Видим да поред Плавшића из Црног Врха код Новог Пазара и Гавриловића из Рамаће код Крагујевца постоји доста родова по Пријепољу што муслиманских, што православних који имају 23 на 390 и генерално овакав хаплотип. Можда су сви у некаквој вези по мушкој линији. Најпознатија од тих фамилија су свакако Глушчевићи из Пријепоља.
Народ у санџачким селима, у Полимљу, је до скоро памтио презимена људи који су, преко Пештери, отишли ка Шумадији почетком 19. вијека. Многи од њих су били муслимани. Тактика тадашње Србије је била смањити број људи унурар Турске и лишити је основног ресурса-човјека. Упади који су се организовани са територије тадашње Србије за резултат је имала поларизацију становништва у тим крајевима на оне који су се прикључили устанку и на оне који нису а та поларизација је резултирала сеобама. Док су једни имали проблема са Турцима други су имали проблема са "ослободиоцима" а и једни и други су представљали становништво чија етногенеза је започела још у вријеме Немањића и најбоље их је звати рашанима. То, иначе, генетски измијешано становништво се и даље мијешало, сви сте прочитали ријечи владике Василија: "Опет, 1737. године, пребјеже Брђанима српски патријарх Арсеније Јовановић из пећког града, патријаршијске резиденције (пошто га Турци хтједоше објесити), којега Кучи и Васојевићи испратише у ћесареву војску у град Нису <Ниш>, а у повратку попалише и опљачкаше сву турску провинцију Бихор и кћери турске господе крстише и њима се оженише." Ове "кћери турске господе" су биле кћери исламизираних рашана којих је тада било мало. Дакле, мијешања је вазда било, са мање или више љубљви у тим браковима. Да садашње становништво у Полимљу има везе са тим ранијим становништвом говори и чињеница да се и данас сахрањују у истим гробљима, као и у ранија времена. У мојем завичају, у детињству, никада нисам успио препознати ко је православац а ко муслиман, исто су изгледали, исто се облачили, исти нагласак имали, исто се поздрављали ( у оптицају је било "мераба" и код једних и код ругих). Занимљиво је, примјера ради, да сам ја имао предака са именом Дано ( и сада постоји то име у мојем роду) а било је јако пуно православаца са именом Мујо.
Е сада, бавити се генетским мапирањем потомака тих људи за мене је бесмислено и само оптерећујуће за генерације које долазе. Повезати моје презиме са истим презименом у Словачкој, Пољској, Украјини, ... је већ нешто друго, забавније је и носи поруку: "ЕВРОПА ЈЕ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПОРОДИЦА".
