Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: ДушанВучко Август 16, 2020, 05:13:00 поподне
-
Крагујевац:
"Ачи" (Ачи ово, Ачи га овај, значи "види") "Ачи га лима" (види га мали)
"Идемо ћере, идемо да хасамо ("ћере" и "хас", ромски)
"Џуприти (кад чекаш узалуд неког)
"Затвори то пиво, да не лапи" ( може и "зјапи" ,да не изветри)
"Надрљати" - исто што и награбусити (по селу Надрље код Крагујевца)
"Бимбало" - брусилица ( по Бимби из Крагујевца, који је "ваљао" брусилице кад су се појавиле)
"Ал се "скоцао" (смршао, "пропао"), "жижљајив" - сувоњав
"Лапњара" - лопужа
"Шта се манифестујеш?" - Шта се фолираш
-
Чачак:
Гидон - волан од бицикле
Кудије, тудије, вудије, нудије - куда, туда, овуда, онуда
Прошутра (са меким ш) - прекосутра
Кочанка - окруњени клип кукуруза
Баш ми баста - Лепо ми стоји
Атапаљ - смотан, неспособан човек
Рапаљ - човек крупне грађе (погрдно)
Букача - утвара, баба рога
Изгорео по глави - пошашавио
Обашка ми жао - Нарочито ми је жао (иронично)
Додавање наставка -ер или -е на глаголе: додајдер, узмидер, ставидер тј. додајде, узмиде, ставиде, што није икслључиво чачанско, али чини ми се знатно чешћим овде него другде
-
"Затвори то пиво, да не лапи" ( може и "зјапи" ,да не изветри)
(Х)лапити или хлапети није локализам, то је стара србска реч која значи - испаравати, ветрити.
"Надрљати" - исто што и награбусити (по селу Надрље код Крагујевца)
Јел ово стварно тако, мислим да долази по том селу? Јер, глагол "надрљати" се користи у много ширем подручју од крагујевачког краја.
"Ал се "скоцао" (смршао, "пропао"), "жижљајив" - сувоњав
У београдском жаргону (а верујем и шире) "скоцкати" значи - средити се, дотерати се, лепо се обући.
-
Прошутра (са меким ш) - прекосутра
На сјеверу ЦГ се каже нешто слично - преосјутра или преошутра (меко ш).
Баш ми баста - Лепо ми стоји
Реч "бастати" се и у ЦГ користи и значи - приличити, пристајати (некоме нешто).
Изгорео по глави - пошашавио
Што би рекла Златана из серије "Село гори а баба се чешља" - Изгорео по главе све!
-
Што би рекла Златана из серије "Село гори а баба се чешља" - Изгорео по главе све!
:) Управо тако. Имао сам цимера из Ивањице, код њих су користили верзију: "Попарен по глави".
-
(
Jел ово стварно тако, мислим да долази по том селу? Јер, глагол "надрљати" се користи у много ширем подручју од крагујевачког краја.
У београдском жаргону (а верујем и шире) "скоцкати" значи - средити се, дотерати се, лепо се обући.
Чуо сам то, за Надрље, да су тамо побијени неки Немци у другом светском рату, па по томе...то је прича, и Гиле зна за то, можда и он нешто каже
А и код нас се користи "скоцкати се" , а ово је кад се неко "скоца" , омршави (од "колац" вероватно)
-
А и код нас се користи "скоцкати се" , а ово је кад се неко "скоца" , омршави (од "колац" вероватно)
Оћоравило се. Нисам видео да је без К 8)
-
Оћоравило се. Нисам видео да је без К 8)
:D
Мислим да је само у КГ "шахта" и "бицикла" у женском роду :) Џенерика док је зелена, зове се "пискавац".
"Чалабрцнути" - појести мало, мезе
Сленг од ромског:
"Дик ово" види ово
"Баш је шукар" - лепа
Дилке, дилкан (од "дилеја" што је пермутовано код Рома од "делија")
-
:D
Мислим да је само у КГ "шахта" и "бицикла" у женском роду :) Џенерика док је зелена, зове се "пискавац".
"Чалабрцнути" - појести мало, мезе
"Шахта" и "бицикла" сам чуо у многим крајевима. У Босни сам чуо и - "бицикло". Такође и "пискавац" каже се и у другим крајевима (ја знам и за израз "шљивцига"). О "чалабрцнути" да не причам.
Кад смо код шахте и бицикле, мени је смешно кад чујем како неки кажу "мегана", за рено меган.
-
:D
Мислим да је само у КГ "шахта" и "бицикла" у женском роду :)".
И у Јагодини је исто ::)
-
И у Јагодини је исто ::)
Боље што је тако, да не будемо само ми :D Добро, тешко је код Крагујевца бити сто посто сигуран шта је баш локално, а шта покрива и шире подручје...за "бимбало" сам чуо да се појам проширио скоро до Краљева и Младеновца, али је изворно крагујевачки појам...Напр. у Крагујевцу кажу "шаловање", а у Јагодини "шоловање" чини ми се
-
У мом селу , Г.Трнави код Тополе, сећам се како је моја баба помињала некакве баскије, али не знам шта значи ( нешто везано за тарабу чини ми се)
-
Чачак:
Гидон - волан од бицикле
Кудије, тудије, вудије, нудије - куда, туда, овуда, онуда
Прошутра (са меким ш) - прекосутра
Кочанка - окруњени клип кукуруза
Баш ми баста - Лепо ми стоји
Атапаљ - смотан, неспособан човек
Рапаљ - човек крупне грађе (погрдно)
Букача - утвара, баба рога
Изгорео по глави - пошашавио
Обашка ми жао - Нарочито ми је жао (иронично)
Додавање наставка -ер или -е на глаголе: додајдер, узмидер, ставидер тј. додајде, узмиде, ставиде, што није икслључиво чачанско, али чини ми се знатно чешћим овде него другде
У околини Крагујевца је кочањка, код вас Рапаљ, а код нас Ропоња
има и код нас ово на "ер", "дођидер" , "узмидер"...
"Полакоте", "Ајдемоте"
Погрдни називи:
Шамшула, Амза, Цопина
"Није у "либели" " - није баш нормалан
-
Погрдни називи:
Шамшула, Амза, Цопина
"Није у "либели" " - није баш нормалан
Бизгов, Бузга, "Болид" (у скорије време, "који "болид" " )
-
Мислим да је, можда и једини, израз специфичан за Крагујевац: "чипаво" - у смислу опасно, неизвесно.
У селу Борач чуо сам неке специфичне речи везане за камен, које нисам чуо нигде другде:
Рида - велики, крупан камен
Платија - огромна камена површина.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
У мом селу , Г.Трнави код Тополе, сећам се како је моја баба помињала некакве баскије, али не знам шта значи ( нешто везано за тарабу чини ми се)
Баскија у стручној терминилогији означава дрвену грађу летве или гредице од којих се праве ограде, а могу бити и делови дрвених конструкција старих кућа.
-
Баскија у стручној терминилогији означава дрвену грађу летве или гредице од којих се праве ограде, а могу бити и делови дрвених конструкција старих кућа.
Не само старих. У Борчу реч баскија означава летвице које се куцају на "рогове", па се на њих ређају црепови. Тај израз је у употреби и данас.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
"Чалабрцнути" - појести мало, мезе
Чалабрцнути се јавља још у Вуковом рјечнику
-
У околини Књажевца постоји значајан број специфичних архаичних израза, од којих се многи данас веома ретко могу чути у говору и о њима може читав речник да се састави.
Даћу само неке примере речи као што су:
вреви/вревити - разговарати; нрп. Они си не вреве више.
думати - мислити; нрп. Он си думаше ноћас куде сутра да си иде.
окати - звати, позивати; нпр. Они ме окаше, ал ја не мого да идем.
товага или товашчица - штап, мотка и сл.
ћурке/ћурани - пујке/пујани
морке - дукатинке/дукатинће
скаћице - скакавци
брабињци - мрави
коњештип - ровац
кубе - ложиште
одећа - дрешке, дрешће, дреје
-
Не само старих. У Борчу реч баскија означава летвице које се куцају на "рогове", па се на њих ређају црепови. Тај израз је у употреби и данас.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
То је пример да је и данас у неким приликама остала заступљена архаична терминологија у архитектонско-грађевинским пословима, има таквих примера по целој Србији. Нпр. у околини Књажевца употребљавају израз мертек (данас ређе) када мисле на рог, као елемент дрвене кровне конструкције. Зато сам и написао код старих кућа, јер се у литератури такви изрази везују за народно градитељство протеклог времена, а што су и данас живи ти изрази то само показује лепе ствари, а то је да се традиција није заборавила па и у случајевима градње нових објеката.
-
Простор Кордуна има такође посебне изразе који се употребљавају (неки су заступљени и у суседним регијама) као што су:
подумјента - дрвена греда која се прва поставља изнад темеља куће
думен - греда
хајер, шајер, сјеник - зграда за складиштење сена
лотре - мердевине
рашпа - турпија
пођељач - макља (алат за обраду дрвета)
жага - тестера
рокље - сукња
вертун/фертун - кецеља
шкриљак - шешир
гмајина - пашњак
цокље - цокуле
буце - чизме
рогуље - виле
грабље - грабуље
гањак - део куће - врста трема (у Панонији постоји синоним за гањак, а то је ганг или конг)
благо - домаће животиње (нпр. иде домаћин да покаже своје благо - краве, коње,...)
шаренина - одећа
ампер - кофа
шкаф - посуда за воду
-
^Заборавио си ћену ;)
-
^Заборавио си ћену ;)
Истина је, заборавио сам, али ћу додати онда још нешто како кордунаши диване (говоре): Виде ћене лоче варенику. лоче - пије; вареника - млеко.
-
Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша
-
Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша
Штиге су врсте мердевина, чешће су то неке краће мердевине, док се лотрама називају дуге мердевине.
-
Локати варенику је општепознато, ћено је већ специфичнији за Лику и Кордун.
Такође за штиге сам чуо само од Кордунаша
Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.
Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)
-
Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.
Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)
Скуза ме, драјвер, ћено ће пре бит латински утицај и код нас и код Арбанас. Талијани велиду за ћену - кане (il cane).
-
Да, на Грмечу је ћено заправо цеко.
Ћено би можда могао бити и албанизам (алб. qen- пас)
На Грмечу цеко, ћуко, паћо... А мердевине су шкале, док су лотре дио коњских кола.
За ћену сам увек мислио да искварено од неког талијанског дијалектизма, нисам знао да је на албанском ћени. Мада и то је вјеровaтно извучено од латинског canis.
Од Личана сам чуо да за мачку кажу каца (дугоузлазни нагласак) што је од њемачког Katze
-
Скуза ме, драјвер, ћено ће пре бит латински утицај и код нас и код Арбанас. Талијани велиду за ћену - кане (il cane).
Скузам, Број 1, али албански облик је кудикамо ближи личком ћени од талијанског кане. :)
-
У завичају мојих предака по женској линији, у источној и брдовитој Славонији, за пса се говорило - цуко.
