ово је наводни списак тих малобројних Илирских ријечи које су нам познате:
https://en.wikipedia.org/wiki/Proposed_Illyrian_vocabulary
и Трачких:
https://en.wikipedia.org/wiki/Thracian_language#Remnants_of_the_Thracian_language
према овоме албански изгледа много ближе илирском, свака друга ријеч има неку паралелу у албанском.
Ипак, будући да се ради о Википедији, могуће је да је овим чланцима било манипулисано.
Знам за то, али нпр. теорија Радослава Катичића тврди супротно:
Ја ипак мислим да прото-Албанци нису из Албаније, у првом реду због генетике, а не топонима.
Али то не значи да нису били Илири, можда је прото-албански био некакав источни илирски дијалект с централног Балкана.
Википедијски списак је реално више него натегнут. Једине речи које би се могле сматрати као вероватне илирске позајмице у (прото)албански су rhinos (облак, "re(n)") и реч за ласту (dallëndysh, вероватно од неке варијанте taulant, што је било и име једног илирског племена). Катичић овде сам себи ускаче у уста јер је протоалбански у свом развоју из касног протоиндоевропског до протоалбанског управо имао ту карактеристичну промену sk->h, која је обухватила малтене све речи које у протоиндоевропском почињу са том консонантском групом пре самогласника. Не могу они онда "ретроактивно" да се враћају са h на sk када доспеју на Балкан, то је већ готова промена. Такође је по мом мишљењу та карактеристика ипак настала на самом Балкану. Иначе, и у илирском и у трачком ова промена није констатована, већ су они сачували протоиндоевропску групу сугласника sk-. У сваком случају, код албанског би се онда консонантска група shk испред самогласника увек јављала само у позајмицама из других језика. Ово је прилично јасно када имамо у виду бројне латинске позајмице, али такође изгледа да има и трачких речи са истом променом у албанском, вероватно и илирских, а наравно и самих преузетих топонима. Осим sk->h, још једна карактеристична протоалбанска промена у односу на ПИЕ је сугласничка група sp испред самогласника, која је у албанском дала f, што такође није констатовано ни у илирском ни у трачком.
Иако је Катичић врстан лингвиста, ипак се он није бавио засебно албанским, као што је то случај код Мацингера коме је ужа специјалност управо староалбански, од првих писаних трагова у 16. веку до 18. века. Зато би требало прегледати његове доказе зашто албански никако не може бити потомак ниједног илирског језика или дијалекта, али исто тако ни трачког.