Аутор Тема: Средњовековни бенедиктански манастир у Банату и легенда о сахрањеној принцези  (Прочитано 2507 пута)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Надам се да је ова тема у складу са правилником. Ради се о једној малој археолошкој причи која некоме можда буде и занимљива.

Разоноде ради, копао сам по старим мађарским документима у вези једне локалне, банатске приче. Наиме, Српски Итебеј, село у Банату које ове године слави 800 година постојања и самим тим је једно од најстаријих насеља у крају, обилује локалним легендама од којих су нека везана за археолошка ископавања вршена у прошлости. По тој легенди, једном давно су дошли археолози и открили подземни улаз, катакомбу, за коју се испоставило да је уклета јер би свако по уласку у њу страдао. Истраживања су због тога прекинута а народ је тај подземни улаз претрпао и сакрио. То је све што се тиче те легенде.

А ево шта сам успео да ископам од комшија мађара (највише из једне монографије о торонталској жупанији), уз помоћ асистента-преводиоца гугла, а за шта мислим да има везе са том, наизглед, чудном причом.

Првобитно се на месту села налазио бенедиктански манастир Витубу, „Prepozitura de vibulin vitubu“ одакле се сматра да потиче назив Итебеј. Сам манастир се заправо налазио надомак данашњег села, „између седам хумки“ крај Старог Бегеја. Манастир се спомиње 1219. у списима чанадске жупаније јер су тамошњи монаси, изгледа, топили златно посуђе и ковали новац, што је наравно било илегално. Након што су разоткривени, монаси се разбежаше а манастир је потом имао бурну историју и често мењао власнике. Потпао је чак и под секуларну власт.

Од 1223. до 1239. жупник или парох манастира био је неки Михаљ, односно Михајло а након рушења од стране татара (или монгола) нестаје са светске позорнице. Татари су пролазили овим регионом 1241. и вршили страховит покољ и уништавали све пред собом, а преживели су побегли ка Карпатима. Могуће да је тада и манастир Витубу уништен, пошто се од тада не спомиње у црквеним списима. Међутим, средњовековно насеље Итебеј је опстало и већ 1276. итебејске поседе купује породица Чанад.

Е сад, пронашао сам да су се заиста вршила ископовања 1906. и утврђено је да је манастир грађен од цигле, а пронађене су и две секире, грнчарија и по неки алат, попут игле за шивење направљене од зуба дивљачи. Међутим, та ископавања су из неког разлога обустављена. А ватикански документи говоре да се у оквиру манастира налазила и црква у чијој је гробници сахрањена једна принцеза, по некима наводно угарска принцеза. Што се тиче манастира, претпостављам да је изгледао нешто попут оног у Арачи код новог Бечеја јер је из истог периода, грађен од истог материјала и припадао истом реду.

Претпостављам да је горе описани мит инспирисан стварним ископавањима из 1906. која су из неког разлога заиста обустављена а народ ко народ све претвори у сценарио за филм.  :)

Елем, шта мислите, колико је могуће да је нека средњовековна принцеза заиста сахрањена у том крају?

П.С. Како бих заокружио историјски аспект наше мале приче, напоменућу да је Итебеј потом био у поседу неколико великаша и поново страдао у 16. веку, овај пут од турака, и неко време био готово напуштен. Поново је насељен породицама из унутрашњости Србије у 18. веку а неке су дошле из рашке области. Мађарски географ Елек Фењеш је 1851. описао Српски Итебеј и називао га Рац. Иначе тако мађари и данас често зову Србе, Раци. Е, од тих Срба из Рашке и других области, временом посташе банатске лале.  :)


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Занимљива прича. :) Први пут чујем за ово ископавање и за ту принцезу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Ма прикупљао сам те информације пре неколико година пошто волим локалне легенде и историју.  :)
О археолошким ископавањима сам сазнао на Банатери, а не знам одакле им та информација:

Цитат
Srednjevekovni manastir 
Ostaci pomenutog manastira nalaze se severozapadno od današnjeg Srpskog Itebeja, i njihovo iskopavanje je započeto 1906. godine. Utvrđeno je da je manastir bio izgrađen od cigle, i verovatno razrušen u vreme najezdi Tatara. U okviru manastira se nalazila i crkva, u čijoj je grobnici, prema spisima iz Vatikana, sahranjena i jedna princeza. Iskopavanjem ostataka pronađena je stara grnčarija, oružje (dve sekire), kao i igla za šivenje napravljena od zuba divljači.

