Аутор Тема: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО  (Прочитано 3389 пута)

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« послато: Фебруар 07, 2023, 03:03:50 поподне »
Тема о призренско-тимочки дијалект на српски језик. К'ко је настал? Да ли је уистина дека је това дијалект куј га думав Немањићи?

Јед'н текст на думу од једното село окол Призрен:

ZEĆAT
Biv Abidin-ćaja iz Gora. Imav buljuk ovce od dvanees iljade. U ljeto doteruav buljuk u plajne de imalo poarno pasište. U zima pa, terav buljuk u Ovče polje, a i još podolje – u Junana (Grčko). Tamo biv zimovnik podober. Tamo i u zima ovca ima da pase, ze, koj bi naraniv dvanees iljade ovce na jaslje?
Imav Abidin-ćaja mlogo čobani, mlogo kučiki. Čobani išlje os puške, oz redenici. K'd morav buljuk da prođe prez nekoj grat, Abidin-ćaja išov prvo u zaptie. Im plaćav da čuveet buljuk prez grat. Svaka oborna vrata moralje ljuđi da zaključet iznutra, a zaptie vardilje da ne otvori nekoj vrata i da ne ukrade nekoe imanjče. Os saati i oz d'noi vrvelje ovce proz grat, dori prođe cev buljuk.
Jenput došov Abidni-ćaja oz buljuk u Gora, na ljetno pasište. Tai što mu bilje konjšie i svojbina, došlje na muabet večer i mu reklje:
„Abidin-ćaja, a da dođemo os puške da ti čuvamo buljuk, da ne ti ukradet nekoi ajduci sermia, Bog da čuva?“
„A, ne, ne! Berićat-v'rsan. Tue neje valjatno. Ne možete vie da uščuvate mua stoka, Ni vie, ni ja, ni nikoj. Samo jen Bog. Tiki, da dođete jutre, sabajlje, bes puške, ze imam nešto rabota za vas.“
Jutred'n, ljudi se zbralje i on traživ da mu napreet tri trla: dve goljeme i jeno pomickoo. K'd mu naprajlje, on stanav na strga. Puštiv da vrvet ovce iz jeno, pa popri tue mickoo trlo, u drugo goljemo trlo. On sedav miđi trla i brojv. Ka će prođet četres ovce, četres i prva uzimav i ja turav u tue mickoo trlo. Jope: četres će prođet, četres i prva u mickoo trlo. Ne davav drug da mu broj, eljbet, da ne pogreši. Sam brojv i sam dvoljav ovce za zećat. Nemav poveros u drugi ljudi.
Ljudi gljedalje seir: ka će prođet četres ovce, četres i prva dajma doadila najubava i najkrupna. Ama, Abidin-ćaja niket ne isabiv čere. Će se nasmie, će ja grabne i pravo u mickoo trlo. I jope: druge četres poslabe, a četres i prva najubaa.
K'd završiv dvoljane, u mickoo trlo bilje preko trista ovce. T'ga Abidin-ćaja rekov taam ljudam što gljedalje:
„Ae, s'ga da podeljite ovee ovce fukaram. Taj što ima najmalo – najviše da mu dadete. Kako zn'te vie da je najpravo. Tue vam vi ostavam na šia u amanet. Nemojte oz inćar da deljite. Ja tue ne mogu da urabotam. Vie poarno zn'te koj je po nazor.“
Ga pitalje nekoi Abidin-ćaju, ot tai ljudi što gljedalje:
„Abidin-ćaja, kako b'š najubee ovce da podeljiš za zećat?“
„Ae, bre ljudi! Tue je zećat. Tee ovce nesa mue. Tue je moj borč. Ovce same zneet kua da dođe četres i prva. Ja tuj nemam što da biram. Ste videlje i sami os svue oči. Ako biram ja – tue neje zećat. Ali, taj zećat valja da čuva moj buljuk. Ako ne ga učuva zećat, ni ja ni kučiki, ni čobani os puške, ni zaptie, ni vie, ni nikoj ne možemo niket da ga uščuvamo. Mue je da dadem zećat, a Allaa će čuva buljuk. Ama, on će ga čuva ako dadem zećat kako valja, kako doadet ovce same, a ne ako ii biram ja kako mi e ćev mene.“
Take Abidin-ćaja rabotav svaka godina. Svaka godina dvoljav ovce, i svaka godina imav sve poviše i poviše.
Miftar Adžemi: Kažuenje 
Kažuav: Nedžmidin Adžemi

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #1 послато: Фебруар 07, 2023, 03:11:28 поподне »
Јед'н пример на тимочку думу (Пирот, Цариброд)

Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #2 послато: Фебруар 07, 2023, 03:13:29 поподне »
Това је занимљиво повеће јербо призренско-тимочка дума има млого изрази за једну ствар, те си можеш да викаш јед'н појам на милион начини...

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #3 послато: Фебруар 07, 2023, 04:06:00 поподне »
При нас се казва да си хапнеш малко, да се 'угалатиш'. Не знам при вас дали го има този израз.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #4 послато: Фебруар 07, 2023, 04:36:18 поподне »
Јед'н пример на тимочку думу (Пирот, Цариброд)

Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.

Заборавили сте 'набпка' - наједе. 😁 Одличан преглед. Иако сам говорник П-Т, за поприличан број ових израза нисам чуо.

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #5 послато: Фебруар 07, 2023, 04:49:26 поподне »
Иако сам говорник П-Т, за поприличан број ових израза нисам чуо.

Моя говор е най-силно повлиян от Врачанския понеже съм седял като дете най-много при баба ми на село(Ботуня) и съм ги чувал почти всичките. Граматиката може и да ни е различна но думите които се използват в говорите и на изток и на запад от границата са едни и същи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #6 послато: Фебруар 07, 2023, 05:00:34 поподне »
Свака част Сркааа на овим примјерима. Ако и не разумијем сваку ријеч, смисао хватам без проблема.

Надам се да тимочко-призренски говори неће нестати.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #7 послато: Фебруар 07, 2023, 06:15:26 поподне »
Ја нес'м говорник на призренско-тимочки, што се вреви, неје ми това таткова дума, но је това оној што с'м слушал кроз млоге године па с'м си арно и научил да зборувам. Зона Замфирова, различне песне...

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #8 послато: Фебруар 07, 2023, 06:17:15 поподне »
Дадов пример на призренски, това је оној први текст, а утори текст је тимочки. :)

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #9 послато: Фебруар 07, 2023, 06:18:32 поподне »
Ја нес'м говорник на призренско-тимочки, што се вреви, неје ми това таткова дума, но је това оној што с'м слушал кроз млоге године па с'м си арно и научил да зборувам. Зона Замфирова, различне песне...

