину ја имам неки утисак да није мање ни од чега. Но добро.
Него, колико је мени познато, гдин чије име после конверзије у јудаизам је Елиезер Папо није лингвиста по вокацији, него је завршио права на универзитету у Сарајеву, тада под још увек својим првобитним, српским именом Рајко Јајчанин.
Додуше, магистарски му јесте из теорије књижевности, али нема ту основне лингвистичке поткованости...
https://www.knjiga.ba/judjaizam-i-ljudjska-prava-n1227.html
-
Аха, дакле било је речи о "мањем коришћењу"? Па у македонском је то "мање" мање од 0,0%. А у ладину ја имам неки утисак да није мање ни од чега. Но добро.
Него, колико је мени познато, гдин чије име после конверзије у јудаизам је Елиезер Папо није лингвиста по вокацији, него је завршио права на универзитету у Сарајеву, тада под још увек својим првобитним, српским именом Рајко Јајчанин.
Додуше, магистарски му јесте из теорије књижевности, али нема ту основне лингвистичке поткованости...
https://www.knjiga.ba/judjaizam-i-ljudjska-prava-n1227.html
Није лингвиста али зна језик за разлику од мене, па не видим разлог да му не верујем по питању ладина.
Ни ја нисам лингвиста (али могу да погледам ;D) па могу да приметим појаву међу балканским језицима која је незамислива за остале европске језике које знам, да уз модалне глаголе махом не користе инфинитив.
-
Може неки цитат за ово? Јер ладино има инфинитив, за разлику од нпр македонског, који га нема никад а књижевни бугарски га има само кад цитира старословенски -- који они зову "старобугарским" у схизофренији одбијања да се схвати ко су били Бугари из Сибира (пре доласка на Волгу по којој ће их касније звати), сродници Хазара и иних турско-татарских група, а у ширем смислу и других народа степе из језички сродних група -- сроднијих им од индоевропске -- нпр угрофинској, као Мађара/Угара итд.
Говориоци западнобалканских језика свакако не разумеју Пољаке лакше него Бугаре. Разлика између идиолеката је генерално дупло већа.
Словачки је нешто сасвим друго, он је од говорилаца нпр косовскоресавског дијалекта приближно једнако удаљен колико и словеначки, иако је он номинално западнословенски а словеначки је номинално западни јужнословенски.
У раном Средњем веку постоји континуум између словеначког и словачког, док не дођу Мађари.
То је све индивидуално, ја рецимо чешки и словачки поприлично разумем, чак и пољски у знатној мери. Вероватно утиче и граматика тј 7 падежа код Чеха и Пољака.
-
То је све индивидуално, ја рецимо чешки и словачки поприлично разумем, чак и пољски у знатној мери. Вероватно утиче и граматика тј 7 падежа код Чеха и Пољака.
Али бугарски боље разумете од чешког, словачког или пољског сигурно...Словенац ће их боље разумети него ми, а ми можемо да размумемо донекле све западнословенске језике, познавањем једног од њих. Словеначки је "западнословенски језик" , сврстан у јужнословенске, због пресецања конекције са њима од стране Мађара, тј.. што нису имали баријеру са јужним Словенима, а имали су баријеру са западним, којима су били ближи...а "поприлично" разумевање пољског сам осетио "на својој кожи" , кад сам радио дипломски о пољским композиторима, па сам уз словачко-пољски речник више провео него што сам мислио ...није то баш "поприлично" :)
-
Ја бугарски разумем суштину, али звучи поприлично збрзано. Претпостављам зашто стављаш наводнике, словеначки је јужнословенски језик по свим лингвистичким параметрима иако дели доста речи са западнословенским језицима типа деж, лес, мока и мило. Дели и са источнословенским па га то не сврстава у ту групу.
-
Ја бугарски разумем суштину, али звучи поприлично збрзано. Претпостављам зашто стављаш наводнике, словеначки је јужнословенски језик по свим лингвистичким параметрима иако дели доста речи са западнословенским језицима типа деж, лес, мока и мило. Дели и са источнословенским па га то не сврстава у ту групу.