Својевремено сам имао један мали нотес где сам биљежио локализме из тог краја које сам чуо од моје пок. бабе, али не знам где се исти налази. Штета, то је стварно збирка бисера локалних израза.
Сад ми на памет падају неки неуобичајени изрази, попут:
лабртаст - брбљив,
провракан - прегласан у причи,
бјеломусаст - бледуњав, светле пути.
-
Мени је занимљив придјев "усован" који сам много пута чуо у Крајини у дјетињству. У суштини имам неку представу о томе какав би то могао бити човјек који је усован, а малоприје погледам има ли неко тумачење на мрежи. Рјечници необичних ријечи углавном пишу да усован значи свадљив човјек. Међутим, свадљив је сувише блага ријеч за "усовног".
И онда на једном муслиманском форуму нађем ту градацију, која много боље одговара стварном значењу:
"Ters nije samo ljutica i prznica, pojam je znatno širi i označava osobu teške naravi kojem je teško/nemoguće ugoditi. Najbolja definicija pojma ters koju sam ja pročitao jeste ''osoba u čijim očima svijet nikad nije na visini zadatka''.
"Usovan je teške a uz to i prijeke naravi, dakle ters na kvadrat. Gdje bi ters kavgao usovan bi se već pobio."
-
Podgorički izraz "zvek" kad je nešto nevjerojatno. Od riječi uvećati to jest daleko se čuje.
-
Мени је занимљив придјев "усован"
Колико ја знам, овај придев се користи за неко јело које је превише масно, тешко.
Вероватно се за човека каже да је усован када је много тешке нарави, тешко сварљив што би се рекло, као неко превише тешко јело.
-
Podgorički izraz "zvek" kad je nešto nevjerojatno. Od riječi uvećati to jest daleko se čuje.
Реч звек у ЦГ је отприлике оно што се у Бгд жаргонски каже - лудило :D
-
И ја сам покушавао дефинисати ријеч усован.
Јесте усован пријеке нарави, али мислим да је више тврдоглав, недоказан, "на своју руку", тежак човјек. Могао би се повезати са придевом "загуљен" који се употребљава у Србији, али усован има ту дозу агресије.
Постоји она крајишка пјесма:
Био једном један клинац,
православни Далматинац,
мало чудан и усован,
кажу да се звао Јован... 8)
П.С. Небо, нисам чуо да се у Крајину користи у том контексту, али очигледно има везе.
-
Један израз из сарајевског сленга који сам некад често и сам користио:
Бити рахат, не може се превести на прави начин, то значи и да ти је све потаман и да си безбрижан, смирен и сигуран, али као да носи у себи и неку трансцеденцију, готово нирвану. :)
Миљенко Јерговић својевремено овако одговара сарајевском новинару:
• Kako se, kad navratite u rodni grad, osjećate? Rahat ili izgubljeno! Kao stranac?
- Kao stranac. U zadnjih frtalj stoljeća, možda i malo više, posvuda sam se naučio osjećati kao stranac. I dobar mi je taj osjećaj. Kao stranac se baš rahat osjećam.
-
Реч звек у ЦГ је отприлике оно што се у Бгд жаргонски каже - лудило :D
Može se koristiti i u tom smislu mada ga ja češće čujem kao "ovo je zvek" - nevjerojatno.
-
Небо, нисам чуо да се у Крајину користи у том контексту, али очигледно има везе.
Изгледа да има сличну садржину неке тежине (јела или нарави). Немам много везе са Крајином, па не знам за шта се тамо употребљава, али чух за тај израз у овом неком контексту који описах.
-
Može se koristiti i u tom smislu mada ga ja češće čujem kao "ovo je zvek" - nevjerojatno.
Па, то београдско "лудило" управо то и значи, нешто ванредно, неуобичајено, невероватно.
Као - како смо се провели, лудило!
Нема везе са психијатријским стањима ;)
-
Ево још неких израза са простора Кордуна:
салауковина - временска неприлика, киша, ветар и сл.
ороз - певац, али се могло и чути орожак када тепају певцу
цвебе - суво грожђе
цимплет - врста тепсије за печење
чавргање - најчешће се односи на метално посуђе
раца - патка, пловка
жмаре - чварци
строжа - врста душека (простирке) која је испуњена сувим листовима кукуруза
ворић - твор
шкопа - слама за покривање кровова (најчешће се односи на сламу од ражи која је била најквалитетнија за покривање кровова)
лука - ливада
бент - брана или нека врста уставе на потоку, речици
-
Ево још неких израза са простора Кордуна:
салауковина - временска неприлика, киша, ветар и сл.
ороз - певац, али се могло и чути орожак када тепају певцу
цвебе - суво грожђе
цимплет - врста тепсије за печење
чавргање - најчешће се односи на метално посуђе
раца - патка, пловка
жмаре - чварци
строжа - врста душека (простирке) која је испуњена сувим листовима кукуруза
ворић - твор
шкопа - слама за покривање кровова (најчешће се односи на сламу од ражи која је била најквалитетнија за покривање кровова)
лука - ливада
бент - брана или нека врста уставе на потоку, речици
Кад смо код Кордуна, ево једног лијепог двостиха којег је Манојло Бубало забиљежио крајем 19. вијека на Кордуну:
"Сјевни, муњо, да нађем уларе,
Да повежем Швабе и Маџаре."
-
жмаре - чварци
Жмаре је и оно познато јело из источне Србије:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5
Заједничко жмару и чварцима је то дуготрајно кување.
-
Сетих се још једне речи из говора источне Славоније - штрвољак, и глагол из ње изведен – штрвољчити. Штрвољак је мало парченце или остатак неке хране, а штрвољчити значи нешто ситно кидати или јести малим залогајима, као и мрвити, расипати храну.
-
Кад смо код хране и Славоније, једе ли се у источној Славонији "паче" или је тај израз заступљен само у западној?
(Не мислим на младунче патке ;D)
-
Кад смо код хране и Славоније, једе ли се у источној Славонији "паче" или је тај израз заступљен само у западној?
(Не мислим на младунче патке ;D)
Да, чуо сам за тај израз, али се не сећам тачно шта значи. Дугосилазни нагласак на првом слогу. Јел то бејаху пихтије?
-
Кад смо код Кордуна, ево једног лијепог двостиха којег је Манојло Бубало забиљежио крајем 19. вијека на Кордуну:
"Сјевни, муњо, да нађем уларе,
Да повежем Швабе и Маџаре."
Нећу правити више дигресије у односу на ову веома значајну тему када је у питању богатство разних израза који су некада били у употреби или су и данас заступљени.
Надовезаћу се на ове стихове из 19. века који су ме подсетили на један израз. На Кордуну, је постојао један израз, који се и данас, али баш ретко може чути код старијих људи (преношено од старих веремена) када кажу да нешто није баш у реду или није онако како треба да буде или уопште не ваља нека ситуација, па кажу: Све је у реду као у Бечу (драмска пауза), а у Бечу револуција, мислећи на револуцију из 1848. и велике неприлике које су се тада десиле. Невероватно је да се такав један термин до данас могао задржати. Можда су за овај израз чули и други из других суседних регија.
-
Да, чуо сам за тај израз, али се не сећам тачно шта значи. Дугосилазни нагласак на првом слогу. Јел то бејаху пихтије?
Да, пихтије или ладетина, како се у Крајини каже. Само је акценат краткосилазни, ако и код младунчета патке.
Раније сам реч налазио само код Бугара, а сад видим да је користе и у Босни, Грчкој, Турској и даље на исток. Потиче од иранске речи пача - папци
-
"Све у реду, к'о у Бечу", то је говорила и моја баба... Без револуције у наставку. Користила у ироничном контексту.
-
И ја сам покушавао дефинисати ријеч усован.
Јесте усован пријеке нарави, али мислим да је више тврдоглав, недоказан, "на своју руку", тежак човјек. Могао би се повезати са придевом "загуљен" који се употребљава у Србији, али усован има ту дозу агресије.
Постоји она крајишка пјесма:
Био једном један клинац,
православни Далматинац,
мало чудан и усован,
кажу да се звао Јован... 8)
П.С. Небо, нисам чуо да се у Крајину користи у том контексту, али очигледно има везе.
Изгледа да се овај израз још од раније користио како за људску особину тако и за јело. Записан је и у Вуковом рјечнику на сљедећи начин:
(https://i.postimg.cc/2yNbVR94/usovan.png)
Колико видим, ријеч се у истом значењу, за људску особину користила и у Старој Црној Гори.
-
Само је акценат краткосилазни,
Овде је баш дугосилазни.
А сећам се и ладетине :)
-
"Све у реду, к'о у Бечу", то је говорила и моја баба... Без револуције у наставку. Користила у ироничном контексту.
Очигледно да је израз широко распрострањен.
-
Не знам да ли се још у неким крајевима за називе дрвећа користе деминутиви?
На Грмечу су у редовној употреби: смрчић, борић, 'растић, буквић, јелић, тивсић, јаворић, кленић, глогић, грабић, дренић, јасенић...
Изузетак су: орас, лијеска, липа, бреза, воћке...
-
Не знам да ли се још у неким крајевима за називе дрвећа користе деминутиви?
На Грмечу су у редовној употреби: смрчић, борић, 'растић, буквић, јелић, тивсић, јаворић, кленић, глогић, грабић, дренић, јасенић...
Изузетак су: орас, лијеска, липа, бреза, воћке...
Да, ово ми је увијек било смијешно, то тепање дрвећу. Иначе је рад са дрветом или у шуми, било мање више основно занимање свих Грмечлија. Поред јелић могло се чути и јелика.
-
Не знам да ли се још у неким крајевима за називе дрвећа користе деминутиви?
На Грмечу су у редовној употреби: смрчић, борић, 'растић, буквић, јелић, тивсић, јаворић, кленић, глогић, грабић, дренић, јасенић...
Изузетак су: орас, лијеска, липа, бреза, воћке...
Да, то је честа појава код Личана. Ретко кад сам чуо да неко каже јасен. По правилу је било јасенић, чак и кад је стар јасен у питању.
-
Да, нема то везе са величином стабла, просто се увек каже.
Јелика је исто у употреби, с тим да је та реч раширена по динарском појасу.
Смрека је назив за грм познатији као клека.
Такође, никад нисам чуо да се каже папрат, већ искључиво бујад.
-
Не знам да ли се још у неким крајевима за називе дрвећа користе деминутиви?
На Грмечу су у редовној употреби: смрчић, борић, 'растић, буквић, јелић, тивсић, јаворић, кленић, глогић, грабић, дренић, јасенић...
Изузетак су: орас, лијеска, липа, бреза, воћке...
Такође и на Кордуну је то било присутно: грабић, растић, јошић, церић, буквић. Доста су употребљавали деминутиве, нпр. нису увек говорили биљка, већ биљчица и сл.
