Аутор Тема: Локални изрази и сленгови  (Прочитано 13735 пута)

Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #60 послато: Фебруар 03, 2021, 07:03:15 пре подне »
Ево још једног ког сам се сетио скорије. Сада полако нестаје, али док сам био дете, коришћени су изрази Шемса и Шемсудин.
Шемса - смотана жена; Шемсудин - смотан мушкарац.
То је било толико присутно у говору да сам једно време мислио да је Шемса Суљаковић неки комични алијас, типа Мица Трофртаљка, Рамбо Амадеус итд.  ;D
Знам да је Шемсудин присутан и у околини Ивањице, не знам за Шемсу.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #61 послато: Фебруар 03, 2021, 08:25:03 пре подне »
Боже, не Алексића него Анђелковића! Извини Браниславе, праштај музичару  :D
Њих нисам упознао, али знам му стрица, Бату сликара.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #62 послато: Фебруар 03, 2021, 01:35:55 поподне »
Ево још једног ког сам се сетио скорије. Сада полако нестаје, али док сам био дете, коришћени су изрази Шемса и Шемсудин.
Шемса - смотана жена; Шемсудин - смотан мушкарац.
То је било толико присутно у говору да сам једно време мислио да је Шемса Суљаковић неки комични алијас, типа Мица Трофртаљка, Рамбо Амадеус итд.  ;D
Знам да је Шемсудин присутан и у околини Ивањице, не знам за Шемсу.
Постоји и име Шема. Имали смо у одељењу двојицу браће, Роми са Косова, Шема и Беким Краснићи...(могуће да је Шема албанска верзија Шемсудина)
« Последња измена: Фебруар 03, 2021, 01:38:31 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Реч порекло
« Одговор #63 послато: Фебруар 18, 2021, 03:25:34 поподне »
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Реч порекло
« Одговор #64 послато: Фебруар 18, 2021, 04:11:04 поподне »
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...

Имао је Лома на једној нашој скупштини пре пар година излагање о томе, али неко ће пренети боље него што бих ја.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Реч порекло
« Одговор #65 послато: Март 04, 2021, 08:09:23 пре подне »
Чинило ми се да је ово најбоље место за постављање следеће теме, али је ви слободно пребаците ако мислите да постоји боље место. Реч "порекло". Како је настала? У мом крају се каже "потекло" у значењу "потекао од". Порекло ми делује као "по говору", "по предању", "по речима", "по говорењу"...

Да, било би дослиједно рећи потекло у складу с потицати од -. Порекло или нарекло стоји у вези с нарицати и значило је прозвиште, кажу и фамилија, па када те упитају "које ти је порекло" мислило се "из које си породице, како се презиваш".
Речи надимак и презиме су, чини ми се, усвојене у доба Југославије од Хрвата; како се може од речи пре-зив-ати се, извести през- име? Префикс је пре- а корен је зов, као у звати, стога је и стара реч презвиште или прозвиште, а презиме је накарадна реч.
Аналогија постоји и у Украјинском
http://sum.in.ua/s/poreklo
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #66 послато: Април 10, 2021, 12:35:26 поподне »
На сајту РТСа објављен је јако добар текст о "јединству и сегрегацији српског језика", па мислим да је ово најбоља тема да га поделим.

Ова слика српског језика као великог и богатог полицентричног језика са мноштвом локалних дијалеката, говора и наречја, међутим, наилази на озбиљан проблем: значајан и веома гласан део српске јавности на њу једноставно није спреман да пристане. Негирање статуса језика за хрватски, односно за „бошњачки" и „црногорски" књижевни стандард преставља омиљен национални спорт у Србаља, али када елементе тих „непостојећих језика" треба интегрисати у „постојећи српски", одједном наилазимо на необјашњив, али врло упоран отпор. Као да један део наших суграђана сматра да Хрвати, босански муслимани, односно цетињски „Монтенегрини" имају правилну замисао, па је тако потребно да и Срби што пре „заграде своју језичку прћију", и очисте је од сваке примисли на бившу браћу. Они, назовимо их „језички сегрегатори", или „језички аутисти", додуше инсистирају да је „све то српски језик, и ниједан други", али када неки Србин говори, пише, или пева дијалектом који искаче из оквира шумадијско-војвођанског говора Београда и Новог Сада, одједном се суочава са потпуно бизарним императивом да - „говори правилно".