И различне телефонске зајебанције како Дтаган туј ли је...🤣🤣🤣

Ван мреже Julian_B

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #10 послато: Фебруар 07, 2023, 06:21:01 поподне »
Kao nekoga koj i dan danas govorim tetovski dijalektom, se radujem kako ovo lako čitam, i koliko je slično. Šar Planina i okolina je jedno bratstvo!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #11 послато: Фебруар 07, 2023, 06:26:09 поподне »
Ако сам добро разумио, "думати" је на призренско-тимочком "говорити".

Овај глагол је присутан и код Срба у Крајини, али колико је мени познато значи "мислити". Типа "думао сам" "мислио сам"

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #12 послато: Фебруар 07, 2023, 06:35:17 поподне »
Јед'н пример на тимочку думу (Пирот, Цариброд)

Šopsći adet, jedenje
Šop ka je gladan može tova da napraji na poveče načina. Ako je arne gladan može da se: najede, naruča, natepa, ili utepa, namaa, napupa, nakrka, nagnjete, naropa, može da se naplješte, namandža, nasurli, natal'ndzi, može i da se namua, navrti, navrlja, nagl'ta i nasiti, nadznća, nadrnda, navrnda, da se nasuče, naali, izduje išćembi, izdzmbi, razžljambi, razljamči, rastakvoji, natakvoji, da se razjede, izvampiri, iznasili, izž'mbi, izvrndupi, nasova, namulja, nakljuca, nar'pče, naropče, naromče, naskrkče, nasuče, nar'nća, da se naduje, navrlja, napuca, natovari, da se pretovari, da se nad'lbe, da se naskube, nat'pka, da se arne istupanči, da se namaa ko svinja i da se naonode.
Ako mu nešto nesu svete koze na broj, Šop može: da se naruča ko altav, ko nenormalan, ko lud, ko nečitav, ko ned'gav, ko blesav, ko budala, ko raspran, ko mlatnut, može i da se raspukne odi jedenje, a može da jede i ko na gladnu godin, koka ne videl jedenje, koka mu je zadnjo, jede ko predi smrt, a ako je zorno, može da nap'lni crevata, da pop'lni šćembakat, da začepi prtkaloto, da smiri crevušljacite, da nap'lni dupeto, da zatisne guzicutu, i da namua torbeljakat.
Ako pak neje mnogo gladan, ili ako ga je sram, može malko da čalabrcne, da č'pne, da otćine malko, zalč'k lebac da izede, trošicu da turi u usta, da čini adet, da macne, da topne, da brcne, da štipne, da štrpne, da č'čne, da srkne...
Na Šopatoga, neka mu je blago jedenje, a na vas ubava zabava.

Хвала на записима, веома корисно за нас који нисмо одатле а занимају нас особености овог дијалекта.
Овај видео је направљен у сличном стилу као и овај текст који си подијелио. Претпостављам да је аутор исти.
<a href="https://www.youtube.com/v/aT4jmiZnwX8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/aT4jmiZnwX8</a>

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #13 послато: Фебруар 07, 2023, 11:25:32 поподне »
Ако сам добро разумио, "думати" је на призренско-тимочком "говорити".

Овај глагол је присутан и код Срба у Крајини, али колико је мени познато значи "мислити". Типа "думао сам" "мислио сам"

Јесте, али и то је више локализам, не користи се свуда на простору призренско-тимочког дијалекта.
Дума је реч, тако викају и преко границе.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #14 послато: Фебруар 08, 2023, 08:14:21 пре подне »
Ако сам добро разумио, "думати" је на призренско-тимочком "говорити".

Овај глагол је присутан и код Срба у Крајини, али колико је мени познато значи "мислити". Типа "думао сам" "мислио сам"

Како што реков, призренско-тимочки дијалект имава млого изрази за јед'н појам. Мож да се вика да думаш, да зборуваш, да викаш, да оратиш, да вревиш... Плус јоште млооогооо локализми. Прочитај пример куј сам га дал горе. К'г се шоп наједе, он мож да...... И тека у недоглед ;D

Призренско-тимочки дијалект на наш језик, и поред млого турских слова додека д'н'с чував најмлого словенски и месни облици на думу. А дума мож да биде реч, и слово мож да биде реч... :D

К'г најдам ће вам пошаљам још примери на овој дијалект

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #15 послато: Фебруар 08, 2023, 08:20:28 пре подне »
Овој је пример'т на једна пиротска 'мим' страничката на фејсбук. Имав занимљиве објаве. Лако се мож дека се најдав примери на овија говори у различне групе и страничке, нпр. група на ФБ 'Јужњачки говор није за спрдњу' од Врање, или 'Стари лесковачки изрази', 'Стари призренски говор', страничка 'Горње Љубиње', група 'Упознајте шопе и њихову постојбину' од Цариброд...

Овој ви је пример с'с пиротску мим страничку 'Јела да си пооратимо' куј сам га наш'л малочас...

VEČ TREĆI DN , TO JES NOČ VEŽBAMO DA DOČEKAMO NOVUTU GODINU.
TREBEŠE I DANS PO ČETVRTITI PUT DA PONOVIMO.
AMA PREJEBAŠE ME. IMAO 4 PRAŠČINA SA SAMO JEDNO. PA ČEKE BE JA PA PRISTADO ŠLJAPČA.
TRI DNA PEČEMO SVAĆI DN PRASE KAO DOČEKUJEMO ĐU I PIJENJE I SVE. POLA SOKAK PRI MENE. CELU NOČ DRNDAVKA I ODLATENJE. SABALE NEMOGU SE DIGNEM ZA NA RABOTU. KA VIDO JOŠ JEDNO PRASENCE OSTALO LELE.
ALO BE MOŠO ČEKE BE.
PA KVO SI MISLEL  DA SE DOČEKUJE BEZ JEDENJE, MI SMO NABAVILI PIJENJE.
KVO PIJENJE NA DVAESE DUŠI ĆILO VINO.
EGA I BURETO U ZEVNIK REKLO ČORIN DOL.
KVA VEŽBA MANITE SE TE CEL DN DANSKA DRNKAJU NA VRATATA ČE PONAVLJAMO LI UBAVO BEŠE. A NIKOJ NE OKA DA TAM PRI NJI PONAVLJAMO. ČEDA PLN ZAMRZIVAČ SAS MESO DVE NEDELJE SAMO SI KLAŠE SVINJETE , PA SI KLAŠE ,PA SI KLAŠE ,PA SI KLAŠE. STISNUTA NJIM GUZICA. A KA BI NEGDE AKO IMA NEŠTA MUFTE. MOŠA PILIŠTA PL DVOR A NI JAJCE NE DOBI.
JOCA ŠUŠENICE I PEGLANA PLN TAVAN.
A MOJTA PRAŠČINA IZEDOŠE.
ČEKE ČEKE ČE IZEDETE VI VAŠTO PA ČE VI PITAM. ČE BUDE LEB I ZUBI.
EPA BŠ ME NAVLEKOŠE SA.
I TEKA.
_______________JELA DA SI POORATIMO!!!!!