-
Да, ово ми је увијек било смијешно, то тепање дрвећу. Иначе је рад са дрветом или у шуми, било мање више основно занимање свих Грмечлија. Поред јелић могло се чути и јелика.
Кордун је такође био регија где се дрво употребљавало у великој мери и обрађивало на разне начине, јер је дрво било материјал од кога су се у највећем броју случајева градиле куће, покућство, и др. Вероватно због толике везе са дрветом људи су из неког можда поштовања и тепали дрвећу.
-
Ево неколико речи и израза који су ми остали у сећању, махом из Бучумета а понешто и из Вучја.
тутучко - из Вучја, кад сестра хоће да ми каже да сам глуп, деда из Бучумета је говорио дудук
стунтило се одонуд - иде невреме, Вучје
жељка - корњача, Бучумет
бробињак - мрав
дрдавела - Бучумет, играш дрдавелу, млатиш празну сламу отприлике
рибањке - прженице
Кад неко "иде по напоље" - иде у клозет, деда Динда, Горњи Бучумет
с'г - сад
тропа - лупа, лупета
прпећ - врста пите
филије - врста пите
азг'нче - кад сам тврдоглав
расипује - боли јако
омаја - митско биће које те ноћу закочи на сред пута и јаше до зоре
ће искачаме? - кад брат пита хоћемо излазити вечерас
Баба Драгица, дедина сестра ме никад није звала Никола него Николчо и Колчо, а кад је чула да је тетка дала ћерки име Маша заценила се од смеха, машу у Шумадији зовемо машице.
Има још доста израза, али су махом познати.
-
Ево неколико речи и израза који су ми остали у сећању, махом из Бучумета а понешто и из Вучја.
тутучко - из Вучја, кад сестра хоће да ми каже да сам глуп, деда из Бучумета је говорио дудук
стунтило се одонуд - иде невреме, Вучје
жељка - корњача, Бучумет
бробињак - мрав
дрдавела - Бучумет, играш дрдавелу, млатиш празну сламу отприлике
рибањке - прженице
Кад неко "иде по напоље" - иде у клозет, деда Динда, Горњи Бучумет
с'г - сад
тропа - лупа, лупета
прпећ - врста пите
филије - врста пите
азг'нче - кад сам тврдоглав
расипује - боли јако
омаја - митско биће које те ноћу закочи на сред пута и јаше до зоре
ће искачаме? - кад брат пита хоћемо излазити вечерас
Баба Драгица, дедина сестра ме никад није звала Никола него Николчо и Колчо, а кад је чула да је тетка дала ћерки име Маша заценила се од смеха, машу у Шумадији зовемо машице.
Има још доста израза, али су махом познати.
Tутко је као туњавко
Чуо сам да се мушка корњача зове - жељка :)
Кад неко "иде по напоље", чуо сам да се каже "идем поради себе" :)
Имао сам класића из Вучја, старији брат певача Алексића...Стигао је пар дана после нас и био је "шоу" са тим нагласком и речником и имао је резиме за сваку ситуацију која му се десила...имао је иронију у себи, одговорио је одмах први дан са лесковачким акцентом воднику Ћеранићу, а овај га ухватио за крагну са обе руке, раздвојио и покидао дугмад на кошуљи...Овај је не мењајући израз лица, само погледао кошуљу коју је пар сати пре тога задужио...касније је само нешто прокоментарисао, смејали смо се ;D...Остала је његова узречица "одаавно нисам у том фазону" (коју сам истакао кад сам имитирао класиће, па су почели и остали да га зову тако "одААвно нисам у том фазОну"), у смислу да је он то давно превазишао :) Живац који је тињао иза мирне "фасаде", сарказам, интелигенција и успорен говор са лесковачким акцентом су били непроцењиви :D
-
Tутко је као туњавко
Чуо сам да се мушка корњача зове - жељка :)
Кад неко "иде по напоље", чуо сам да се каже "идем поради себе" :)
Имао сам класића из Вучја, старији брат певача Алексића...Стигао је пар дана после нас и био је "шоу" са тим нагласком и речником и имао је резиме за сваку ситуацију која му се десила...имао је иронију у себи, одговорио је одмах први дан са лесковачким акцентом воднику Ћеранићу, а овај га ухватио за крагну са обе руке, раздвојио и покидао дугмад на кошуљи...Овај је не мењајући израз лица, само погледао кошуљу коју је пар сати пре тога задужио...касније је само нешто прокоментарисао, смејали смо се ;D...Остала је његова узречица "одаавно нисам у том фазону" (коју сам истакао кад сам имитирао класиће, па су почели и остали да га зову тако "одААвно нисам у том фазОну"), у смислу да је он то давно превазишао :) Живац који је тињао иза мирне "фасаде", сарказам, интелигенција и успорен говор са лесковачким акцентом су били непроцењиви :D
Боже, не Алексића него Анђелковића! Извини Браниславе, праштај музичару :D
-
Ево још једног ког сам се сетио скорије. Сада полако нестаје, али док сам био дете, коришћени су изрази Шемса и Шемсудин.
Шемса - смотана жена; Шемсудин - смотан мушкарац.
То је било толико присутно у говору да сам једно време мислио да је Шемса Суљаковић неки комични алијас, типа Мица Трофртаљка, Рамбо Амадеус итд. ;D
Знам да је Шемсудин присутан и у околини Ивањице, не знам за Шемсу.
-
Боже, не Алексића него Анђелковића! Извини Браниславе, праштај музичару :D
Њих нисам упознао, али знам му стрица, Бату сликара.
-
Ево још једног ког сам се сетио скорије. Сада полако нестаје, али док сам био дете, коришћени су изрази Шемса и Шемсудин.
Шемса - смотана жена; Шемсудин - смотан мушкарац.
То је било толико присутно у говору да сам једно време мислио да је Шемса Суљаковић неки комични алијас, типа Мица Трофртаљка, Рамбо Амадеус итд. ;D
Знам да је Шемсудин присутан и у околини Ивањице, не знам за Шемсу.
Постоји и име Шема. Имали смо у одељењу двојицу браће, Роми са Косова, Шема и Беким Краснићи...(могуће да је Шема албанска верзија Шемсудина)
-
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...
-
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...
Имао је Лома на једној нашој скупштини пре пар година излагање о томе, али неко ће пренети боље него што бих ја.
-
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...
Да, било би дослиједно рећи потекло у складу с потицати од -. Порекло или нарекло стоји у вези с нарицати и значило је прозвиште, кажу и фамилија, па када те упитају "које ти је порекло" мислило се "из које си породице, како се презиваш".
Речи надимак и презиме су, чини ми се, усвојене у доба Југославије од Хрвата; како се може од речи пре-зив-ати се, извести през- име? Префикс је пре- а корен је зов, као у звати, стога је и стара реч презвиште или прозвиште, а презиме је накарадна реч.
Аналогија постоји и у Украјинском
http://sum.in.ua/s/poreklo (http://sum.in.ua/s/poreklo)
-
На сајту РТСа објављен је јако добар текст о "јединству и сегрегацији српског језика", па мислим да је ово најбоља тема да га поделим.
Ова слика српског језика као великог и богатог полицентричног језика са мноштвом локалних дијалеката, говора и наречја, међутим, наилази на озбиљан проблем: значајан и веома гласан део српске јавности на њу једноставно није спреман да пристане. Негирање статуса језика за хрватски, односно за „бошњачки" и „црногорски" књижевни стандард преставља омиљен национални спорт у Србаља, али када елементе тих „непостојећих језика" треба интегрисати у „постојећи српски", одједном наилазимо на необјашњив, али врло упоран отпор. Као да један део наших суграђана сматра да Хрвати, босански муслимани, односно цетињски „Монтенегрини" имају правилну замисао, па је тако потребно да и Срби што пре „заграде своју језичку прћију", и очисте је од сваке примисли на бившу браћу. Они, назовимо их „језички сегрегатори", или „језички аутисти", додуше инсистирају да је „све то српски језик, и ниједан други", али када неки Србин говори, пише, или пева дијалектом који искаче из оквира шумадијско-војвођанског говора Београда и Новог Сада, одједном се суочава са потпуно бизарним императивом да - „говори правилно".
https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4328031/srpski-jezik-i-dijalekti.html
Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".
Осим тога текст се бави положајем дијалеката и локалних акцената у кинематографији, било домаћој, било у синхронизованим цртаним филмовима.
Да ли и колико наше културне елите осиромашују српски језик форсирањем "београдског говора", док су за дијалекте остављени у најбољем случају неки комични и искарикирани ликови?
И тако, док се ми смејемо Хрватима који титлују Зону Замфирову, београдски издавачи екавизују Бранка Ћопића и народне приче из збирки Вука Караджића.
-
На сајту РТСа објављен је јако добар текст о "јединству и сегрегацији српског језика", па мислим да је ово најбоља тема да га поделим.
Ова слика српског језика као великог и богатог полицентричног језика са мноштвом локалних дијалеката, говора и наречја, међутим, наилази на озбиљан проблем: значајан и веома гласан део српске јавности на њу једноставно није спреман да пристане. Негирање статуса језика за хрватски, односно за „бошњачки" и „црногорски" књижевни стандард преставља омиљен национални спорт у Србаља, али када елементе тих „непостојећих језика" треба интегрисати у „постојећи српски", одједном наилазимо на необјашњив, али врло упоран отпор. Као да један део наших суграђана сматра да Хрвати, босански муслимани, односно цетињски „Монтенегрини" имају правилну замисао, па је тако потребно да и Срби што пре „заграде своју језичку прћију", и очисте је од сваке примисли на бившу браћу. Они, назовимо их „језички сегрегатори", или „језички аутисти", додуше инсистирају да је „све то српски језик, и ниједан други", али када неки Србин говори, пише, или пева дијалектом који искаче из оквира шумадијско-војвођанског говора Београда и Новог Сада, одједном се суочава са потпуно бизарним императивом да - „говори правилно".
https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4328031/srpski-jezik-i-dijalekti.html
Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".
Осим тога текст се бави положајем дијалеката и локалних акцената у кинематографији, било домаћој, било у синхронизованим цртаним филмовима.
Да ли и колико наше културне елите осиромашују српски језик форсирањем "београдског говора", док су за дијалекте остављени у најбољем случају неки комични и искарикирани ликови?
И тако, док се ми смејемо Хрватима који титлују Зону Замфирову, београдски издавачи екавизују Бранка Ћопића и народне приче из збирки Вука Караджића.
Апсолутно тачно. Само, ја то не бих приписо лицемерју него једној општој националној незрелости( интелектуалих "елита" поготово).
-
Апсолутно тачно. Само, ја то не бих приписо лицемерју него једној општој националној незрелости( интелектуалих "елита" поготово).
https://www.standard.rs/2021/04/11/kojim-tacno-jezikom-govoris-ako-govoris-srpski/
-
Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".
