Пажљиво сам, два пута до сада прочитао целу тему. Вековима уназад Симоновићи из Идвора славе Мратин-дан. Хаплогрупа наше фамилије је R1b > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680.
Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.
Неодољиво ми се чини да силовање историје осим што изворно означава да историју пишу победници укључује и истраживаче односно научнике који по сваку цену желе да оставе траг и подиђу властитој сујети, те изумују појмове који се запате у литератури али немају утемељење у народу тј. на терену. Другим речима, усиљено уведени појмови, вештачки, неутемељено, генерализовано. Осим Кулиза, прво ми пада на памет као додатни пример - Шопи. Постоје и Кулизе и Шопи, постоје дан данас презимена Кули(е)зић и Шопић, али нисам убеђен да су сви Мратинданци Кулизе, а сви источносрбијанци и западнобугари Шопи, јер толико је сведочења да они сами не називају себе тако и да само ретки појединци познају значење ових термина. Свако зна за шопску салату, а тек сваки десети ко су Шопи - лично тестирам
Занимљиво ми је да се родови који славе Мратин-дан доводе двојако у везу с издајом - посредством везе с Бранковићима (1) и посредством ономастичког значења термина "Кулизе" при везивању за турску етимологију речи (2). Свима нам је јасно колико је мит о издаји Вука Бранковића запаћен у народном предању и свести, иако неутврђене и недоказане тачности. Да ли је ово дим који најављује ватру?
Везивање Мратин-дана за Сасе не делује ми јасно, између осталог због моје друге хипотезе коју сам изнео на крају поста о присуству самог култа Мрате (ма ко он био, Мартин Турски је само најизвеснији кандидат, никако не и 100% сигуран), јер је упечатљиво да је Мратин култ постојао пре доласка Саса и пре канонизовања Стефана Дечанског, и то широм Балкана. ДА ЛИ СТЕ САГЛАСНИ?
Не сумњам да су Саси такође неговали култ Мартина прекрштеног у Мрата ту и тамо. Штавише, укрштајући методолошки генетику и религију у контексту моје хаплогрупе и славе - врло интересантним ми делују и Трансилванија односно Ердељ као још једно стециште Саса.
Везивање Мратинданаца односно Кулиза за Скадар и Грбаљ, за Задримље, за прекрштавање првобитних католика у православце, па и за богумиле или павлићане - помно пратим, занимљиво ми је и лично и уопштено. Мало је података, али смер има довољно смисла.
Додао бих две хипотезе које се мени на крају крајева учинише смилсеним а непоменутим или ненаглашеним:
1. Део Мратиних свечара, нарочито они из "огранка" Стефана Дечанског, можда је локално и групно примио свеца као свог заштитника у подручју најјачег култа, логично у околини задужбеног манастира и на његовим метосима, дакле у околини Високих Дечана, а приликом крштавања или прекрштавања.
2.Неколико путоказа ме наводи на хипотезу да Мратин-дан ВРЛО УЧЕСТАЛО славе негдашњи Власи-сточари, староседеоци на Балкану. Ограђујем се само на сточаре, али расуте широм Балкана, чак и оне романизоване и никако немам у виду данашње источносрбијанске Влахе који празнују Светог Николу, Аранђеловдан или Свету Петку са крајње ретким изузецима. На ову претпоставку ме наводи неспорно дуго присуство култа и помена Мрате манифестовани кроз обичаје и топониме везане за "вучјег свеца" односно називи места широм Балкана.
МОЖЕТЕ ЛИ ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ДВЕ ХИПОТЕЗЕ?