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #16 послато: Фебруар 08, 2023, 08:31:34 пре подне »
DEKASTE BE. NE ORATI VI KAKO MINU ZA NOVUTU GODINU.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
BAĐIMKA ČE BUDEMO MALKO SAS JOCU UZ SKARU I ČE SI JEDNEMO MALKO I PINEMO I TOVATI JE.
MI SI PREDVEČE PODPALIMO OGNJAT PA ČUR PO KOMŠLK KA SE DIŽE PA ZAMIRISA NA MESOTO, KOMŠIJE NAGRNULI PRI MENE. BAĐIM KAO SAMO NAVRNULI DA SI ČESTITU PA KAKO NE REKOŠE JELA TE PRI NAS NEGO TENI ETE.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
ČURAT NI ZAJEBA. REKO NA JOCU I TE.
UF UF KAKO STE GA UBAVO ISPEKLU I UKUSNO I PIVOTO DOBRO LEGA.
MA DA LI .
JOŠTE DOBRILA ORAT AU PA MALKO STE SPREMILI ,POGLEDE KOLKO NI JE.
PA MAĆEMU GA MISLIM SE NIT SAM VI ZVAL NIT STE DONELI NEŠTA.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
I TE DA GA ZAPRŽIMO DOJDE I BABA MARA NA BOŠKA PAČAVRU BABA.
BABIČKA JE MUTAN BELEG. KVO LI PA ONA OČE SA, AL KVO DA PRAIM, AJDE ULAZI.
BABA MARA SE CERI KAKO LUDA NA BRAŠNO
I VANU PA ME CELIVA PA ME CELIVA.
PA VANU JOCU DA CELIVA PA MOŠU PA SVITI REDOM MUŠĆITI.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
BABA DA VI CUNE TUKA MALKO JELA SINE.
LELE A ŽENETE SE SMIŠKAJU.
I BABA OD JEDNUŠ REČE E SA DA SI ZAPALIMO ODI JEDN DOMAĆI DUVAN.
IZVADI I PRIPALI , ONO ČUR I ČUDNO MIRIŠE.
BABA MARO KVO SI BE ZAPALILA TOVA.
BABINE TRAVĆE SINEEEE. I SMEJ I SMEJ
A NAS BUNU ČURAT I POČEMO I MI DA SE SMEJEMO LELE ČUDNE TRAVĆE. BABA MARA POČE CELIVA I ŽENETE. PA I MI PRIPALIMO ODI TRAVĆETE. NESM VEŠIM BIL SRDIT. SVI SE CERIMO. BABA MARA ORATI U DUVANAT TURA PELIN I KFTARION I MALKO KOPRIVU.
MA KUDE U TOVA KOJ ZNAJE KVO JE.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
CELIVĆE I SMEJ NA SVE STRANE ODLATENJE PO DVORAT. JOCA ŠTUKAL PODI POLJSĆITI KLOZET LELE MOŠA SE CELIVA SAS KOZUTU, ČEDA S BABA MARU SE CELIVA LELE . ŽENETE  JURE LIŠKA ON BEGA I ĆEVKA.NE SEČAM SE VEŠIM NIŠTA. SABALE SE BUDIM S LIŠKA U PLEVNJUTU. JOCA JOŠ OKA PODI KLOZETAT , MOŠA GA NEMA S KOZUTU.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
ČEDA NA KANATETE SE RASKREČIL BABA MARA PREDI ŠPORETAT VARI REĆIJU I OKA AJDE DECA JELA TE PRI BABU DA SI PINEMO PA DA PRIPALIMO JEDNU. LELE BABA MARO MANI SE NE PALI MOLIM TI SE. PINUMO PO VARENU I BABA REČE OTIDO DECA NESTALO MI ODI TUTUNAT. DOBRE DA BABA DOJDE DA VI PAZI ODI OVEJA ŽENE NE BI SE SPROVELI UBAVO.
DOBRO BABA MARO FALA TI SPASI NI.
I TEKA!
______________JELA DA SI POORATIMO!!!!!
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/

Што с'м га приметил, постоје две големе разлике у призренски и тимочки облик на овој говор. Тимочани и шопови ће викав 'Онија думаЈУ' док призренлије ће викав 'Онија думаВ'. Ондека, за прошло време овија први ће рекну 'дош'л, пош'л, работил', док би овија утори ће га рекну 'дошаЈА, пошаЈА, работиЈА'. Имава и још нешто. Тимочани користив артикл, мачкаТА, град'Т, детеТО. Овија утори ретко ће га користив.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #17 послато: Фебруар 08, 2023, 08:33:45 пре подне »
Занимјив видео ;D
<a href="https://youtube.com/v/wFr-ZHl9xp4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/wFr-ZHl9xp4</a>
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 08:52:40 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #18 послато: Фебруар 08, 2023, 08:34:32 пре подне »
Тијаго бразил'ц о јужњачки говор:
<a href="https://youtube.com/v/uG4s5HZQJMY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/uG4s5HZQJMY</a>
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 08:53:14 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #19 послато: Фебруар 08, 2023, 08:46:55 пре подне »
Качили смо већ на форум, има доста примра тимочких говора на овом каналу, од пре пар година:

https://www.youtube.com/@terenskaistrazivanja6618/videos

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #20 послато: Фебруар 08, 2023, 11:27:31 пре подне »
Вицови на пиротску орату:

<a href="https://youtube.com/v/CrIHQ0_gfWE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/CrIHQ0_gfWE</a>
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 11:34:18 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #21 послато: Фебруар 08, 2023, 08:56:27 поподне »
Еве га јед'н пример на призренско-тимочки дијалек'т што га зборував у западну Блгарску. Нашија језиковци језик у погранични региони на западну Блгарску га сврставав како ПТ дијалект на српски језик.

<a href="https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g</a>

Млого разбирљив за свекој Србин, и онија што викав на ПТ, а верувам и на онија што викав косовско-ресававски а и осталити дијалекти :)
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 09:24:39 поподне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #22 послато: Фебруар 08, 2023, 08:59:53 поподне »
Еве ви још јед'н пример на Призренско-Тимочки говори куј се налезу у западну Блгарску.  Водитељка вреви на блггарски а бабичке на српски...

<a href="https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A</a>

У сним'к ће чујете јед'н занимјив дел к'г једна бабичка говорив на водитељку 'Да си вреви на дијалект, да не говори градски.' :D
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 09:25:30 поподне НиколаВук »

Ван мреже Шарпланинац

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #23 послато: Фебруар 09, 2023, 12:37:53 поподне »
Kao nekoga koj i dan danas govorim tetovski dijalektom, se radujem kako ovo lako čitam, i koliko je slično. Šar Planina i okolina je jedno bratstvo!