Дуга је традиција да екавци виде херцеговачки нечим нижим, сељачким и туђим. Сријемско грађанство и интелигенција су се жалили, да им Вук не може наметати ијекавицу као стандард називајући је у својој заблуди хрватским језиком. О том је Вук писао сљедеће у Народној Србској Пјесмарици II 1815 у предговору:
"да сам све пјесме напечатао херцеговачки, онда би Сријемци рекли "што овај нама језик хорватски намеће...".
-
Пексин - прљав
Туткум - глуп човјек
Ћутук - пањ
Биља - цјепаница
Губина - гљива
Буча - тиква
Карпуза - лубеница
Пача - глава (пуче пача ко карпуза) :)
Ћехра - расположење, израз лица
Збио кучку међу очи - намрштио се
Бедевија - кобила
Кљусина - коњ
Мурва - дуд
Кавада - парадајз
Сарансак - бијели лук
Фаслиђан - босиљак
Бижа - грашак
Мајдонос - першун
Блеса - глава
Намирио блесу - напио се
Акрам - вршњак
Аљкав - неуредан
Ћуко - пас
Харловина - крупан човјек, силан
Патеније - патња
Починути - одморити
Авертити се - опоравити се
Хрњага - гомила
Ћаса - здјела
Вањик - посуда
Плитица - мала посуда
Баљун - камен
Мргињ - граница између двије њиве
Хаблећина, блећина, блећак - будала
Пртокала - наранџа
Гута - грба
Букара - велика чаша, посуда за вино
Искати - тражити, питати
Бискати - пребирати
Интересантно је да се у Мостару и неким другим мјестима у Херцеговини често слово Ж мијења за Р, па тако имамо умјесто Боже, боре, умјесто може, море, умјесто каже, каре, умјесто бјежи, бјери итд. Идући том логиком не могу да не примјетим сличност између коже и коре хаха :)
-
...
Карпуза - лубеница
...
Ово је грчки назив за лубеницу ("карпузи" - καρπούζι), врло интересантно да се користи и у Херцеговини.
-
Ово је грчки назив за лубеницу ("карпузи" - καρπούζι), врло интересантно да се користи и у Херцеговини.
Да, постоји и у бугарском и турском. https://en.wiktionary.org/wiki/karpuz
-
"дијурна"-надница
-
једино што ми је познато из те листе су глаголи искати, бискати и почивати/починути те ријечи губа (гљива), кљусе али то није било који коњ, но стари коњ који се служи само за вучу, блеса није глава но луд човјек, мргињ немамо а кажемо међа, (а мргињ је вјеројатно од италијанскога margine), хрњага је хрпа, а плитица је пладањ / тањур. Остале ријечи су турцизми од којих сам у живом говору у Крајини, чуо само ћаса а остале нијесам.
-
"дијурна"-надница
Дијурна има латински корен, jуче сам то чуо први пут од оца за тај израз, трстенички крај (занимљиво ми је то што се израз проширио и на централну Србију)
-
једино што ми је познато из те листе су глаголи искати, бискати и почивати/починути те ријечи губа (гљива), кљусе али то није било који коњ, но стари коњ који се служи само за вучу, блеса није глава но луд човјек, мргињ немамо а кажемо међа, (а мргињ је вјеројатно од италијанскога margine), хрњага је хрпа, а плитица је пладањ / тањур. Остале ријечи су турцизми од којих сам у живом говору у Крајини, чуо само ћаса а остале нијесам.
Блеса јесте будала и луд човјек, али поред тога се употребљава и за главу, барем у Мостару. Кажемо и ми међа, само је међа више камени зид који одваја двије њиве, а мргињ се обично односи на један камен. Многе ријечи које сам навео могу да имају различита значења у зависности од контекста, као нпр кијамет, у изворном значењу значи судњи дан код муслимана, али се та ријеч користи за невријеме, олују.
-
Да, постоји и у бугарском и турском. https://en.wiktionary.org/wiki/karpuz
У неким деловим Херцеговине, као и у Старој Херцеговини и Црној Гори, старији народни назив за лубеницу био је диња, док се права диња звала пипун, што је назив за ово воће који је такође присутан код Грка.
-
У неким деловим Херцеговине, као и у Старој Херцеговини и Црној Гори, старији народни назив за лубеницу био је диња, док се права диња звала пипун, што је назив за ово воће који је такође присутан код Грка.
A како у вас кажу мисирачу, то јест мисирску (египатску) тикву?
-
A како у вас кажу мисирачу, то јест мисирску (египатску) тикву?
Не знам како у Херцеговини говоре, нисам ја баш тамо одрастао. Знам овако понеку :). Али могу за Војводину да ти кажем: бундева, тиква и лудаја су називи за разне врсте тикава, како где. У колонистичким местима говори се и мисирача.
-
У Херцеговини је тиква и пипун. Ту из Египта колико знам немамо, барем ја нисамимао сустрет са њом. Питу од ње би вјероватно звали египтуша. ;)
-
У Пећи се за дињу користио израз пипун, лубеница - бостан а тиква мисирка је била једна од бољих бундева :)
-
У Херцеговини је тиква и пипун. Ту из Египта колико знам немамо, барем ја нисамимао сустрет са њом. Питу од ње би вјероватно звали египтуша. ;)
Фараонка🙂
-
Фараонка🙂
Вираунка.
-
Не знам како у Херцеговини говоре, нисам ја баш тамо одрастао. Знам овако понеку :). Али могу за Војводину да ти кажем: бундева, тиква и лудаја су називи за разне врсте тикава, како где. У колонистичким местима говори се и мисирача.
У Лици се говори масирача.
-
Неколико крајишких локализама:
Еда? (Петровац, Дрвар) - има ли га, иде ли, шта је с њим? Еда Сергиуса? Виђаш ли га, хоће ли доћи?
Вини (Петровац, Дрвар, Крупа) - исти, у смислу сродника и у смислу изгледа лица. Вини ћаћа. Вини ћић (стриц).
-
Јеси`л мог`о ?(Јеси ли могао?). У Пећи се поздрављао човек који је имао неко путашествије.
Кад сам расељен дошао у Београд па овакво питање поставим људима, већином су ме гледали упитно или постављали питање" шта, јел сам могао?" па сам имао потребу да им објасним да то значи кад човек крене од једне тачке и стигне до друге, на путу могу да му се издешавају многе згоде и незгоде, па се због тога и приупита "Како си? Јеси`л мог`о" доћи, стићи жив и здрав са тог пута.
-
Неколико крајишких локализама:
Еда? (Петровац, Дрвар) - има ли га, иде ли, шта је с њим? Еда Сергиуса? Виђаш ли га, хоће ли доћи?
Вини (Петровац, Дрвар, Крупа) - исти, у смислу сродника и у смислу изгледа лица. Вини ћаћа. Вини ћић (стриц).
У нас се исто говори, само не еда, него једа - Једа иђе иког?
Још једна интересантна је рашта или раешта - ради чега.
-
На сљедећем снимку из 1970-тих, дјевојчица на 7:00 снимка изриче читав низ локалних личких израза.
https://www.youtube.com/v/8KMhsmNOMtY
-
На сљедећем снимку из 1970-тих, дјевојчица на 7:00 снимка изриче читав низ локалних личких израза.
https://www.youtube.com/v/8KMhsmNOMtY
Чуо сам за ножице од људи из Дубрава у Херцеговини, није баш често али се говори.
-
Чуо сам за ножице од људи из Дубрава у Херцеговини, није баш често али се говори.
Ножице за маказе се код нас у Крајини редовно користило.
-
Ножице за маказе се код нас у Крајини редовно користило,
али је битан изговор ношце. :)
-
Ово "ножице" за маказе је једна од ријечи које смо могли вратити у српски језик, а не користити арапско "маказе". Колико видим ножице су старословенска ријеч. Једино кајкавци и Словенци користе ријеч германског поријекла "шкаре".
-
Једино кајкавци и Словенци користе ријеч германског поријекла "шкаре".
Па, није баш. И у Славонији (и Срби и католици) користе реч шкаре.
-
Неколико крајишких локализама:
Еда? (Петровац, Дрвар) - има ли га, иде ли, шта је с њим? Еда Сергиуса? Виђаш ли га, хоће ли доћи?
Вини (Петровац, Дрвар, Крупа) - исти, у смислу сродника и у смислу изгледа лица. Вини ћаћа. Вини ћић (стриц).
И у Херцеговини се исто рече - Еда ли га ?
А за ово вини се каже чити (ђед) или пресликан или "окинута глава". :D
Зна ли ко шта значи " Анате мате Ђаволе !" ;D
-
И у Херцеговини се исто рече - Еда ли га ?
Тај израз сам чуо и у селима у околини Чачка:
- Еда ли те?! (где си до сада, што те нема итд.)
- Еда ли га где? (шта је с њим)
-
Чачак је населила стара Херцеговина. ;)
-
И у Херцеговини се исто рече - Еда ли га ?
А за ово вини се каже чити (ђед) или пресликан или "окинута глава". :D
Зна ли ко шта значи " Анате мате Ђаволе !" ;D
Е, да ли га [је/има]? -- овде је ово "Е" везник за зависну реченицу а не узвик, као у примеру "Рече е ће доћи, ама..."
"вини" < В ИЕ(д)НИ = у један (исти лик)
Анатема те(бе), а не "Анате мате". И наравно мало "ђ".
-
Ово "ножице" за маказе је једна од ријечи које смо могли вратити у српски језик, а не користити арапско "маказе". Колико видим ножице су старословенска ријеч. Једино кајкавци и Словенци користе ријеч германског поријекла "шкаре".
Боље би било да вратимо ложица/лажица, предмет за заваравање, уместо турске "кашике".
Маказама ништа не фали, а ножице имају кепеци. (N.B. Hаравно, мислим на патуљасте кучиће, а не људе!)
-
Па, није баш. И у Славонији (и Срби и католици) користе реч шкаре.
На Кордуну су такође користили изразе и шкаре и ножице за маказе.
Да додам када су у питању алати за сечење да се за тестере за метал и дрво говорило и пила и или жага.
-
Боље би било да вратимо ложица/лажица, предмет за заваравање, уместо турске "кашике".
Маказама ништа не фали, а ножице имају кепеци. (N.B. Hаравно, мислим на патуљасте кучиће, а не људе!)
Ложица нико не каже. Или лажица или ужица оба настали из лъжица (или жлица - настало преметањем сугласника). Ножице се зову не по ногама а по ножу.
Маказе су турске а шкаре германске.
-
Ложица нико не каже. Или лажица или ужица оба настали из лъжица (или жлица - настало преметањем сугласника). Ножице се зову не по ногама а по ножу.
Маказе су турске а шкаре германске.
За кашику се у селима Ибарског Колашина (вероватно и шире), каже ЛОЖИЦА.
-
Ложица нико не каже. Или лажица или ужица оба настали из лъжица (или жлица - настало преметањем сугласника). Ножице се зову не по ногама а по ножу.
Маказе су турске а шкаре германске.
