Ствар је у томе што су они имали планирани и уиграни покрет Арнаућења за разлику од Срба где се махом неко прикључио због боравка дугог, рада, осећања...
Исто тако и још неки у окружењу. Да не ширим тему сад. Него ето за Арнауте само.
50% Срба потиче од несловјенских, а самим тијем и од несрбских предака, упријек србскоји довољно строгоји нежељи приимати странце. Но када си богатун у окружењу сви ће се за тебе лијепит', каконо сада свак воли имат њемачшки пасош. У оно вријеме многи је чловјек знао и арбанашшки и србски, јербо људи имају своју работу, ваља хљеба зарадити, ваља кому бити пастир, ваља превалит' пут до каковога града продат' сира, продат' стегна и вуне, а Срби би се радовали, када би продавци знали србски, да се не морају мучит' и муцкат'. Паке када би једни друге шли пљачкат' паке се при пред кнезим, ваљало је говорит' на једном језику. Тако је све почело, паке се коло само настављало стотинами година. Као и Срби и сами Арбанаси сложили су се из разних људи. Гдје су они пришли, пак заузели, тко је од других остао и он је постепено се морао уклопит' у арбанашшко дружштво, јербо ваља се дружит', сина оженит', кћи удат', ваља трговат'. И арбанаси су приимали туђих у своје и арбанасе су примали у туђе, а некада су и једни и други приимали неке треће. Сав је народ шарен каконо женска поњава. Само ваља то уразумијет' хладне главе и праздне мисли.