Tako je Juliane. mi u selu Vratnica sacuvali stari dialekt do dan danas i pricamo isto kao u Prizrenu.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #24 послато: Фебруар 09, 2023, 05:14:33 поподне »
Овдје можете послушати примјере трнског и белоградчишког дијалекта из Бугарске и горанског из Албаније:
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

а овдје једну снимку кумановског:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kumanovo_dialect#Examples_of_the_dialect

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #25 послато: Фебруар 09, 2023, 05:45:37 поподне »
Овдје можете послушати примјере трнског и белоградчишког дијалекта из Бугарске и горанског из Албаније:
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

а овдје једну снимку кумановског:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kumanovo_dialect#Examples_of_the_dialect

Картата на БАН аз лично не я препоръчвам понеже е пълна с грешки. Разбиването на Торлашкия/Планински/Западно Шопски на по-малки говори не ми е ясно на каква основа е и тия "моравски говори" също дето са на запад от Алексинац и Ниш при положение че Торлашкия е до към Сврлиг но това определено е най-малкото което бих коригирал. Видинско-Ломския говор е някаква абсолютна измислица, такова нещо нито някога е съществувало нито съществува. В Кулско и Зайчарско говора е смесица от Торлашки, стария Западно Мизийски говор и Тетевенски, на северозапад от Видин селата са смесени Българо-Влашки, в Ломско говора е бил смесица от говора на местните и заселилите се Торлаци а в Берковско/Загорско говора се отличава с присъствието на о член за разлика от "Белослатинско-Плевенския". Врачанския, Орханийския(Ботевградски) и Тетевенския горе долу стават само дето нещо са се объркали с на баща ми селата между Орханийския и Тетевенския и са ги сложили към "Белослатинско-Плевенски" а реално говора от този тип е на север от линията Брусен, Ослен Криводол, Своде, Манаселска Река, Добревци(бивше Помашко село). Също са си измислили "ятова изоглосна зона" вместо просто да сложат Ятовата граница която разделя Екавото и Якавото произношение.
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 05:51:14 поподне vasil »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #26 послато: Фебруар 09, 2023, 05:58:04 поподне »
Карта је погрешна јербо приказува све това како блгарски дијалект. А уистина је тека да сви ти говори имају повеће сличности с'с српски него блгарски.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #27 послато: Фебруар 09, 2023, 05:59:00 поподне »
КУМАНОВСКИ ДИЈАЛЕКТ

Kumanovci ne se pretopuev lăko, na svoj dijalekt zboriv kude i da su

Polăko ḱe naučiš angliski da pišueš i čitaš negoli kumanovskiPolăko ḱe naučiš angliski da pišueš i čitaš negoli kumanovski

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #28 послато: Фебруар 09, 2023, 06:02:02 поподне »
ОСОБИНЕ НА ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКТЕ У БЛГАРСКУ

ФОНОЛОГИЈА

Old Bulgarian ѣ (yat) is always pronounced as ɛ vs. standard Bulgarian я/е (ʲa/ɛ) – бел/бели
ч/дж (t͡ʃ/d͡ʒ) for Proto-Slavic *tʲ/*dʲ - леча, меджу ("lentils", "between"). Partial manifestation of reflex ʒd for Proto-Slavic *dʲ (as in standard Bulgarian) in words like чужд ("foreign").[1] The future tense particle is че
у for Old Bulgarian ѫ (yus) (as in standard Serbo-Croatian): мука vs. Standard Bulgarian мъка ("sorrow")
ə for Old Bulgarian ь and ъ in all positions: сън ("sleep")
Complete loss of consonant х (x) in all positions (preserved in both Bulgarian and Serbian): мъ vs. Standard Bulgarian мъх ("moss")
Preservation of final l (as in Bulgarian): бил ("was")
Articulation of voiced consonants at the end of the word (as in Serbian) in some areas/subdialects (Tran, Breznik) and devoicing (as in Bulgarian) in others (Bosilegrad, Tsaribrod, Godech, Belogradchik)[2]
Lack of phonemic pitch (as in standard Bulgarian)
Lack of phonemic length (as in standard Bulgarian)
Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words (as in standard Bulgarian, not possible in standard Serbo-Croatian, though frequent in archaic Serbo-Croatian dialects): жен'а ("woman")
Complete loss of consonant f. It does not exist even in new words where it is usually replaced by v: венер vs. Standard Bulgarian фенер ("lantern")

ГРАМАТИКА

Definiteness realized with post-positive articles. The definite articles are usually -ът, -та, -то, -те as in standard Bulgarian
Breakup of the Old Bulgarian case system (as in standard Bulgarian). Apart from nominal forms, there is an agglomerative[clarification needed] form only for masculine animate names and feminine names
Loss of the infinitive (as in standard Bulgarian)
Full retention of the aorist and the imperfect (as in standard Bulgarian)
Doubling of objects with an additional object pronoun (as in standard Bulgarian)
Ending -e for plural of feminine nouns and adjectives (as in standard Serbo-Croatian): жене ("women")
The plural endings of adjectives vary from three (for each gender, as in standard Serbo-Croatian), to two (one for masculine and neuter and one for feminine) and one (as in standard Bulgarian), depending on dialect/subdialect
Ending -мо for 1st person pl. present time (as in standard Serbo-Croatian): носимо ("we carry")
Ending -ше for 3rd person pl. past tense (vs. -ха in Bulgarian): плетоше equal to Serbian imperfect tense, vs. standard Bulgarian плетоха ("they knitted")

« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 06:13:01 поподне Srkaaa »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #29 послато: Фебруар 09, 2023, 06:06:08 поподне »
<a href="https://youtube.com/v/jBTuIggiwIc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/jBTuIggiwIc</a>

Кумановски вицови :D
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 09:26:31 поподне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #30 послато: Фебруар 09, 2023, 06:10:55 поподне »
Испраќа беќар девојку до дома, ама она седи у зграду, ии с'г он застануе до пред зграду до ѕид до врата и се потпруе на ѕ'д и ву вика:
 - Дечко: Срце 1 сат бе, ај да се погамимо туј бе нема никој.
 - Девојка: Мрш бе тамо, мош ќе налети тато, мош ке стане ќе ме тражи или ќе налети некој од комшие па ќе ме разнесев туј по малу.
 - Дечко:  Де мори па ти малце ќе се погалимо што има везе.
Дечко моли гу едно 15 минута девојку за да се погалив малко, и кд едно време сестраву од тарасу вика.
 - Сестра: Дадо ај погали малко, или ја да га погалу, или мама да га погали, или тато кажа да стане он да га погали, или нека тргне више туј руку од домофон

Еве вам и једн виц на рачун дијалект🤣

Купија Мујо најнов модел БМВ и с'г отишја у село да се пофали. И прашуев га сељаци:
-Ооо Мујо, која марка е авто ?
-БемВе.
-Ебемо и ми тебе, него која марка е авто ?