Ја нисам лингвиста, само могу да кажем да сам први пут разумео словеначки, кад сам се вратио на зимски распуст после првог семестра у Братислави (листао сам станице на радију и чуо сам језик који разумем, а није словачки...после неког времена, спикер је рекао "слушате Радио Љубљана")
Нама је бугарски ближи него словеначки, а камоли чешки, словачки и пољски
-
словеначки је јужнословенски језик по свим лингвистичким параметрима иако дели доста речи са западнословенским језицима типа деж, лес, мока и мило. Дели и са источнословенским па га то не сврстава у ту групу.
Ко се не бави лингвистиком, не треба да тобож целомудрено наглаба о стварима које недовољно разуме, мешчини.
http://www.elinguistics.net/Compare_Languages.aspx
https://assets.rebelmouse.io/eyJhbGciOiJIUzI1NiIsInR5cCI6IkpXVCJ9.eyJpbWFnZSI6Imh0dHBzOi8vYXNzZXRzLnJibC5tcy8xODMzODgwNC9vcmlnaW4uanBnIiwiZXhwaXJlc19hdCI6MTY3NDA3MDQ1OH0.qzHtGPPOvhH50rLUR5KAB8eChIpRUNp7DkmGOAd6nnk/img.jpg
-
Ко се не бави лингвистиком, не треба да тобож целомудрено наглаба о стварима које недовољно разуме, мешчини.
http://www.elinguistics.net/Compare_Languages.aspx
https://assets.rebelmouse.io/eyJhbGciOiJIUzI1NiIsInR5cCI6IkpXVCJ9.eyJpbWFnZSI6Imh0dHBzOi8vYXNzZXRzLnJibC5tcy8xODMzODgwNC9vcmlnaW4uanBnIiwiZXhwaXJlc19hdCI6MTY3NDA3MDQ1OH0.qzHtGPPOvhH50rLUR5KAB8eChIpRUNp7DkmGOAd6nnk/img.jpg
Целомудрено? :D
Говорите ли ви о стварима које вам нису ужа специјалност целомудрено или развратно? :)
-
Словеначки је сврстан у јужнословенску групуу језика, ваљда то нису урадили комплетни дунстери. Биће да су се ти људи разумели колико-толико.
-
У рјешавању питања који језик је разумљивији говорницима србскога, важно је не занемаривати разликовање ради ли се о разумијевању на писму или на слух.
Словеначки је с једне стране веома разумљив када га читаш, као и русски, али разлика у наглашавању ријечи и изговору гласова је веома сметајућ чинилац.
С друге стране бугарски, словачки, русински и дјеломице украјински имају изговор и сугласника и самогласника у веома малој мјери измијењен у односу на наш прајезик, зато њих и разумијемо боље на слух од оних словјенских језика који су спровели дуг низ гласовних промјена и прегласа. Одсутство падежних наставака нам нимало не смета разумјети смисао, док у обратном правцу умножавање падежних наставака Бугарима веома отежава разумјевање србскога и других језика, каконо и нама отежавају разумијевање наставци локатива множине, склањање по падежима бројева и слично. ( в деветих месецих, в зелених пољах итд.). Да не спорим с Невским, истина бијаше прије 50 година и у нас вјетхих остатака тога локатива у старијех људи, па се на Змијању могло чути " у њива', на ливада', у старије' вјековије', ш њими, с коњи, али данас је све то замрло и сви говоре како су учили у школама ( а не у школа').
Ради забаве
https://www.youtube.com/v/135r4Gi24E4&t=247s
-
Словеначки је сврстан у јужнословенску групуу језика, ваљда то нису урадили комплетни дунстери. Биће да су се ти људи разумели колико-толико.
Јесте, али сам га тек разумео после словачког, а у овом клипу бих једва пољски "похватао" и поред знања словачког, колико брзо причају...у суштини сам реаговао на твоју тврдњу да поприлично добро разумеш словачки, чешки и пољски (поприлично се разумеју Чеси и Словаци, а они тешко да поприлично могу да разумеју Пољаке, обрнуто такође)
-
Пољацима рецимо чешки звучи инфантилно као нама рецимо бугарски без падежа, ја лично не видим разлог зашто. Просто свако реагује другачије.
