Аутор Тема: I2-Z17855  (Прочитано 135342 пута)

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1390
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: I2-Z17855
« Одговор #660 послато: Мај 16, 2024, 05:02:42 поподне »
Upravo to i ja mislim, ali koji su to Srbi, koje grane možemo povezati sa Srbima? Raspodelišmo sve grane i podgrane na 7 slovenskih plemena, na Bugare, proto-Bugare, Albance( čak i to), ispadne sa srpske zemlje konstanto naseljavaju neke izbeglice nesrpskog porekla? Kada se čita sa strane zaista deluje tako. Meni to ne deluje kao moguće, pa kakav bi onda asimilacioni potencijal imali ti malobrojni Srbi da sve te silne Slovene i neslovene asimiliju, a mi nemožemo naći dve grane koje bi povezali sa njima? Milsim da je to sve po malo nategnuto, uostalom kako mi možemo znati  da se npr Timočani i Srbi nisu smatrali za isto( sa sigurnošću)?Mislim da su kao srpska plemena okarakterisana ona koja su bila unutar teritorije koju su kontrolisali srpski vladari u odrdjenom periodu, ali mi sa sigurnošću ne možemo biti sigurni da nije bilo još po neko slovensko pleme koje je bilo makar blisko Srbima, a da je ostalo van srpske teritorije u nekom periodu. Meni Nemanjićka osvajanja deluju motivisana još nečim osim pukim imperijalizmom, pretpostavljam da su makar morali imati kritičnu masu naroda koji ih podrzava u tim novo osvojenim teritorijama da bi se uopste odlucili na tako nesto?
Не треба заборавити да прву државну организацију на Балкану Словени стварају са Бугарима. Словене и Бугаре је здруживала заједничка борба против Византије, зато Словени нису реаговали што је врховна власт допала Бугарима и што су ови својом организацијом и именом дали карактер тој новој држави, јер су се међусобно помагали и у борбама и у одбрани, а са друге стране били су спојени и извесном традицијом од раније, преко Авара сродним Бугарима.  Када су словенска племена признала бугарску врховну власт, а признала су је јер су ови просто били војнички боље спремнија, организованија целина, Бугари су иако малобројни, неке од њих померили знатно према западу и југу, као неку врсту својих предстража, а познато је и да је простор Рашке био дуго времена оод њиховом контролом, под контролом бугарословена. И ту леже објашњења за наше бројне генетичке повезнице из раног средњег века са Бугарима, Грцима, Албанцима, а неке леже и у пропасти Првог Бугарског царства, успостављањем поновне власти Византије и у гушењима бројних словенских устанака које су га пратиле и додатним миграцијама на запад. Зато није лако дати јасне одговоре на твоја питања, а осим тога у том периоду долази и до продора Угара на Балкан, а знамо да су и они били препуни подјармљених словенских племена, са сличном генетиком и тд.
« Последња измена: Мај 16, 2024, 05:06:40 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже kocovic

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 113
Одг: I2-Z17855
« Одговор #661 послато: Мај 16, 2024, 05:14:00 поподне »
Свакако да је Z17855 дошла однекуд у Рашку.  Само је питање у којем таласу словенских сеоба, ја лично сматрам  највећим делом још у првим таласима насељавања  са Доњег Дунава од 6-7 века као ударним валом.   Дочекала је новопридошло племе под именом Срби и стопило се са њим и обликовало српски народ каквог мање-више познајемо.

Ако би баш морао да издвојим племе(на) рекао би да су Срби који су добили Z17855 на ДНК тесту вероватно били Драговити и Вајунити, пре него што су постали Срби.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1135
  • I2-PH908>Y56203
Одг: I2-Z17855
« Одговор #662 послато: Мај 16, 2024, 06:26:51 поподне »
Не треба заборавити да прву државну организацију на Балкану Словени стварају са Бугарима. Словене и Бугаре је здруживала заједничка борба против Византије, зато Словени нису реаговали што је врховна власт допала Бугарима и што су ови својом организацијом и именом дали карактер тој новој држави, јер су се међусобно помагали и у борбама и у одбрани, а са друге стране били су спојени и извесном традицијом од раније, преко Авара сродним Бугарима.  Када су словенска племена признала бугарску врховну власт, а признала су је јер су ови просто били војнички боље спремнија, организованија целина, Бугари су иако малобројни, неке од њих померили знатно према западу и југу, као неку врсту својих предстража, а познато је и да је простор Рашке био дуго времена оод њиховом контролом, под контролом бугарословена. И ту леже објашњења за наше бројне генетичке повезнице из раног средњег века са Бугарима, Грцима, Албанцима, а неке леже и у пропасти Првог Бугарског царства, успостављањем поновне власти Византије и у гушењима бројних словенских устанака које су га пратиле и додатним миграцијама на запад. Зато није лако дати јасне одговоре на твоја питања, а осим тога у том периоду долази и до продора Угара на Балкан, а знамо да су и они били препуни подјармљених словенских племена, са сличном генетиком и тд.