"Ужица" за ложицу нико не каже. Ложица са "о" а не "а" се користи у великом делу косовско-ресавског дијалекта, посебно на истоку, тј Неготинској крајини па и Хомољу. Има понегде и "лажица", баш онако како сам навео. То прво.
Даље, то од чега је нешто етимолошки је небитно у смислу хомонимије, онда кад до ње већ дође, а "ножице" звучи као мале ноге а не ситни ножи, између осталог и због женског а не мушког рода те плуралије тантис.
Напосе, кад је неко дилетант па не познаје материју -- нпр дијалекте Источне Србије -- ружно је кад покушава да се по сваку цену прави паметан и тобож-исправља људе који о материји знају више и боље и који су написали тачан податак. Бар је мени ружно.
-
Напосе, кад је неко дилетант па не познаје материју -- нпр дијалекте Источне Србије -- ружно је кад покушава да се по сваку цену прави паметан и тобож-исправља људе који о материји знају више и боље и који су написали тачан податак. Бар је мени ружно.
Прво, Сунце има огромно знање из лингвистике, тако да није дилетант, него озбиљан познавалац (пази како ословљаваш друге, јер ово није дозвољено)
А друго, Сунце има исто тако пуно самопоуздања, довољно да направи грешку (чак и он) :)
-
Неколико крајишких локализама:
Еда? (Петровац, Дрвар) - има ли га, иде ли, шта је с њим? Еда Сергиуса? Виђаш ли га, хоће ли доћи?
Вини (Петровац, Дрвар, Крупа) - исти, у смислу сродника и у смислу изгледа лица. Вини ћаћа. Вини ћић (стриц).
Да додам још два локализма из истог краја:
Иначе? - питање које се поставља при поздрављању, у значењу Како си? Шта радиш?
цигли/-ла/-ло - само, свега, једини. Нпр. Има ли парадајза у фрижидеру? -Цигли један!
Даље, то од чега је нешто етимолошки је небитно у смислу хомонимије, онда кад до ње већ дође, а "ножице" звучи као мале ноге а не ситни ножи, између осталог и због женског а не мушког рода те плуралије тантис.
Мислим да ниси никад чуо реч "ножице", чим тврдиш да "звучи као мале ноге". Овде не долази до хомонимије, већ само до хомографије, јер ножице (алат) немају исти акценат као ножице (деминутив за ноге).
-
"Ужица" за ложицу нико не каже. Ложица са "о" а не "а" се користи у великом делу косовско-ресавског дијалекта, посебно на истоку, тј Неготинској крајини па и Хомољу. Има понегде и "лажица", баш онако како сам навео. То прво.
Даље, то од чега је нешто етимолошки је небитно у смислу хомонимије, онда кад до ње већ дође, а "ножице" звучи као мале ноге а не ситни ножи, између осталог и због женског а не мушког рода те плуралије тантис.
Напосе, кад је неко дилетант па не познаје материју -- нпр дијалекте Источне Србије -- ружно је кад покушава да се по сваку цену прави паметан и тобож-исправља људе који о материји знају више и боље и који су написали тачан податак. Бар је мени ружно.
Кад смо већ код дилентантизма, није Источна Србија већ источна Србија, и није Неготинска крајина, већ Неготинска Крајина, али добро.
;)
Идемо даље.
-
Кад смо већ код дилентантизма, није Источна Србија већ источна Србија, и није Неготинска крајина, већ Неготинска Крајина, али добро.
;)
Идемо даље.
Карма је брза али достижна :)
-
Е, да ли га [је/има]? -- овде је ово "Е" везник за зависну реченицу а не узвик, као у примеру "Рече е ће доћи, ама..."
"вини" < В ИЕ(д)НИ = у један (исти лик)
Анатема те(бе), а не "Анате мате". И наравно мало "ђ".
Јесте, Hands of ... нешто ;) то је то , мада је моја баба говорила баш овако, како сам написао ;D Е, сад Ђаво - 'бем ли га, јел то лично име? 8)
Иначе, моја сестра Бојана, кад је неко баш изнервира, је знала да каже:"Еееее бијесан скакао!" :D
-
Ложица нико не каже. Или лажица или ужица оба настали из лъжица (или жлица - настало преметањем сугласника). Ножице се зову не по ногама а по ножу.
Маказе су турске а шкаре германске.
Реч ложица је употребљавана раније и у околини Књажевца, а данас се изузетно ретко може чути и то само у говору веома старих људи и у том случају ложицом називају и малу и велику кашику.
-
На сљедећем снимку из 1970-тих, дјевојчица на 7:00 снимка изриче читав низ локалних личких израза.
https://www.youtube.com/v/8KMhsmNOMtY
Ово ми је право откровење. Све до малочас њесам обадирао на све данашње објаве на форуму. У првом делу филма је Пејо Момчиловић, рођени брат мог прађеда Тодора Момчиловића. У другом делу, међу ђацима у Липовом Пољу је мој пријатељ Недељко Муњас.
-
Кад смо већ код дилентантизма, није Источна Србија већ источна Србија, и није Неготинска крајина, већ Неготинска Крајина, али добро.
;)
Идемо даље.
Бесмислице. Прво је нетачно у овом контексту, јер је источна Србија географска област а Источна Србија културолошко подручје у којем људи живе, имају посебан дијалекат и карактер. Дакле, ти слободно иди у источну Србију и дружи се са шакалима и дивокозама а ја кад идем у Источну Србију, проучаваћу људе и њихове дијалекте.
А ово друго је просто смешно. Не постоји једна *Крајина која би се онда делила на Неготинску, Тимочку, Босанску итд. него је крајина српска реч за регион и може бити Неготинска крајина или Босанска крајина итд.
Прво, Сунце има огромно знање из лингвистике, тако да није дилетант, него озбиљан познавалац (пази како ословљаваш друге, јер ово није дозвољено)
А друго, Сунце има исто тако пуно самопоуздања, довољно да направи грешку (чак и он) :)
Прво нема и јесте дилетант, што сам показао не само ја него још два дискутанта, а друго немој да се брецаш на мене, јер ми то није потребно, врло лако ћу отићи одавде.
Није баш нарочито информативан овај високоприватизовани портал, на коме се фаворизују приватна трућања о Словакињама са којима се дружило и пило по Пожуну (везе нема с пореклом) и уопште неучтиво понашање.
Сасвим доста ми је што сам већ успоставио контакт с Д.Л. тј Неродимцем, јединим који овде има исти Y chromosome као ја (јер сте оне Хрвате отерали) и немам зашто да траћим време дискутујући ако ми се пребацује чак и то да не трпим ни трунчицу бахатости.
А не трпим.
-
Прво нема и јесте дилетант, што сам показао не само ја него још два дискутанта, а друго немој да се брецаш на мене, јер ми то није потребно, врло лако ћу отићи одавде.
Није баш нарочито информативан овај високоприватизовани портал, на коме се фаворизују приватна трућања о Словакињама са којима се дружило и пило по Пожуну (везе нема с пореклом) и уопште неучтиво понашање.
Сасвим доста ми је што сам већ успоставио контакт с Д.Л. тј Неродимцем, јединим који овде има исти Y chromosome као ја (јер сте оне Хрвате отерали) и немам зашто да траћим време дискутујући ако ми се пребацује чак и то да не трпим ни трунчицу бахатости.
А не трпим.
Па ти се брецаш, не ја...ја покушао да изгладим, ал ти нећеш (увреда је доказ тога, а ти си упутио увреду)...Које Хрвате смо отерали? Један је сам отишао а и добио је приде и од сународника буквицу...то нема везе са националношћу
-
А ово друго је просто смешно. Не постоји једна *Крајина која би се онда делила на Неготинску, Тимочку, Босанску итд. него је крајина српска реч за регион и може бити Неготинска крајина или Босанска крајина итд.
Мисим да си много лично примио критику. Какви шакали, какви бакрачи. ;) https://kakosepise.com/rec/timocka-krajina-ili-timocka-krajina/ (https://kakosepise.com/rec/timocka-krajina-ili-timocka-krajina/)
Већ смо изашли из теме :)
-
Најлепши, много се нервираш...
-
"Ужица" за ложицу нико не каже. Ложица са "о" а не "а" се користи у великом делу косовско-ресавског дијалекта, посебно на истоку, тј Неготинској крајини па и Хомољу. Има понегде и "лажица", баш онако како сам навео. То прво.
Напосе, кад је неко дилетант па не познаје материју -- нпр дијалекте Источне Србије -- ружно је кад покушава да се по сваку цену прави паметан и тобож-исправља људе који о материји знају више и боље и који су написали тачан податак. Бар је мени ружно.
Гдје се говори ложица, говори се и слонце и слеза.
Ми који говоримо сунце и суза, казивали смо и кажемо и ужица (страна 23 сљедеће књиге https://books.google.de/books?id=h-U7DwAAQBAJ&pg=PA23&lpg=PA23&dq=%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0&source=bl&ots=STJdlLW2gi&sig=ACfU3U32hhO8q-eJ4etyLfFZVJdgsolitQ&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwj6zu2X8f7vAhWKhv0HHUvED_0Q6AEwBnoECAkQAg#v=onepage&q=%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0&f=false (https://books.google.de/books?id=h-U7DwAAQBAJ&pg=PA23&lpg=PA23&dq=%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0&source=bl&ots=STJdlLW2gi&sig=ACfU3U32hhO8q-eJ4etyLfFZVJdgsolitQ&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwj6zu2X8f7vAhWKhv0HHUvED_0Q6AEwBnoECAkQAg#v=onepage&q=%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0&f=false))
Свједоци су ми добри људи овдје, да бих ја од свих највећ волио, да се је за стандард узело слънце, слъза, лъжица како је у тимочким говорима, но судба је хтјела да тако не буде. Како годи, ко каже слонце и слеза нека каже и ложица, а ко каже сунце и сунца нека каже и ужица. Тако би било досљедно.
-
Ово ми је право откровење. Све до малочас њесам обадирао на све данашње објаве на форуму. У првом делу филма је Пејо Момчиловић, рођени брат мог прађеда Тодора Момчиловића. У другом делу, међу ђацима у Липовом Пољу је мој пријатељ Недељко Муњас.
Право благо. Баш ми је мило.
-
Гдје се говори ложица, говори се и слонце и слеза.
Неко ко није дилетант би схватио да сам врло јасно написао подручје косовско-ресавског дијалекта а не торлачког, и конкретно навео Неготинску крајину, а други говорник је навео Ибарски Колашин.
Никакве везе с подручјем торлачких говора где постоје облици "слеза"/"слза"/"слуза", "слунце"/"слнце"/"солнце" итд. ниједно од та два нема.
-
На Кордуну су такође користили изразе и шкаре и ножице за маказе.
Да додам када су у питању алати за сечење да се за тестере за метал и дрво говорило и пила и или жага.
Око Неретве се колико знам каже пила, али у Требињу се нпр каже шега, што је слично томе жага.