-
Пољацима рецимо чешки звучи инфантилно као нама рецимо бугарски без падежа, ја лично не видим разлог зашто. Просто свако реагује другачије.
Не знам зашто тако гледају, мени чешки лепше звучи од пољског (а словачки још лепше), али Пољаци имају мало више мишљење о себи, можда и цене друге са своје позиције тог мишљења :) (пољски ми звучи најружније од свих словенских језика, причају једном интонацијом, ко морзеова азбука, а брзо, и само се чује "шћ, жмж, жњ"...кад се чита или успори, нешто и може да се "похвата" :) )
-
Не знам зашто тако гледају, мени чешки лепше звучи од пољског (а словачки још лепше), али Пољаци имају мало више мишљење о себи, можда и цене друге са своје позиције тог мишљења :) (пољски ми звучи најружније од свих словенских језика, причају једном интонацијом, ко морзеова азбука, а брзо и само се чује "шћ, жмж, жњ"...кад се чита или успори, нешто и може да се "похвата" :) )
Потпуно се слажем, убедљиво најнеразговетнији словенски језик...Боже сачувај како тртљају...
-
Не знам зашто тако гледају, мени чешки лепше звучи од пољског (а словачки још лепше), али Пољаци имају мало више мишљење о себи, можда и цене друге са своје позиције тог мишљења :) (пољски ми звучи најружније од свих словенских језика, причају једном интонацијом, ко морзеова азбука, а брзо, и само се чује "шћ, жмж, жњ"...кад се чита или успори, нешто и може да се "похвата" :) )
Мени је чешки један од најлепших словенских језика. Брже се говори од словачког, али је мислим ван јужнословенске групе нама најразумљивији заједно са словачким.
-
Мени је чешки један од најлепших словенских језика. Брже се говори од словачког, али је мислим ван јужнословенске групе нама најразумљивији заједно са словачким.
Да, певљив је доста, док пољски има "стерилну" интонацију...словачки је ближи нама мало од чешког, брзина говора је као наша и нижа интонација, као код нас...то је занимљиво, шта утиче на интонацију језика и на брзину говора код језика (зашто Пољаци причају равно и брзо, зашто Чеси певљиво и брзо, зашто Словаци и ми умереним темпом и нижом интонацијом?)
Сад ми паде на ум, да можда тежина тих самогласника код Чеха, посебно код Пољака их не тера да причају брже? :) ("шћ, жњ, рж" , у динамици говора који имају Словаци који немају те гласове, можда би теже ишла? као да су то неке "препреке" које морају да се "претрче")
-
Управо то, али словачки ми звучи мало грубљи од чешког. Занимљиво Словаци кажу мачка и лопта као и ми, словачки је најближи јужнословенским језицима као што је пољски источнословенским, чешки је у златној средини. :D
-
Управо то, али словачки ми звучи мало грубљи од чешког. Занимљиво Словаци кажу мачка и лопта као и ми, словачки је најближи јужнословенским језицима као што је пољски источнословенским, чешки је у златној средини. :D
Да. Чеши кажу мич и кочка. Словачки је много разумљивији за свакога ко зна српски.
-
Управо то, али словачки ми звучи мало грубљи од чешког. Занимљиво Словаци кажу мачка и лопта као и ми, словачки је најближи јужнословенским језицима као што је пољски источнословенским, чешки је у златној средини. :D
Тј. ми и Словаци кажемо мачка и лопта као Мађари :) (хунгаризми)
-
Тј. ми и Словаци кажемо мачка и лопта као Мађари :)
Зајимаве је же Албанци рикаји Тика за нуж а чеши дика? Вједел си то о Шпирит Ука?
-
Зајимаве је же Албанци рикаји Тика за нуж а чеши дика? Вједел си то о Шпирит Ука?