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #31 послато: Фебруар 09, 2023, 06:20:49 поподне »
ОСОБИНЕ НА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКТЕ

КАКО СТАНДАРДНИ СРПСКИ:

In all Torlakian dialects:

ǫ gave rounded u like in Shtokavian Serbian, unlike unrounded ъ in literary Bulgarian and a in Macedonian
vь- gave u in Western, v- in Eastern
*čr gave cr in Western, but was preserved in Eastern
Distinction between Proto-Slavic /ɲ/ and /n/ is lost in Eastern (S.-C. njega, Bulgarian nego).
Voiced consonants in final position are not subject to devoicing (Serbian grad (written and pronounced), Bulgarian/Macedonian pronounced /grat/
*vs stays preserved without metathesis in Eastern (S.-C. sve, Bulgarian vse, simplified in Macedonian to se)
Accusative njega as in Serbian, unlike old accusative on O in Eastern (nego)
Nominative plural of nomina on -a is on -e in Western, -i in Eastern
Ja 'I, ego' in Western, (j)as in Eastern
Mi 'we' in Western, nie in Eastern
First person singular of verbs is -m in Western, and the old reflex of *ǫ in Eastern
suffixes *-itjь (-ić) and *-atja (-ača) are common in Western, not known in Eastern
In some Torlakian dialects:

Distinction between the plural of masculine, feminine and neuter adjectives is preserved only in Western (S.C. beli, bele, bela), not in Eastern (beli for masc., fem. and neutr.), does not occur in Belogradchik area; in some eastern regions there is just a masculine and feminine form.
The proto-Slavic *tj, *dj which gave respectively ć, đ in Serbo-Croatian, št, žd in Bulgarian and ќ, ѓ in Macedonian, is represented by the Serbian form in the west and northwest and by the hybrid č, dž in the east: Belogradchik and Tran, as well as Pirot, Gora, northern Macedonia. The Macedonian form occurs around Kumanovo.

РАЗЛИЧНО ОД СТАНДАРДНИ СРПСКИ:


Loss of grammatical case as in Bulgarian and Macedonian
Loss of infinitive as in Bulgarian and Macedonian, present in Serbian
Full retention of the aorist and the imperfect, as in Bulgarian
Use of a definite article as in Bulgarian and Macedonian, lacking in Serbian
ə for Old Church Slavonic ь and ъ in all positions: sən, dən (Bulgarian sən, den; Serbian san, dan; Macedonian son, den), including in the place of OCS suffixes -ьцъ, -ьнъ (Bulgarian -ec, -en; Serbian -ac, -an; Macedonian -ec, -en)
Lack of phonetic pitch and length as in Bulgarian and Macedonian, present in Serbian
Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words, impossible in Serbian and Macedonian (Bulgarian že'na, Serbian 'žena)
Preservation of final l, which in Serbian developed to o (Bulgarian and Macedonian bil, Serbian bio)
Comparative degree of adjectives formed with the particle po as in Eastern South Slavic ubav, poubav, Serbian lep, lepši.
Lack of epenthetic l, as in Eastern South Slavic zdravje/zdrave, Serbian zdravlje
Use of što pronoun meaning what, as in Eastern South Slavic rather than šta as in standard Serbian (što also preserved in some Croatian dialects) and of the standard Bulgarian kakvo (often shortened to kvo).
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 06:26:56 поподне Srkaaa »

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #32 послато: Фебруар 09, 2023, 06:33:49 поподне »
Картата на БАН аз лично не я препоръчвам понеже е пълна с грешки. Разбиването на Торлашкия/Планински/Западно Шопски на по-малки говори не ми е ясно на каква основа е и тия "моравски говори" също дето са на запад от Алексинац и Ниш при положение че Торлашкия е до към Сврлиг но това определено е най-малкото което бих коригирал. Видинско-Ломския говор е някаква абсолютна измислица, такова нещо нито някога е съществувало нито съществува. В Кулско и Зайчарско говора е смесица от Торлашки, стария Западно Мизийски говор и Тетевенски, на северозапад от Видин селата са смесени Българо-Влашки, в Ломско говора е бил смесица от говора на местните и заселилите се Торлаци а в Берковско/Загорско говора се отличава с присъствието на о член за разлика от "Белослатинско-Плевенския". Врачанския, Орханийския(Ботевградски) и Тетевенския горе долу стават само дето нещо са се объркали с на баща ми селата между Орханийския и Тетевенския и са ги сложили към "Белослатинско-Плевенски" а реално говора от този тип е на север от линията Брусен, Ослен Криводол, Своде, Манаселска Река, Добревци(бивше Помашко село). Също са си измислили "ятова изоглосна зона" вместо просто да сложат Ятовата граница която разделя Екавото и Якавото произношение.

Признајем да сам се мало изгубио, да ли можеш поставити мапу која приказује гдје су границе тетевенског, старог западног мизијског и торлачког?
Иначе све мапе бугарских дијалеката које сам видио се мање-више поклапају с овом. Западни бугарски дијалекти се дијеле на: сјеверозападни, југозападни (чини цијелину с македонским) и транзиционлни (према српском).

За "моравски" се слажем, граница је погрешна. Ту је главна разлика између призренско-моравског (који обухвата и добар дио Косова и Метохије) и тимочко-лужничког, као на овој мапи:
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%8E%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82#/media/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82.png

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #33 послато: Фебруар 09, 2023, 10:12:44 поподне »
Признајем да сам се мало изгубио, да ли можеш поставити мапу која приказује гдје су границе тетевенског, старог западног мизијског и торлачког?
Иначе све мапе бугарских дијалеката које сам видио се мање-више поклапају с овом. Западни бугарски дијалекти се дијеле на: сјеверозападни, југозападни (чини цијелину с македонским) и транзиционлни (према српском).

