Сви научници који су се бавили проучавањем латинских позајмљеница у албанском језику, сложили су се да оне нису ушле у албански језик директно, непосреедно из латинског језика. Латинске речи су ушле у албански језик посредством неког другог језика. Овим проблемом се бавио Густав Вајганд, затим Владимир Георгиев, који каже да је најстарији слој латинскуих речи ушао у албански посредством старо-румунског, из источно-балканског романског, а не из далматског тј. западно-балканског романског језика, како би требало да буде да су Албанци потомци Илира или бар староседеоци из времена римске окупације. Тако нпр. старо-латински caballum, рум "cal", алб. "kal", старо-лат. cubitum, рум "cot", алб. "kut", старо-лат. lucta, рум. "lupta", арумунски "lupta", алб. "lufta."
Чињеница је да и најобичније латинске речи у албанском језику немају онај фонетски облик које би требале да имају кад би Албанци били потомци Илира. Латинске речи Албанци нису преузели директно од Римљана, већ посредством неког другог језика. То значи да Албанци никад нису били у директном додиру са Римљанима, што значи да Албанци нису були у областима где су данас у време Римљана. А Илири су били ту у време Римљана, што значи да Албанци нису Илири нити су аутохтони.
Да су Албанци потомци Илира и аутохтони, позајмљенице из латинског не би доспеле код њих преко другог језика, пошто би као аутохтон народ били у директној вези са носиоцима латинског језика - Римљанима.
ПОСРЕДСТВО У ЛАТИНСКИМ ПОЗАЈМЉЕНИЦАМА СВЕДОЧИ ДА АЛБАНЦИ НИСУ ИМАЛИ ФИЗИЧКОГ ДОДИРА СА РИМЉАНИМА, ШТО ЗНАЧИ ДА НИСУ ИЛИРИ НИТИ АУТОХТОНИ. ЈАСНО ЈЕ КАО ДАН ДА СУ ЛАТИНСКЕ РЕЧИ УШЛЕ У АЛБАНСКИ ЈЕЗИК АСИМИЛАЦИЈОМ ВЛАХА ОД СТРАНЕ ПРОТО-АЛБАНАЦА, КАКО У ТРАКИЈИ ДОК СУ ПРОТО-АЛБАНЦИ ТАМО ЖИВЕЛИ (У Тракију су их довели турски Бугари у време кана Аспаруха), ТАКО И У ДАНАШЊОЈ АЛБАНИЈИ, НАЈВИШЕ У ВРЕМЕ ТУРСКЕ ВЛАДАВИНЕ (асимилација и насиље над Власима од стране Албанаца су били редовна појава цело време турске владавине, а кулминација тога је разарање Москопоља).