Lepo objašnjeno.
Poznato je i meni to donekle, međutim stekao sam utisak kao da su Srbi u nekom momentu preuzeli sve južne Slovene kao svoje, možda me neki izvori navode na pogrešan zaključak, ali doima se kao da su se ta plemena u nekom momentu okupljala oko Srba, verovatno je to i logično, čini mi se da je najveća sličnost upravo između tog Srbin-Sloven, možda je to bio logičan sled događaja.
Mi još uvek nismo sigurni šta ime Srbin znači, a vrlo je teško razumeti kako je to bilo viđeno od strane raznih slovenskih manjih plemena, jer mi imamo i na prostoru češke i nemačke pomene raznih Srba koji po svoj prilici nisu bili nužno deo istog roda.

Postoje li neke grane koje su dobri kandidati za izvorno srpsko pleme?
« Последња измена: Мај 16, 2024, 06:30:58 поподне barbarylion »

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1135
  • I2-PH908>Y56203
Одг: I2-Z17855
« Одговор #663 послато: Мај 16, 2024, 06:29:40 поподне »

Сва освајања, вазда и свуда имали су позадину материјалне користи. Мјесто које "држиш" пуни ти закладе и даје ти залихе да наимаш нове војнике, коима ћеш бранити оно што јур имаш у закладима.

Koliko mi je poznato makedonski Sloveni su dočekali Nemanjiće kao oslobodioce? Takođe, interesantan mi je i odabir glavnih gradova tj prestonica za vreme njihove vladavine?

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 936
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: I2-Z17855
« Одговор #664 послато: Мај 16, 2024, 07:58:23 поподне »
Lepo objašnjeno.
Poznato je i meni to donekle, međutim stekao sam utisak kao da su Srbi u nekom momentu preuzeli sve južne Slovene kao svoje, možda me neki izvori navode na pogrešan zaključak, ali doima se kao da su se ta plemena u nekom momentu okupljala oko Srba, verovatno je to i logično, čini mi se da je najveća sličnost upravo između tog Srbin-Sloven, možda je to bio logičan sled događaja.
Mi još uvek nismo sigurni šta ime Srbin znači, a vrlo je teško razumeti kako je to bilo viđeno od strane raznih slovenskih manjih plemena, jer mi imamo i na prostoru češke i nemačke pomene raznih Srba koji po svoj prilici nisu bili nužno deo istog roda.

Postoje li neke grane koje su dobri kandidati za izvorno srpsko pleme?

Vrtimo tu priču godinama a niti je bitno niti će se to ikada saznati. Nemoguće je saznati jer su materijalne kulture koje se vezuju za proto Slovene vrlo slične, uz neke regionalne razlike. Plus nisu koristili pismo, odnosno koristilu su nesto nalik runama na drvetu koje brzo propada. Najveći problem je taj što su kremirali mrtve. Moglo se desiti da jedan rod formira pleme a da ga drugi nadjača i preuzme ime, kao što se desilo u Bugarskoj. Što se mene tiče može biti bilo koja haplogrupa, čak i neke koje ne vezujemo za Slovene. A na Balkan 1000% nisu došli noseći samo jednu, doneli su ih bar četri. Pošto izvornu grupu kao što rekoh nećemo saznati, možda saznamo kojih su haplogrupa bili pripadnici vladarskih porodica u periodu do Nemanjića. Tamo negde postoji nekropola koja koju tek treba otkriti, a kada se otkrije valjalo bi testirati ostatke i to će biti valjani putokaz, dobra osnova za konačnu pretpostavku haplogrupe arhonta Srba ali i dobrog dela plemena. Da je Strojimirov pečatnjak otkriven “in situ” u nekom grobu sa pokojnikom to bi recimo bio dobar trag. Tako nešto da se pronađe i da se uzme uzorak to bi ti bio dokaz nad dokazima. Dakle ništa dok ne proradi kramp i lopata.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.