Ја же цо то "Шпирит Ука" , а тед јсем похопил ;D Но, неведјел сем за тухле подобност, тед попрве слишим про "Дику" , же је то "нуж" :)
-
Пољацима рецимо чешки звучи инфантилно као нама рецимо бугарски без падежа, ја лично не видим разлог зашто. Просто свако реагује другачије.
То је вероватно због тих силних деминутива које ови користе. ДушанВучко може више о томе да елаборира :)
-
То је вероватно због тих силних деминутива које ови користе. ДушанВучко може више о томе да елаборира :)
Чини ми се да им звучи "инфантилно" више због интонације, "цвркутање" , "певљиво" , а Пољаци терају један тон :) Мада, како звучи пољски, чини ми се да би требало последњи да буду који би могли некоме да упуте замерку за то како звучи нечији језик :D (али с обзиром да свакоме свој језик звучи најнормалније и најприридније, они са њихове позиције имају право на свој став)
-
Заправо они су покупили наше речи.
https://en.wiktionary.org/wiki/lopta
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/ma%C4%8D%D1%8Cka
-
пољски ми звучи најружније од свих словенских језика, причају једном интонацијом, ко морзеова азбука, а брзо, и само се чује "шћ, жмж, жњ"...кад се чита или успори, нешто и може да се "похвата" :) )
:D :D :D
-
Nikako.
Srbi i Bugari nikada u svojoj istoriji nisu bili jedan narod, a samim tim niti su srpski i bugarski jezik bili jedan isti.
Srbi su Sloveni, a Bugari Avari...
-
Nikako.
Srbi i Bugari nikada u svojoj istoriji nisu bili jedan narod, a samim tim niti su srpski i bugarski jezik bili jedan isti.
Srbi su Sloveni, a Bugari Avari...
Какав виспрен закључак прожет изузетно дубоким познавањем теме, далеко изнад основношколских оквира, и уз обимно навођење извора.
Нарочито бих похвалио да је консултована Википедија из које можемо научити да се појам Бугари, Прабугари, користио и за туркијска полуномадска племена, а и користи се за савремену славенофону популацију источног дела Балкана.
Прабугари, Булгари или врло ретко Болгари, била су туркијска полуномадска племена која су живела на просторима централне Азије, а у 2. веку населила се око реке Волге и у севернокавкаским степама. Доласком Прабугара на тло Балкана дошло је до етногенетског мешања са Трачанима и Словенима и настанка данашњих Бугара. Домовина Прабугара су биле скитске земље у данашњој средишљој Азији, Украјини и Русији.
Свака част за доприносу аргументованој дискусији на Форуму.
-
Nikako.
Srbi i Bugari nikada u svojoj istoriji nisu bili jedan narod, a samim tim niti su srpski i bugarski jezik bili jedan isti.
Srbi su Sloveni, a Bugari Avari...
Замолио бих да престанете са писањем бесмислених објава, јер ће вам оне убудуће аутоматски бити брисане.
-
Заправо они су покупили наше речи.
https://en.wiktionary.org/wiki/lopta
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/ma%C4%8D%D1%8Cka
Да, то је тачно. Није необично, да изворни називи котка, курица, врана супостоје с називи побуђени гласањем (мачка, кокошка, грака ).
Ја сам чуо од моје бабе из источне Босне, да каже хлопта. Етимологија је заиста словијенска, јербо постоји међу источними Словијени народна игра слична бејзболу која се зове Хлопта или Лапта. *хлопати је глагол који означава акцију везану за ударање палицом, слично као лупити, лупати. Првобитан назив за лопту је меч, рус. мячь, сатослов. męč / menč /. Од тога и власи кажу минђа, а за бисер који иде у ухо минђуша - букв. мала лоптица. И Срби имају ријеч меч, али то значи непуну врећу жита, тако да се може завезати срвха. Тако су и чињене прве лопте, напуњена врећа сламом или којекаковими дрехњами..
https://www.wikiwand.com/ru/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0 (https://www.wikiwand.com/ru/%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/%D0%98%D0%B3%D1%80%D0%B0_%D0%B2_%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D1%82%D1%83_%D0%B2_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8.jpg?1646051132222)