Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Небојша]

Поклапања Србина из околине Теслића:


Диздаревић, муслиман, I2-M423

Диздаревића има пуно у тим крајевима. Једни Диздаревићи су E-V13.

Бјелетић, вероватно Црна Гора, или Херцеговина, I2-S17250
Ђуровић, I2-S17250
Босанчић, I2-S17250
Врдољак, католик, ХР, I2-S71250

[Небојша]

Џелебџић, Срђевдан, Златибор, Србија, E-V13

Џелебџићи из златиборског округа кажу а су дошли из Пиве

–Џелебџићи (Миленковићи, Нешковићи и Маринковићи), предак им чувао турске „џелепе“ (волове), дошли из Пиве и једна породица са Миленковићима у Никојевићима од којих су Томашевићи у Рожанству, славе Срђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/03/19/poreklo-prezimena-sela-gornja-bela-reka-donja-bela-reka-nova-varos/


Јотановић, Ђурђевдан, Теслић, E-V13>L241

Ова подграна E-V13 је изгледа веома раширена на читавом потезу од Добоја до Бања Луке

За Јотановиће из Чечаве (Теслић) се каже да су дошли пред најездом Турака из Црне Горе/Херцеговине. (Бранко Перић: Чечава). Ту у близини постоји и засеок Јотановићи
http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/jotanovici-44-36-20-n-17-35-25-e/

На попису БиХ из 1991. године Јотановића је било у следећим местима:

Грабовац, Челинац, 3
Љеб, Добој, 3
Станари, Добој, 3

Према шематизму из 1882., Јотановићи из тешањског краја славе исључиво Ђурђевдан.

[Небојша]

Кундуклија, муслиман, Горње Подриње, I1-Z58

Вероватно је матица село Кундуци, Фоча. Било их је још у Витковићима (Горажде).


Вучинић, вероватно Црна Гора, I1-Z63>Y6228


Ивановић, Србија, I1-Z63>Y13946

[Небојша]

Метиљевић, муслиман, Бијељина, N-P189.2

Јања, 3 члана 1991. год.


Пехливановић, муслиман, Босанска Крајина, R1b-Z2103>CTS9219

Највероватније из околине Бихаћа, где их је пописано преко 60 '91 године. Била је и једна кућа Пехливановића у Кличићима крај Цазина.


Дуратовић, муслиман, Босанска Крајина, J1-CTS5368

Дуратовића је било око Цазина, Крупе и Новог. Врло вероватно рођаци крајишких Синобада, илити херцеговачких Влаховића.


Страјин, Војводина, Србија, I2-M223>Z2058


Стошић, САД, G2-P287


Старчевић, Србија, G2a-L497>L42

У презименима има Првујкиће па може бити однекуд из Источне Србије


Гавриловић, Бијељина, J2b-M205

Гавриловића је највише било у Амајлијама. О њима Р. Кајмаковић каже следеће:

"Po predanju, najstariji su u Amajlijama Crnogorčevići. Milan Crnogorčević, zvani Glavonja, doselio se oko 1750. godine. On je imao četiri sina: Ćirka, Mirka, Marka i Đurka. Od njih sada ima 53 kuće Crnogorčevića u Amajlijama. Po drugom predanju, Crnogorčevići su od tri brata: Dike, Milivoja i Jefte, a od druga tri brata su Stanojlovići, Gavrilovići i Savići. Svi Crnogorčevići slave Jovanjdan, a danas se prezivaju: Jeftić, Dikić, Milivojević, Stanojlović, Savić, Gavrilović, Bajić i Stevanović."


Durekovic, највероватније Ђурековић, J2b-M241

Ђурђековићи су углавном Хрвати, иако ми име овде звучи српски (Синиша).

[Небојша]

Берберовић, највероватније Херцеговина, I2-S17250

Берберовића је било у Љубињу, не знају одакле су досељени, и у Мостару (староседеоци) са славом Јовањдан.

[Небојша]

Перишић, БиХ, N-P189.2

Перишића је највише било у Горњем Подрињу. Породична презимена Мишур и Ђоговић, па се на основу тога можда може открити одакле су ови Перишићи.

