90. Пантић, Михољдан, Тријешница/Бијељина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип са само једном израженијом вриједности маркера, DYS439=14. По укупном хаплотипу најближи му је Мијатовић, Ђурђевдан, Љубетово, Зеница (2/24), с тим да Мијатовић не посједује ову карактеристичну вриједност DYS439=14. Ипак, због релативне географске блискости требало би ову везу узети у обзир. По хаплотипу нема блиских михољштака, а нема ни неког блиског са подручја сјевероисточне Босне. Укратко, због модалности хаплотипа, мало се шта може рећи.
Велибор Лазић је оставио сљедеће податке о поријеклу ове породице:
"Пантић, Тријешница, Бијељина, Михољдан - Радмила Кајмаковић у монографији "Семберија" наводи да у Тријешници постоје два засеока, од којих је један Пантићи. За Пантиће каже да су "старинци", што је веома интересантна констатација. Под старинцима би требало да се подразумијева становништво које претходи таласу досељавања из друге половине 18. вијека. Тешко да се ради о правим старинцима, односно остацима средњовјековног становништва, него је вјероватније да су у питању они који су насељени у току прве аустријске управе у овим крајевима и одмах након повратка Турака, тј. 20-их и 30-их година 18. вијека. Пантићи наводе предање о томе да су истог поријекла са Ивковићима, индустријалцима и трговцима из Бијељине, једном од најистакнутијих српских породица из периода прије 2. свјетског рата, од којих је поријеклом и некадашњи истакнути београдски политичар Бранислав Ивковић. Ипак, ово предање треба узети са резервом. Наиме, Ивковићи славе Јовањдан. Наравно, није могуће искључити то да је било промјене славе, али то није једини аргумент који указује на то да је потребан опрез код тумачења тог предања. Ивко, по ком Ивковићи носе презиме, по предању доселио се у Семберију (не одмах у саму Бијељину, него наводно у Бродац) из Автовца у Херцеговини, између 1820. и 1830. године, док се за Пантиће већ и из година рођења четворице домаћина пописаних 1850/51, али и навода да су у питању старинци, може претпоставити раније досељење. У сваком случају, треба додатно проучити евентуалну везу између тих породица, јер она можда и постоји, ако не по мушкој, можда по женској линији. Чињеница је да према попису из 1850/51. године од 17 домаћинстава у Тријешници четири припадају Пантићима, што свакако указује на значај и старост ове породице у оквирима Тријешнице."