Јесте, Hands of ... нешто ;) то је то , мада је моја баба говорила баш овако, како сам написао ;D Е, сад Ђаво - 'бем ли га, јел то лично име? 8)
Иначе, моја сестра Бојана, кад је неко баш изнервира, је знала да каже:"Еееее бијесан скакао!" :D
У нас се каже нешто слично: налет те било или налет те није било
Бијесан скак'о се каже у Требињу и још једна: Оглав изио :)
-
На сљедећем снимку из 1970-тих, дјевојчица на 7:00 снимка изриче читав низ локалних личких израза.
https://www.youtube.com/v/8KMhsmNOMtY
Прегледах и преостала два дела овог документарца. Интересантан је трећи део где се говори о досељењу Словенаца у северне делове Лике, конкретно у село Кутерево (познато по изради тамбурица - кутеревки):
https://www.youtube.com/v/-Yj-xlDL4rE
-
Око Неретве се колико знам каже пила, али у Требињу се нпр каже шега, што је слично томе жага.
У нас се каже нешто слично: налет те било или налет те није било
Бијесан скак'о се каже у Требињу и још једна: Оглав изио :)
Тачно Дамјане, то сам заборавио - "Пи, налет те било"
Претпостављам да је у питању клетва - на лет(о) те било или не било.
Шта кажу стручњаци? Hands of ... нешто? :D
-
Прегледах и преостала два дела овог документарца. Интересантан је трећи део где се говори о досељењу Словенаца у северне делове Лике, конкретно у село Кутерево (познато по изради тамбурица - кутеревки):
https://www.youtube.com/v/-Yj-xlDL4rE
Иначе, ове личке Словенце смо називали "Крањцима" и они су се одликовали чакавским наречјем.
Манојло Грбић у "Карловачком владичанству" наводи да су се Крањци населили у следећим местима "преко Капеле": Модрушу, Муњави, Загорју, Оштаријама, Генералском Столу, Лешћу, Билају, Новом, Рибнику, Брушанима, Косињу, Калуђеровцу и Кутереву.
-
Прегледах и преостала два дела овог документарца. Интересантан је трећи део где се говори о досељењу Словенаца у северне делове Лике, конкретно у село Кутерево (познато по изради тамбурица - кутеревки):
Да, занимљиво је да им је остао крањски акценат, али су се у музици прилично "посрбили", бар што се пјевања тиче.
По попису из 1712. године, Лика има пет етничко-језичко-вјерских група:
Штокавци:
Срби ијекавци православни (у попису Власи)
Срби икавци католици ( у попису католички Власи или Буњевци)
Срби икавци муслимани, покатоличени (у попису Новокршћани)
Чакавци:
Хрвати
Кајкавци:
Крањци из горњег Покупља ( нека хрватско-словеначка мјешавина, у Лици углавном штокавизирани и чакавизирани)
-
Међутим треба додати да је ипак вјера играла пресудну улогу у каснијем профилисању ових група. Између све четири католичке групе постоје мијешања у уједначавања, док православни остају по страни.
Неке католичке влашке групе су се веома рано чакавизирале или говориле неком мјешавином штокавско-чакавском (попут оне у Прилићу и Росопојанику на Купи), иста је ствар и са кајкавцима и чакавцима у Горском Котару, на крају крајева и покатоличени лички "Турци" веома су се брзо утопили у хрватски национални корпус.
-
Тачно Дамјане, то сам заборавио - "Пи, налет те било"
Претпостављам да је у питању клетва - на лет(о) те било или не било.
Шта кажу стручњаци? Hands of ... нешто? :D
Ја би рекао да су налети ђавли :D
-
И у Ибарском Колашину се може чути НАЛЕТ ТЕ БИЛО.
За тестеру веле ЖАГА, али и ТРБА.
-
Неко ко није дилетант би схватио да сам врло јасно написао подручје косовско-ресавског дијалекта а не торлачког, и конкретно навео Неготинску крајину, а други говорник је навео Ибарски Колашин.
Никакве везе с подручјем торлачких говора где постоје облици "слеза"/"слза"/"слуза", "слунце"/"слнце"/"солнце" итд. ниједно од та два нема.
Облик ложица није самоникао у косовскоресавском крају, но га је навејао источни вјетар. Ложица је самоникла у тимочким говорима, гдје се и уклапа у фонетички склоп. Мој гријех је, да сам вјеровао, да си тога свјестан. Није ми у корист изјашњавати се по поводу сврстања тимочких говора, само ћу њежно и пажљиво изнијети моје мишљење, да тимочки говори никим критеријумима не уступају македонском у праву на статус независнога језика; из те моје склоности, давати тимочким говорима самосталност и родило се моје убјеђење, да облик ложица технички и није баш србски. Нека ми просте они Срби који су навикли користити ту ријеч, јере ја нијесам био свјестан тога, да ју је источни вјетар у толикој мјери распространио.
-
Око Неретве се колико знам каже пила, али у Требињу се нпр каже шега, што је слично томе жага.
У нас се каже нешто слично: налет те било или налет те није било
Бијесан скак'о се каже у Требињу и још једна: Оглав изио :)
Има и она "на зло ти свануло", "црко дабогда".
-
Мени је јака она кад треба описати неког ружног, гадног и томе слично онда се код нас каже:" У сан се не снио"
-
Хајде да видимо познаваоце војвођанских локализама.
Шта мислите шта значи питање "У који фртаљ седиш?"
-
Да није слично ономе "У коју тикву дуваш?" ;)
-
Да није слично ономе "У коју тикву дуваш?" ;)
Не :)
Да мало помогнем; разговор у Кикинди на пример, између два староседеоца:
Васа: "У који фртаљ седиш?"
Паја: "У Зелењак."
;D
-
Сад ми је јасније ... У којој четврти живиш? :D
-
Сад ми је јасније ... У којој четврти живиш? :D
Тачно :) Или у ширем смислу, у ком делу града живиш.
-
Тачно :) Или у ширем смислу, у ком делу града живиш.
Њемци кажу фиртел (Viertel) што и значи дословно четврт.
-
Њемци кажу фиртел (Viertel) што и значи дословно четврт.
Да, и код нас се за четвртину неке целине користи израз фртаљ.
-
У нас се исто говори, само не еда, него једа - Једа иђе иког?
Још једна интересантна је рашта или раешта - ради чега.
Одакле сте поријеклом?
И код нас се говорило „рашта", али и код Његоша:
Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити 😀
-
Одакле сте поријеклом?
И код нас се говорило „рашта", али и код Његоша:
Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити 😀
Из Херцеговине, Мостар. Поред рашта говорило се и севет чега? - зашто, због чега
-
Из Херцеговине, Мостар. Поред рашта говорило се и севет чега? - зашто, због чега
Брато, јеси ли се тестирао?
-
Брато, јеси ли се тестирао?
Јесте ћаћа :)
-
Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.
-
Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.
"Сними (е)то" - у руском језику има исто значење које му је придавао твој деда: спустити нешто... "сними ето са стола" (чита се "сними ета са стала", акценат је задњем слогу) - значи "спусти то са стола".
-
Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.
Моја баба и дан данас тако говори нпр. сними тај полувер са себе :)
-
Моја баба и дан данас тако говори нпр. сними тај полувер са себе :)
Да, и ја знам за то значење. Више је у смислу "скинути нешто са себе или са неког места" неко "спустити".
-
Да, и ја знам за то значење. Више је у смислу "скинути нешто са себе или са неког места" неко "спустити".
Тачно тако, више је у том смислу било употребљивано.
-
Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:
"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...
-
Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:
"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...
Незнам из ког си краја али то је код нас у ПП стандард, поготово код старијег стсновништва...
-
Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.
Да, и моје бабе и ђедови користе тај израз у значењу скинути. Нпр. снимити кајмак са млијека.
С друге стране, пошто су речи снимати и скидати били синоними, слушао сам старе људе како кажу "скида камером"
-
Један карактеристичан израз из мога краја, а нисам га чуо у другим местима, па ме интересује да ли се користи још негде:
"ако Бог да" (изговара се као да је у питању једна реч) са значењем "куда си кренуо", "где ћеш"...
У Херцеговини кад год се прича о некој радњи у будућности каже се акобогда :)
-
Незнам из ког си краја али то је код нас у ПП стандард, поготово код старијег стсновништва...
У питању је горњи Ибар, данашње северно Косово, управо потез где се укрштају два дијалекта, зетско-рашки и косовско-ресавски. Мислим да је "акобогда" у значењу "куда си кренуо" карактеристика код говорника зетско-рашког дијалекта, посебно у областима око Сјенице према Штавици, па се прелило сеобама у свим смеровима.
Још неке речи које ми сад падоше на памет, већином рекао бих турцизми, карактеристичне за овај простор су: догнати (дотерати), коџа (доста), себет мене (због мене, ако сам ја разлог), једнама (једном, још једном), тајдан (увек), споменута ложица (кашика), жељка (корњача), тамон (ђаво), коштан (кестен), мавез (марама), жив ти ја и жи' ми ти... има још доста тих речи и израза, којих се не могу сетити тренутно.
-
У питању је горњи Ибар, данашње северно Косово, управо потез где се укрштају два дијалекта, зетско-рашки и косовско-ресавски. Мислим да је "акобогда" у значењу "куда си кренуо" карактеристика код говорника зетско-рашког дијалекта, посебно у областима око Сјенице према Штавици, па се прелило сеобама у свим смеровима.
Још неке речи које ми сад падоше на памет, већином рекао бих турцизми, карактеристичне за овај простор су: догнати (дотерати), коџа (доста), себет мене (због мене, ако сам ја разлог), једнама (једном, још једном), тајдан (увек), споменута ложица (кашика), жељка (корњача), тамон (ђаво), коштан (кестен), мавез (марама), жив ти ја и жи' ми ти... има још доста тих речи и израза, којих се не могу сетити тренутно.
Од наведених израза код нас се само коридти"догнати" и спорадично жив ти ја, жив ми ти.Од осталих термина препознајем само коштањ који сам чуо живећи пар година у ПГ.
-
"А САМНЕ (сване), ми у шуму, по ЦИП ЦИЈЕЛИ дан :)
-
Од наведених израза код нас се само коридти"догнати"...
Ima i izraz "nagnati". Malo stariji verovatno pamte kad je Velja Ilic imao zadatak da nagna babu ;D
https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E
-
Ima i izraz "nagnati". Malo stariji verovatno pamte kad je Velja Ilic imao zadatak da nagna babu ;D
https://www.youtube.com/v/cN3uZxE_W3E
Има и сагнати тј. санјети, па сјаргати као на пр. " Сјаргај овце низ Крново"... биће " безбели" још којекаквих израза...Има у одбојци детаља који се тичу гажења линије, и ја кад би на тренингу реко да је неко "чепо" линију обавезно би се прекидо тренинг и подгоричани ни се ваљали од смијеха...
-
Ево мало хумора на тему
https://youtube.com/v/HD4ak8wtY8c
-
Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.
Исто у Тимару, то јест Подкозарију.
