Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 24446 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #160 послато: Јануар 28, 2024, 11:46:16 пре подне »
(наставак од прѣдходнога писания)

У суштини, множинско падежно устройство митрополита йе врло слично падежноме устройству койе користе войвођански говори у 19-ом вѣку, па и каснийе. Вуковско гађање с множинскими падежи, односно макање йе у Шумадийу и у Београд очито стигло каснийе, из правца Херцеговине, одакле потиче поява непознавања множинских падежа.

Облик "Белиград" се у бѣлѣжках налази чак 15 пута, облик "Београд" нийедном.

Можда би читаоцемъ било занимљиво знати да управо митрополит Мойсийе Петровић 1726-е године оснива руске школе у Войводини и управо он убрзо затим замѣњуйе србскословенски йезик рускословенским у службеной употрѣби Србске православне цркве. Што ће, на дуге стазе, довести до нестанка аориста у нашем високом (званичном) йезику. Истога онога койи йе у његовом говору очигледно био основно прошло глаголско врѣме.

А сада, ради поређења с йезиком бѣлѣжака митрополита Мойсия, ево койега слова о сличних бѣлѣжках, о "Хесапу саборне цркве у Београду од 1733—1739", из врѣмена послѣ оснивања руских школа, када йе руски йезик већ био постао врло утицаян у аустрийских Срба. Београд тада припадаше Аустрийскоме Царству, зайедно с добрим дѣлом Србийе.
У њем већ прѣовлађуйе перфекат (142) над аористом (42). За разлику од бѣлѣжака митрополита Мойсия, овдѣ нема аориста од несвршених глагола. Умѣрени руски утицай овдѣ постойи: на примѣр чести су облици попут "должен", "сОбрати", врло чести су и крњи перфекти, а постойи и примѣрак рускога будућега врѣмена ("буде проуказати"). Од 27 примѣра употрѣбе падежев творитељнога, датељнога и мѣстнога множине постойи само йедан Вуковски двойински облик "с жутим гранама".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"