Кратка анализа Y днк из рада:
Издвојен је Y днк из више појединаца, али се на крају дошло до 9 специфичних хаплотипова. Овако су распоређени у двије анализиране културе:
Старчево:
F*(M89)- 3
G2a2b (S 126)- 2
G2a (P15)- 1
I2a1(P37.2)- 1
ЛБКТ:
I1 (M253)- 1
G2a2b (S126)- 1
Хаплогрупа F се и данас може наћи широм Европе у мањим фреквенцијама.
Хаплогрупа G2a2b (S126) је данас најзаступљенија у Анадолији, и обалском дијелу источног Медитерана, нађена је и раније у налазишту ЛБК у Њемачкој. Код нас је присутна кроз подграну М406, тако да би ти појединци ( а има их на пројекту) заиста могли бити директни генетски насљедници Старчевачке културе. Додатак: СНП S126 практично обухвата сву европску г2а, и М406 и P303 i L497, тако да насљедници културе Старчево нису само М406 већ сви наши Г2а хаплотипови.
Хаплогрупа I2a1(P37.2) и досад је налажена заједно са Г2а на неолитским налазиштима, али и на мезолитским. Као претходно палеолитско становништво, ова хаплогрупа је изгледа била широко,а ријетко распрострањена у читавој Европи.
Хаплогрупа I1 (M253) је пронађена доста јужно што може да значи да је било неког помјерања неолитско-мезолитског становништва са југа ка сјеверу.
Горња карта показује стање у Европи око 5000 г. пне. То је период прије доласка Индоевропљана R1a i R1b. Видимо из овог истраживања, а и из претходних истраживања да палеолитско-неолитско становништво живи у симбиози.
Из свих досадашњих неолитских студија у европи недостаје и хаплогрупа Ј било које врсте. Све ово указује да је хаплогрупа Ј у Европу вјероватно дошла индоевропском инвазијом, највјероватније заједно са R1b.
Такође је интересантно да хаплогрупа Е1б није нађена на подручју неолитске централне Европе, али је нађена на неолитском налазишту Пресоване керамике у Каталониј. Та култура је иначе захватала и западни дио Балкана, а налази из каталоније били су блиски данашњим нашим Е1б. Са друге стране, хаплотипови Страчевачке културе не показују генетску сродност са данашњом популацијом Западног Балкана. Све ово указује да су постојале двије струје неолитских досељеника са истока: једна источно- балканска и централноевропска у којој је доминирала хаплогрупа Г2а и друга западно-балканска, западно-медитеранска у којој је доминирала хаплогрупа Е1б. Не бих искључио ни могућност да су преци Е1б морским путем дошли са сјевера Африке.
Све у свему, употпуњује се слика генетске праисторије Европе.