За "моравски" се слажем, граница је погрешна. Ту је главна разлика између призренско-моравског (који обухвата и добар дио Косова и Метохије) и тимочко-лужничког, као на овој мапи:
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%8E%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82#/media/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82.png

Тетевенския говор е западната граница на източните говори и той спада към тях и се говорел традиционно западно от Тетевен и в Тетевен което през Средновековието и Ранния Османски период е било район с център Киево днешно село Голям Извор. В Кулско/Зайчарско и Смоляновци по кърджалийско време са се заселили голям брой хора и от самия Тетевен но и от селата Видраре, Голям Извор и т.н. Ядрото на Торлашкия от което се е разпространил на север към Стара Планина според мен е Пиротско-Трънско(Суковско-Знеполско). Старите Западно Мизийски говори най-вероятно са обхващали цялата територия на Видинското Царство което е включвало и Тимошко може би и части от Търновското. Иначе това с Югозападните говори е малко конструкция, реално това е базирано на Ѫ>а обаче това е Шопска не Македонска иновация която се е разпространила и на север но доста повече на юг понеже в Македония се среща смесено с Ѫ>о като в Родопските говори на които сигурно е приличал в миналото. Има много други изоглоси които различават говорите в Югозападната група примерно частицата за бъдеще време ште/ше, че, ке. Далеч в миналото през Средновековието Българските говори най-вероятно са се разделяли на Северна и Южна група като най-запазените от Южните са Родопските говори които са почти неразбираеми за останалите Българи, те са толкова архаични че са почти като различен език.
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 10:21:59 поподне vasil »


Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #35 послато: Фебруар 10, 2023, 09:03:57 поподне »
Тетевенския говор е западната граница на източните говори и той спада към тях и се говорел традиционно западно от Тетевен и в Тетевен което през Средновековието и Ранния Османски период е било район с център Киево днешно село Голям Извор. В Кулско/Зайчарско и Смоляновци по кърджалийско време са се заселили голям брой хора и от самия Тетевен но и от селата Видраре, Голям Извор и т.н. Ядрото на Торлашкия от което се е разпространил на север към Стара Планина според мен е Пиротско-Трънско(Суковско-Знеполско). Старите Западно Мизийски говори най-вероятно са обхващали цялата територия на Видинското Царство което е включвало и Тимошко може би и части от Търновското. Иначе това с Югозападните говори е малко конструкция, реално това е базирано на Ѫ>а обаче това е Шопска не Македонска иновация която се е разпространила и на север но доста повече на юг понеже в Македония се среща смесено с Ѫ>о като в Родопските говори на които сигурно е приличал в миналото. Има много други изоглоси които различават говорите в Югозападната група примерно частицата за бъдеще време ште/ше, че, ке. Далеч в миналото през Средновековието Българските говори най-вероятно са се разделяли на Северна и Южна група като най-запазените от Южните са Родопските говори които са почти неразбираеми за останалите Българи, те са толкова архаични че са почти като различен език.

Ако сам добро схватио, на сјеверозападу Бугарске је стари западномизијски, са утицајем тетевенских (источномизисјких) досељеника? Иначе Цвијић је писао да досељеника из Тетевена има и у неким селима у Србији.

А на југозападу су се иновације шириле из правца Софије према Македонији, с тим да су географски најудаљенији дијалекти (Дебар, Охрид, Корча, Костур) заржали неке старије карактеристике које подсјећају на рупске дијалекте (шт, жд, Ѫ>о)

То се заправо и слаже са овом званичном мапом дијалеката. Ови архаични македонски дијалекти су означени као "крајњи југозападни".

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2023, 04:09:19 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!
« Последња измена: Фебруар 14, 2023, 04:10:56 поподне Srkaaa »

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2023, 05:16:58 поподне »
Ако сам добро схватио, на сјеверозападу Бугарске је стари западномизијски, са утицајем тетевенских (источномизисјких) досељеника? Иначе Цвијић је писао да досељеника из Тетевена има и у неким селима у Србији.

А на југозападу су се иновације шириле из правца Софије према Македонији, с тим да су географски најудаљенији дијалекти (Дебар, Охрид, Корча, Костур) заржали неке старије карактеристике које подсјећају на рупске дијалекте (шт, жд, Ѫ>о)

То се заправо и слаже са овом званичном мапом дијалеката. Ови архаични македонски дијалекти су означени као "крајњи југозападни".

Да правилно си ме разбрал. Говорите от Повардарието са със смесен характер. Шопски изоглоси са се разпространили най-много на юг към Македония но и малко север към Западна Стара Планина за да се формират Врачанския и Орханийския/Ботевградския. На територията на Западномизийските говори има заселници от Тетевенско и Торлаци от края на 18 и началото на 19 век, има и по-късно заселници брата на прадядо ми от Видраре е живял във Видин и през Втората Световна е давал пушки на вашите Партизани има и разни други. От Тетевенско заселници при вас са в Зайчарско те са продължение на селата в Кулско.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #38 послато: Фебруар 14, 2023, 06:07:02 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Људи, не постойи слово '.
Пишите полуглас тамо гдѣ се изговара.


Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насушън дај ни га дънъска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #39 послато: Фебруар 15, 2023, 04:47:13 поподне »
Оче наш на српском, македонском и бугарском језичком стандарду и призренско-тимочком дијалекту:

Српски стандардни:
Оче наш, Који си на небесима,
Да се свети име Твоје;
Да дође Царство Твоје;
Да буде воља Твоја и на земљи као на Небу;
Хлеб наш насушни дај нам данас;
И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
И не уведи нас у искушење,
Но избави нас од злога
Јер је Твоје Царство, и сила, и слава у векове векова. Амин

Призренско-Тимочки дијалект
Оче наш, куј си на небеса(та),
дека се свети име(то) Твоје,
дека дојде царство(то) Твоје,
дека биде волја(та) Твоја,
како на небо(то), тека и на земју(ту);
Леб(ът) наш насушън дај ни га дънъска
и прости ни ги дългови(ти) наши
како и мија што им ги проштевамо на нашија дължници(ти);
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави(јът)
Зашто Tвоје је царство(то)
и сила(та) и слава(та) у сви(ти) векови.
Амин!

Македонски стандард:
Оче наш, кој си на небесата,
да се свети името Твое,
да дојде царството Твое,
да биде волјата Твоја,
како на небото, така и на земјата;
Лебот наш насушен дај ни го денес
и прости ни ги долговите наши
како и ние што им ги проштеваме на нашите должници;
и не нè воведувај во искушение,
но избави нè од лукавиот.
Зашто Tвое е царството,
и силата и славата во сите векови.
Амин!

Бугарски стандард:

Отче наш, којто си на небесата,
да се свети името Твое,
да дојде царството Твое,
да бъде волјата Твоја,
както на небето така и на земјата.
Хлјаба наш насъштен дај ни днес,
и прости нам дълговете наши,
както и ние проштаваме на длъжниците ни,
и не въведи ни в изкушение,
но избави ни от лукавија,
заштото твое е царството
и силата и славата во веки.
Амин.