С лингвистичке тачке гледашта [снимати] је и у прасловенском означавало [узимати с врха] и разлаже се на префикс и коријен [сн-] [-имати].
За оне који желе знати мало више
Данашњи префикс с у прасловенском гласио је сън- и истога је поријекла као грчко син- (σύν-) или латинско кум- (cum-).
Када је сн- стајало пред сугласником крајњи глас "н" се је ассимиловао, а када је стајало пред самогласником остајало је очувано. Тако се каже съ-кинути, съ-брати, но сн-имити.
у вези с глаголским коријеном ети, јмем, јмеш или у трајном облику имати, имам, имаш, он се налази у следећим старосрбским глаголима, а сада само спорадично и у измијењом облику.
узети, узмем, узмеш, узме, тајни облик узимати, узимам, узимаш, узима...
пријети, пријмем, пријмеш, пријме ... приимати, приимам, приимаш, приима ...
Иако се у србском данас каже пријем, ген. пријема, то је недослиједно и позајмица из русскога; у србском духу било би казати пријам, ген. пријма, тако да постоји хармонија са другим
именицама истога коријена као што су сајам, ген. сајма, најам, ген. најма, зајам, ген. зајма и тако редом.
изети, измем, измеш, изме... изимати, изимам, изимаш, изима... од тога именица изјам, ген. изма
У средњевјековном србском тексту о приправљању лијекова пише [узми јабуку та изми зрнца] што ће рећи [узми јабуку те извади зрнца], а значило је и порез,
конфискација, нпр. у повељи бана Кулина стоји [да ходе власи свој добитак без всакога изма] што ће рећи [да ходе власи своју стоку без свакога пореза];
најети, најмем, најмеш, најме... наимати, наимам, наимаш, наима... именица најам, ген. најма ... данашњи глагол најмити постао је од именице најам, а ранији глагол се изгубио.
отети, отмем, отмеш, отме ... отимати, отимам, отимаш, отима ... именица би била отјам, отма, но усталила се отмица.
снети, снимем, снимеш, сниме... снимати, снимам, снимаш, снима;
зајети, зајмем, зајмеш, зајме - окупирати или дати у зајам;
Глагол занимати и придјев занимљив нису србски, но преузети из русскога; у србском језику било би
дослиједно казати зајимати и зајимљив, како гласи и у чешком;
ујети, ујмем, ујмеш, ујме - ухватити, ухапсити, задржати, а именица ујам - дио брашна, који воденичар задржава као наплату за своју услугу.
-
Јеси`л мог`о ?(Јеси ли могао?). У Пећи се поздрављао човек који је имао неко путашествије.
Кад сам расељен дошао у Београд па овакво питање поставим људима, већином су ме гледали упитно или постављали питање" шта, јел сам могао?" па сам имао потребу да им објасним да то значи кад човек крене од једне тачке и стигне до друге, на путу могу да му се издешавају многе згоде и незгоде, па се због тога и приупита "Како си? Јеси`л мог`о" доћи, стићи жив и здрав са тог пута.
Тачно описано. Сто пута сам то чуо.
-
У мом крају се и данас, код старијих људи, може чути "забожатар", скраћено од "За Божији атар", што у слободном преводу значи "Кумим те Богом".
-
Тачно Дамјане, то сам заборавио - "Пи, налет те било"
Претпостављам да је у питању клетва - на лет(о) те било или не било.
Шта кажу стручњаци? Hands of ... нешто? :D
Моја претпоставка је да је налет настало метатезом од lanet, на турском проклетство.
Имају Турци и сличну клетву "lanet olsun!" "lanet olsun sana!"
https://tureng.com/en/turkish-english/lanet%20olsun!
Реч је арапског порекла, има исто значење и изговара се нешто другачије.
Кога занима може да кликне на звучник при врху странице, испод English
https://context.reverso.net/translation/arabic-english/%D9%84%D8%B9%D9%86%D8%A9
-
Две речи које сам записао приликом дугог бабиног излагања:
Стовна - тестиче за воду
Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама
Баба је из Бублице код Бојника, са прецима из Црне Траве, из Мелну и из села Рила.
-
Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама
Овде видимо стари словенски назив за оца - башта. Писали смо о томе раније:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4310.msg143113#msg143113
Назив старибашта (стари отац) био би пандан називу старамајка.
-
Две речи које сам записао приликом дугог бабиног излагања:
Стовна - тестиче за воду
Старибашта - најстарија мушка особа у домаћинству, пошто су они живели у прилично великим заједницама
Баба је из Бублице код Бојника, са прецима из Црне Траве, из Мелну и из села Рила.
Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо крчаг.
Крчаг је ушла у прасловијенски језик из аварскога у којем курчаг означава мјех, мјешину за воду.
Иста или слична ствар се назива и врч и потиче од латинскога urce(us) https://en.wiktionary.org/wiki/urceus#English (https://en.wiktionary.org/wiki/urceus#English)
У далмацији кажу бокал и тај назив потиче из вњетачкога boccale.
Понегдје у Србији ће рећи кондир које потиче од грчкога кантарион, могуће посредством турскога.
Крчаг имају сви Словијени, врч само јужни, кондир је србски регионализам, бокал је далматински, а стомна бугарски.
-
Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо
Није само на бугарском :)
https://tekstovi-pesama.com/milica-milisavljevic-dugalic/marijo-deli-bela-kumrijo/32606/1 (https://tekstovi-pesama.com/milica-milisavljevic-dugalic/marijo-deli-bela-kumrijo/32606/1)
-
Никада нисам чуо ријеч тестиче, али знам, да је стомна у бугарском оно што ми називамо крчаг.
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам
-
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам
Ја сам за "тестиче" имао сасвим другу асоцијацију, исто у форми деминутива ;D
-
Ја сам за "тестиче" имао сасвим другу асоцијацију, исто у форми деминутива ;D
А на шта помислиш чувши ријеч "смудац"?
-
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам
Јесте, постојала је и народна брзалица у северној Метохији (на подручју косовско-ресавског дијалекта), ја сам сведок:
"У тестиче нема воде ич кап". (Варијанта: У котличе нема воде, ич кап).
Мој друг из клупе се увек јављао на часовима српског језика да издекламује ову брзалицу. :)
А кад учитељица каже, добро, добро, прескочи ту, сети се неке друге, а он одмах крене са другом народном брзалицом:Бела чипка, црна чипка...Каже, научио га деда.
-
Тестиче је деминутив речи тестија, која је (била) у широкој употреби на подручју косовско-ресавског, а мислим и призренско-тимочког дијалекта. Звучи као турцизам
У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве за предмете:
Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.
Упалио "моторче" па га тера низ пут....
Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче" и др.
Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.
Средњи род се доста користи.
-
Познајући људе са свих страна нашег етничког простора, приметио сам да су деминутиви типични за Македонију и југ Србије. А шире гледано, и код Загораца и Словенаца.
-
А на шта помислиш чувши ријеч "смудац"?
Ако не бих ишао банално, на прву лопту, повезао бих са глаголом осмудити, па би "смудац" био неко ко је осмуђен. Али да се одмах оградим: ово сад промишљам као она деца из Кефалице :)
-
Ако не бих ишао банално, на прву лопту, повезао бих са глаголом осмудити, па би "смудац" био неко ко је осмуђен. Али да се одмах оградим: ово сад промишљам као она деца из Кефалице :)
Каже се у Црну Гору "Утекао кад му је дошао смудац гузици". Фигуративно то значи проблем, фрка, а буквално подпалило му под гузицом. Смуда је љутита жена ( букв. жена која лахко плане);
Смудити значи палити или чадити, а у мом селу смудити је значило спалити длаке са заклана прасца. У неким западнијим крајевима смудиво се каже за барут, а смудник за топ.
Има иста ријеч у карпатских Русина https://ukrainian_lemko.academic.ru/12447/%D1%81%D0%BC%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8 (https://ukrainian_lemko.academic.ru/12447/%D1%81%D0%BC%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8)
-
У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве за предмете:
Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.
Упалио "моторче" па га тера низ пут....
Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче" и др.
Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.
Средњи род се доста користи.
Да, ти деминутиви на -че су карактеристични за југоисток Србије. Заправо већ од Крушевца и Поморавља.
Такође упада у очи огроман број назива насеља у средњем роду. Нарочито оних са суфиксом -це.
-
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго
с л о в о - првобитно значило ријеч; буквално "оно што се слуша"; словити;
р и ј е ч - првобитно значило двије ствари: 1) оно што је речено, фраза, говор; 2) тема, ствар
п о с а о - првобитно значило човјека који је посланика, а оно што је сада посао казивало се дјело или работа;
р а д - првобитно значило труд, напор; сродно с ријечју родити, рађати ( првобитно т р у д и т и с е; зато се и каже трудна жена)
р а з л о г - првобитно значило комад земље који је по подијели припао некому - грунт; будући да у њемачком Grund значи и комад земље и основа и узрок, значење разлога је по том узору пренесено и на causa*, што се првобитно казивало у з р о к.
р о б - првобитно означавало дјечака; како и данас роба = жене и дјетца; из тога се развило работа - рад који обавља раб / роб; исто значење имало је и отрок. Праслов. ријеч арбота*узели су Њемци од нас и данас кажу Arbeit*.
п л а т а - је првобитно платно које је имало улогу новца у старих Словена. Коријен ријечи плата и платно је плет, плести;
п о к л о н - је значило клањање пред неким из поштовања; како се каже "Господу се поклонимо"; а то што је сада поклон казивало се - д а р.
љ е з т и, л а з и т и - значило је пењати се; од тога коријена су љ е с т в е - мердевине; а оно што данас је лазити, долазити, полазити итд. је било ходити, доходити, походити како још користи у дијелектима.
п р а в и т и, н а п р а в и т и - је означавало усмјерити на прав пут; од тога су неки други словијенски народи развили значење правити - казати, посавјетовати;
-
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго
р о б - првобитно означавало дјечака; како и данас роба = жене и дјетца; из тога се развило работа - рад који обавља раб / роб; исто значење имало је и отрок. Праслов. ријеч арбота*узели су Њемци од нас и данас кажу Arbeit*.
На Wiktionary је дата другачија етимологија немачког Arbeit:
From Middle High German arbeit, from Old High German arbeit, from Proto-West Germanic *arbaiþi, from Proto-Germanic *arbaidiz, ultimately from Proto-Indo-European *h₃órbʰos (“orphan, servant, slave”), from which English orphan is also derived. Cognate with Yiddish אַרבעט (arbet), Old English earfoþe.
У прилог оваквој етимологији иде и староенглески облик, јер они свакако нису имали контакта са старим Словенима.
https://en.wiktionary.org/wiki/Arbeit
-
На Wiktionary је дата другачија етимологија немачког Arbeit:
From Middle High German arbeit, from Old High German arbeit, from Proto-West Germanic *arbaiþi, from Proto-Germanic *arbaidiz, ultimately from Proto-Indo-European *h₃órbʰos (“orphan, servant, slave”), from which English orphan is also derived. Cognate with Yiddish אַרבעט (arbet), Old English earfoþe.
