Случајно налетјех на ову тему данас и нисам сигуран да ли је још увијек активна. Видим да се доста дискутовало о времену насељавања Новљана у Дробњак, па бих желио и да дам мој допринос, пошто сам ову област детаљније проучавао. Следећи текст је исјечак из моје књиге "Поријекло Јакшића са Гласинца":
Аутори Караџић-Шибалић уводе нову категорију у класификацији дробњачких родова, „старинце“, тј. оне родове који су се у Дробњак насели прије XVI вијека. Потом један дио новљанских родова, попут братства Мандића (Милешевића) сврставају, не у Новљане већ у „старинце“, док долазак братства Косовчића стављају на почетак XVI вијека!? По предањима који они биљеже, Косовчићи долазе из села Погане из Никшићких Рудина, предвођени војводом Лапцем и насељавајући централно дробњачко село Дужи. Ово се предање углавном поклапа с оним што је и Лубурић забиљежио, са изузетком да се ради о разлици у периоду насељавања од скоро три вијека.
Радећи детаљна истраживања, сагледавајући и упоређујући готово све постојеће историјске изворе у вези ових сеоба, или барем оне мени доступне и знане, дошао сам до закључка да је предање о великој миграцији Новљана из околине Травника, односно средње Босне, преко Никшићих Рудина и Бањана, па све до Дробњака, веома очувано у појединим братствима чији су преци и били непосредни учесници ових сеоба. Предање је посебно живо и присутно у братству Косовчића, братству Церовића, роду Петровића-Његуша, као и другим новљанским братствима и породицама, а забиљежено је и у неколико књига. Главно неслагање је у томе кад су се ове миграције могле заиста и десити. Ако искључимо Лубурићеву тезу о насељавању у VII-VIII вијеку, за коју и он сам пише да је утемељена на његовим прорачунима, остају нам двије главне претпоставке око могућег стварног периода насељавања. Једна указује на то да су Новљани, са другим родовима, могли завршити насељавање у Дробњак негдје између средине XIII вијека, и најкасније до краја XIV вијека, а друга казује да су те сеобе покренуте након пада Босне под Турску, 1463. године, и да су се одиграле, због збјегова од Турака, негдје у XVI вијеку.
Томић проницљиво примјећује како наш народ воли да многа стара предања „препакује“ стављајући их у новије, турско доба. То се изгледа десило и са предањем о доласку Новљана. Караџић-Шибалић очигледно изводе разне закључке на основу ове друге, „турске“ тезе, која сам период сеоба „подмлађује“ за два до три вијека. Сматрам да је ова теорија неодржива, и да много више логике и чињеница лежи на страни истовременог насељавања Новљана у Дробњак, и то најкасније до краја XIV вијека, а самим тим и заједничког доласка три новљанска најјача и најутицајнија братства, Косовчића, Косорића и Мандића, уз друга знаменита братства попут Церовића, Милошевића, Балотића, Миличића, Златнопојасевића, Србљановића, Вуловића, Ђуришића, Милутиновића, Ђурђића, Добриловића, Калабића и Лазаревића.
Овдје наводим разлоге због којих сматрам да су се Косовчићи са осталим Новљанима населили у Дробњак током XIII или XIV вијека, а не у XVI вијеку.
Прво, логичније је да Новљани потуку Криче заједно са Косовчићима, него без њих, поготово имајући у виду тадашњу снагу и бројност Косовчића. Више историјских извора већ у XIV вијеку спомиње Језера и предјеле до ријеке Таре као дробњачко, а не кричко власништво.
Друго, како неко као дошљак у племе може убрзо потом да се напросто наметне за племенске војводе, свештенство, да подиже манастире и куле, и да тек тако запосједне централна села у племену? Ваљда су за све ово потребни вијекови традиције, стварања, исказаног морала и херојства, и на крају крајева, значајног доприноса у самом формирању племенске свијести и племена.
Треће, зашто је толико присутно усмено предање о косовском завјету, поред светосавског, код свих Косовчића, како оних у Дробњаку, тако и ових исељених у Самобор (Гацко), на Гласинац и широм свијета? И које то онда војводе Косовчиће из Косовског боја епске пјесме опјевавају и славе, ако међу њима није и војвода Ђурјан?