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4328031/srpski-jezik-i-dijalekti.html

Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".

Осим тога текст се бави положајем дијалеката и локалних акцената у кинематографији, било домаћој, било у синхронизованим цртаним филмовима.
Да ли и колико наше културне елите осиромашују српски језик форсирањем "београдског говора", док су за дијалекте остављени у најбољем случају неки комични и искарикирани ликови?

И тако, док се ми смејемо Хрватима који титлују Зону Замфирову, београдски издавачи екавизују Бранка Ћопића и народне приче из збирки Вука Караджића.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #67 послато: Април 10, 2021, 12:57:47 поподне »
На сајту РТСа објављен је јако добар текст о "јединству и сегрегацији српског језика", па мислим да је ово најбоља тема да га поделим.

Ова слика српског језика као великог и богатог полицентричног језика са мноштвом локалних дијалеката, говора и наречја, међутим, наилази на озбиљан проблем: значајан и веома гласан део српске јавности на њу једноставно није спреман да пристане. Негирање статуса језика за хрватски, односно за „бошњачки" и „црногорски" књижевни стандард преставља омиљен национални спорт у Србаља, али када елементе тих „непостојећих језика" треба интегрисати у „постојећи српски", одједном наилазимо на необјашњив, али врло упоран отпор. Као да један део наших суграђана сматра да Хрвати, босански муслимани, односно цетињски „Монтенегрини" имају правилну замисао, па је тако потребно да и Срби што пре „заграде своју језичку прћију", и очисте је од сваке примисли на бившу браћу. Они, назовимо их „језички сегрегатори", или „језички аутисти", додуше инсистирају да је „све то српски језик, и ниједан други", али када неки Србин говори, пише, или пева дијалектом који искаче из оквира шумадијско-војвођанског говора Београда и Новог Сада, одједном се суочава са потпуно бизарним императивом да - „говори правилно".

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4328031/srpski-jezik-i-dijalekti.html

Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".

Осим тога текст се бави положајем дијалеката и локалних акцената у кинематографији, било домаћој, било у синхронизованим цртаним филмовима.
Да ли и колико наше културне елите осиромашују српски језик форсирањем "београдског говора", док су за дијалекте остављени у најбољем случају неки комични и искарикирани ликови?

И тако, док се ми смејемо Хрватима који титлују Зону Замфирову, београдски издавачи екавизују Бранка Ћопића и народне приче из збирки Вука Караджића.
Апсолутно тачно. Само, ја то не бих приписо лицемерју него једној општој националној незрелости( интелектуалих "елита" поготово).

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #68 послато: Април 11, 2021, 11:40:27 поподне »
Апсолутно тачно. Само, ја то не бих приписо лицемерју него једној општој националној незрелости( интелектуалих "елита" поготово).
https://www.standard.rs/2021/04/11/kojim-tacno-jezikom-govoris-ako-govoris-srpski/

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #69 послато: Април 13, 2021, 09:11:10 пре подне »
Приметно је то лицемерје у делу нашег друштва које тврди да је нпр. хрватски језик заправо српски, а истовремено вам замерају када кажете мрква или кава јер су то "хрватске речи".

Дуга је традиција да екавци виде херцеговачки нечим нижим, сељачким и туђим. Сријемско грађанство и интелигенција су се жалили, да им Вук не може наметати ијекавицу као стандард називајући је у својој заблуди хрватским језиком. О том је Вук писао сљедеће у Народној Србској Пјесмарици II 1815 у предговору:
"да сам све пјесме напечатао херцеговачки, онда би Сријемци рекли "што овај нама језик хорватски намеће...".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #70 послато: Април 13, 2021, 10:18:13 пре подне »
Пексин - прљав
Туткум - глуп човјек
Ћутук - пањ
Биља - цјепаница
Губина - гљива
Буча - тиква
Карпуза - лубеница
Пача - глава (пуче пача ко карпуза) :)
Ћехра - расположење, израз лица
Збио кучку међу очи - намрштио се
Бедевија - кобила
Кљусина - коњ
Мурва - дуд
Кавада - парадајз
Сарансак - бијели лук
Фаслиђан - босиљак
Бижа - грашак
Мајдонос - першун
Блеса - глава
Намирио блесу - напио се
Акрам - вршњак
Аљкав - неуредан
Ћуко - пас
Харловина - крупан човјек, силан
Патеније - патња
Починути - одморити
Авертити се - опоравити се
Хрњага - гомила
Ћаса - здјела
Вањик - посуда
Плитица - мала посуда
Баљун - камен
Мргињ - граница између двије њиве
Хаблећина, блећина, блећак - будала
Пртокала - наранџа
Гута - грба
Букара - велика чаша, посуда за вино
Искати - тражити, питати
Бискати - пребирати