[Небојша]

Меселџија, Јовањдан, Босанска Крајина, I2a-PH908>Z16983

Меселџије су Срби из Босанске Крајине. Било их је око Гламоча и Купреса, славе искључиво Св. Јована. У Унцу се помиње нека стара породица Меселџија која је одселила управо на Купрес. Могуће да су то преци тамошњих Меселџија, али може бити да их има и више несродних због природе презимена.

Милица је овде поставила питање у вези порекла Меселџија, па ево одговора на неки начин
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2685.0


Милачић, E-V13


Јерковић, Хрватска, E-V13>L241

[Милош]

Меселџија, Јовањдан, Босанска Крајина, I2a-PH908>Z16983

Меселџије су Срби из Босанске Крајине. Било их је око Гламоча и Купреса, славе искључиво Св. Јована. У Унцу се помиње нека стара породица Меселџија која је одселила управо на Купрес. Могуће да су то преци тамошњих Меселџија, али може бити да их има и више несродних због природе презимена.

Милица је овде поставила питање у вези порекла Меселџија, па ево одговора на неки начин
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2685.0

Овај резултат итекако има смисла, јер у ову групу спадају и Вановац, старо презиме Меселџије и Шкрбић и вероватно скоро тестирани Болић. Сви славе Јовањдан и имају карактеристику за Z16983 маркер DS391=10. Вероватно сви поседују и DYS561=15, коју поседује и Шкрбић.

Болић, Јовањдан, Горњи Мељани, Воћин

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи DYS556=11. Нема потпуних поклапања, али сви су му блиски из овог рода: Ђурић из В. Писанице на западу Славоније, Шкрбић и Петковић из Прекаја код Дрвара, Вановац из Џиндића код Високог, Милићевић из Мирашевца у Шумадији, даљим пореклом из околине Књажевца. Сви поседују поменуте маркре и славе Јовањдан.

Сви ови споменути би требало да су Z16983. А вероватно припадају нижој грани А493.

[aleksandar I]

Припада хаологрупи I2-PH908, већ добро испрофилисаном роду који карактеришу маркери DYS19=15 и DYS391=10, као и маркер карактеристичан за Јовањштке у овој групи

Сви ови споменути би требало да су Z16983. А вероватно нижој грани А493.

Добро примијећено Милоше. Ову комбинацију имају Редер (A8740) и Блахници (Y6651)

https://yfull.com/tree/I-Z16983/

[Милош]

Добро примијећено Милоше. Ову комбинацију имају Редер (A8740) и Блахници (Y6651)

https://yfull.com/tree/I-Z16983/

Грана А493 је за сада најјача веза са миграцијом из области Бохемије,  а група 561=15 најбољи кандидати за становништво Порфирогенитове Србије (Рашка и Босна).

[aleksandar I]

Гавриловић, Бијељина, J2b-M205

Гавриловића је највише било у Амајлијама. О њима Р. Кајмаковић каже следеће:
 Po drugom predanju, Crnogorčevići su od tri brata: Dike, Milivoja i Jefte, a od druga tri brata su Stanojlovići, Gavrilovići i Savići. Svi Crnogorčevići slave Jovanjdan, a danas se prezivaju: Jeftić, Dikić, Milivojević, Stanojlović, Savić, Gavrilović, Bajić i Stevanović."

Могуће, мада су Гавриловићи најмалобројнији од Црногорчевића у Амајлијама; свега двије куће. Најбројнији су Јефтићи, баш их има мноооого!

[Иван Вукићевић]

Милачић, E-V13

Ово би могли бити Милачићи из Куча. У том случају Калачи ипак не потичу од Милачића иако и једни и други имају такво предање.

[Небојша]

Ово би могли бити Милачићи из Куча. У том случају Калачи ипак не потичу од Милачића иако и једни и други имају такво предање.

Ово су вероватно Милачићи из Хрватске.

[Небојша]

Могуће, мада су Гавриловићи најмалобројнији од Црногорчевића у Амајлијама; свега двије куће. Најбројнији су Јефтићи, баш их има мноооого!

Погледао сам попис БиХ из 1991. У општини Бијељина, Гавриловића је било у следећим местима:

Амајлије, 9
Батковић, 2
Чађавица Горња, 1

Тестирани је вероватно одатле. Ако би било података о слави и пореклу, па да повежемо некако.