У прилог оваквој етимологији иде и староенглески облик, јер они свакако нису имали контакта са старим Словенима.
https://en.wiktionary.org/wiki/Arbeit
Коља, хвала ти за допринос. Стиче се дојам, да је орфан англијска ријеч, но анл. Orphan је из грчкога.
Arbeidiz* је реконструкција на основу њем. Arbeit и није становито њено прагерманско поријекло.
арбајт - се наводно твори из наставка -þiz*, но овај регуларно твори именице од глаголске основе провоцирајући преглас.
- gebana > gibþiz > gift
- dribana > dribþiz > drift
- fleugana > flught
-kleubana > klubþiz > kluft
У ту сврху се реконструира глагол arbana или arbijana. Такав глагол постоји и значи "наслиједити" ( њем. erben ) као и изведена именица Erbe. Ако би се по правилу из ових глагола изводила именица са суффиксом - þiz, она би гласила Arft / Erft ( упореди Gift, Drift, Kluft ), но не Arbeit.
Заправо не постоји глагол са одговарајућом семантиком из кога је изведена ова именица, него се глагол изводи из именице, дакле arbeiten. И овај глагол и сама ријеч предоминантни су на простору Њемачке и Саксоније ( одакле су Саси ) а у другим германским земљама користе Werk, werken. Из тих разлога ми се чини, да је ријеч Arbeit преузета из прасловенскога аrbata* која је сама из arbu(s)* - дјечак, роб; које је на индоевсропској равни заиста сродно с герм. Arba ( Erbe = наслиједство и гр. орфан ).
Може бити, да нисам прав и да се негдје варам, но моје убјеђење је за сада оваково на основу тога што Arbeit изгледа као уљез у прилично складном систему творбе именица у прагерманском.
-
У једном делу Шумадије (досељеници од Тимока или са југа) користе деминутиве за предмете:
Додај ми то "кашиче", "шерпиче", "тепсиче" и др.
Упалио "моторче" па га тера низ пут....
Отац му оставио оно "ливадче" више јаруге или "шљиварче" и др.
Често је у употреби "оно момче", "оно девојче", али и "оно бабче што иде друмом" (мисли се на бабу - старицу), "кумче наше", "пашче", комшиче и др.
Средњи род се доста користи.
Моја баба доста користи деминутиве.
Још једна интересантна ствар је да досељеницима са истока нису позната јела фљија и прпећ, док моји у Бучумету који су спој источне и косовске струје спремају оба јела.
-
Моја баба доста користи деминутиве.
Још једна интересантна ствар је да досељеницима са истока нису позната јела фљија и прпећ, док моји у Бучумету који су спој источне и косовске струје спремају оба јела.
Па, и моја.
Пример само:
"јелек"- "јелече"
"марама" - "марамче"
А, да не помињем пок. стрица који је "кад је бивао љут" имао обичај да говори има овде да ради "ножиче"!
Него, напиши ти нама рецепте за та јела. Чини ми се да је г. Амикус отворио негде неку теме за то.
-
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго
У старо вријеме када Срби јоште нијесу познавали концепт расе ријечи црнац (стсрб. чрьньць) и бијелац означавале су монаха ( јер је обучен у црно ) и обичнога човјека ( јер најчешће носи бијелу народну одјећу ).
Тако пише у писању из 1350 г: БѢЛЬЦЬ ДА НѢ ВЛАДАЛЬЦЬ ОУ МАНАСТИРИ (Даничић 3:566)
Ово пишем, да ако прочитате негдје у старој повељи, да знате што се мисли и да не блудите мишљу, да су по старој Србији ходили којекакови Африканци.
-
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.
-
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.
Да, дефинитивно се може чути у Чачку и околини, а углавном се јавља у императивном облику. Поред ових примера које си навео, додао бих још:
Дођидер овамо да те нешто питам
Идидер до тетке и однеси јој лек ;)
Дајдер ми онај чекић
Идеш до продавнице? Купидер ми цигаре
-
Не знам како је у другим деловима Србије, али у Чачку и околини се често на глаголе додаје наставак -ер, -дер.
Види - видиде, видидер
Узми - узмиде, узмидер
Тражи - тражиде, тражидер
Дођи овамо - вамоде, вамодер и сл.
И у Крајини је исто. -де или -дере изражава неки авторитет заповједача по односу на извршитеља. Ћаћа сину може казати "држидере овај колац!" док син ћаћи када би рекао "држидере" добио би по тикви.
Али када се "де" метне пред глагол (де држи) то значи као "држи више, видиш и сам да ми треба помоћ, зар те морам молит'". Исто се може рећи у Босни "де ба држи" или "држи ба".
-
Неке ријечи које су првобитно означавале нешто друго
У старо вријеме када Срби јоште нијесу познавали концепт расе ријечи црнац (стсрб. чрьньць) и бијелац означавале су монаха ( јер је обучен у црно ) и обичнога човјека ( јер најчешће носи бијелу народну одјећу ).
Тако пише у писању из 1350 г: БѢЛЬЦЬ ДА НѢ ВЛАДАЛЬЦЬ ОУ МАНАСТИРИ (Даничић 3:566)
Ово пишем, да ако прочитате негдје у старој повељи, да знате што се мисли и да не блудите мишљу, да су по старој Србији ходили којекакови Африканци.
Овакво је, вероватно, и порекло имена пиперских и паштровских Црнаца.
Писах о томе раније:
Видели смо да међу Паштровићима један број братстава потиче из племена Пипера... Њихово порекло је од лужанског братства Црнaцa. У више средњевековних текстова речју „црнац“ обележева се калуђер – црноризац. Могуће је да је предак братства био неки разкалуђер или је био важна личност, главар или сл, оставио је потомство а затим закалуђерио, те су потомство назвали Црнцима (паралела са презименом Калуђеровић).
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/?script=cir
-
Срби имају неке ријечи, које су други народи утратили. Једна такова ријеч је к у ћ а. Она је сродна с глаголом кутати, укутати ( нпр. укутати у ћебе ). Данас се ријеч куща находи у поетском русском, а у повиједањи - бит' ће, да је - Титмара о словијенскијех предхришћанскијех духовницих ови су имјели као храм дрвену конструкцију укутану у тканину или кожу и то су називали "кућа" (kõtja). Зато други Словијени имају ријеч хижа коју су Срби утратили.
Још једна стара ријеч је п и ћ а заједно с глаголом п и т а т и. Тако се некада називала храна и хранити. Зато се за животињу која се храни говорило да је п и т о м а. А сама ријеч хранити значила је чувати, храна - намирнице које се чувају, а сахрана или похрана тијела нема везе са једењем него са очувањем посмртних остатака ( за разлику од сажигања ).
Ако неко помисли да пиће и пића звуче слично, раније тако није било, јер је пиће постало од пит-ⲓⲉ* а пића од пыт-ⲓⲁ* (пити и пытⲁти). Слично значење ријечи пытати имала је и ријеч крмити и крма.
-
Срби имају неке ријечи, које су други народи утратили. Једна такова ријеч је к у ћ а. Она је сродна с глаголом кутати, укутати ( нпр. укутати у ћебе ). Данас се ријеч куща находи у поетском русском, а у повиједањи - бит' ће, да је - Титмара о словијенскијех предхришћанскијех духовницих ови су имјели као храм дрвену конструкцију укутану у тканину или кожу и то су називали "кућа" (kõtja). Зато други Словијени имају ријеч хижа коју су Срби утратили.
Можда и топоним Хоча има везе са овим о чему пишеш. Мада, видим да је за Хочу најчешће тумачење да долази од личног имена.
Како год, мени је смешно било 1993. кад су власти Републике Српске одлучиле да Фочу назову Србиње, јер је Фоча турцизам. У називу Фоча једино глас Ф може бити последица османског доба. Требало је просто да врате стари назив ове вароши - Хоча.
-
Још једна стара ријеч је п и ћ а заједно с глаголом п и т а т и. Тако се некада називала храна и хранити. Зато се за животињу која се храни говорило да је п и т о м а.
У мом завичају (Горње Полимље) за сточну храну која се оставља за зимски период каже се управо - пића (краткоузлазни нагласак на првом слогу).
-
Можда и топоним Хоча има везе са овим о чему пишеш. Мада, видим да је за Хочу најчешће тумачење да долази од личног имена.
Како год, мени је смешно било 1993. кад су власти Републике Српске одлучиле да Фочу назову Србиње, јер је Фоча турцизам. У називу Фоча једино глас Ф може бити последица османског доба. Требало је просто да врате стари назив ове вароши - Хоча.
Први писани помен из 15. в. каже "Хотча",веома могуће, да се односи на земљу некојега Хотка. Друге етимологије не видим.
Занимљив је и назив ријеке Ћехотина, што ће рећи, ТѢхотина. Могло би бити, да стоје у њекој давној вези.
-
Било је приче скоро о Шопима и Торлацима. Ево примера торлачког кроз једну песму Момчила Моме Милошевића.
PANAĐUR
Okupe me baba Sovja u bosiljak,
natrlja me s matočinu travu,
odstriže mi kosu, cel naviljak,
s varen sapun opere mi glavu.
Prebaje mi od stra i uroci,
zavrže mi beleg s maramičku,
da rastera urok po potoci,
da odbrani na ubavl'k kličku.
Najde prašnjiv sat u staro ormanče,
sitne pare zbere po zastruzi.
Sat ne čuka, al ubav na lanče,
pare za svirajću, prsten, l'skavi belčuzi.
Na artišku piše kakvo se pazari:
sirište, kvasc, krupica i gas za veneri,
lončence u koje se samo kava vari,
sinja galica, katran i ekseri.
Takoj namazan, udešen, jurnem u Palanku,
na vašar, premenjen u probrane drešće.
Ništa ne pazarim, i poslednju banku
potrošim na klaćer, cirkus i vrtešće.
-
Било је приче скоро о Шопима и Торлацима. Ево примера торлачког кроз једну песму Момчила Моме Милошевића.
PANAĐUR
Okupe me baba Sovja u bosiljak,
natrlja me s matočinu travu,
odstriže mi kosu, cel naviljak,
s varen sapun opere mi glavu.
Prebaje mi od stra i uroci,
zavrže mi beleg s maramičku,
da rastera urok po potoci,
da odbrani na ubavl'k kličku.
Najde prašnjiv sat u staro ormanče,
sitne pare zbere po zastruzi.
Sat ne čuka, al ubav na lanče,
pare za svirajću, prsten, l'skavi belčuzi.
Na artišku piše kakvo se pazari:
sirište, kvasc, krupica i gas za veneri,
lončence u koje se samo kava vari,
sinja galica, katran i ekseri.
Takoj namazan, udešen, jurnem u Palanku,
na vašar, premenjen u probrane drešće.
Ništa ne pazarim, i poslednju banku
potrošim na klaćer, cirkus i vrtešće.
Eто и ту "лонченце"!