А ево управо сам пронашао на вики чланку о Десидеријусу, чанадском бискупу занимљиву информацију о тим бенедиктанцима из Витубуа. Једина грешка је што није код Новог већ Српског Итебеја, мада су та два села једно до другог. Ту се углавном све потврђује, да су ковали новац и побегли:

Цитат
In 1219, Desiderius accused the Benedictine abbey of Ittebő (today Novi Itebej, Serbia) of coin counterfeiting before the Roman Curia. Previously, Andrew II sold and mortgaged royal estates – including the abbey's benefits – to finance his campaign to the Holy Land, which became part of the wider Fifth Crusade. The monks have escaped from the prosecution. Desiderius reported the news to Pope Honorius and King Andrew and seized the land of the abbey for his diocese, simultaneously. Following that Desiderius established a provostry in the place of the abbey and donated the surrounding villages – Csene, Papd (today parts of the commune of Cenei in Romania) and Ivánkahida – to its secular chapter. Pope Honorius recognized the establishment in 1221. Its first provost Michael is mentioned by contemporary records in 1223 and 1239. The provostry was presumably destroyed during the first Mongol invasion.

Е сад не знам шта се десило на крају са тим ископавањима и јесу ли пронашли принцезу или је све остало само на списима из Ватикана.
А управо сам прочитао да је у околини Српског Итебеја пронађено шест локалитета од праисторије преко антике до средњег века. Има доста тих хумки, ко зна чега све нема испод.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Поново је насељен породицама из унутрашњости Србије у 18. веку а неке су дошле из рашке области. Мађарски географ Елек Фењеш је 1851. описао Српски Итебеј и називао га Рац. Иначе тако мађари и данас често зову Србе, Раци. Е, од тих Срба из Рашке и других области, временом посташе банатске лале.  :)

Интересантна прича Гвер.  Ви можда већ знате да је у то време (18 век) парох Итебеја (данас Српски Итебеј) био Милош Црњански (умро 1735) и да се Црњански породица одатле преселила касније северно. Ако добро разумем ту још има неких Црњанских.  То су наравно преци познатог песника, Милоша Црњанског.  О томе и о овом манастиру Витубу, писао је и наш Александар Маринковић.

https://www.poreklo.rs/2012/10/14/poreklo-prezimena-srpski-itebej-%C5%BEiti%C5%A1te-gornji-banat/

Ево овде се могу видети друге археолочке локације које су до сада познате али ја нисам видео Витубу.
http://www.zrenjaninheritage.com/arheologija


Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Не знам да ли су Црњански и даље присутни али знам да их је било у селу до релативно скоро. Њихова стара кућа је у близини цркве.

Хвала на линковима, нисам знао да има толико налазишта у том делу Баната. Видим да се баш спомиње једна хумка код Итебеја, има их доста али не знам одакле потичу, јесу ли то старе гробнице или шта.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
@Гвер
Тих хумка има доста и јужније у области Вршца и Беле Цркве. Имам утисак да се то слабо истражује јер нема се пара а ни много интересовања изгледа. Интересантно би било сазнати да ли хумке потичу из сличног времена тј. култура. Нажалост, чак и значајнија Банатска налазишта као Житовар (претпоставља се темељи једна од нај ранијих хришћанских црква) недалеко од Подпорња и Средишта, јако споро напредују.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80

Ако будете још нешто нашли о Витубу, било би врло интересантно о томе прочитати.

« Последња измена: Јун 13, 2019, 09:22:51 поподне Бећар »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
@Гвер
Тих хумка има доста и јужније у области Вршца и Беле Цркве. Имам утисак да се то слабо истражује јер нема се пара а ни много интересовања изгледа. Интересантно би било сазнати да ли хумке потичу из сличног времена тј. култура. Нажалост, чак и значајнија Банатска налазишта као Житовар (претпоставља се темељи једна од нај ранијих хришћанских црква) недалеко од Подпорња и Средишта, јако споро напредују.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80

Ако будете још нешто нашли о Витубу, било би врло интересантно о томе прочитати.

Жидовар је свакако најпознатији по келтском опидуму, најбоље истраженом на територији Србије.
Чињеницама против самоувереног незнања.