Колико је Ивковић удаљен од Шаренца,Стајића,Цветковића,Стевановића, тј. када су имали заједничког претка? Има ли икаква теорија о поријеклу Кресојевића на основу генетских истраживања и предања?
Ивковић је тестиран на свега 37 маркера, што је премало за поуздано одређивање времена до најближег заједничког претка. Чак и 67 маркера може дати погрешну слику, као у случају Митина и мене. Међутим, Ивковићеви резултати се сасвим добро уклапају у род Шаренац-Кресојевић као што можете видети у табели коју сам поставио у једном од претходник постова.
Што се тиче порекла овог рода и везе са
власима Кресојевићима, то је још упитно. У неким од породичних предања се заиста појављује презиме Кресојевић као старо презиме овог рода и помиње се порекло од породице која је била значајна (”кнежевска”) у источној Херцеговини пре доласка Турака. Такође, Јевто Дедијер у књизи ”Херцеговина” помиње Кресе у Билећи као поисламљене потомке Видака Шаренца из Кресовине код Прераца, као и презиме Кресо, забележено у Гнојници код Мостара као муслимане старином од Билећа из братства Шаренаца. На основу овога би се могло рећи да се међу Шаренцима назив
Кресо (-јевић) јавља давно или се очувао од давнина, односно да није новијег датума. Подручје на коме живе Шаренци и Ивковићи такође одговара подручју на коме су у 14. и 15. веку забележени власи Кресојевићи. Према томе, директна веза између данашњег рода који овде означавамо као Шаренац-Кресојевић и средњовековних влаха Кресојевића је врло могућа али тешко доказива.
О власима Кресојевићима знамо понајвише из дубровачких архива. 23 фебруара 1371. се у писму Дубровчана њиховом посланику код Ђурђа Балшића помиње
Красоје (
Crassoe) као изасланик босанског бана (Твртка) који је у његово име преговарао са Требињцима и Дубровчанима (
Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, Загреб 1916.). У истом периоду се помиње име Красоје у вези неких ситних трговачких послова (1379,
Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, Беч 1913.), што указује да је највероватније било више људи овог имена у области Дубровника и Херцеговине. Информације о власима Кресојевићима из дубровачких архива је лепо побројао Есад Куртовић у свом раду ”Сениори херцеговачких влаха”, који укључује и оригиналне латинске наводе. Први пут се помињу
1379:
“Boguth Chersoeuich, Calomrch Mirçetich, Vlacchus Bogutcouich, Stiepan Mirçetich, Dabisius Boban, Goychus Chersoeuich morovlachi de catune Chersoeuich”. Током 15. века се помињу више пута, са разним облицима имена:
Cresouzi, de Icressoyeuich, Cresoeuich, de Cressoeuich, Criesoeuichi, di Chresoeuichi, de vlachis Chriesoeuichii. У то време су били вазали Косача. У документима из 1408. и 1415. се везују за
Плану и
Рудине, што одговара области одакле потичу породице из рода Шаренац-Кресојевић. Кресојевићи тј. Красојевићи су се нашли и у
грбовнику Коренић-Неорића с краја 16. века (самим тим вероватно и у оригиналном Охмућевићевом грбовнику), мада је сам грб по свему судећи измишљен.
Тешко је данас наћи породице за које се са сигурношћу може тврдити да потичу од влаха Кресојевића. Недавно сам наишао на чланак о породици Красојевић-Каменаровић из Боке, који тврде да потичу од фојничких Красојевића.
http://www.heraldikasrbija.rs/sr-8/Неки од њих сада живе у Београду. Било би занимљиво када би се тестирали.
Требало би обрадити пажњу на још једну ствар. Друштвени положај
сточара-влаха је био много повољнији од положаја
земљорадника-меропаха у средњем веку па су меропси били мотивисани да се прикључе власима, браком или на неки други начин. Закони који ограничавају или забрањују ову појаву сведоче да је до ње долазило. То је несумњиво утицало на словенизацију првобитно романофоних влаха, као и на диверзификацију њихове генетске структуре. Чак и ако претпоставимо да су поједини влашки катуни настали од једног рода, њима су се током времена вероватно прикључивале друге несродне породице. Тако се и за влахе Кресојевиће може претпоставити да нису били један род, тј. да нису сви потицали од једног заједничког претка. Предводници катуна,
катунари, су обично долазили из једне породице па би се од њих као доминантног рода у катуну можда могла успоставити веза са данашњим потомачким породицама.