Лепа упоредба

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #40 послато: Фебруар 16, 2023, 12:14:09 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Да ли си сигуран да постоје ријечи "дека" и "некогаш" у призренско-тимочком? То ми звучи више македонски. Мислим да се у п-т каже дође, а не дојде, бар у већини дијалеката.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #41 послато: Фебруар 16, 2023, 12:28:03 поподне »
И мене занима на бази ког говора је овај текст, пошто се у нашим селима овако не прича.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #42 послато: Фебруар 16, 2023, 03:06:36 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Нисам сигуран за П-Т дијалект, али са врањско-лесковачким крајем овај облик нема везе. Код нас би ово ишло отприлике овако:

Оче наш, који си на небеса,
нека се свети име Твоје,
нека дође царство Твоје,
нека бидне воља Твоја,
како на небо, тако и на земњу;
Леб наш насушьн дај ни га дьньске
и прости нам ги дугови наши
како што и ми праштамо на дужници своји;
и не уведини нас у искушење,
но избави нас од зло.
Јель је Твоје царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #43 послато: Фебруар 16, 2023, 06:04:10 поподне »
Сад ћу да вам објасним за некогаш и за дека. Дека се активно користи у Цариброду и Босиљграду а користи се и у Пиротској околини, а има га местимично свуда. Ово што сам ја писао је изворни ПТ дијалект. Без утицаја стандардног језика. ПТ је староштокавски дијалект и код њега постоје нека правила која важе за старије облике нашег језика, а то је дојде, земја, краЛска сабља... Има песма Жали Заре 'Па ће узмем краЛску сабљу и тој краЛско све оружје'.

Оно што се данас сматра призренско-тимочким је заправо мешавина са стандардним, углавном се сачува неки израз као работа или убав а све остало је лњижевно. Сем падежа наравно.

Пример мешања са стандардним је управо дође, или дужник. На изворном ПТ како де говорило пре нпр 150 година рекло би се дЛжник и доЈДе. Тако нека села кажу волк, вулк, слуза, сулза, а изворно како је у ПТ би било влк и слза.

Сад, кад и тад је изворно С'Г, К'Г и Т'Г, али се у мешавини са књижевним стварају неке прелазне варијанте например САГ, К'Т, КАГ, Т'Д... С'г је еквивалент македонском СЕГА, али се у ПТ проналазе и облици као зо је НЕКОГАШ, док би се неком мојом логиком на ПТ најизворније говорило НЕК'Г'Ш.

Углавном, ПТ и Македонски су врло слични по свему али ја не бих рекао да је ПТ дијалект МКД иако су по речнику малтене идентични, а и граматика је слична. Све је то дијалектарни континуум између српских новоштокавских и староштокавских дијалеката... С тим фа је у МКД вршена додатна бугаризација језика.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #44 послато: Фебруар 16, 2023, 06:08:06 поподне »
Нисам сигуран за П-Т дијалект, али са врањско-лесковачким крајем овај облик нема везе. Код нас би ово ишло отприлике овако:

Оче наш, који си на небеса,
нека се свети име Твоје,
нека дође царство Твоје,
нека бидне воља Твоја,
како на небо, тако и на земњу;
Леб наш насушьн дај ни га дьньске
и прости нам ги дугови наши
како што и ми праштамо на дужници своји;
и не уведини нас у искушење,
но избави нас од зло.
Јель је Твоје царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

У ПТ је присутан облик ВЕ за ВАС и НЕ за НАС, као чак и у косовско-ресавском. Има један кумановски виц (у Куманову се говори Пт), каже

Купија Куманов'ц нов ауто па ће се похвали у селото отиде он куде селјаци па вика: Купија с'м нов ауто! Сељаци викав: Куј бе, која је марка тој? -БемВе. -Ма јебемо и мија тебе него те прашам која је марка!!!

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #45 послато: Фебруар 16, 2023, 06:12:38 поподне »
Имате примере такође ОВДЕКА, ОНДЕКА, ДОДЕКА... То се користи у Пироту

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #46 послато: Фебруар 16, 2023, 06:24:51 поподне »
Šop si ostaja Šop !     2o19.godinu slavimo 55.godine od gimnazijsku maturu .Nekoji moji školsci drugare me zaraduvaše , ka mi re
koše deka ja najubavo oratim šopsci.Čude se deka mnogo godine ne živejem u Caribrod, a mojat majčin jezik šopsci , niti sam zabovarila ,niti pokvarila.Teje njinje dume če pomnim dok sam živa !           Ama tova me navede da mislim,pa nekoje rabote ne mogu da razberem . Neje mi jasno što mnpgo stari Caribrodžanje,mislim na svi koji su rodeni i vode poreklo od Caribrodsci kraj, ne se osečaju ko šopi,a tepaju li ,tepaju šopsci . Nekoji su se pobugarčili , a druđi posrbčili .Neču nikoga da uvredim. Tova se ne odnosi na doseljeni od Bugarsku ili iz nekoj kraj iz Srbiju. Ja , 56 godine živejem u     Vojvodinu , a nese   odričam od mojto    šopsko poreklo !        Pozdrav na svi moji šopi, a naročno na    onija šopi koji su       raseljeni po cel svet !

Ово је текст из једне царибродске ФБ групе, али они оће и национално да буду Шопи, но, то је друга ствар. Дајем пример због језика

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #47 послато: Фебруар 28, 2023, 06:03:19 поподне »
Текст на пиритском говору:

