Снимак се може увеличати, али некад ни тада није довољно добра резолуција. Ни интерфејс није добар, свака година се мора поново тражити и отварати тако да је цео посао јако спор.
Претпостављам да су разлози за слабу покривеност следећи: У Угарској су 1895. уведене државне матичне књиге. Држава је тада сигурно затражила од свих пароха преписе књига уназад до 1825. (Исто као што су 1945. све пре 1850. вратили, јер им није требало), и то је разлог што Aрхив углавном има само преписе (који су некад само сумарни, а некад садрже све податке као и у оригиналној књизи) у том временском распону -- Aрхив има само оно што је наследио од угарског државног апарата. Због ове чињенице нема Срема -- припадао је Хрватској. Зато су и последњих година књиге на мађарском -- позната је политика мађаризације крајем 19. века.
Вероватно је тачна претпоставка да за многа места нема књига због уништавања 1848/9, али су за нека места књиге парцијалне -- Имамо нпр. 1828, 1835, 1840, 1843. итд до рецимо 1870. одакле су до 1895. доступне за сваку годину. Не знам како бих ово објаснио.
Свакако, не треба се обесхрабрити, није оно што има Архив Војводине све што је сачувано. Знам да су за многа места у Војводини оригиналне књиге у датом распону, као и пре и после, сачуване у локалним црквама и другим архивима. За која места који распон и где тачно -- то би знао неко ко се детаљно бавио генеалогијом за подручје Војводине.