Интересантно је да се у Мостару и неким другим мјестима у Херцеговини често слово Ж мијења за Р, па тако имамо умјесто Боже, боре, умјесто може, море, умјесто каже, каре, умјесто бјежи, бјери итд. Идући том логиком не могу да не примјетим сличност између коже и коре хаха :)

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #71 послато: Април 13, 2021, 10:44:50 пре подне »
...
Карпуза - лубеница
...

Ово је грчки назив за лубеницу ("карпузи" - καρπούζι), врло интересантно да се користи и у Херцеговини.

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #72 послато: Април 13, 2021, 10:49:58 пре подне »
Ово је грчки назив за лубеницу ("карпузи" - καρπούζι), врло интересантно да се користи и у Херцеговини.

Да, постоји и у бугарском и турском. https://en.wiktionary.org/wiki/karpuz

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #73 послато: Април 13, 2021, 12:08:20 поподне »
"дијурна"-надница

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #74 послато: Април 13, 2021, 12:44:07 поподне »
једино што ми је познато из те листе су глаголи искати, бискати и почивати/починути те ријечи губа (гљива), кљусе али то није било који коњ, но стари коњ који се служи само за вучу, блеса није глава но луд човјек, мргињ немамо а кажемо међа, (а мргињ је вјеројатно од италијанскога margine), хрњага је хрпа, а плитица је пладањ / тањур. Остале ријечи су турцизми од којих сам у живом говору у Крајини, чуо само ћаса а остале нијесам.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #75 послато: Април 13, 2021, 01:40:37 поподне »
"дијурна"-надница
Дијурна има латински корен, jуче сам то чуо први пут од оца за тај израз, трстенички крај (занимљиво ми је то што се израз проширио и на централну Србију)



« Последња измена: Април 13, 2021, 01:50:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДамјанЋ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 143
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #76 послато: Април 13, 2021, 02:56:03 поподне »
једино што ми је познато из те листе су глаголи искати, бискати и почивати/починути те ријечи губа (гљива), кљусе али то није било који коњ, но стари коњ који се служи само за вучу, блеса није глава но луд човјек, мргињ немамо а кажемо међа, (а мргињ је вјеројатно од италијанскога margine), хрњага је хрпа, а плитица је пладањ / тањур. Остале ријечи су турцизми од којих сам у живом говору у Крајини, чуо само ћаса а остале нијесам.

Блеса јесте будала и луд човјек, али поред тога се употребљава и за главу, барем у Мостару. Кажемо и ми међа, само је међа више камени зид који одваја двије њиве, а мргињ се обично односи на један камен. Многе ријечи које сам навео могу да имају различита значења у зависности од контекста, као нпр кијамет, у изворном значењу значи судњи дан код муслимана, али се та ријеч користи за невријеме, олују.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #77 послато: Април 13, 2021, 02:58:20 поподне »

Да, постоји и у бугарском и турском. https://en.wiktionary.org/wiki/karpuz

У неким деловим Херцеговине, као и у Старој Херцеговини и Црној Гори, старији народни назив за лубеницу био је диња, док се права диња звала пипун, што је назив за ово воће који је такође присутан код Грка.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #78 послато: Април 13, 2021, 03:31:25 поподне »
У неким деловим Херцеговине, као и у Старој Херцеговини и Црној Гори, старији народни назив за лубеницу био је диња, док се права диња звала пипун, што је назив за ово воће који је такође присутан код Грка.

A како у вас кажу мисирачу, то јест мисирску (египатску) тикву?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локални изрази и сленгови
« Одговор #79 послато: Април 13, 2021, 03:49:29 поподне »
A како у вас кажу мисирачу, то јест мисирску (египатску) тикву?

Не знам како у Херцеговини говоре, нисам ја баш тамо одрастао. Знам овако понеку :). Али могу за Војводину да ти кажем: бундева, тиква и лудаја су називи за разне врсте тикава, како где. У колонистичким местима говори се и мисирача.
Kамене рабъ и госодинъ