И у селу Велика Обарска (Бијељина) има припадника J-M205, Михајловићи, шире Милетићи, слава Мратиндан.

[Karadag]

Ово су вероватно Милачићи из Хрватске.

Perica-Pero Milačić piše u njegovom radu o Milačićima da su neki Milačići u Hrvatskoj od kučkih Milačića, i tu su najvjerovatnije od početka 20. stoljeća.

[Небојша]

Perica-Pero Milačić piše u njegovom radu o Milačićima da su neki Milačići u Hrvatskoj od kučkih Milačića, i tu su najvjerovatnije od početka 20. stoljeća.

Ти Милачићи из ЦГ су вероватно I1. Ово су врло вероватно Милачићи из ХР, који нису сви повезани свакако. Било их је у Ријеци, Дубровнику, Сплиту, Осијеку и Бјеловару.

[aleksandar I]

Погледао сам попис БиХ из 1991. У општини Бијељина, Гавриловића је било у следећим местима:

Амајлије, 9
Батковић, 2
Чађавица Горња, 1

Тестирани је вероватно одатле. Ако би било података о слави и пореклу, па да повежемо некако.

И у селу Велика Обарска (Бијељина) има припадника J-M205, Михајловићи, шире Милетићи, слава Мратиндан.

99% Амајлије. Славе Јовањдан. Уосталом, речено ми је да су синови Гавриловића у Новом Саду и Београду, тако да то појачава причу око идеје за тестирањем.

Још ако су заиста сродни са Јефтићима, Станојловићима и Дикићима, то је више од пола села. Ту је и Васић J2a; дакле вришти од Ј2.

[Небојша]

Поклапања Личанина Тојаге:

E V13
Пуача; презиме Пуача се такође најчешће јавља међу Србима из Крајине. Били су веома бројни у околини Книна. Слава Никољдан.         

Пуача је из Срба (Лика), слава Никољдан.

Пуача са истом славом било је и у Радучићу (Северна Далмација)

[сɣнце]

Пуача је из Срба (Лика), слава Никољдан.

Пуача са истом славом било је и у Радучићу (Северна Далмација)

Мени се чини, да их има у близини Санскога Моста.
Једном ми је било указано на могућност сродности с Бу(х)ачима, ради сличности у презименима, али добивени налаз коначно одриче ту предпоставку. Што се тиче потицања назива, Пухача је једна врста жабе, и тако се најчешће зове у Дубровнику и околини.

[симо]

Та прича је била везана за родове који славе св. Григорија Назијанзина, свеца заштитника Котроманића. Чека се резултат једног тестираног са Српског ДНК дана са овом славом.

Изгледа да тестирани са Српског ДНК дана ипак не слави св. Григорија Богослова (Назијанзина), већ ипак св. Григорија Чудотворца (Неокесаријског). То су два различита светитеља, али изгледа да су писци Шематизма 1882. године, помијешали ова два светитеља или бар нису јасно назначили о ком тачно се ради ( на једном мјесту пишу св. Григорије Богослов, негдје само св. Григорије,а негдје св. Григорије Неокесаријски). Вјероватно је то био разлог што је Јањатовић приређујући Шематизам закључио да све ове породице славе св. Григорија Назијанзина (Богослова), што видимо да није тачно. Остаје могућност да нека од наведених породица заиста и слави св. Григорија Назијанзина, али је изгледније да све заправо славе св. Григорија Неокесаријског (Чудотворца) који се прославља 30.11.

Уколико је тачно да све ове породице прослављају св. Григорија Неокесаријског, онда ни евентуална веза са Котроманићима није смислена, чији је светац заштитник био св. Григорије Богослов (Назијанзин). Међутим свакако би требало провјерити сљедеће породице (коју заправо славу славе) за које је у Шематизму наведено да изричито славе св. Григорија Богослова: Кривокуће у Бараћима, Мршић, Радман и Пелин у Воларима, Утандићи у Бусовачи, Секулићи и Германи у Јеланској, Ђурђевић и Пекља у Церовици, Тодоровић у Брестову, Чолак у Новом Граду, Ђакић, Тешић, Шегрт и Шатара у Стројицама.

Како год, изгледа да ови који славе св. Григорија Неокесаријског (30.11) чине један генетски род.