MINU ZAREZOJA. KAKO SVAKU ZAREZOJU MINUMO ,OVUJA SE ARNE SPREMIMO. NE MOŽE NI NIŠTA VEŠIM IZNENADI.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
PONESOMO SI JEDENJE MALKO PIJENJE I OTIDOMO U LOZIJE. MALKO PINUMO PA JOŠ MALKO I TE OP IZRIPIŠE NEĆI SAS PUŠĆE, MASĆIRANI. VRZAŠE NI RUĆE I NOĐE. JOCA OKA IMA ASMU I DA MU JE LOŠE , MA NIŠTA ONI. ČEDA ČE BEGA , OVIJA KA GA ZAĆITI ODMA PADE. JEDN ODI NJI OKNU : OTELI SMO VI DAVETE MOBILNI DA OKAMO VAŠTI ZA OTKUP. MOŠA: PRIKE NEMA NIŠTA OD TOVA ČE VIDIŠ KA OKNEŠ MOJTI. UZOŠE TELEVONITI I OKAJU JOCINITI.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
 ALO OTELI SMO VAŠTOG JOCU , PARE PA ČE GA PUŠTIMO. MANETE SE UTEPUJETE I KLIK. ON PAK OKA. AMA BEGE BE NOSI GA AKO TI TREBE O JEBATI. OKNUŠE ČEDINITI. MA JOK NIŠTA JOŠTE REKOŠE LELE SINKO NEMOJ GA NI VRČAŠ. OKNUŠE MOŠINITI. ALO OTELI SMO MOŠU, PARE PA GA VRČAMO. ONO MU SE PA BABA DESA JAVI NE DOČUVUJE. AE KVO ORATIŠ, DOBRE LI JE PERA. NEJE PERA OTET NEGO MOŠA, AE KOJ MOČA. BABO NIKOJ NE MOČA NEGO MOŠA, DAVETE PARE! AE SINKO DAVNA JE BABA DAVALA NEČE NIKOJ SA. NEGO NEŠTA MI SE UČINI KAKO DA ORATI NA JELKU UNUKAT IZ TRNJANU , MILE LI BEŠE.
A MASĆIRANITI :JEBAMU NANU NEJE MILE NEGO SAVA. E JEBI GA OTKRIŠE NI.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
 MOJTI I NE OKAŠE. ODVRZAŠE NI I PINUMO SI SVITI. BŠ SMO NA VAS NALETELI OVAJDIMO SE.
I JOŠ PINUMO I PIMO I PIMO ONI ODI MUKU MI ODI STRA.
I POLK NESTADE SLIKA
BUDIM SE U SVINJAKAT NA ČEDU. JOCA PRI PRAŠČINATA SE PRIGRNUL. MOŠA I ČEDA ĐI NEMA NIGDEKA. LELE POSLE TRI DNA MOŠA OKA. ALO BRATMI JEDVA NAJDO ODI ČOVECI SAS KOSE OČI TELEVON. ČUDNE BARAĆE IMU ODI SNEG. I NIGDE NIŠTA OKOLO SAMO BELO.
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/
 DOJDI PO MENE ČE TE ČEKAM, PONESI MI VLNJENI ČARAPCI. LELEEEE ON BE NEGDE PO ONIJA LEDOVI KO LI JE TAM DOSPEJAL, STRA ME I DA POMISLIM.
 ČEDA SE JAVLJA POSLE 5 DNA. STRA ME BRATMI DA TE PITAM KUDEKA SI? BRATMI KVO ORATIŠ EVE ME NA RABOTU MISLIŠ LI TI DA DOJDEŠ DA RABOTIŠ ILI KVO? LELE JA SI PA SEDIM DOM ZANESO SE.
JA BRŽE NA RABOTU A ONO NOVI PORTIR OP SAVA IZ TRNJANU. KUDE SI POŠL KASNIŠ NA RABOTU. DE BE PUŠTI ME POZDRAVILA TE BABA DESA ŠTO SE ONOMAD UBAVO IZORATISTE U LOZIJE . AJDE BEGE.
MOŠA JOŠ NEJE SE VRNUL, NEMA NI SKVO PO NJEGA DA OTIDEM. OTIŠL BI AMA FRZATA NE ZNAM DO KUDE BI IZDRŽALA. JOCA NI OBEĆA ČIDE ON SAS STOJADINATOG SAMO DA KUPI LANCITI KODI ĆINEZI.
I TEKA.
_______________JELA DA SI POORATIMO !!!!!
https://www.facebook.com/jeladasipooratimo/

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #48 послато: Март 03, 2023, 02:21:48 поподне »
Мира Добрева, бугарска етно новинарка у посети једном селу у западној Бугарској, на подручју призренско-тимочког дијалекта. Послушајте жене домаћице како говоре. На 1 и 15 једна од домаћих жена каже: Да си вревимо на дијалект, да не говори на градски! (мислећи на разговор са новинарком). Чини се да новинарка тешко разуме говор овог дела Бугарске, док мислим да је говор за сваког говорника српског језика поприлично разумљив. Послушајте сами:

<a href="https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A</a>
« Последња измена: Март 03, 2023, 02:30:37 поподне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #49 послато: Март 03, 2023, 02:31:18 поподне »
<a href="https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g</a>

Баба Донка, село Превала
« Последња измена: Март 03, 2023, 02:32:18 поподне НиколаВук »

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #50 послато: Март 03, 2023, 10:55:54 поподне »
 Ја ових дана у Прешеву на терену. Данас био на самој граници са Македонијом код села Славујевац. Баш сам се испричао с човеком из Македоније коме је кућа на самој граници. Кад изађе из дворишта у Србији је. Звао ме на кафу, али нисам имао времена ;D. Каже да је Србин и да су Срби све до Куманова. Они припадају Старом Нагоричану.

Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #51 послато: Март 04, 2023, 05:06:36 пре подне »
<a href="https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g</a>

Баба Донка, село Превала

Мєни всᴊаки пут прєдстављаᴊєт особиту драж слишити то охрањєно прасловѣнско слоготворно л, односно ъл са срєдњим полугласником нєгдѣ измєђу првобитнаго прасловѣнскаго [ь] и [ъ], звучєћи као шва-гласка /ə/, ва многих словѣх внутри говора того староштокавскаго поднарѣчᴊа. Напримѣр поњє ᴊєдан раз ва том звучном снимцѣ ᴊаз умиᴊах чути:
  • трєн 00:13 — млња ( од прасл. *мълни ) вмѣстѣ новоштокавск. муња.
Лично мњу жє из мотришта богатства словѣнскаго звукосбора и тим њєговє ᴊєдинствєнє исконскє самосвоᴊности, нєстанак старого слоготворнаго "л" из многих србских поднарѣчь всᴊакако ᴊєст ᴊєднан тужни, сухи уштрб. Ако би ва добѣ стандардизациᴊє србскаго ᴊєзика ступањ очуваности слоготворнє буквє л бил вєћи, можда би сє нинѣ всᴊуда по србском тлѣ чуло — прєдпоставивши тада са странє Караџића нѣку основну спрємност за искањє нагодбє и одрєку од слѣпого намєтањa изкључиво своᴊих властитих особин — :

влк (вук), жлт (жут), влћи (вућ), тлћи (тући), слнцє (сунцє), влна (вуна), слза (суза), тлмачити (тумачити), плн (пун), длг (дуг), длжност (дужност), плж (пуж), плк (пук), стлп (ступ), влга (вуга [птица]), длбок (дубок), ...

, па би тим србски званични, службєни ᴊєзик бил плно ближє своᴊєму прасловѣнскому искону но что ᴊє сєᴊчас.


Нѣколико употрєбљєних, можда мањє познатих словѣнских слов

—  слово (изворно и обћєсловѣнско) =  рѣч
—  буква = поᴊєдини писмєни знак азбукє
—  охранити = сачувати, заштитити, одбранити (сахрана = сачувањє тѣла за вѣчност)
—  нинѣ, сєᴊчас = сада, (данас)
—  сєᴊ / сиᴊ = оваᴊ, сᴊа = ова, сᴊуда = овуда, ...
—  раз = пут (нпр. понављања нєчєго)
—  ᴊаз (стариᴊи облик) = ᴊа
—  мнѣти = мислити, ᴊаз мњу / мислљу = ᴊа мислим
—  жє = да (сматраᴊу жє = сматрам да)
—  поњє, принаᴊмањє = барєм (турск. ?)
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #52 послато: Март 04, 2023, 06:06:49 поподне »
Занимљива је и овај твој правопис док пишеш. Можеш ли га објаснити?

Ће ми га објаснуваш батке?